Влада Србије ће за десетак дана усвојити предлог буџета за наредну годину, најавио је министар финансија Синиша Мали и истакао да ће буџет бити развојни.

"Већ сада имамо списак пројеката које ћемо наставити да радимо", рекао је Мали у Влади, на конференцији за медије са тимом Међународног монетарног фонда (ММФ) који завршава двонедељну посету нашој земљи.

Министар је навео да ће бити издвојена средства за Моравски коридор, деоницу Појате - Прељина, за изградњу ауто-пута Београд - Сарајево, за изградњу саобраћајнице Рума - Шабац - Лозница, за деоницу Сурчин - Обреновац, као и за деоницу Нови Београд - Сурчин.

Затим за београдску обилазницу, деоницу мост преко реке Саве код Остружнице - Бубањ поток, брзу саобраћајницу Нови Сад - Рума, затим за деоницу Прељина - Пожега.

Ту су и пројекат мађарско - српске железнице, реконструкција железничке пруге Ниш - Димитровград.

"Издвојили смо и значајна средства за рехабилитацију путева и унапређење безбедности саобраћаја", рекао је Мали.

Мали је рекао да ће се ићи на стопу раста од четири одсто у 2020. години, што показује да се привредни раст убрзава, као и да ће бити планиран буџетски дефицит од 0,5 одсто.

Мали је рекао да ће се ићи на даље смањивање оптерећења на зараде, са 62 на 61 одсто.

"Идемо са даљим смањењем оптерећења на зараде", нагласио је министар финансија.

Најавио је да ће од 1. јануара почети имплементација швајцарског модела повећања пензија, односно индексације пензија.

"То је фер и поштен модел, који предвиђа повећавање 50 одсто од раста инфлације, а 50 одсто од просечног раста плата", навео је Мали.

 

У првих седам месеци 2,3 милијарде евра инвестиција

Србија је у првих седам месеци ове године привукла 2,3 милијарде евра страних директних инвестиција, што је за 43 одсто више него у истом периоду прошле године, изјавио је Мали.

Министар финансија је рекао да је часопис "Фајненшел тајмс" прогласио Србију за светског лидера у привлачењу страних директних инвестиција.

Мали је рекао да је Србија прошле године привукла 5,8 милијарди долара страних директних инвестиција.

"Већ смо, у првих седам месеци, 2,3 милијарде евра. Што значи да смо на прагу још једне рекордне године по том питању", рекао је Мали.

Мали је додао да јавни дуг до краја године неће прећи 51,3 одсто БДП-а.

 

Обавезујуће понуде за Комерцијалну до 2. децембра

У току је друга фаза тендерске процедуре за приватизацију Комерцијалне банке, која ће бити завршена до 2. децембра достављањем обавезујућих понуда заинтересованих инвеститора, изјавио је Мали.

У претходној фази слања необавезујућих понуда пристигле су четири понуде, које су се и уједно квалификовале за улазак у другу фазу процеса, рекао је Мали.

"Тренутно се ради детаљна анализа пословања Комерцијалне банке и до 2. децембра очекујемо и обавезујуће понуде и онда ћемо знати на који начин и да ли смо пронашли правог партнера за Комерцијалну банку", рекао је министар.

На питање од кога све очекује достављање обавезујуће понуде, Мали је рекао да би било некоректно са његове стране да то каже.

Мали очекује да сва четири понуђача доставе и обавезујуће понуде.

 

Раст плата 8-15 одсто, до краја 2019. плате преко 500 евра

Мали je изјавио да ће плате у јавном сектору бити повећане у децембру између 8 и 15 одсто и да ће до краја године просек бити изнад 500 евра, као што је и обећано.

"Реални раст зарада у првој половини године је био 7,3 досто и превасходно је вођен растом зарада у приватном сектору. Такође, ребалансом буџета смо дефинисали и повећање плата у јавном сектору, између 8 и 15 одсто и очекујем ће и раст плата у јавном сектору до краја године утицати на то да просечна плата у Србији у децембру достигне ниво од преко 500 евра", рекао је Мали.

Истакао је да ће тако бити испуњено обећање које је дао председник Србије Александар Вучић о висини просечне плате.

Мали је казао да се од 1. јануара потпуно укида и Закона о смањењу зарада у јавним предузећима и на локалном нивоу власти. "То им  обезбеђује могућност за повећања плата од најмање пет одсто", навео је он.

Мали је рекао да ће од 1. јануара бити повећана минимална зарада за 11,1 одсто, односно на 30.022 динара, што ће у апсолутном износу бити највеће повећање минималца икада. Мали је рекао  да је у буџету за девет месеци остварен суфицит од 49,9 милијарди динара, иако је био планиран дефицит од 13,3 милијарде, што је за 63 милијарде бољи резултат него што је планирано.

"Зато смо имали ребаланс буџета и усмерили вишак новца ка већим капиталним инвестицијама и ка повећању плата у јавном сектору и исплати једнократне помоћи пензионерима", рекао је Мали.

Мали је додао да је достигнуто и рекордно смањење незапослености, која је смањена на 10,3 одсто.

 

Долазак Фолксвагена би пуно значио за Србију

Мали је изјавио, поводом одлуке Фолксвагена да одложи изградњу фабрике у Турској, да би за нашу земљу било од великог значаја када би ми успели да привучемо ту инвестицију, али и да не може ништа више да каже јер Србија треба да покаже да је поуздан партнер и да не даје олако информације о тако великим инвестицијама.

"Не бих да коментаришем, то је најмудрији одговор који могу да вам дам, просто јер се такве ствари ни не раде. Са друге стране, разговоре који би водили са њима су много озбиљнији и треба да покажете да сте поуздан партнер који олако не даје информације и не бави се политиком на такав начин, већ озбиљно приступа разговорима о свакој новој инвестицији, а поготово о инвестицији у вези са довођењем Фолксвагена у Србију", рекао је Мали.

Истиче да су такве инвестиције увек предмет озбиљних анализа и преговора.

"За нас би било од највећег могућег значаја да привучемо и ту фабрику", реко је министар и напоменуо да је важно то што Србија има све бољи кредитни рејтинг и што улаже у инфраструктуру, али и то што је фактор стабилности у региону.

Мали је рекао да држава разговара са великим бројем инвеститора сваки дан, како би дошли у Србију и запослили грађане.

 

ММФ задовољан напретком Србије

Мали је изјавио да је ММФ задовољан напретком реформи и постигнутим резултатима у Србији и да је остао при пројекцији привредног раста наше земље од 3,5 одсто за ову годину.

Најважнији закључак ове посете ММФ-а је стопа раста наше економије, након рекордног раста од прошле године, ММФ је остао при пројекцији раста наше привреде ове године од 3,5 одсто уз договорену пројекцију од четири одсто за наредну годину и поред великог броја екстерних негативних фактора, трговинских ратова Кине, Америке и Европе и успоравања економија Немачке и Италије као наших највећих спољнотрговинских партнера, рекао је Мали.

На конференцији за новинаре у Влади Србије поводом трећег разматрања резултата у оквиру програма "The Policy Coordination Instrument", договореног са ММФ, Мали је истакао да ће додатни импулс привредном расту дати грађевинарство, на шта указују и подаци о издатим грађевинским дозволама и подаци о уговореним пословима, на основу чега се очекује раст овог сектора и изнад 20 одсто у последња два квартала.

"Ми смо у јулу имали раст од 4,4 одсто, у августу је остварен раст од 3,8 одсто, тако да смо на добром путу да остваримо раст од 3,5 одсто ове године, можда чак и мало више, што је у овим условима екстерних опасности, веома важно", рекао је Мали.

Министар је додао да му је драго што је ММФ препознао ту структуру раста наше економије на домаћој тражњи и инвестицијама.

"Ми смо на стабилним ногама, апсолутно су консолидоване наше јавне финансије", рекао је Мали и захвалио се ММФ-у на свим сугестијама и саветима које је Влада Србије добила до сада.

Мали је подсетио да смо по висини инвестиција ове године на око 2,3 милијарди евра, за седам месеци, што је за 43 одсто више него у истом периоду прошле године, што значи да смо на прагу још једне рекордне године по том питању.

Министар финансија је подсетио и да је Србија за седам месеци привукла 2,16 милијарди евра нето инвестиција, што представља раст од чак 41,6 одсто у нето износу.

"Капиталне инвестиције су нам у буџету за следећу годину апсолутни приоритет и биће на нивоу од 4,4 одсто БДП. Очекује нас много великих и важних пројеката када је реч о инфраструктури", нагласио је Мали.

Како је рекао, део тог буџета ће се односити и на капиталне инвестиције и почетак спровођења Националног инвестиционог програма.

"И врло брзо ћемо изаћи са конкретним пројектима, ради се о свим локалним самоуправама и градовима у Србији", рекао је Мали.

Говорећи о циљевима актуелног аранжмана са ММФ, подвукао је да се они редом испуњавају, као што је увођење индексације пензија, усвајање пакета закона за развој тржишта капитала, реформа Пореске управе, боље управљање капиталним пројектима и фискалним ризицима.

"Плате у јавном сектору ће бити веће између осам и 15 одсто, а идемо и од 1. јануара на индексацију пензија и имплемантацију швајцарског модела. То је обећање које смо испунили, да изађемо ове године са предлогом. То је поштен и фер модел. Овај модел подразумева да се 50 одсто пензије зависе од инфлације, а 50 одсто од раста плата", објаснио је Мали.

Према његовим речима, то је добар и тренутно најреалнији модел, са којим се сагласио и ММФ.

Министар је рекао да би по том моделу раст пензија од 1. јануара отприлике био нешто изнад пет одсто.

"Испод пет или 5,1 одсто сигурно неће бити", додао је Мали.

Како је рекао, Агенција за осигурање депозита, уз подршку Министарства финансија, након успешне продаје првог пакета ненаплативих потраживања, тзв. НПЛ-ова, номиналне вредности 240 милиона евра, огласила је продају другог тзв. Великог пакета НПЛ-ова у септембру 2019. године номиналне вредности 1,82 милијарде евра.

"Портфолио ове номиналне вредности представља један од највећих пакета НПЛ-ова који је икада био понуђен у региону", рекао је Мали.

Мали се осврнуо и на реформу плата у јавном сектору, истакавши да очекује пуну имплементацију новог система плата почевши од 1. јануара 2021. године, а након што се усвоји Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавном сектору у другој половини 2020. године.

"Додата обавеза, а и жеља да то завршимо је усвајање методологије о запошљавању у јавном сектору. Закон о максималном броју запослених престаје да важи до краја ове године и ми ћемо заједно са Светском банком и ММФ-ом током наредне године дефинисати нову методологију за запошљавање, да подстакнемо запошљавање у јавном сектору, оних кадрова који су неопходни а да са друге стране да задржимо контролу запошљавања у јавном сектору", навео је Мали.

На питање зашто се мало улаже на КиМ и у популациону политику, Мали је рекао да се већ сада разматра да се у буџету за наредну годину додатно повећају средства за популациону политику.

"Ребалансом буџета од пре десетак дана 7,5 милијарди динара више је издвојено за подршку трудницама и породиљама. Већ сада размишљамо о најмање 2,8 милијарди додатних издвајања у тој области за 2020. годину".

Када је реч о КиМ, Мали истиче да се улаже на десетине милиона евра за инвестиције у покрајини, у инфраструктуру, путеве, стамбене објекте за српски народ на КиМ и да је то само почетак, пошто ће због све више новца у буџету бити и више пара за те инвестиције.

 

 

Извор: Танјуг