Србија је 2016. године била једина земља ван ЕУ која је сматрала да треба да знамо где смо у различитим доменима родне равноправности и израчунали смо индекс, као путоказ за све оно што хоћемо да урадимо и морамо да поправимо, а поменути резултат јесте знак да напретка има, рекла је на почетку интервјуа за Курир потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.

* На представљању трећег по реду индекса констатовано је да је од првог индекса из 2016. године Србија напредовала 5,6 поена. Да ли је то велики успех?

- У сваком поену којим смо напредовали стоје огромна енергија, страст и борба. Важно је да не чекамо да прођу деценије, јер имамо и снаге и енергије и знања, али и политичке подршке да овај посао учинимо ефектнијим. Далеко смо од родне равноправности, али сваки корак који направимо је велики и важан за појединце и државу.

* Током пандемије све земље света су забележиле пораст насиља над женама и до 30 одсто. Која је ваша порука женама које су изложене партнерском насиљу?

- Друштво се покренуло, жене су се окуражиле да проговоре и пријаве насилнике који им загорчавају животе. И рекла бих да је дошао тренутак да уместо жена од страха дрхте злостављачи и насилници. Ипак, нисам задовољна колико смо постигли, морамо много више, сви. Морамо да радимо више на превенцији, да радимо с починиоцима насиља, да едукујемо младе о штетности насиља. Насиље над женама и девојчицама је велики проблем друштва, оно разара наше породице и наше друштво. Зато је моја порука њима: нисте саме, пријавите насиље, борићемо се заједно за сваку од вас.

* Иницирали сте формирање свеобухватног регистра који би садржао све податке о случајевима насиља у породици. Докле се стигло с тим?

- Нормативни оквир у овој области је унапређен. Оно што недостаје је успостављање централне евиденције о насиљу у породици, како бисмо ефикасније пратили примену закона. Годинама се за то залажем и не разумем зашто не можемо да будемо бржи у томе. Као што мислим да треба да имамо евиденцију педофила, исто тако нам је потребан и свеобухватан регистар насилника који би садржао све податке о учиниоцу свих облика насиља према женама.

* Како променити уврежено мишљење да је насиље лични проблем жене у схватање да је озбиљан друштвени проблем?

- Важно је да радимо на превенцији, да охрабримо жене да пријаве насилнике, али и да едукујемо ширу заједницу шта је све насиље, да немамо тај луксуз да окрећемо главу и да сви имамо одговорност да пријавимо насилнике а жртве подржимо. И та прича мора да крене од обданишта. Важну улогу имају и медији, али и јавне личности. Не сме никад више да се деси да чујемо оно што смо недавно чули од једног државног функционера - да жене пријављују насиље четвртком, како би, док су насилници у притвору, оне могле да изађу у провод викендом. То је недопустиво.

* Током лета сте у сарадњи са УНДП покренули кампању "За комшилук без насиља". Какав је резултат она постигла?

- Ово је пример како комшије могу, обраћајући више пажње, да помогну да се насиље спречи. Сви реагујемо на гласну музику из другог стана, али на врисак жене ретко, правдајући се да је то приватна ствар. Хајде да не окрећемо главу, јер насиље над женама погађа цело друштво. Хајде да заједно стварамо безбедан комшилук.

Извор: Курир