Грађани Србије и српска привреда имаће довољно гаса и струје, по одрживим ценама, изјавила је потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, која је најавила за крај октобра и почетак градње гасног интерконектора Ниш - Димитровград - Бугарска.

Михајловић је рекла да енегетска криза у свету јесте велика, уз напомену да је у том сектору криза увек и политичка односно енергетско-политичка.

"Најважније за грађане Србије и привреду Србије по питању енергетске безбедности јесте да енергената има довољно. Србија ће имати довољно и гаса и струје и то верујем по одрживим ценама, било да причамо о домаћинствима или индустрији", рекла је Михајловић.

Објашњава да је до енергетске кризе дошло због низа фактора, међу којима су и повећана тражња за гасом након ковид кризе, али и дешавањима у вези са гасоводом Северни ток 2.

"У Европској унији (ЕУ) је до раста цена струје дошло због два фактора. Један јесте раст цена природног гаса, који је доминантан у цени струје, пре свега, због тога што је дошло до повећане тражње, па га нема довољно, али са друге стране ту су и кварови на гасоводима који допремају гас ка Европској унији из Русије", навела је Михајловић.

Истиче да на актуалну енергетску ситуацију утиче и питање сертификације новог гасовода Северни ток 2, који још нема сертификат.

"Такође, на кризу је утицао и огроман извоз ЛНГ-а (течног природног гаса) који углавном иде ка Азији, а не тамо где је, пре свега, потребан - Европи. Све је то довело до тога да расте цена природног гаса, који је директно утицао на раст струје", објашњава Михајловић.

 

Ситуација у свету се неће брзо стабилизовати

Михајловић је рекла да се ситуација са ценама у свету неће тако брзо стабилизовати, као и да ће цена природног гаса сигурно да расте до краја ове зимске сезоне.

Може се очекивати да ће до фебруара да расту цене и да ће онда доћи до стабилизације цена, сматра Михајловић.

"За Србију је важно по питању гаса то што имамо дугорочан уговор са Русијом. Србијагас и Гаспром већ преговарају и од 1. јануара имаћемо нови уговор са одрживом ценом, причамо пре свега о ценама за домаћинства. Када причамо о цени за индустрију, треба знати да не везано за ову кризу српска предузећа користе гас по највишој цени у Европи. И то је нешто о чему морамо да размислимо када будемо говорили о ценовним тарифама, да ли је то прави начин", истакла је Михајловић.

Са друге стране, када је реч о ситуацији у свету, напомиње да и у Америци расту цене гаса, а да је разлог повећана продаја услед веће тражње и већег извоза ЛНГ-а у азијске земље.

Према њеним речима, америчке компаније су за око 40 одсто више извозиле ЛНГ ка Азији него што су снабдевале сопствено тржиште.

Када је реч о Кини, Михајловић је рекла да та земља нема ни мало једноставну ситуацију.

Подсећа да је Кина донела одлуку о декарбонизацији до 2050. године и наводи да та земља има озбиљне проблеме са Аустралијом у снабдевању угља, која је њен највећи снабдевач тим енергентом.

"Све је то направило да имамо жаришта у оним државама и деловима света који су најважнији и највише вуку привреду целог света", додала је Михајловић.

 

Србија стабилна по питању снабдевања гасом

Михајловић истиче да је Србија стабилна по питању снабдевања гасом, пошто има два правца дотока гаса, као и да ће крајем овог месеца почети изградња и гасног интерконектора са Бугарском.

"Верујем да почињемо грађевинске радове крајем октобра, све процедуре су завршене. За Србију то значи могућност да се вежемо и за неке друге гасоводе, да ли ћемо да се вежемо за ТАП или ТАНАП односно и за гас из Азербејџана или за гас који ће касније долазити од Израелла, то свакако за нас значи већу гасну стабилност", рекла је Михајловић.

Како је нагласила, земља која има најмање два правца дотока гаса, као што има Србија, као и земља која има више добављача гаса који значи једно "енергетско-политичко гориво", свакако је енергетски, али и политички стабилна земља.

Додаје да ћемо захваљујући градњи гасног интерконектора са Бугарском за око две и по године моћи да размишљамо и о неком другом снабдавачу гаса, а да то није само Русија, као и да ћемо по питању гаса свакако бити стабилни.

По питању ЕПС-а, Михајловић наводи да нас ту чекају озбиљне одлуке и да неке ствари морају да се мењају.

"Једно је питање данас да ли ЕПС успешно и ефикасно ради свој посао, а друго да ли може да ради још много боље, да ли је енергија која се произведе у ЕПС-у довољна, да ли је квалитетна и шта ћемо урадити са ЕПС-ом у наредном периоду да производи много више зелене енергије, а мање из лигнита који се се данас најмање користи", рекла је Михајловић.

 

Србија мора да направи план шта ће са термолектранама

Михајловић наводи да се многи позивају на Немачку и Пољску како користе угаљ, али да те земље великим делом тај угаљ и увозе, јер неће да користе најнеквалитетнији угаљ лигнит.

"Ми ћемо сигурно у деценијама испред нас смањивати коришћење лигнита и повећавати производњу струја из великих хидроелектрана и обновљивих извора, али и гасних електрана и тако себи озбезбеђивати стабилност система", рекла је Михајловић.

Такође, поручује свима који би да зауставе процес усмерен ка решавању климатских промена и зеленој трансформацији, како каже, који се готово радују када причамо о високим ценама струје, да морамо бити свесни да је то превазиђена ствар и да је зелена агенда неминовна.

Михајловиће је рекла да Србија, без обзира на ову енегетску кризу око цена електричне енергије, мора да направи план шта ће у наредних 20 или 30 година да ради са својим термолектранама, да ли ће имати довољно угља и ког угља.

ЕПС није у претходних 30 година изградио ниједан нови електроенергетски капацитет и инвестиције у том сектору мора да се реализују ефикасније и брже, као и да буду окренуте зеленој енергији, закључила је Михајловић.

Иначе, цене гаса на берзи стално расту и достигле су око 1.500 долара за 1.000 кубних метара.

Такође, расту и цене карбон такси које, такође, утичу на цену струје на европском тржишту и очекује се да ће до краја године бити између 80 и 90 евра.

Само током септембра цена гаса за потрошаче у Европској унији је порасла за око 17 одсто, због чега Европска унија разрађује могуће мере и очекује се да наредне недеље Европска комисија објави списак мера.

 

 

Извор: Танјуг