Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је на почетку састанка министарског савета Енергетске заједнице, којим је председавала, да су климатски изазови најважнија тема са којом се суочава енергетика на глобалном нивоу.

Михајловић је у обраћању на почетку 19. министарског савета рекла да је Србија доношењем новог законодавног оквира и припремом стратешких докумената започела енергетску транзицију. 

"Драго ми је да председавам на оба састанка Министарског савета који се одржавају у време председавања Републике Србије Енергетском заједницом у последњој декади. И пре осам година две од четири донете одлуке Министарског савета односиле су се на климу (Директива о великим ложиштима и Директива о индустријским емисијама). Данас такође имамо на дневном реду низ одлука које су уско повезане са климом. Ово нам говори да су климатски изазови вероватно и најважнија тема са којом се данас суочавамо у енергетици, као и да Енергетска заједница и те као томе поклања пажњу и већ годинама се посвећено бави овим проблемом. Желела сам да ово обраћање фокусирам управо на заштиту животне средине и на тај начин упутим поруку да би то требало да буде водиља наших активности у Енергетској заједници. Све што желимо да постигнемо у енергетици у циљу повећања енергетске сигурности мора бити детерминисано очувањем животне средине. То је наша обавеза, не само према стратешким документима, него према нашој планети. Зато смо прихватили Зелену агенду за западни Балкан и ми морамо да радимо за чистију енергетику - за чистију Енергетску заједницу. То је напоран и тежак пут на коме морамо истрајати", поручила је Михајловић.

Михајловић је истакла да Србија предузима активности у процесу енергетске транзиције, а да је измењен законодавни оквир основа за зелену агенду.

"У првој половини ове године спровели смо значајне регулаторне реформе у сфери обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности, а тренутно смо у фази израде интегрисаног плана за климу и енергетику,  стратегије развоја енергетике до 2030. године са пројекцијама до 2050. године, као и акционог плана за праведну енергетску транзицију, којима ћемо трасирати пут Републике Србије ка угљеничној неутралности. Искрено верујем да ћемо, блиско сарађујући, водити Енергетску заједницу путем успешног енергетског и привредног развоја, чему ћемо допринети и договорима и закључцима које данас будемо постигли", рекла је Михајловић.

Одлуке Енергетске заједнице допринеће развоју, новим инвестицијама и енергетској безбедности у региону

Михајловић је изјавила после састанка Министарског савета Енергетске заједнице, којим је председавала, да су енергетска транзиција, повећање енергетске ефикасности и нове инвестиције у ОИЕ суштина одлука донетих на састанку.

"Драго ми је да смо имали прилику да угостимо министре из региона, представнике Секретаријата Енергетске заједнице и Европске комисије. Београд је данас град у којем су донете важне одлуке у процесу енергетске транзиције у југоисточној Европи, о декарбонизацији и окретању ка зеленој енергији. Директиве се односе на све што смо у овој години прокламовали и урадили у делу законодавног оквира када је реч о декарбонизацији, повезивању, повећању учешћа ОИЕ у производњи енергије и повећању енергетске ефикасности. Србија је спремна и када су у питању закони и финансије, посебно у делу ОИЕ и повећања енергетске ефикасности, а када говоримо о мапи пута декарбонизације, на томе ћемо морати да радимо у наредним годинама и донесемо и законодавне оквире и обезбедимо довољно средстава за финансирање тог процеса", рекла је Михајловић.

Михајловић је истакла да је Србија, доношењем реформских закона у области енергетике, направила велики корак у процесу енергетске транзиције. 

"Верујем да ћемо следеће године у Украјини детаљније разговарати о плану декарбонизације. Важно је да сви поручимо да енергетика више не може да се развија без заштите животне средине и да је потребно да се базира на томе, а верујем да ћемо имати добре резултате", рекла је Михајловић.

Порука свима је да држава неће урадити ништа против свог народа

Михајловић је рекла одговарајући на питања новинара, да је одласком у Горње Недељице желела да поручи мештанима да држава ниједну одлуку неће донети на штету грађана, а да ће их о свему детаљно обавештавати. 

"Основни разлог одласка био је да поручим оно што говорим од тренутка када сам именована на ову позицију у октобру прошле године, а то је да тек када будемо имали све информације, када будемо све знали, онда ћемо доносити одлуке и о пројекту "Јадар" и о свим другим пројектима. Одлука није донета, уговор не постоји, без обзира на то што то стално слушамо, али нема одлуке о експлоатацији литијума, нити икаквог уговора државе и "Рио Тинта"", рекла је Михајловић.

Михајловић је поновила да док не буду готове студије, нема ни разговора о пројекту, нити издавања дозвола за експлоатацију.

"Када се све заврши, а раде се три студије, онда ћемо видети да ли је то добро за нас. Када студије о процени утицаја на животну средину буду готове, онда ће сви подаци бити јавни, ништа неће бити затамњено, па ћемо разговарати колико год треба", рекла је Михајловић.

Михајловић је истакла да је мештанима Горњих Недељица поручила да држава неће радити ништа што је на штету животне средине и грађана.

Најважније да смо решили питање гаса за ову сезону

Михајловић је изјавила да је Србија обезбедила стабилно снабдевање гасом по најповољнијој цени, што ће утицати на конкурентност привреде. 

"Решили смо питање снабдевање гасом по најповољнијој цени и имаћемо довољне количине у наредних шест месеци, у складу са постојећим уговором, и то у тренутку када свуда у Европи постоји проблем. Сада трају даљи преговори између "Србијагаса" и "Гаспрома" о новом дугорочном уговору. Будући да криза неће стати вероватно до марта следеће године, али је јако важно да имамо овај договор", рекла је Михајловић.

Михајловић је поновила да ће раздвајање делатности у јавним предузећима повећати отвореност тржишта.

"Што се тиче Енергетске заједнице и проблема, ми смо прошле године били пред санкцијама због тога што нису одвојене делатности "Србијагаса" и "Југоросгаса". Одвојили смо делатности у "Србијагасу", сада имамо и "Транспортгас", ускоро ће бити изабрани и нови директори тих предузећа, а када је реч о "Југоросгасу", потребан је нови споразум Србије и Русије, али ће и то бити решено, јер је документ прошао Владу", објаснила је Михајловић.

Михајловић је рекла да акциони план за Кластер 4 садржи све о раду ових предузећа, чиме се, уз отварање Хоргоша наредне године, у потпуности отвара гасно тржиште у Србији.

Морамо да градимо нове енергетске капацитете, нико неће остати без посла у процесу енергетске транзиције

Михајловић је рекла одговарајући на питања новинара да је према Стратегији развоја енергетике из 2014. године у плану гашење термоелектране "Морава", као и да је то био предлог ЕПС-а.

Михајловић је истакла да је од гашења термоелектрана важније градити нове енергетске капацитете, пошто ниједан није изграђен 30 година.

"Што се тиче термоелектране "Морава", то је ушло у стратегију из 2014. године на предлог ЕПС-а. Наш предлог је да то буде иновациони центар, да покажемо шта све можемо да радимо у наредном периоду, мислим и на водоник, и на гас, и на све друге обновљиве изворе. План јесте да у наредним деценијама затварамо термоелектране, али је важније да планирамо изградњу нових капацитета, јер ЕПС није изградио ниједан 30 година. Нема разлога да ико остане без посла, као што нико није изгубио посао када смо поделили делатности и добили поред ЕПС-а и "Електродистрибуцију Србије"", рекла је Михајловић.

Извор: Танјуг