Да ли ви господо новинари и јавност знате да у овој земљи ПДВ јесте по закону уведен на све услуге и производе, има вредности од 0 до 28%, али да само нису опорезоване финансијске услуге тј. оно што се зову накнаде и провизије у банкарском сектору. Ја постављам питање - како и зашто је гувернер заборавио да то предложи Влади и ММФ-у као могућност да се смањи буџетски деџицит? Гувернер који је добио највеће оцене ММФ-а  да због тих оцена може да се бави не само монетарном него и фискалном политиком. Зашто баш њега наводим? Као чoвека који је задужен за банкарски систем, да га надгледа и контролише, може нам у овоме много помоћи. Финансијски ефекат тог потпуно намерно заборављеног пореза на додату вредност, на накнаде и услуге у финансијској области износи 7 милијарди динара годишње или близу 80 милиона евра, па ви размислите да ли је и која држава спремна и из којих разлога да се одрекне таквог пореског прихода. Рећи ћу вам само пар података: стопе пореза код нас се крећу, на храну од 8 до 18%, значи кад купите у самоуслузи намирнице па понесете кући да спремите ручак, ви платите порез од 8%. Ако одете у ресторан да ручате, ви ћете на ту исту храну платити 18%, али зато што нисте хтели да спремате сами него сте сели и у лукзсузном или најмање луксузном ресторану ручали, али јесте луксуз јести ван куће, и на то сасвим логично платите порез од 18%. И ту су остварена најмање 2 услова, да се порез плати и на производ, и на услугу, и да је постигнут циљ једнакости да је више опорезован луксуз кад једете у ресторану, а мање оно што се зове порез на храну. За све остале врсте производа и услуга стопе се крећу од 18%, али за једну врсту услуге о којој иначе много говоримо као путу у будућност, а то су услуге мобилне телефоније, плаћамо порез од 28%. Не верујем да вам је промакло, да за мобилну телефонију и 3Г интернет, тај порез укупно износи 28%. И ви би мене могли да питате да ли је то луксуз као бржи интернет од АДСЛ-а, ја бих вам рекла, да може бити да је луксуз. Али да ли је луксуз кад ви у Београду треба да паркирате аутомобил, и СМС-ом уплатите паркинг, јер нигде не можете да купите доплатну карту или маркицу, и да ли је услуга паркирања у Београду луксуз или дневна потреба? Значи доводим у питање оправданост тако високе стопе на 3Г интернет и мобилну телефонију која је многим грађанима једини пут за приступ интернету тамо где нема оног жичног и уобичајеног, да кажем конзервативног интернета. Не, држава ни ту није водила рачуна о томе шта је то луксуз а шта је потреба, односно шта је пут у нову будућност са савременом техником.

Ми можемо о томе имати различите ставове,  али какав став можемо имати по питању тога да се уопште не опорезују финансијске услуге ако је у прошлој години остварен приход од накнада и провизија такав по својој висини да је ову државу оставио ускраћену за седам милијарди динара. Ако вас подсетим да је Буџет Републике Србије имао пуњење од 10% од укупне своје вредности увек од тих пореза, накнада и провизије и да је онда укинут. Ви можете рећи с правом да је у време 2000. па до прошле године ова држава приходовала од прилива и приватизација, донација и осталих улазака и трансфера страних капитала у ову земљу близу 62 милијарде долара, тада у таквом изобиљу је можда и могао да се заборави порез на финансијске услуге. Данас је то недопустиво, данас кад је могућа измена једног јединог члана 25 о порезу на додату вредност где ће се избрисати то ослобађење. Значи, не захтева се дуга процедура, нов закон, не може да буде много амандмана на тај један једини члан. То заборављају сви експерти и сви забринути за будућност буџета грађана, за стандард и све остало. Значи, још једном помажемо Влади Србије зато што желимо да грађани Србије не трпе од најновијих задуживања који су једино решење ове Владе и зато нудимо да Влада примени  најновију меру очекујући да то неће ни на који начин да се као бумеранг врати грађанима. По дефиницији се увек  нови порези превале на купца односно грађанина. За ову ситуацију је то немогуће, јер је гувернер својим мерама и уредбама ограничио висину маржи и накнада па би банке морале да овај порез плате саме на рачун своје добити а не преваљивањем на купца. Молим вас да то забележите, имам два питања за вас. Ако је неко био јуче на Влади, добио извештај са Владе да ли је тачна вест коју ја имам да Влада расписује један нови тендер за нова задуживање?

Крвави рад Владе се своди на потпис за нове кредите. Изгласали смо 31. деведесет нових мера задуживања у земљи и чујем, а од вас тражим да потврдите вест, да се Влада задужује поново расписујући тендер за то. И завршићу део свог излагања констатацијом да треба проверити податак зашто да банке у овој држави различито плаћају порез на добит. На пример домаћа АИК банка, и то је званичан податак, иако нема највеће учешће на тржишту овог нашег региона, иако нема највећу активу плаћа највећи порез на добит. Шеста банка по учешћу на тржишту је прва по плаћању пореза на добит. У овим другим банкама које имају већу активу, веће учешће на тржишту а не плаћају порез на добит, значи не плаћају уопште порез на финансијске услуге и налазе механизме које им одобравају НБ и остале институције, да смишљено, али не немогуће за открити, смањују основицу за уплату добити. Посао ове власти је да не штити финансијски сектор, јер није банкарски сектор у овој држави оно што је „Кока кола“ у једној Америци. У име чега је у овој држави финансијски сектор обезвређен од свих могућих трошкова које иначе има у свим другим земљама. Меру коју предлажем, тренутно актуелна и у Великој Британији а  и у Естонији постоји један исти овакав предлог, тако да не желимо да се разликујемо. Врло је лако оствариво и значајно би помогло пуњењу буџета, а мислим да није у реду да слушамо приче о смањивању броја запослених, и није у реду да број запослених из систематизације које нису попуњене, да све нас доводи у стање опште  дефиниције да Србију можемо назвати „земља парадокса“, земља у којој вам Млађан Динкић, борац против вишка запослености, под присилом тражи усвајање закона од којих сваки има нову агенцију, нови број запослених, апсолутно сваки закон ове земље парадокса у којем вам господин  Остојић из ЛДП-а, штитећи се иза општег интереса, гласа за усвајање Закона о јавном информисању, штитећи у ствари личне интересе и лични гнев  свога шефа због замерања са неким новинама. Немојте да дозволимо да будемо Србија - земља парадокса. Хвала.
Мој колега Миленко Џелетовић ће вам  изнети оцену  о стања у економији.

Миленко Џелетовић: Ја бих вас, испред СНС, подсетио да смо у октобру месецу 2008. године у једном сличном, само мало  проширеном саставу, Економски тим СНС је упозоравао на оно што нам се данас дешава - да оптимистичне прогнозе носилаца економске власти нису довољно утемељене. Ја ћу вас подсетити да смо ми тада предвиђали рецесију у српској економији и пад инвестиција, то је време када су носиоци говорили да ће Србија бити једна од три земље која неће ни осетити светску економску кризу. Нажалост, пројекције Економског тима СНС су се обистиниле, заиста нажалост понављам, на жалост свих грађана Србије. Вама су  добро познати подаци о паду индустријске производње за више од петину, пад инвестиција преко 22%, увоза 30%, извоза 27% само указује на погоршање свих кључних макроекономских варијабли, а то значи да економска власт нема добре мере за борбу против светске економске кризе већ и кризе изазване заиста неадекватном економском политиком вођеном последњих година.

Колегиница Табаковић је поменула податак, заиста један фрапантан податак за земљу наших фискалних инвестиционих капацитета од чак 62 милијарде прилива капитала у последњих осам година где захваљујући њима нисмо успели ни обилазницу око Београда, ни Прокоп, ни један километар ауто пута, ни један капитални инфраструктурни пројекат, а сада у време највеће економске кризе, и унутрашње и спољне, обећава нам се све то да ће бити једном заиста невиђеном  брзином ефикасно решено. Да не спомињем нове пројекције носилаца економске власти - то је бацање прашине народу у очи јер покушавају да сакрију сву неефикасност својих мера.

Хтео бих само један кратак осврт на преговоре са ММФ-ом. Наша власт се понаша у односу са ММФ-ом као и са грађанима Србије. Има један рецепт лепих жеља и лажних обећања и сматрам да кад прођу избори, пуј пике не важи, не постоји неко ко ће их казнити. То можете причати и састављати списак лепих жеља.
Ми смо у меморандуму у економској  политици заиста са ММФ-ом, као једном озбиљном финансијском институцијом, без обзира шта свако од нас мисли о ММФ, прихватили низ мера од којих ниједну нисмо реализовали и сада смо наравно добили једну казну у виду одлагања преговора, односно закључивања закључно са крајем октобра. То подразумева да ММФ није задовољан мерама Владе, да су мере Владе неефикасне и да заиста један механизам који је успостављен економским мерама, економски механизам, ми смо начели само један део. Сијасет је тачака, нарочито када су у питању порези на имовину, где држава Србија може да итекако боље попуни фискалну рупу, а не повећавати фискалну пресију која је ионако, бар када су зараде у питању, највећа у региону без премца, повећавати ПДВ или једноставно повећавати буџетски дефицит. Ток  повећавања буџетског дефицита није ништа друго него преливање обавеза на неке народне буџете и ми мислимо да када имате пад индустријске производње за петину да ће се више он одразити на раст спољнотрговинског дефицита него на динамизирање привредних активности, али очигледно да Влада покушава да спаси шта се спасити може.

Ја ћу вас само подсетити, с обзиром да је данас у Србији, односно ових дана, у Србији актуелна прича о крају економске кризе и бољитку. ММФ је јуче изашао са нашим, тобоже, коначним падом од минус четири процента. Ја ћу вас подсетити да је у време склапања првог аранжмана са ММФ-ом и министар Динкић и представници ММФ су тврдили да ћемо имати 3,5% раста, а само 69 дана касније ми смо закључили аранжман који је подразумевао минус два, дакле 5,5% процентних поена. Таква финансијска институција и један од најбољих министара  југоисточне Европе, ако се не варам тако је била награда, ово заиста не би смели себи да дозволе. Тих минус два се сада очигледно претворило у минус четири и ми одговорно тврдимо, наравно не желећи да ширимо дефетизам у Србији,  да ће тај минус бити и знатно већи од минус четири, нарочито што не очекујемо да ће и нови сет мера дати очекиване резултате. И да се разумемо, ММФ ће подржати било коју меру Владе Србије и носилаца економских власти која ће успоставити једну математичку једначину између јавних расхода и јавних прихода.

Оно што би требало да буде приоритетан циљ наше земље јесте да истовремено обезбеди ефикасност мера које ће обезбедити тај успех аранжмана, али да тај успех аранжмана не буде по цену пада животног стандарда. Посетићу вас, око седамдесет еура је просечна плата опала у реалном износу од доласка нове Владе, односно од ступања на снагу избора нове Владе до данас. Пад животног стандарда је видљив на сваком кораку.

Само још једну меру бих споменуо на којој смо инсистирали у октобру прошле године, а то је референтна каматна стопа. Ви ако имате своје записнике са наших конференција видећете да смо тада предлагали, и гувернер се љутио и јавно то образлагао, да ће то произвести инфлаторне ефекте, да би сам кренуо у снижавање референтне каматне, али не тако радикално и не тако комотно како смо ми очекивали и као што је требало радити. Зашто? Због неликвидности привреде. Та висока референтна каматна стопа је заиста једна велика брана капитала из банкарског сектора и ви данас имате јун 2008. и јун 2009. године - повећање броја неликвидних предузећа за 13.000, имамо општу неликвидност, пад животног стандарда, људи блокирају путеве, блокирају пруге, пресецају сопствене делове тела, а наша власт у свом том мраку проблема иницира измене и допуне Закона о јавном информисању. Али ни то није случајно, јер претпостављам да су и они свесни једне катастрофалне економске ситуације која нам следи, па онда форсирају могућност медија да слободно и непристрасно извештавају о свему ономе што се буде догађало у Србији.

Још једна, најновија информација је данашња изјава градоначелника и председника општине Нови Пазар у случају конфекцијског предузећа који је децидирано рекао да му је министар Динкић у усменом разговору обећао да неће бити стечаја, да ће се пронаћи и решити проблем ревитализације производног процеса у поменутој фабрици, али нажалост, они су преко ноћи покренули стечај. Имате изјаву председника њиховог синдиката да је  пред више људи замољен да не шири информацију да су добили помоћ од 30.000 динара, јер ће се побунити други радници других предузећа, што говори о неконзинстентности мера. Само гасе пожар тамо где је он најјачи.

Ево подсећам колеге, заиста било је примерено да на почетку конференције изразимо саучешће породицама преминулих и да се понадамо брзом опоравку повређених радника за несрећу која се синоћ десила у фабрици „Први партизан“ у Ужицу и да у једној таквој несрећи покажемо максималну солидарност и озбиљност. Ево од нас толико, изволите ако имате питања, стојимо вам на услузи. Одлучили смо да по једну конференцију сваке недеље посветимо баш економским мерама, директно предлажући или питајући зашто оно што смо предложили се не остварује, просто да и ви новинари схватите да је сулуда прича господина Тадића о томе да не постоји нико други ко би могао предложити и неке боље мере од оних које они предлажу и реализују. Ако је један Јапан одлучио, после 54 године, да промени Владу, једна Грчка у тренутку најгорем по владајућу странку схвата да мора да добије нови мандат, ми се надамо да ће ово питање довести до тога да грађани поново процене да ли ова Влада вреди онолико колико нас кошта. СНС тврди да ова Влада не вреди онолико колико нас кошта.

Новинар: У вези овог закона шта треба мењати?
Јоргованка Табаковић: Закон о порезу на додату вредност, члан 25, треба само избрисати део текста који каже „ ПДВ се не плаћа у промету новца и капитала“, и то став 3, „код кредитних послова укључујући посредовање“. Значи, буквално изменити члан 25 тачку 3. Толико је потребно да би се добило најмање седам милијарди динара. Седам милијарди динара је процењено у односу на наплату провизије из 2008. зато што се обим кредитних активности није смањио, марже су повећане у односу на 2008. тако да би се гарантовано остварио овај прилив у буџет.
Хвала вам!