Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић изјавио је да је пуноправно чланство у Европској унији циљ Србије, али да оно што желимо да видимо јесте више разумевања и вредновања онога што смо до сада урадили у реформама.

Селаковић је, учествујући на 21. Београдском економском форуму, рекао да Србија није у прилици у којој су биле Малта, Kипар, Пољска, Чешка, Словачка, Естонија, Литванија и Летонија, а које су имале прописане услове за прикључење и датум пријема у чланство када испуне услове. 

“Наш случај је такав да се методологија променила и као такву смо је одмах прихватили, да више нема коначне листе услова, већ да имамо померајућу мету где, када испунимо један услов, онда се постави неки нови. Коначно, немамо зацртан датум када можемо да постанемо држава чланица”, рекао је Селаковић. 

Навео је да се од Србије тражило да трчи маратон, а онда јој је неко на 40. километру рекао да је фино све што је урађено, али да сада треба да истрчимо још 20 километара. 

То, наводи Селаковић, звучи изазовно и занимљиво, али се поставља питање ко то може да преживи и да ли сви имамо довољно јаку кондицију да на такав начин трчимо. 

“Ми смо на случају Србије показали да можемо чак и то. Али оно што је очекивање свих нас јесте да то буде валоризовано на прави, исправан начин”, нагласио је Селаковић. 

Селаковић је рекао је да смо показали да имамо државно руководство које се на првом месту ослања на сопствене снаге, које не одустаје од европског пута и да се то види по оном што смо успели да урадимо на свим пољима. 

Селаковић је рекао да више од 50 одсто грађана Србије подржава европске интеграције и подсетио да је у неком тренутку процеса евроинтеграција у неким данашњим државама Европске уније тај проценат подршке био знатно нижи. 

Селаковић је додао и да је 2020. година, као тренутак избијања пандемије, у нашем региону оставила многе последице, јер се становништво многих држава разочарало у саму Европску унију, очекујући од ње много већу помоћ. 

“Србија није само очекивала ту помоћ, него је имала таквог председника и владу који су гледали шта можемо сами да учинимо, па смо онда помогли прво себи, а онда се усудили да помогнемо другима и покажемо солидарност која нам је свима прекопотребна”, рекао је Селаковић. 

Селаковић је нагласио је да смо се као држава и друштво сами носили са бројним изазовима, али да нема дилеме да је 68 одсто наше трговинске размене са земљама Европске уније и да су државе чланице Уније највећи инвеститори у српску привреду. 

“Kада видите да смо први по привлачењу страних директних инвестиција, када видите колико је све више улагања из земаља ЕУ у српску привреду, не треба вам бољи показатељ на ком је онда нивоу владавина права у Србији. Нико ко води рачуна о свом капиталу неће да га уложи тамо где је то несигурно. Капитал је осетљив и одлази тамо где је сигурно. Тако је и нашем случају, а уверен сам да ћемо, задржавајући овакав курс као до сада, успети да задржимо евроентузијазам”, поручио је Селаковић. 

Селаковић додаје да то неће бити лако, али и наводи да је у случајевима ранијих приступања Европској унији свакако расла подршка Унији и да је уверен да ће тако бити и у случају Србије.

Боља регионална сарадња је добар одговор на растуће изазове

Селаковић је, на панелу "Промена односа снага у јужној Европи", у оквиру 21. Београдског економског форума, рекао да је уверен да је будућност у регионалним интеграцијама и мултилатералној сарадњи.

Сматра да до позитивне промене ситуације у региону може да доведе иницијатива "Отворени Балкан” коју је покренуо председник Републике Србије Александар Вучић.

Пројекција је, наводи, да та иницијатива, односно остварење слободе кретања људи, робе, капитала и услуга, може да доведе до раста бруто домаћег производа у читавом региону.

"То није алтернатива нашим европским  интеграцијама, али то је само наш показатељ добре воље да не желимо да губимо време док ЕУ не доживи унутрашњу консолидацију и покаже много већу политичку спремност да се бави проширењем и да прихвати и нас који смо остали као нека врста острва", наводи Селаковић.

"Регионална сарадња коју ми кроз наш регионални ниво показујемо, праћена и оним што је Берлински процес, јесте један од одговора (на изазове), а томе је доказ и Европска унија и европске интеграције. Сами појединачно не можемо много, али заједно и удружени можемо још више”, поручује Селаковић. 

За њега промена односа моћи и односа снага у јужној Европи има један важан аспект, а то је демографски аспект.

"Kога има највише, тај има најјачу перспективу у будућности. С друге стране, промена односа снага везана је и за економске промене и економски напредак. Економије се убрзано мењају и оне предрасуде које смо једни о другима имали у прошлости данас се показују као погрешне, јер се свет све брже и брже мења", поручио је Селаковић.

За њега је јужна Европа не само подручје Балкана, него Медитерански басен, а наводи да су свима пуне уши економске рецесије, а да о демографској рецесији нико не прича, иако је демографија "оно што ствара и економију и што пише историју", додао је Селаковић.

"Не желим да се бавим историјом, хоћу да се бавим оним на шта можемо да имамо утицај, а можемо да имамо утицаја на будућност, не можемо да имамо утицаја на прошлост", нагласио је Селаковић.

Извор: Танјуг