Принципијелна и јасна позиција Владе Србије, која је одолела притисцима у случају Војислава Шешеља, довела је до одлуке да он не мора у Трибунал на изрицање пресуде, каже у великом недељном интервјуу за „Ало!“ министар правде и потпредседник Српске напредне странке Никола Селаковић. Он оцењује и да опозицију уједињује једино мржња према Александру Вучићу и жеља за фотељама.

* Зашто је Хаг одједном одлучио да Шешељ не мора на изрицање пресуде?

- Влада Србије је имала довољно стрпљења и храбрости да се бори за интерес сваког нашег грађанина и да не реагује на притиске. На крају је тај наш напор уродио плодом и донета је одлука каква је донета. Случај господина Шешеља ће ући у анале светског правосуђа као пример кршења свих права на суђење у разумном року, као пример апсолутних нелогичности у току судског поступка, какве су до сада могле да се виде само у романима.

* Мислите ли да желе да се искупе за Здравка Толимира, кога су пустили да умре?

- Откако сам дошао у Министарство правде, забрињава ме како Трибунал третира наше људе. Чињеница је да имамо десетог Србина који је умро у Хагу, Здравко Толимир, а пре њега и Миле Мркшић. За обојицу је држава упутила захтеве за пуштање на привремену слободу због тешког здравственог стања. Нико нам није образложио зашто они нису пуштени на лечење. С друге стране, то се није догодило ниједном осуђенику или притворенику друге националности и то је један сликовит приказ како Хаг поступа са Србима. Чињеница је, даље, да његова пресуда, као и Радовану Караџићу, пада у јеку изборне кампање.

* Да ли је Хаг случајно одабрао ове датуме?

- Желим да верујем да то није намерно темпирано. Ипак - веровао или неверовао, то је реалност. Не видим коме ће и како да допринесе било какво фингирање и темпирање тих датума. Свакако неће допринети стабилизацији стања у Србији. Код нас нећете наћи доста људи који верују у хашку правду, јер многи који су осумњичени за тешка кривична дела против међународног хуманитарног права, а који су вршили злодела над лицима српске националности, нису доживели осуђујуће пресуде. Шта више, неки су ослобођени.

* Указујете ли им на те двоструке аршине?

- Приликом сваког састанка који сам имао са представницима Хашког трибунала, постављао сам та питања: шта се догодило са преко 160.000 сарајевских Срба и зашто нико није одговарао што њих више тамо нема, зашто нико није одговарао ни због прогона стотина хиљада Срба из Републике Српске Крајине, са Косова и Метохије.

* Добијете ли одговоре?

- Не. Али то више говори о онима који би требало да нам одговоре, него о нама. Ми имамо дужност и обавезу да та питања постављамо и постављаћемо их и убудуће.

* Ваш ресор потресао је и случај Кристијана Голубовића. Зашто смо чекали да заврши своју ријалити сагу, па још пуна три месеца, док коначно није спроведен иза решетака?

- Тај случај је класичан пример до чега све тумачење закона може да доведе. Као што имамо велики број крвичних поступака у којима се свака могућност различитог тумачења закона користи да би се поступак пролонгирао, исто тако имате и законску могућност пролонгирања одласка на издржавање затворске казне. Као министар правде у овај конкретан случај нисам могао да улазим, али из онога што сам у јавности имао прилике да пратим, управо се то догодило - искоришћене су све законске могућности за одуговлачење. Ипак, као што сте могли да видите, правда је можда спора, али достижна.

* Зар није његов случај пример пораза система?

- У праву сте да овакви примери доводе до урушавања ионако крхког поверења грађана у систем. Када је реч о случају који је од великог интересовања јавности, то свакако наноси неупоредиво већу штету, него када је реч о предмету за који се у јавности не зна. Грађани верују да неки људи имају више права него они, али то није тако. Многи су сумњали, али држава је и на овом примеру показала да институције постоје, да судство самостално доноси своје одлуке, ма какве оне биле, али и да нико није заштићен.

*Још ниједан тајкун није одговарао за 24 спорне приватизације?

- Неки процеси су у фази главног претреса, други у фази истраге, у некима нема елемената за кривичну одговорност. Главни проблем нашег судства јесте што немамо велики број правоснажних или првостепених, макар судских пресуда у случајевима који су од нарочитог интереса за јавност и који су показни примери борбе против корупције и организованог криминала. То су ствари које указују да један читав ланац кривичног гоњена и санкционисања, који почиње са полицијом, а завршава се са судом, у једном периоду није добро функционисао. Желим да верујем да ће поступци које сте поменули бити окончани. Да ћемо добити пресуде, какве год оне биле.

* С чим онда излазите пред грађане?

- Резултати у правосуђу нису мост који можете да покажете свима да сте саградили. То је спор систем у којем ћете, будите уверени, ако покушате да направите брзе промене, повући погрешан потез. Ја сам три и по године на челу једног веома осетљивог ресора. Када сам дошао у министарство, тај ресор се сматрао најозлоглашенијим. Мислим да смо неке ствари побољшали, не до краја и у потпуности, али зато и даље радимо на њима. Суд вам је такав орган из кога, од две странке најмање једна излази незадовољна. Свако ће вам се притужити на суд, али ако као министар правде искритикујете суд, сви ће вас напасти да се мешате у рад независног органа. Шта год да урадите, кајаћете се.

* Као тамни вилајет?

- Као што је то Аристотел рекао за брак: ко уђе - кајаће се , ко не уђе - кајаће се.

* Признајете, дакле, да и даље има мањкавости?

- Да имамо озбиљне проблеме, имамо их. Верујте, имамо случајеве у којима се суди више од деценије. Не могу мирно да спавам ни сам, размишљајући зашто се ти поступци више не завршавају. Ово сам рекао као најобичнији грађанин ове земље, коме, такође, неке ствари нису јасне.

* Зашто ви најмање од својих страначких колега улазите у клинч са политичким противницима?

- Мислим да нисте у праву. На првом месту се трудим да посао који ми је поверен радим што преданије и савесније. Верујем да боље од било ког клинча или, што би се на српској политичкој сцени рекло, песничења или вређања и лагања, најбоље говоре резултати. Можда у клинч улазим нешто ређе но што раде моје драге колеге, али кад улазим, ја идем до краја. Можда је то карактеристика и мог хороскопског знака, бика.

* Верујете ли Дачићу?

- Никако не сумњам да би се сутра 99 одсто странака које нису са нама окупиле да формирају самосталну владу, ако СНС не би имао већину да то самостално уради. Као што не сумњам да, уколико остваримо значајан резултат, да би добар део странака желео да буде у окриљу нове владе. Господина Дачића познајем од 2012. и с њим никада нисам имао личних проблема. Ипак, не могу у потпуности да му верујем када видим какве ставове он износи са једне стране, а шта причају и раде његови најближи сарадници, који потпуно одскачу од његових порука, са друге стране.

* Мркоњић не престаје да провоцира Владу, Ружић дружбује по кафанама с Микићем и Кеном?

- Они су у стању да излазе с разним тврдњама у јавност или да се по кафанама сликају у друштву најжешћих противника премијера и СНС-а. Ту или постоји неки дебели проблем између њих и Дачића или постоји једна велика доза неискрености, која је вероватно узрокована неким њиховим договором.

* Да ли афере које се везују за Дачића, попут „Банане”, те случаја „Лазаревић“, урушавају његов кредибилитет као вашег будућег партнера?

- Само саслушање у случају „Лазаревић“ не значи превише, али постојање сумње да се догађало нешто што није добро, може да има утицај. Питање је шта је истина. Да су одређене ствари остале прилично неразјашњене јесу, јер се не би њима бавио суд. Важно је и за СНС и за Дачића да се то клупко расплете и да коначно видимо с ким имамо посла.

* Опозиција се дели на два табора, такозвани проевропски и десницу. Ко је по СНС опаснији?

- Ствар је више него једноставна. Називали се они проевропљанима или националистима, њихов главни проблем зове се Александар Вучић и Српска напредна странка. Јер ми као Влада радимо неупоредиво боље него што су они икад радили или ће икад радити. То њима смета. Што наша Влада није ни проамеричка, ни проевропска, ни проруска, већ је на првом месту српска, окренута нашим грађанима, нашем бољитку, економским реформама, заштити наших националних интереса, решавању ситуације на Косову и Метохији. Све што нам приговарају пада у воду оног тренутка када видите да се, упркос свим непремостивим разликама, уједињују у мржњи према Вучићу и жељи да се докопају власти.

* Шта је главни изазов ових избора?

- Мислим да највећи проблем који може да се деси на изборима јесте уверење да је све већ решено и да се само чека резултат. Ништа није решено. Све се решава 24. априла, када се излази на биралишта, и волео бих да на њима видим што већи број грађана.

* Александар Карађорђевић најавио је да ће тужити своју државу све до Стразбура због имовине?

- Подржавам став премијера, нека свако тражи своја права онако како мисли да му је то гарантовано. Тако и ЕПС и ЕДБ траже да се потрошена струја плати. Ако ништа друго, обе наше владарске породице, и Карађорђевићи и Обреновићи, биле су популарне и ван граница своје државе по томе што су делиле судбину свог народа, јер су на тај народ гледале као себи равне, а не као племство.

* Па припада ли му титула престолонаследника?

- Ми монархија нисмо, већ република, и ту нема племства и крунисаних глава, а причамо све време о престолонаследнику. Имамо потомке краљевске породице Карађорђевић, која је у прошлости учинила много за настанак, опстанак, ослобођење и уједњињење државе. И за то им припада велика историјска заслуга.

* Откуд онда то коришћење звања?

- Да ли себе неко у интерним препискама назива краљевићем, престолонаследником, то је његова ствар, све док не буде законом другачије прописано. Чак и да се неко зове престолонаследник, он обавезе према својој држави као грађанин мора да измирује, да плаћа порез, струју... Наши владари су у сијасет ситуација служили као светао пример одговорности, како се држава поштује и цени. Мислим да грађани с правом очекују да тако буде и у овом случају.

* Немају за струју, али имају за егзотична путовања?
- Свако бира начин на који ће живети.

* Ужичанин сте, дуван чварци или ратлук?

- Комплет лепиња. Увек!

Извор: "Ало!"