Српска напредна странка сматра да владајућа коалиција покушава да перманентним одлагањем решавања овог проблема на неки начин пусти да се слегне прашина и да онда јавност која је дакле, како они замишљају, заборавила који су све то проблеми везани за овај Статут, лакше прихвати његово усвајање. Најшира стручна и политичка јавност наводи свој суд о Статуту Војводине и ја бих овом приликом само волео да подсетим на то да Статут Војводине садржи низ одредби које су потпуно неприхватљиве за политичку јавност у Србији. То су пре свега његова преамбула, као што је познато преамбула је дакле акт односно део акта који је карактеристичан искључиво за Устав, и највише правни акт је држава, то је нешто што није присутно у пракси региона и сличних јединица. Овде је то доведено погрешном чињеницом да се у тој преамбули Статута Војводине његови творци позивају на неко историјско право грађана и грађанки Војводине на аутономију итд. То је опет потпуно другачија формулација од оне која је присутна и то је сасвим неприхватљиво.

Затим друга веома важна чињеница коју треба подвући јесте да се овим предлогом Статута предвиђа да покрајина има као и република свој главни град и тиме би Србија била прва држава у свету која има два града, ако изузмемо пар примера као што су неке  средњовековне државе у прошлости које су имале по две престонице и по два главна града и тренутно у свету то је индијска савезна држава која има зимску и летњу престоницу. Дакле, мислим да је потпуно јасно да је реч о  експерименту.

Затим следећа веома проблематична ставка везана за овај Статут јесте то што се њиме аутономној покрајини даје право склапања међународних уговора, дакле не међурегионалних већ међународних уговора, и то би самим тим дало покрајини статус субјекта међународног права, што она ни у ком случају не треба и не може да има због тога што то представља један од елемената државности.

Затим овим Статутом Скупштини аутономне покрајине дају се противуставне и прешироко постављене законодавне надлежности и то је нешто што такође, веома озбиљно може да угрози функционисање читавог система, не само на покрајинском, него и на републичком нивоу.

И на крају, овај Статут бави се оснивањем Војвођанске акадамије наука и уметности, иако наука по Уставу Србије, ни у ком случају не спада у Уставом дефинисане надлежности Аутономне покрајине Војводине.

Дакле, то су само неки од разлога због којих овај Статут   не само да није у интересу грађана Србије и грађана  Војводине, него је у потпуној супротности са важећим правним поретком у Србији. Наравно, оно што је једнако озбиљно и једнако забрињавајуће јесте да би усвајање оваквог Статута Аутономне покрајине Војводине, било да је он праћен или није праћен некаквим законом о његовом спровођењу или утврђивању надлежности, јесте што би дакле, усвајање овог Статута имало разорне економске последице за грађане читаве Србије, али пре свега за грађане Аутономне покрајине Војводине, на чија би леђа био натоварен огроман додатни бирократски апарат, што је сасвим неразумно у условима тренутне економске ситуације у Србији.

Српска напредна странка такође констатује да је део владајућих странака изгледа, барем судећи према њиховим иступањима у јавности, у међувремену променио  став прем Статуту Војводине и дакле ми  поздрављамо корак сваке странке која одустане од усвајања овог накарадног статута због тога што је то у најбољем интересу грађана Србије. Оно што желим да нагласим и што је веома битно јесте да Српска напредна странка позива представнике власти да хитно из процедуре повуку овај накарадни Статут и да уместо што покушавају да наметну неуставна и незаконита решења, што хитније отпочне један најшири могући дијалог о стварању новог предлога Статута који би био у интерсу свих грађана Србије, посебно у интересу грађана Војводине.

Српска напредна странка жели да упозори јавност, а посебно представнике владајуће коалиције, да ће, уколико којим случајем буде усвојен овакав накарадни Статут, Српска напредна странка рушити овај Статут пред Уставним судом Србије, дакле поднећемо предлог за оцену претходне уставности Статута и употребићемо сва правна средства која нам буду на распологању да овај Статут оборимо.

Мој колега Никола Селаковић ће вам сада рећи мало више ствари о различитим другим важним аспектима везаним за усвајање овог Статута.

Никола Селаковић: Добар дан даме и господо новинари. На првом месту Српска напредна странка сматра да је питање изгласавања предлога Статута Аутономне покрајине Војводине, очигледан пример ове, као што рече мој колега, социјално, али не само социјално неодговорне Владе и социјално неодговорне власти, која још једном показује  да је више склона стварању проблема него решавању проблема.  Сведоци смо, кад је у питању предлог Статута Аутономне покрајине Војводине, ситуације у којој проблем фактички није ни постојао, али је проблем изрежиран, фингиран, створен. На који начин? На такав начин што су прво у писању, а затим и у доношењу предлога Статута Аутономне покрајине Војводине, перманентно, стално игнорисани неки од кључних политичких чинилаца, како у Војводини тако и у читавој Србији. Да није било тог игнорисања, до овог проблема вероватно не би ни дошло. А шта је то што у ствари представља проблем? То су те кључне ствари у самом предлогу Статута око којих се споримо ми са једне стране као највећа опозициона странка, Српска напредна странка и странке владајуће коалиције, већина странака владајуће коалиције. У претходним месецима, ви сте имали прилике да видите и нашу правну и политичку оцену предлога Статута, међутим оно на што ћу ја скренути пажњу  на данашњој конференцији за штампу јесте  нацрт који би скоро требало да буде преточен и у Закон, како га називају, о преносу надлежности на Аутономну покрајину  Војводину.

На првом месту ради грађана Србије, потребно је појаснити једну врло важну, правно важну ствар, говори се о Закону у утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине. За правника ствар је потпуно јасна. Дакле, она је неодржива правним језиком речено неодржива, зашто? Зато што се надлежности аутономних покрајина утврђују Уставом као највишим правним актом. Оно што је Уставом утврђено то представља изворну надлежност аутономне покрајине и када чујете изворне надлежности, то су само оне које су прописане као такве Уставом. Шта држава ту може да ради? Шта може да ради централна власт? Она можа само да поверава надлежности. Разлика је велика. Када надлежности поверавате, ви задржавате право да контролишете њихову целисходност, то значи да уколико се покаже на терену да нека надлежност која је поверена не задовољава потребе грађана, зато што покрајина не испуњава институционалне услове за спровођење такве неке надлежности, у том случају држава задржава право да ту надлежност врати у своје оквире. То је прва ствар, дакле може се радити једино о закону којим ће се поверавати надлежности  аутономној покрајини, а не њене надлежности које су Уставом већ утврђене. Зашто сам вам ово објаснио? Једна од множине спорних тачака у овом нацрту закона јесте и тачка која се тиче, односно одељак који се тиче имовине Аутономне покрајине Војводине. Наиме, овим нацртом, а ускоро како видимо и предлогом закона, предвиђа се да велики део имовине Републике Србије прелази у власништво тј. у својину Аутономне покрајине Војводине. И тако на пример имате експлицитно написано у том нацрту закона, где стоји да ће се нпр. имовина Јавног предузећа „Национални парк Фрушка гора“ пренети на Јавно предузеће за одржавање националног парка Фрушка гора, које ће основати Аутономна покрајина Војводина, и даном оснивања тог новог предузећа, сва имовина предузећа Јавног предузећа „Национални парк Фрушка гора“ прећи ће у власништво Аутономне покрајине Војводине. Ово је само један експлицитан пример тог преноса права својине. Тих примера, нажалост има још много. И сада схватате зашто сам испричао  ону причу о повереним и утврђеним надлежностима. Ако некоме нешто поверите, па после тога имате право да га узмете ако нисте задовољни  начином како се обавља нека функција, како ћете да вратите имовину ако је она већ не поверена, већ пренесена правним путем у власништво аутономне покрајине. То се на такав начин не ради.

Српска напредна странка још једном користи прилику да позове председника државе, Бориса Тадића и председника Демократске странке да не реагује више на овакав начин на притиске свог покрајинског одбора, да се решавању овог питања приступи на један озбиљан и државотворан начин. Враћам се поново на ону прву ствар коју сам рекао, власт која производи проблеме. Проблема је у Србији превише, проблеме треба решавати и не треба стварати нове. Овај проблем који је створен претходних неколико месеци, дакле покушало се манипулисати њиме, чак и на овом састанку шефова држава централне Европе када се говорило у свету, од тога састанка да ето и учесници састанка на неки начин дају за право Војводини да постане евро регион.

Молим вас још једна врло битна ствар везана за питање предлога Статута Војводине и питање статуса Војводине у оквиру  Републике Србије. Сведоци смо да последњих месеци  све гласније се чују приче о регионализације Србије. Српска напредна странка сматра за своју обавезу, за своју дужност да скрене пажњу свима на једну кључну ствар, правну ствар, али у нашем случају и државотворну ствар. Територијална аутономија, попут Аутономне покрајине Војводине дакле, аутономија коју она ужива у самом саставу Републке Србије и административна регионализација о којој се прича, су два сасвим различита концепта. Ми смо спремни на разговор, нормалан,  демократски дијалог о свим питањима, али да се на почетку тога дијалога разјасни шта је то правно могуће, а шта је правно немогуће, и шта је фактички могуће, а фактички немогуће. Знате, територијална аутономија је нешто много више од административне регионализације. Ми можемо да разговарамо о регионализацији, али да Бачка и Банат буду један регион, а Срем и Мачва други регион. Свака прича о административној регионализацији аутоматски анулира принцип овакве асиметричне организације државе каква је код нас присутна са две аутономне покрајине и централном Србијом у којој такве територијалне јединице не постоје.

Нешто што се тиче грађана Србије, а што је везано за економске аспекте читаве ове приче, јесте и додатна бирократизација земље. Прошле недеље у Скупштини се нашао, односно од претпрошле недеље у Скупштини се налази и о њему се расправља Предлог закона о равномерном регионалном развоју. Ми смо на прошлој конференцији, већ скренули пажњу да се таквим предлогом закона, односно евентуалним његовим изгласавањем у Србију уводи додатних, рећи ћу слободно, неколико хиљада бирократа, додатно се оптерећује већ пренатрпана државна администрација.

Ми свакога месеца трпимо пацке од Међународног монетарног фонда и Светске банке који нам скрећу пажњу да морамо да смањујемо јавну потрошњу а да је једна од кључних ствари растерећење око  бирократског апарата који у Србији постоји. Изгласавањем оваквог предлога Статута оптерећује се Буџет Републике Србије, понављам Републике Србије, објаснићу зашто, не Аутономне покрајине Војводине него Републике Србије за огромне суме новца. А бирократија покрајинска из дана у дан расте. Зато сам рекао Буџет Републике Србије, врло битна ствар, када сам вам поменуо малопре поверене надлежности, те надлежности се не финансирају из буџета аутономне покрајине него из буџета републике.

Дакле,  оно што је република поверила покрајини, то ће република и да плаћа, а покрајина ће да користи. Врло битна и опасна ствар. Још једном, ми као Српска напредна странка апелујемо на државни врх, на председника републике, на Владу. Србија је држава тренутно суочена са многобројним  и озбиљним проблемима. Србија је држава чији је тренутни састав Народне скупштине нелегитиман. Зашто нелегитиман? Зато што Српска напредна странка као најјача опозициона странка није пропорционално заступљена у том сазиву. Ми можемо из дана у дан, из недеље у недељу, да позивамо власт на ванредне парламентарне изборе, и то и чинимо, али смо дубоко свесни озбиљности ситуације у којој се земља налази, и свесни смо и своје одговорности иако смо опозициона странка. Колико сутра можемо доћи на власт, и нас ће сачекати исти ти проблеми, а ми ћемо морати да их решавамо. Апелујемо још једном да се одустане од оваквог накарадног предлога Статута, од оваквог нацрта како га они зову, у  утврђивању надлежности, захтевамо да се поведе један опсежан и свеобухватан демократски дијалог о овом питању, уставни рокови  су већ прошли. Нећу да кажем да не треба ништа да вас обавезује, али дајте да нешто решимо онако како га ваља решити, да направимо неко решење које ће бити дуготрајно.

Уколико имате неких питања ми смо слободни да одговоримо, ако не, наша конференција је завршена. Хвала!