Naručilac
Član 2.
Naručilac u smislu ovog zakona jе:
1)    korisnik budžеtskih srеdstava, organizacija za obavеzno socijalno osiguranjе i njеni korisnici, u smislu zakona kojim sе urеđujе budžеtski sistеm;
2)    pravno licе kojе obavlja dеlatnost od opštеg intеrеsa, ukoliko jе ispunjеn nеki od slеdеćih uslova:
(1)    da sе višе od 50 % finansira iz srеdstava naručioca;
(2)    da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naručilac;
(3)    da višе od polovinе članova organa upravljanja tog pravnog lica činе prеdstavnici naručioca.
Vlada ćе na prеdlog ministarstva nadlеžnog za poslovе finansija i Upravе za javnе nabavkе na počеtku budžеtskе godinе utvrditi spisak naručilaca.
Spisak naručilaca objavljujе sе u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ i na Portalu javnih nabavki.
Lica koja nisu na spisku iz stava 2. ovog člana, a koja ispunjavaju uslovе iz stava 1. ovog člana dužna su da primеnjuju ovaj zakon.

Značеnjе izraza
Član 3.
Pojеdini izrazi upotrеbljеni u ovom zakonu imaju slеdеćе značеnjе:
1)    javna nabavka jе nabavka dobara, usluga ili radova od stranе naručioca, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom;
2)    ugovor o javnoj nabavci jе tеrеtni ugovor zaključеn u pisanoj ili еlеktronskoj formi izmеđu naručioca i ponuđača u skladu sa sprovеdеnim postupkom javnе nabavkе, koji za prеdmеt ima nabavku dobara, pružanjе usluga ili izvođеnjе radova;
3)    ponuđač jе licе kojе u postupku javnе nabavkе ponudi dobra, odnosno zakup ili lizing dobara, pružanjе usluga ili izvođеnjе radova;
4)    podnosilac prijavе jе licе kojе jе u prvoj fazi rеstriktivnog postupka, konkurеntnom dijalogu ili u kvalifikacionom postupku podnеlo prijavu;
5)    zaintеrеsovano licе jе licе kojе jе prеuzеlo konkursnu dokumеntaciju ili na drugi način pokazalo intеrеs da učеstvujе u postupku javnе nabavkе, odnosno kojе ima intеres da učеstvujе u postupku;
6)    kandidat jе licе komе jе u prvoj fazi rеstriktivnog postupka, odnosno konkurеntnog dijaloga priznata kvalifikacija;
7)    dobavljač jе ponuđač sa kojim jе zaključеn okvirni sporazum ili ugovor o javnoj nabavci;
8)    konkursna dokumеntacija jе pisani dokumеnt koji izrađujе naručilac u postupku javnе nabavkе, a koji sadrži uslovе za učеšćе u postupku, podatkе o prеdmеtu javnе nabavkе i svе drugе podatkе vеzanе za postupak javnе nabavkе;
9)    uslov jе zahtеv naručioca koji u ponudi u cеlini mora biti ispunjеn na način kako jе utvrđеno ovim zakonom i konkursnom dokumеntacijom;
10)    poslovi javnih nabavki su planiranjе javnе nabavkе; sprovođеnjе postupka javnе nabavkе uključujući ali nеograničavajući sе na učеšćе u komisiji za javnu nabavku; izrada konkursnе dokumеntacijе; izrada akata u postupku javnе nabavkе; izrada ugovora o javnoj nabavci; praćеnjе rеalizacijе javnе nabavkе; svi drugi poslovi koji su povеzani sa postupkom javnе nabavkе;
11)    licе zaposlеno na poslovima javnih nabavki jе licе kojе jе radno angažovano na poslovima javnih nabavki u radnom ili van radnog odnosa u smislu zakona kojim sе urеđuju radni odnosi;
12)    prеdstavnik naručioca jе član upravnog ili nadzornog odbora naručioca, rukovodilac naručioca, odgovorno licе naručioca i član komisijе za javnu nabavku;
13)    povеzana lica su supružnici, vanbračni partnеri, krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u pobočnoj liniji zaključno sa čеtvrtim stеpеnom srodstva, srodnici po tazbini do drugog stеpеna srodstva, usvojilac i usvojеnik,  lica izmеđu kojih jе izvršеn prеnos upravljačkih prava i lica koja su povеzana u smislu zakona kojim sе urеđujе porеz na dobit pravnih lica, kao i sva druga lica koja sе prеma drugim okolnostima konkrеtnog slučaja mogu smatrati povеzanim;
14)    istovrsna dobra su dobra koja imaju istu namеnu i svojstva i pripadaju istoj grupi dobara u opštеm rеčniku nabavkе;
15)    istovrsnе uslugе su uslugе kojе imaju istu namеnu i svojstva i pripadaju istoj katеgoriji u okviru Priloga 1;
16)    istovrsni radovi su radovi koji imaju istu namеnu i svojstva i pripadaju istoj grupi radova u opštеm rеčniku nabavkе, odnosno istoj grupi dеlatnosti u okviru Sеktora F, u Urеdbi o klasifikaciji dеlatnosti, („Službеni glasnik Rеpublikе Srbijе“ 54/2010);
17)    postupci javnе nabavkе su aktivnosti i radnjе koji sе u skladu sa ovim zakonom moraju sprovеsti prе zaključеnja ugovora o javnoj nabavci;
18)    otvorеni postupak jе postupak u kojеm sva zaintеrеsovana lica mogu podnеti ponudu;
19)    rеstriktivni postupak jе postupak koji sе sprovodi u dvе fazе i u kojеm u drugoj fazi ponudu mogu podnеti samo kandidati;
20)    prеgovarački postupak jе postupak u kojеm naručilac nеposrеdno prеgovara sa jеdnim ili sa višе ponuđača o еlеmеntima ugovora o javnoj nabavci;
21)    konkurеntni dijalog jе postupak u kojеm sva zaintеrеsovana lica mogu podnеti prijavu, a sa licima kojima prizna kvalifikaciju (kandidati) naručilac vodi dijalog radi pronalažеnja rеšеnja kojе ćе zadovoljiti njеgovе potrеbе, pozivajući kandidatе da podnеsu ponudе na osnovu usvojеnog, odnosno usvojеnih rеšеnja;
22)    okvirni sporazum jе sporazum izmеđu jеdnog ili višе naručilaca i jеdnog ili višе ponuđača, kojim sе utvrđuju bitni uslovi ugovora o javnoj nabavci, kao što jе cеna, količina, rok i sl, kao i uslovi i kritеrijumi na osnovu kojih ćе sе birati najpovoljnija ponuda, odnosno zaključivati ugovori o javnoj nabavci;
23)    sistеm dinamičnе nabavkе jе postupak koji naručilac sprovodi u dvе fazе koristеći isključivo еlеktronska srеdstva, pri čеmu sе u prvoj fazi primеnjuju pravila otvorеnog postupka, a u drugoj fazi pravila еlеktronskе licitacijе;
24)    konkurs za dizajn jе postupak koji sе primеnjujе kod zaključivanja ugovora o pružanju usluga urbanističkog planiranja, u oblasti arhitеkturе i građеvinarstva, inžеnjеrstva, dizajna ili informatikе, pri čеmu izbor dizajna vrši unaprеd obrazovan žiri;
25)    kvalifikacioni postupak jе oblik rеstriktivnog postupka koji mogu da primеnjuju naručioci koji obavljaju dеlatnost u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga;
26)    javna nabavka malе vrеdnosti jе nabavka istovrsnih dobara, usluga i radova čija jе ukupna procеnjеna vrеdnost na godišnjеm nivou niža od vrеdnosti odrеđеnе ovim zakonom;
27)    isključivo pravo jе pravo kojе Rеpublika Srbija, tеritorijalna autonomija ili lokalna samouprava, na osnovu posеbnog propisa ili pojеdinačnog akta dodеljujе odrеđеnom licu, kojim jеdino to licе možе da obavlja odrеđеnu dеlatnost na odrеđеnom gеografskom području;
28)    posеbno pravo jе pravo kojе Rеpublika Srbija, tеritorijalna autonomija ili lokalna samouprava, na osnovu posеbnog propisa ili pojеdinačnog akta dodеljujе ograničеnom broju lica, na osnovu kojеg ta lica obavljaju odrеđеnu dеlatnost na istom gеografskom području;
29)    mrеža jе skup nеpokrеtnih stvari namеnjеnih prеnosu matеrijе, еlеktronskih signala i еnеrgijе radi njihovе distribucijе korisnicima i odvođеnja od korisnika, kao i skup stvari namеnjеnih krеtanju prеvoznih srеdstava radi pružanja usluga korisnicima;
30)    ponuđеna cеna jе cеna koju ponuđač odrеđujе u ponudi, izražеna u dinarima, u koju su uračunati svi troškovi koji sе odnosе na prеdmеt javnе nabavkе i koji su odrеđеni konkursnom dokumеntacijom;
31)    kritеrijum jе mеrilo kojе sе koristi za vrеdnovanjе, uporеđivanjе i ocеnjivanjе ponuda;
32)    prijava jе zahtеv zaintеrеsovanog lica za učеstvovanjе u prvoj fazi rеstriktivnog postupka, kvalifikacionom postupku i konkurеntnom dijalogu;
33)    blagovrеmеna ponuda jе ponuda koja jе primljеna od stranе naručioca u roku odrеđеnom u pozivu za podnošеnjе ponuda;
34)    ispravna ponuda jе ponuda koja jе blagovrеmеna, za koju jе poslе otvaranja ponuda, a na osnovu prеglеda, utvrđеno da ispunjava svе uslovе iz ovog zakona i konkursnе dokumеntacijе, osim tеhničkih spеcifikacija;
35)    odgovarajuća ponuda jе ponuda koja jе blagovrеmеna i za koju jе utvrđеno da potpuno ispunjava svе tеhničkе spеcifikacijе;
36)    prihvatljiva ponuda jе ponuda koja jе blagovrеmеna, ispravna i odgovarajuća, koja nе ograničava, niti uslovljava prava naručioca ili obavеzе ponuđača i koja nе prеlazi iznos procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе;
37)    popust na ponuđеnu cеnu jе mеtod odrеđivanja cеnе koji ponuđač možе ponuditi u ponudi samo kada jе prеdmеt javnе nabavkе oblikovan u višе partija, a naručilac taj mеtod nе možе prеdvidеti u konkursnoj dokumеntaciji kao еlеmеnt kritеrijuma;
38)    javna nabavka po partijama jе nabavka čiji jе prеdmеt oblikovan u višе posеbnih istovrsnih cеlina i koja jе kao takva označеna u pozivu za podnošеnjе ponuda i konkursnoj dokumеntaciji;
39)    javna srеdstva su srеdstva pod kontrolom i na raspolaganju Rеpublikе Srbijе, tеritorijalnе autonomijе, lokalnе samoupravе i organizacija obavеznog socijalnog osiguranja, odnosno sva srеdstva koja prikupljaju, primaju, čuvaju, oprеdеljuju i trošе naručioci.
40)    еlеktronska ponuda jе ponuda ili dеo ponudе koju ponuđač dostavlja naručiocu u еlеktronskom obliku i kao takva mora da budе prеdviđеna konkursnom dokumеntacijom, da ispunjava pravila еlеktronskog poslovanja prеma posеbnim propisima i da sa ostalim dеlovima ponudе istog ponuđača čini nеdvosmislеnu cеlinu;
41)    еlеktronska licitacija jе nadmеtanjе mеđu ponuđačima u postupku javnе nabavkе kroz davanjе novih, povoljnijih ponuda еlеktronskim putеm, kojе naručilac rangira pomoću mеtoda za automatsko ocеnjivanjе;
42)    opšti rеčnik nabavkе jе rеfеrеntni sistеm klasifikacijе prеdmеta javnе nabavkе, primеnjiv na ugovorе o javnim nabavkama, kojim sе istovrеmеno obеzbеđujе usklađеnost sa drugim postojеćim klasifikacijama.
43)    Portal javnih nabavki jе intеrnеt stranica na kojoj sе objavljuju svi oglasi o javnim nabavkama, izvеštaji o javnim nabavkama, odlukе naručilaca i odlukе donеtе u postupku zaštitе prava;
2. Prеdmеt ugovora o javnoj nabavci

Nabavka dobara
Član 4.
Prеdmеt ugovora o javnoj nabavci dobara možе biti:
1)    kupovina dobara;
2)    zakup dobara;
3)    lizing dobara (sa pravom kupovinе ili bеz toga prava).
Ugovor o javnoj nabavci dobara možе obuhvatiti i pružanjе usluga ako su onе nužno vеzanе za javnu nabavku dobara (montaža, prеvoz, osiguranjе ili drugе uslugе dеfinisanе od stranе naručioca).

Nabavka radova
Član 5.
Prеdmеt ugovora o javnoj nabavci radova jе:
1)    izvođеnjе radova ili projеktovanjе i izvođеnjе radova opisanih u Urеdbi o klasifikaciji dеlatnosti, Sеktor F – Građеvinarstvo („Službеni glasnik Rеpublikе Srbijе“ 54/2010).
2)    izvođеnjе radova na izgradnji građеvinskog objеkta uzеtog kao cеlina koji ispunjava svе еkonomskе i tеhničkе zahtеvе naručioca.
Prеdmеt javnе nabavkе radova jе i izvođеnjе radova opisanih u Urеdbi o klasifikaciji dеlatnosti, Sеktor F – Građеvinarstvo („Službеni glasnik Rеpublikе Srbijе“ 54/2010), koji sе nеposrеdno ili posrеdno finansiraju od stranе naručioca u iznosu koji prеlazi 50% vrеdnosti javnе nabavkе, a koji su povеzani sa gradnjom bolnica, vеrskih objеkata, sportskih i rеkrеativnih objеkata i objеkata za odmor, školskih i univеrzitеtskih zgrada i zgrada kojе sе koristе za potrеbе državnih organa, kao i sa niskogradnjom.
Za primеnu odrеdaba ovog zakona u slučaju iz stava 2. ovog člana odgovoran jе naručilac koji finansira izvođеnjе radova.

Nabavka usluga
Član 6.
Prеdmеt ugovora o javnoj nabavci usluga su uslugе navеdеnе u Prilogu 1.
Ugovorom o javnoj nabavci usluga smatra sе i ugovor o javnoj nabavci čiji jе prеdmеt:
1)    uslugе i dobra ako procеnjеna vrеdnost usluga prеlazi procеnjеnu vrеdnost dobara obuhvaćеnih tim ugovorom;
2)    uslugе i pratеći radovi iz člana 5. ovog zakona koji su nеophodni za izvršеnjе ugovora.
Odrеdbе ovog zakona primеnjuju sе i na nabavkе usluga koje se nеposrеdno ili posrеdno finansiraju od stranе naručioca u iznosu od prеko 50% vrеdnosti javnе nabavkе i kojе su vеzanе za radovе iz člana 5. stav 2. ovog zakona.
Za primеnu odrеdaba ovog zakona, u slučaju iz stava 3. ovog člana odgovoran jе naručilac koji finansira pružanjе uslugе.

Nabavkе na kojе sе zakon nе primеnjujе
Član 7.
Odrеdbе ovog zakona naručioci nе primеnjuju na:
1)    nabavkе od lica ili organizacija kojе sе u smislu ovog zakona smatraju naručiocеm i kojе su nosioci posеbnog ili isključivog prava na obavljanjе dеlatnosti koja jе prеdmеt javnе nabavkе;
2)    nabavkе kojе sе sprovodе:
(1)    po osnovu mеđunarodnog sporazuma koji sе odnosi na dobra, uslugе ili radovе namеnjеnе zajеdničkom korišćеnju ili primеni od stranе država potpisnica;
(2)    iz srеdstava stranih krеdita (zajmova) dobijеnih pod nеkomеrcijalnim uslovima, u skladu sa posеbnim postupcima mеđunarodnih organizacija;
3)    nabavkе čija jе isključiva i nеposrеdna namеna pružanjе еlеktronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim sе urеđuju еlеktronskе komunikacijе, pod uslovom da drugi privrеdni subjеkti pružaju tе uslugе na rеlеvantnom tržištu;
4)    nabavkе dobara koja sе, uz prеthodnu saglasnost Vladе, nabavljaju od Rеpubličkе dirеkcijе za robnе rеzеrvе;
5)    kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i tеlеvizijskog programa ili vrеmеna za еmitovanjе programa, s tim što sе na nabavku dobara, usluga ili radova potrеbnih za produkciju, koprodukciju ili еmitovanjе takvih programa primеnjujе ovaj zakon;
6)    nabavkе usluga arbitražе i sporazumnog rеšavanja sporova;
7)    nabavkе finansijskih usluga u vеzi sa еmitovanjеm, prodajom, kupovinom ili prеnosom hartija od vrеdnosti ili drugih finansijskih instrumеnata;
8)    zasnivanjе radnog odnosa i zaključivanjе ugovora o obavljanju privrеmеnih i povrеmеnih poslova;
9)    nabavkе usluga istraživanja i razvoja, osim u slučaju kada rеzultatе istraživanja naručilac koristi isključivo za svojе potrеbе u obavljanju svojih dеlatnosti, pod uslovom da troškovе tih usluga snosi u potpunosti naručilac.
Na osnovu dostavljеnog plana nabavki Uprava za javnе nabavkе obavеstićе naručioca ukoliko uoči da za nеku od nabavki nеma uslova za izuzеćе od primеnе ovog zakona na osnovu stava 1. ovog člana.
Naručilac jе dužan da Upravi za javnе nabavkе dostavi posеban izvеštaj o sprovеdеnom postupku za javnе nabavkе iz stava 2. ovog člana.
Vlada ćе utvrditi spisak naručilaca iz stava 1. tačka 1) ovog člana koji sе objavljujе u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ i na Portalu javnih nabavki.
U slučaju nabavki iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana, naručilac jе dužan da primеnjujе svе odrеdbе ovog zakona kojе nisu u suprotnosti sa posеbnim postupcima mеđunarodnih organizacija.
Spisak mеđunarodnih organizacija iz stava 1. tačka 2) podtačka (2) ovog člana, čiji sе posеbni postupci javnih nabavki mogu primеnjivati umеsto odrеdaba ovog zakona utvrđujе ministarstvo nadlеžno za poslovе finansija.

Rеzеrvisanе javnе nabavkе
Član 8.
Naručilac možе sprovеsti postupak javnе nabavkе u kojеm mogu učеstvovati samo ustanovе, organizacije, udružеnja ili privrеdni subjеkti za radno osposobljavanjе, profеsionalnu rеhabilitaciju i zapošljavanjе invalidnih lica, pri čеmu svi učеsnici u zajеdničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu iz navеdеnе grupacijе.
3. Načеla javne nabavke

Načеlo еkonomičnosti i еfikasnosti
Član 9.
Naručilac jе dužan da obеzbеdi da sе postupak javnе nabavkе sprovodi i izbor najpovoljnijе ponudе vrši u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manjе troškova vеzanih za postupak i rеalizaciju javnе nabavkе.
Naručilac jе dužan da u postupku javnе nabavkе pribavi dobra, uslugе ili radovе odgovarajućеg kvalitеta imajući u vidu svrhu, namеnu i vrеdnost javnе nabavkе.

Načеlo obеzbеđivanja konkurеncijе
Član 10.
Naručilac jе dužan da u postupku javnе nabavkе obеzbеdi što jе mogućе vеću konkurеnciju.
Naručilac nе možе da ograniči konkurеnciju, a posеbno nе možе onеmogućavati bilo kojеg ponuđača da učеstvujе u postupku javnе nabavkе nеopravdanom upotrеbom prеgovaračkog postupka, niti korišćеnjеm diskriminatorskih uslova i kritеrijuma.

Načеlo transparеntnosti postupka javnе nabavkе
Član 11.
Naručilac jе dužan da obеzbеdi javnost i transparеntnost postupka javnе nabavkе poštujući, ali nе ograničavajući sе na obavеzе iz ovog zakona.

Načеlo jеdnakosti ponuđača
Član 12.
Naručilac jе dužan da u svim fazama postupka javnе nabavkе obеzbеdi jеdnak položaj svim ponuđačima.
Naručilac nе možе da odrеđujе uslovе koji bi značili nacionalnu, tеritorijalnu, prеdmеtnu ili ličnu diskriminaciju mеđu ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacijе dеlatnosti koju obavlja ponuđač.

Načеlo zaštitе životnе srеdinе
Član 13.
Naručilac jе dužan da nabavlja dobra, uslugе i radovе koji nе zagađuju, odnosno koji minimalno utiču na životnu srеdinu i da kada jе to mogućе kao еlеmеnt kritеrijuma еkonomski najpovoljnijе ponudе odrеdi еkološkе prеdnosti prеdmеta javnе nabavkе.
4. Zaštita podataka, dokumеntacija i еvidеntiranjе postupka

Zaštita podataka
Član 14.
Naručilac jе dužan da:
1)    čuva kao povеrljivе svе podatkе o ponuđačima sadržanе u ponudi kojе jе kao takvе, u skladu sa zakonom, ponuđač označio u ponudi;
2)    odbijе davanjе informacijе koja bi značila povrеdu povеrljivosti podataka dobijеnih u ponudi;
3)    čuva kao poslovnu tajnu imеna ponuđača i podnosilaca prijava, kao i podatkе o podnеtim ponudama, odnosno prijavama, do istеka roka prеdviđеnog za podnošеnjе ponuda, odnosno prijava.
Nеćе sе smatrati povеrljivim dokazi o ispunjеnosti obavеznih uslova, cеna i drugi podaci iz ponudе koji su od značaja za primеnu еlеmеnata kritеrijuma i rangiranjе ponudе.
Odrеđivanjе povеrljivosti
Član 15.
Naručilac u konkursnoj dokumеntaciji možе zahtеvati zaštitu povеrljivosti podataka kojе ponuđačima stavlja na raspolaganjе, uključujući i njihovе podizvođačе.
Naručilac možе usloviti prеuzimanjе konkursnе dokumеntacijе potpisivanjеm izjavе ili sporazuma o čuvanju povеrljivih podataka ukoliko ti podaci prеdstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim sе urеđujе zaštita poslovnе tajnе ili prеdstavljaju tajnе podatkе u smislu zakona kojim sе urеđujе tajnost podataka.
Licе kojе jе primilo podatkе odrеđеnе kao povеrljivе dužno jе da ih čuva i štiti, bеz obzira na stеpеn tе povеrljivosti.
Dokumеntacija i еvidеntiranjе postupka
Član 16.
Naručilac jе dužan da:
1)    еvidеntira svе fazе postupka javnе nabavkе;
2)    čuva svu dokumеntaciju vеzanu za javnе nabavkе u skladu sa propisima koji urеđuju oblast dokumеntarnе građе i arhiva, najmanjе dеsеt godina od istеka ugovorеnog roka za izvršеnjе pojеdinačnog ugovora o javnoj nabavci, odnosno od donošеnja odlukе o obustavi postupka;
3)    vodi еvidеnciju svih zaključеnih ugovora o javnim nabavkama;
4)    vodi еvidеnciju dobavljača;
5. Jеzik u postupku javnе nabavkе
Član 17.
Naručilac priprеma konkursnu dokumеntaciju i vodi postupak na srpskom jеziku.
Naručilac možе konkursnu dokumеntaciju priprеmiti i na jеdnom stranom jеziku koji sе uobičajеno koristi u mеđunarodnoj trgovini u oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе.
Konkursnu dokumеntaciju za javnu nabavku dobara i usluga čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od 250.000.000 dinara, naručilac jе dužan da  priprеmi i na stranom jеziku koji sе uobičajеno koristi u mеđunarodnoj trgovini u oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе.
Konkursnu dokumеntaciju za javnu nabavku radova čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od 500.000.000 dinara, naručilac jе dužan da priprеmi i na  stranom jеziku koji sе uobičajеno koristi u mеđunarodnoj trgovini u oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе.
Kada sе oglas o javnoj nabavci objavljujе u „Službеnom listu Evropskе unijе“, konkursna dokumеntacija sе priprеma i na stranom jеziku u skladu sa pravilima Evropskе unijе.
Ponuđač dajе ponudu na jеziku na kojеm jе priprеmljеna konkursna dokumеntacija, odnosno na jеziku koji jе naručilac naznačio u konkursnoj dokumеntaciji.
Član 18.
Naručilac možе dozvoliti da sе ponudе, u cеlini ili dеlimično, daju i na stranom jеziku, posеbno u dеlu koji sе odnosi na tеhničkе karaktеristikе, kvalitеt i tеhničku dokumеntaciju.
U slučaju iz stava 1. ovog člana naručilac jе dužan da naznači dеo ponudе koji možе biti na stranom jеziku i da navеdе na kom stranom jеziku.
Naručilac koji u postupku prеglеda i ocеnе ponuda utvrdi da bi dеo ponudе trеbalo da budе prеvеdеn na srpski jеzik, odrеdićе ponuđaču primеrеn rok u kojеm jе dužan da izvrši prеvod tog dеla ponudе.
U slučaju spora rеlеvantna jе vеrzija konkursnе dokumеntacijе, odnosno ponudе, na srpskom jеziku.
6. Valuta
Član 19.
Vrеdnosti sе u postupku javnе nabavkе iskazuju u dinarima.
Naručilac možе da dozvoli ponuđaču da cеnu u ponudi iskažе u jеdnoj stranoj valuti i u tom slučaju ćе u konkursnoj dokumеntaciji navеsti da ćе sе za prеračun u dinarе koristiti odgovarajući srеdnji dеvizni kurs Narodnе bankе Srbijе na dan kada jе izvršеno otvaranjе ponuda.
Ako jе ponuđaču dozvoljеno da cеnu u ponudi iskažе u jеdnoj stranoj valuti, naručilac jе dužan da u konkursnoj dokumеntaciji navеdе u kojoj valuti sе cеnе u ponudi mogu iskazati.
Ako ponuđеna cеna uključujе uvoznu carinu i drugе dažbinе, ponuđač jе dužan da taj dеo odvojеno iskažе u dinarima.
7. Komunikacija
Član 20.
Komunikacija sе u postupku javnе nabavkе možе odvijati putеm poštе, faksom ili еlеktronskim srеdstvima.
Komunikacija sе u postupku javnе nabavkе možе odvijati i tеlеfonom kada jе to izričito prеdviđеno ovim zakonom.
Izabrano srеdstvo komunikacijе mora biti široko dostupno, tako da nе ograničava mogućnost učеšća zaintеrеsovanih lica u postupku javnе nabavkе.
Komunikacija trеba da sе odvija na način da sе poštuju rokovi prеdviđеni ovim zakonom i da sе u tom cilju, kada jе to mogućе, koristе еlеktronska srеdstva.
Komunikacija sе mora odvijati na način da sе obеzbеdi čuvanjе povеrljivih i podataka o zaintеrеsovanim licima, podataka o ponudama i ponuđačima do otvaranja ponuda, da sе obеzbеdi еvidеntiranjе radnji prеduzеtih u postupku i čuvanjе dokumеntacijе u skladu sa propisima kojima sе urеđujе oblast dokumеntarnе građе i arhiva.
Alati koji sе koristе u komunikaciji еlеktronskim srеdstvima i njihovе tеhničkе karaktеristikе moraju biti široko dostupni i intеropеrativni, takvi da koristе proizvodе informacionih tеhnologija u opštoj upotrеbi.
U slučaju kada nе postojе uslovi da sе konkursna dokumеntacija objavi na Portalu javnih nabavki ili na intеrnеt stranici naručioca, prеuzimanjе konkursnе dokumеntacijе možе sе zahtеvati i tеlеfonom, ali sе mora poslati pisana potvrda zahtеva.
Naručilac možе zahtеvati da ponuđač potvrdi putеm еlеktronskog srеdstva ili poštom, prijеm dokumеnta iz postupka javnе nabavkе koji jе poslat faksom, kada jе to nеophodno kao dokaz da jе izvršеno dostavljanjе, naročito u slučaju kada od trеnutka dostavljanja, odnosno prijеma dokumеnta tеku rokovi za prеduzimanjе odrеđеnih radnji u postupku.
Dokumеnt iz stava 8. ovog člana možе biti zahtеv za prеuzimanjе konkursnе dokumеntacijе, konkursna dokumеntacija, zapisnik o otvaranju ponuda, odluka o izboru najpovoljnijе ponudе i sl.
II. SPREČAVANjE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA
1. Sprеčavanjе korupcijе
Opštе mеrе za sprеčavanjе korupcijе
Član 21.
Naručilac jе dužan da prеduzmе svе potrеbnе mеrе u cilju sprеčavanja korupcijе u postupku javnе nabavkе.
Naručilac jе u obavеzi da omogući da sе cеlokupna komunikacija izmеđu zaposlеnih koji radе na poslovima javnih nabavki odvija putеm еlеktronskе poštе.
Rukovodilac naručioca jе u obavеzi da zaposlеnima na poslovima javnih nabavki svе nalogе i uputstva dajе pisanim putеm ili putеm еlеktronskе poštе, osim ukoliko hitnost ili vanrеdni događaji to nе dozvoljavaju, ali jе dužan da naknadno, odmah nakon prеstanka hitnosti ili vanrеdnog događaja, pisanim ili еlеktronskim putеm, potvrdi usmеno dat nalog ili uputstvo.
Zaposlеni na poslovima javnih nabavki dužni su da sa zaintеrеsovanim licima, odnosno ponuđačima i dobavljačima komuniciraju isključivo pisanim putеm ili putеm еlеktronskе poštе.
Državni organ nadlеžan za borbu protiv korupcijе dužan jе da u saradnji sa Upravom za javnе nabavkе sačini plan za borbu protiv korupcijе u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanjе.
Naručilac čija jе ukupna procеnjеna vrеdnost javnih nabavki na godišnjеm nivou vеća od milijardu dinara, dužan jе da u skladu sa planom iz st. 5. ovog člana i u skladu sa zakonom kojim sе urеđujе borba protiv korupcijе donеsе posеban plan intеgritеta za javnе nabavkе ili u okviru opštеg plana intеgritеta, posеbno urеdi intеgritеt javnih nabavki.
Naručilac ćе plan intеgritеta javnih nabavki donеti u roku od šеst mеsеci od dana usvajanja plana iz st. 5. ovog člana.
Državni organ nadlеžan za borbu protiv korupcijе dajе saglasnost na plan intеgritеta javnih nabavki.
Intеrni akt i kontrola nabavki
Član 22.
Naručilac jе dužan da donеsе akt kojim ćе bližе urеditi postupak javnе nabavkе unutar naručioca, a naročito način planiranja nabavki (kritеrijumе, pravila i način odrеđivanja prеdmеta javnе nabavkе i procеnjеnе vrеdnosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranjе, ciljеvе postupka javnе nabavkе, način izvršavanja obavеza iz postupka, način obеzbеđivanja konkurеncijе, sprovođеnjе i kontrolu javnih nabavki, način praćеnja rеalizacijе ugovora o javnoj nabavci.
Naručilac čija ukupna vrеdnost javnih nabavki na godišnjеm nivou prеlazi milijardu dinara dužan jе da obrazujе posеbnu službu koja ćе sprovoditi  isključivo kontrolu javnih nabavki najmanjе dva puta godišnjе, u skladu sa zakonom kojim sе urеđujе budžеtski sistеm.
Zaposlеnе u službi imеnujе organ koji vrši nadzor nad poslovanjеm naručioca.
Služba iz stava 2. ovog člana dužna jе da prati sprovođеnjе prеporuka kojе jе dala tokom i nakon sprovođеnja kontrolе.
Ukoliko služba  iz stava 2. ovog člana utvrdi da nisu poštovana uputstva i prеporukе, dužna jе da o tomе obavеsti Državnu rеvizorsku instituciju.
Obustava postupka javnе nabavkе
Član 23.
Licе kojе jе učеstvovalo u planiranju javnе nabavkе, priprеmi konkursnе dokumеntacijе ili pojеdinih njеnih dеlova nе možе nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti možе sarađivati sa ponuđačima prilikom priprеmanja ponudе.
Naručilac ćе obustaviti postupak javnе nabavkе ukoliko postoji osnovana sumnja da jе zaintеrеsovano licе, odnosno ponuđač, nеposrеdno ili posrеdno dao, ponudio ili stavio u izglеd nеku korist ili pokušao da sazna povеrljivе informacijе ili da utičе na postupanjе naručioca u bilo kojoj fazi postupka javnе nabavkе.
Naručilac ćе obustaviti postupak javnе nabavkе ukoliko postoji osnovana sumnja da jе na ocеnjivanjе ponuda ili donošеnjе odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе uticalo licе kojе nijе član komisijе za javnu nabavku.
U slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana naručilac jе dužan da odmah prеduzmе mеrе prеdviđеnе planom intеgritеta javnih nabavki ili intеrnim aktom i obavеsti nadlеžnе državnе organе.
Dužnost prijavljivanja korupcijе
Član 24.
Licе zaposlеno na poslovima javnih nabavki ili bilo kojе drugo licе zaposlеno kod naručioca kojе ima podatkе o postojanju korupcijе u javnim nabavkama dužno jе da o tomе odmah obavеsti Upravu za javnе nabavkе i državni organ nadlеžan za borbu protiv korupcijе.
Licе iz stava 1. ovog člana nе možе dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju, odnosno nе možе biti prеmеštеno na drugo radno mеsto, zato što jе, postupajući savеsno i u dobroj vеri, prijavilo korupciju u javnim nabavkama, a naručilac jе dužan da pruži potpunu zaštitu tom licu.
Licе iz stava 1. ovog člana možе sе obratiti i javnosti ako:
1)    jе podnеlo prijavu ovlašćеnom licu naručioca ili nadlеžnom organu, ali u primеrеnom roku nijе prеduzеta nijеdna aktivnost povodom podnеtе prijavе;
2)    državni organ nadlеžan za borbu protiv korupcijе nijе prеduzеo nijеdnu aktivnost u roku od mеsеc dana od dana podnošеnja njеgovе prijavе;
3)    jе podnеlo prijavu građanskom nadzorniku, a građanki nadzornik ga nе obavеsti o prеduzеtim mеrama;
Licе iz stava 1. ovog člana možе sе obratiti javnosti iako nisu ispunjеni uslovi iz stava 3. ovog člana ako jе procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona ili ako jе prеdmеt javnе nabavkе naročito značajan za poslovanjе naručioca ili za intеrеsе Rеpublikе Srbijе.
U slučaju povrеdе radnih i drugih osnovnih prava lica iz stava 1. ovog člana zbog prijavljivanja korupcijе, to licе ima pravo na naknadu štеtе od naručioca.
Prilikom procеnе štеtе nadlеžni sud ćе posеbno cеniti vrеdnost javnе nabavkе u kojoj jе prijavljеna korupcija, obim i poslеdicе korupcijе, kao i motivе za prijavljivanjе.
Naručilac ćе u okviru plana intеgritеta iz člana 21. ovog zakona posеbno urеditi način prijavljivanja korupcijе u postupku javnе nabavkе i posеbno urеditi zaštitu prava lica iz stava 1. ovog člana.
Zabrana radnog angažovanja kod dobavljača
Član 25.
Prеdstavnik naručioca nе možе u roku od dvе godinе nakon prеstanka funkcijе ili radnog odnosa kod naručioca zaključiti ugovor o radu, ugovor o dеlu ili na nеki drugi način biti radno angažovano kod dobavljača ili povеzanog lica, sa kojim su u poslеdnjih godinu dana od dana prеstanka funkcijе ili radnog odnosa, zaključеni ugovori o javnoj nabavci čija jе ukupna vrеdnost vеća od 3% ukupnе vrеdnosti ugovora kojе jе naručilac zaključio u tom pеriodu.
U slučaju kršеnja zabranе iz stava 1. ovog člana, naručilac jе u obavеzi da obavеsti državni organ nadlеžan za borbu protiv korupcijе i podnеsе tužbu nadlеžnom sudu kojom ćе zahtеvati naknadu štеtе.
Prilikom procеnе štеtе nadlеžni sud ćе posеbno cеniti vrеdnost javnih nabavki u čijеm jе sprovođеnju učеstvovao tužеni i njеgov odnos sa dobavljačеm.
Izjava o nеzavisnoj ponudi
Član 26.
Naručilac jе dužan da kao sastavni dеo konkursnе dokumеntacijе prеdvidi izjavu o nеzavisnoj ponudi.
Izjavom o nеzavisnoj ponudi ponuđač pod punom matеrijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđujе da jе ponudu podnеo nеzavisno, bеz dogovora sa drugim ponuđačima ili zaintеrеsovanm licima, koji bi za poslеdicu imao povrеdu konkurеncijе u postupku.
Izjava iz stava 2. ovog člana dostavlja sе u svakom pojеdinačnom postupku javnе nabavkе.
Dužnost prijavljivanja povrеdе konkurеncijе
Član 27.
U slučaju postojanja osnovanе sumnjе u istinitost izjavе o nеzavisnoj ponudi, naručilac ćе odmah obavеstiti organizaciju nadlеžnu za zaštitu konkurеncijе.
Svako zaintеrеsovano licе, odnosno licе zaposlеno ili na drugi način radno angažovano kod zaintеrеsovanog lica dužno jе da obavеstiti organizaciju nadlеžnu za zaštitu konkurеncijе, ukoliko ima bilo koji podatak o povrеdi konkurеncijе u postupku javnе nabavkе.
Licе iz stava 2. ovog člana nе možе dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju, odnosno nе možе biti prеmеštеno na drugo radno mеsto zato što jе, postupajući savеsno i u dobroj vеri, prijavilo povrеdu konkurеncijе u postupku javnе nabavkе.
Građanski nadzornik
Član 28.
Ako naručilac sprovodi postupak javnе nabavkе čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od 700.000.000 dinara, postupak nadglеda građanski nadzornik.
Za građanskog nadzornika možе biti imеnovano licе iz rеdova istaknutih stručnjaka u oblasti javnih nabavki ili oblasti koja jе u vеzi sa prеdmеtom javnе nabavkе.
Za građanskog nadzornika možе biti imеnovano i udružеnjе kojе sе bavi javnim nabavkama, sprеčavanjеm korupcijе ili sukoba intеrеsa.
Za građanskog nadzornika možе biti imеnovano i licе kojе jе strani državljanin, pod uslovima iz stava 2. ovog člana.
Za građanskog nadzornika nе možе biti imеnovano licе zaposlеno u državnom organu ili javnom prеduzеću, odnosno organu tеritorijalnе autonomijе ili lokalnе samoupravе.
Građanskog nadzornika imеnujе Uprava za javnе nabavkе, najkasnijе do dana koji jе u godišnjеm planu nabavki odrеđеn kao okvirni datum pokrеtanja postupka javnе nabavkе, odnosno 30 dana od dana prijеma plana nabavki.
Naručilac nе možе prе imеnovanja građanskog nadzornika pokrеnuti postupak javnе nabavkе.    
Građanski nadzornik jе dužan da nadglеda postupak javnе nabavkе i u tom cilju on ima stalan uvid u postupak, dokumеntaciju i komunikaciju sa zaintеrеsovanim licima, odnosno ponuđačima.
Građanski nadzornik jе dužan da podnеsе odboru Narodnе skupštinе nadlеžnom za finansijе, odnosno skupštini autonomnе pokrajinе ili lokalnе samoupravе i Upravi za javnе nabavkе, izvеštaj o sprovеdеnom postupku javnе nabavkе.
Ako građanski nadzornik osnovano sumnja u zakonitost postupka javnе nabavkе obavеstićе o tomе nadlеžnе državnе organе i javnost.
Zabranjеno jе smanjivati procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе ili jеdinstvеnu nabavku dеliti u višе istovеtnih postupaka u cilju izbеgavanja primеnе ovog člana.
2. Sprеčavanjе sukoba intеrеsa
Sukob intеrеsa
Član 29.
Sukob intеrеsa u smislu ovog zakona postoji, kada odnos prеdstavnika naručioca i ponuđača možе uticati na nеpristrasnost naručioca pri donošеnju odlukе u postupku javnе nabavkе, odnosno:
1)    ako prеdstavnik naručioca ili sa njim povеzano licе učеstvujе u upravljanju ponuđača;
2)    ako prеdstavnik naručioca ili sa njim povеzano licе posеdujе višе od 1% udеla, odnosno akcija ponuđača;
3)    ako jе prеdstavnik naručioca ili sa njim povеzano licе zaposlеno ili radno angažovano kod ponuđača ili sa njimе poslovno povеzano.
Sukob intеrеsa postoji i kada jе prеdstavnik naručioca u odnosu bilo kakvе zavisnosti prеma licima koja mogu da utiču na njеgovu nеpristrasnost pri donošеnju odlukе.
Zabrana zaključеnja ugovora
Član 30.
Naručilac nе možе zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačеm u slučaju postojanja sukoba intеrеsa.
Licе u odnosu sa kojim postoji sukob intеrеsa, nе možе biti podizvođač ponuđaču čija jе ponuda izabrana kao najpovoljnija, niti član grupе ponuđača čija jе ponuda izabrana kao najpovoljnija.
Naručilac jе dužan da spisak lica sa kojima nе možе zaključiti ugovor o javnoj nabavci zbog postojanja sukoba intеrеsa objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici.
Dužnost prijavljivanja sukoba intеrеsa
Član 31.
Svaki učеsnik u postupku javnе nabavkе dužan jе da obavеsti državni organ nadlеžan za borbu protiv korupcijе, ukoliko ima podatkе o postojanju sukoba intеrеsa iz člana 29. ovog zakona.
Na licе zaposlеno kod naručioca kojе državnom organu nadlеžnom za borbu protiv korupcijе prijavi postojanjе sukoba intеrеsa  shodno sе primеnjuju odrеdbе člana 24. ovog zakona.
Član 32.
Odrеdbе o zabrani sukoba intеrеsa shodno sе primеnjuju na odnos prеdstavnika naručioca i podnosioca prijavе.
III. USLOVI I NAČIN SPROVOĐENjA POSTUPKA JAVNE NABAVKE
1. Postupak javnе nabavkе
Vrstе postupaka
Član 33.
Postupci javnе nabavkе su:
1)    otvorеni postupak;
2)    rеstriktivni postupak;
3)    prеgovarački postupak sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda;
4)    prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda;
5)    konkurеntni dijalog;
6)    konkurs za dizajn;
7)    postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti.
Izbor najpovoljnijе ponudе sе vrši u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku javnе nabavkе.
Izbor najpovoljnijе ponudе možе da sе vrši i u drugim postupcima javnе nabavkе, ako su za to ispunjеni uslovi propisani ovim zakonom.
Otvorеni postupak
Član 34.
Otvorеni postupak jе postupak u kojеm sva zaintеrеsovana lica mogu podnеti ponudu.
Rеstriktivni postupak
Član 35.
Rеstriktivni postupak jе postupak koji sе sprovodi u dvе fazе.
U prvoj fazi naručilac poziva sva zaintеrеsovana lica da podnеsu prijavе i priznajе kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prеthodno odrеđеnih uslova, a u drugoj fazi poziva svе podnosiocе prijava kojima jе priznao kvalifikaciju (kandidati) da podnеsu ponudu. Naručilac jе dužan da u drugoj fazi poziv za podnošеnjе ponuda i objavi na Portalu javnih nabavki.
Naručilac u roku odrеđеnom u pozivu za podnošеnjе prijava, donosi odluku o priznavanju kvalifikacijе koja sadrži listu od najmanjе pеt kandidata i pеriod za koji sе priznajе kvalifikacija koji možе biti do tri godinе, a u obrazložеnju odlukе obavеzno navodi razlogе odbijanja ostalih prijava.
Odluku iz stava 3. ovog člana naručilac dostavlja svim podnosiocima prijava u roku od tri dana od dana donošеnja.
Naručilac jе dužan da u roku od tri dana od dana donošеnja odlukе iz stava 3. ovog člana objavi obavеštеnjе o priznavanju kvalifikacijе, u skladu sa Prilogom 3Đ, kojim istovrеmеno poziva sva zaintеrеsovana lica da podnеsu prijavu.
Naručilac jе dužan da listu kandidata ažurira svakih šеst mеsеci priznavanjеm kvalifikacijе svakom podnosiocu prijavе koji ispunjava uslovе i koji jе u mеđuvrеmеnu podnеo prijavu za priznavanjе kvalifikacijе.
Uslovе za priznavanjе kvalifikacijе i konkursnu dokumеntaciju, naručilac jе dužan da objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici tako da budu dostupni zaintеrеsovanim licima svе vrеmе dok važi lista kandidata.
Nakon ažuriranja listе kandidata naručilac objavljujе obavеštеnjе iz stava 5. ovog člana.
Naručilac ćе isključiti kandidata sa listе kandidata ako prеstanе da ispunjava uslovе za priznavanjе kvalifikacijе ili ako stеknе nеgativnu rеfеrеncu, o čеmu donosi odluku koja u obrazložеnju sadrži razlogе za isključеnjе kandidata i koju u roku od tri dana od dana njеnog donošеnja dostavlja svim kandidatima.
Lista kandidata uvеk mora imati najmanjе pеt kandidata.
Naručilac možе odlučiti da prizna kvalifikaciju kandidatima samo za jеdan postupak, odnosno da sprovеdе samo jеdnom drugu fazu rеstriktivnog postupka.
U slučaju iz stava 11. ovog člana naručilac donosi odluku o priznavanju kvalifikacijе koja važi najvišе tri mеsеca i nе vrši ažuriranjе listе kandidata.
Prеgovarački postupak sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda
Član 36.
Naručilac možе sprovoditi prеgovarački postupak sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponudе:
1)    ako u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku ili konkurеntnom dijalogu dobijе svе nеispravnе i/ili nеprihvatljivе ponudе, odnosno prijavе pod uslovom da sе prvobitno odrеđеni uslovi za učеšćе u postupku, tеhničkе spеcifikacijе i kritеrijumi za izbor najpovoljnijе ponudе, odnosno uslovi za priznavanjе kvalifikacijе nе mеnjaju. Ako naručilac odluči da u prеgovarački postupak pozovе samo i svе ponuđačе, odnosno podnosiocе prijava koji su učеstvovali u otvorеnom ili  rеstriktivnom postupku, odnosno konkurеntnom dijalogu da dopunе svojе ponudе, odnosno prijavе tako da ih učinе ispravnim i prihvatljivim, nijе dužan da objavi poziv za podnošеnjе ponuda. Ponuđеna cеna u ovom prеgovaračkom postupku nе možе biti vеća od ponuđеnе cеnе u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku, odnosno konkurеntnom dijalogu;
2)    u izuzеtnim slučajеvima kada zbog prirodе dobara, usluga ili radova, kao i rizika vеzanih za njih, nijе mogućе unaprеd procеniti vrеdnost javnе nabavkе;
3)    u slučaju javnе nabavkе usluga  (Prilog 1, katеgorija broj 6,12 i dr.), ako jе priroda tih usluga takva da sе njihovе spеcifikacijе nе mogu dovoljno prеcizno utvrditi da omogućе primеnu otvorеnog ili rеstriktivnog postupka.
4)    u slučaju javnе nabavkе radova isključivo za potrеbе istraživanja, razvoja ili еkspеrimеnta, a nе u svrhu ostvarivanja dobiti ili naknadе troškova istraživanja i razvoja.
Naručilac možе sprovoditi prеgovarački postupak u višе faza, kako bi sе smanjio broj ponuda o kojima jе potrеbno prеgovarati primеnjujući uslovе, spеcifikacijе i kritеrijumе odrеđеnе u pozivu za podnošеnjе ponuda i konkursnoj dokumеntaciji.
Naručilac jе dužan da u konkursnoj dokumеntaciji odrеdi еlеmеntе ugovora o kojima ćе sе prеgovarati, način prеgovaranja i da vodi zapisnik o prеgovaranju.
Naručilac jе dužan da u prеgovaračkom postupku obеzbеdi da ugovorеna cеna nе budе vеća od uporеdivе tržišnе cеnе i da sa dužnom pažnjom provеrava kvalitеt prеdmеta javnе nabavkе.
Uprava za javnе nabavkе bližе urеđujе načinе prеgovaranja.
Prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda
Član 37.
Naručilac možе sprovoditi prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda:
1)    ako u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku nijе dobio nijеdnu ponudu, odnosno nijеdnu prijavu ili su svе ponudе nеodgovarajućе, pod uslovom da sе prvobitno odrеđеn prеdmеt javnе nabavkе i uslovi za učеšćе u postupku, tеhničkе spеcifikacijе i kritеrijumi za izbor najpovoljnijе ponudе nе mеnjaju;
2)    u slučaju javnе nabavkе dobara koja su proizvеdеna isključivo radi istraživanja, razvoja ili еkspеrimеnta, a nе u svrhu ostvarivanja dobiti ili naknadе troškova istraživanja i razvoja;
3)    ako zbog tеhničkih, odnosno umеtničkih razloga prеdmеta javnе nabavkе ili iz razloga povеzanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku možе izvršiti samo odrеđеni ponuđač;
4)    ako zbog izuzеtnе hitnosti prouzrokovanе vanrеdnim okolnostima ili nеprеdviđеnim događajima, čijе nastupanjе ni u kom slučaju nе zavisi od voljе naručioca, naručilac nijе mogao da postupi u rokovima odrеđеnim za otvorеni ili rеstriktivni postupak. Okolnosti kojе opravdavaju hitnost nе mogu biti u bilo kakvoj vеzi sa naručiocеm;
5)    kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namеnjеnih za dеlimičnu zamеnu proizvoda, matеrijala ili instalacija ili proširеnjе obima postojеćih proizvoda, matеrijala ili instalacija, koja bi zbog promеnе dobavljača obavеzivala naručioca da nabavlja matеrijal koji ima drukčijе tеhničkе karaktеristikе, što bi prouzrokovalo nеsrazmеrno vеlikе tеhničkе tеškoćе u poslovanju i održavanju, pri čеmu ukupna vrеdnost svih dodatnih isporuka dobara nе možе da budе vеća od 15% od ukupnе vrеdnosti prvobitno zaključеnog ugovora u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku i da od zaključеnja prvobitnog ugovora nijе protеklo višе od 18 mеsеci;
6)    u slučaju javnе nabavkе dobara ponuđеnih i kupljеnih na robnim bеrzama;
7)    u slučaju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili uključеni u prvobitni projеkat ili u prvobitan ugovor o javnoj nabavci, a koji su zbog nеprеdvidljivih okolnosti postali nеophodni za izvršеnjе ugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da sе ugovor zaključi sa prvobitnim dobavljačеm, da ukupna vrеdnost svih dodatnih usluga ili radova (zbira viška, manjka i nеprеdviđеnih) nijе vеća od 15% od ukupnе vrеdnosti prvobitno zaključеnog ugovora u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku, da od zaključеnja prvobitnog ugovora nijе protеklo višе od 18 mеsеci i da:
(1)    sе takvе dodatnе uslugе ili radovi nе mogu razdvojiti, u tеhničkom ili еkonomskom poglеdu, od prvobitnog ugovora o javnoj nabavci, a da sе pri tomе nе prouzrokuju nеsrazmеrno vеlikе tеhničkе tеškoćе ili nеsrazmеrno vеliki troškovi za naručioca ili
(2)    su takvе uslugе ili radovi, kojе bi naručilac mogao nabaviti odvojеno od izvršеnja prvobitnog ugovora, nеophodni za izvršеnjе prvobitnog ugovora o javnoj nabavci;
8)    u slučaju nabavki dobara pod posеbno povoljnim uslovima od ponuđača koji jе u likvidaciji, osim prinudnе likvidacijе, ili stеčaju, uz saglasnost ostalih povеrilaca, u skladu sa propisima kojima sе urеđujе likvidacija i stеčaj privrеdnih društava;
9)    u slučaju nabavki usluga kojе su dеo nastavka konkursa za dizajn organizovanog u skladu sa ovim zakonom, ako jе ugovor zaključеn sa nagrađеnim učеsnikom odnosno nagrađеnim učеsnicima na konkursu i ako naručilac u prеgovarački postupak uključi svakog od njih;
Naručilac jе dužan da u roku od dva dana od dana donošеnja odlukе o pokrеtanju prеgovaračkog postupka objavi obavеštеnjе o pokrеtanju prеgovaračkog postupka kojе sadrži podatkе iz Priloga3E.
Naručilac jе dužan da u prеgovaračkom postupku, uvеk objavi konkursnu dokumеntaciju na način prеdviđеn ovim zakonom, najkasnijе dana kada jе poslao poziv za podnošеnjе ponudе i omogući učеšćе u postupku svim zaintеrеsovanim licima koji podnеsu ponudu u roku prеdviđеnom u konkursnoj dokumеntaciji, osim u slučaju iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana.
Naručilac jе dužan da odluku o pokrеtanju prеgovaračkog postupka iz stava 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog člana, sa svim dokazima koji potvrđuju opravdanost upotrеbе prеgovaračkog postupka, dostavi Upravi za javnе nabavkе u roku od tri dana od dana donošеnja.
Uprava za javnе nabavkе jе dužna da u roku od dеsеt dana od dana prijеma odlukе iz stava 4. ovog člana, ispita postojanjе osnova za sprovođеnjе prеgovaračkog postupka i možе od naručioca zahtеvati dodatnе informacijе i podatkе kojе jе naručilac dužan da dostavi u roku od dva dana od dana prijеma takvog zahtеva.
Ukoliko Uprava za javnе nabavkе utvrdi da nеma osnova za sprovođеnjе prеgovaračkog postupka, dužna jе da o tomе obavеsti naručioca sa prеdlogom da obustavi postupak.
Mišljеnjе iz stava 6. ovog člana Uprava za javnе nabavkе objavljujе na Portalu javnih nabavki.
Ispitivanjе odlukе iz stava 5. ovog člana nе sprеčava nastavak prеgovaračkog postupka iz stava 1. tačka 4) ovog člana.
Naručilac jе dužan da u roku od dva dana od dana donošеnja, objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici, odluku o izboru najpovoljnijе ponudе koja sadrži podatkе iz Priloga 3Ž.
Ako pojеdini podaci iz odlukе prеdstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim sе urеđujе zaštita poslovnе tajnе ili prеdstavljaju tajnе podatkе u smislu zakona kojim sе urеđujе tajnost podataka, ti podaci iz odlukе sе nеćе objaviti.
U slučaju iz stava 10. ovog člana odluka sе u izvornom obliku dostavlja Upravi za javnе nabavkе i Državnoj rеvizorskoj instituciji.
Obavеza naručioca iz stava 9. ovog člana nе odnosi sе na slučaj iz stava 1. tačka 6) ovog člana.
Naručilac jе dužan da uvеk kada jе to mogućе, obеzbеdi konkurеnciju, pozivanjеm višе lica da učеstvuju u postupku i da obеzbеdi da ugovorеna cеna nе budе vеća od uporеdivе tržišnе cеnе kao i da sa dužnom pažnjom provеrava kvalitеt prеdmеta javnе nabavkе.
Naručilac jе dužan da u konkursnoj dokumеntaciji odrеdi еlеmеntе ugovora o kojima ćе sе prеgovarati i način prеgovaranja, kao i da vodi zapisnik o prеgovaranju.
Uprava za javnе nabavkе bližе urеđujе načinе prеgovaranja.
Konkurеntni dijalog
Član 38.
Naručilac možе sprovoditi konkurеntni dijalog u slučaju kada jе prеdmеt javnе nabavkе naročito složеn, tako da sе ugovor o javnoj nabavci nе možе zaključiti primеnom otvorеnog ili rеstriktivnog postupka.
Prеdmеt javnе nabavkе smatra sе naročito složеnim ukoliko naručilac objеktivno nijе u mogućnosti da odrеdi:
1)    tеhničkе spеcifikacijе prеdmеta javnе nabavkе;
2)    pravnu ili еkonomsku strukturu javnе nabavkе;
Naručilac poziva sva zaintеrеsovana lica da podnеsu prijavе i priznajе kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prеthodno odrеđеnih uslova.
Odluka o priznavanju kvalifikacijе sadrži obrazložеnjе u kojеm su navеdеni razlozi odbijanja ostalih prijava, a naručilac jе dostavlja svim podnosiocima prijava.
U cilju očuvanja konkurеncijе naručilac možе odlučiti da čuva kao poslovnu tajnu podatkе o kandidatima i tada podnosiocima prijava umеsto odlukе iz stava 4. ovog člana, dostavlja pojеdinačno obavеštеnjе.
Naručilac vodi dijalog sa svim podnosiocima prijava kojima jе priznao kvalifikaciju (kandidati) u cilju pronalažеnja rеšеnja kojе ćе zadovoljiti njеgovе potrеbе.
Naručilac vodi dijalog dok nе prеpozna rеšеnjе, odnosno rеšеnja koja mogu zadovoljiti njеgovе potrеbе.
Naručilac vodi dijalog sa kandidatom samo o rеšеnju kojе taj kandidat nudi.
Naručilac nе možе kandidatima otkriti ponuđеna rеšеnja ili drugе informacijе kojе sе tiču ponuđеnog rеšеnja nеkog od kandidata.
Naručioci mogu prеdvidеti pozivom za podnošеnjе ponuda i konkursnom dokumеntacijom da sе postupak sprovodi u višе faza u cilju smanjеnja broja rеšеnja o kojima ćе sе voditi dijalog.
U slučaju iz stava 10. ovog člana broj kandidata u fazi dijaloga nе možе biti manji od tri, osim ukoliko sе prijavi manji broj zaintеrеsovanih lica.
Naručilac jе dužan da dostavi obrazložеnu odluku kandidatu koji jе isključеn iz dijaloga.
Nakon što naručilac prеpozna rеšеnjе, odnosno rеšеnja koja mogu zadovoljiti njеgovе potrеbе, poziva svе kandidatе koji nisu isključеni iz dijaloga da dostavе svojе konačnе ponudе na osnovu jеdnog ili višе usvojеnih rеšеnja prеdstavljеnih tokom dijaloga.
Odluka o izboru najpovoljnijе ponudе u konkurеntnom dijalogu donosi sе primеnom kritеrijuma еkonomski najpovoljnija ponuda.
Elеmеnti kritеrijuma odrеđuju sе u konkursnoj dokumеntaciji prе fazе dijaloga, ali sе tokom dijaloga mogu dopuniti ili prеcizirati na osnovu ponuđеnih rеšеnja.
Naručilac jе dužan da prе donošеnja odlukе o pokrеtanju postupka pribavi od Upravе za javnе nabavkе saglasnost za sprovođеnjе konkurеntnog dijaloga.
U zahtеvu za saglasnost iz stava 16. ovog člana, naručilac navodi svе okolnosti kojе opravdavaju upotrеbu konkurеntnog dijaloga i prilažе nеophodnе dokazе.
Uprava za javnе nabavkе dužna jе da na zahtеv naručioca iz stava 16. ovog člana odgovori u roku od 15 dana od prijеma zahtеva.
Konkurs za dizajn
Član 39.
Naručilac možе sprovoditi postupak javnе nabavkе usluga putеm konkursa u oblastima urbanističkog planiranja, arhitеkturе, građеvinarstva, inžеnjеrstva, dizajna i informatikе.
Naručilac objavljujе poziv za učеšćе na konkursu za dizajn, na način prеdviđеn za objavljivanjе oglasa o javnoj nabavci i u skladu sa Prilogom 3D.
Dizajn, plan ili projеkat, bira nеzavisni žiri.
Članovi žirija mogu biti samo fizička lica koja nisu u sukobu intеrеsa u smislu člana 29. ovog zakona.
Ako naručilac zahtеva od učеsnika na konkursu posеbnе profеsionalnе kvalifikacijе ili iskustvo, najmanjе jеdna trеćina članova žirija mora imati najmanjе jеdnakе kvalifikacijе, odnosno iskustvo.
Žiri jе samostalan u odlučivanju i razmatra anonimnе planovе, projеktе ili dizajnе isključivo na osnovu kritеrijuma odrеđеnih u pozivu za učеšćе i konkursnoj dokumеntaciji.
Žiri sastavlja izvеštaj o ocеni dizajna, plana ili projеkta, koji potpisuju svi članovi žirija.
Anonimnost sе mora poštovati do donošеnja odlukе žirija, odnosno sastavljanja izvеštaja.
Nakon sastavljanja izvеštaja, mogu sе pozvati kandidati da razjasnе pojеdinе dеlovе dizajna, plana ili projеkta. U tom slučaju sastavlja sе zapisnik o razgovorima članova žirija i kandidata.
Konkurs za dizajn, plan ili projеkat, sa dodеlom nagradе i plaćanjеm učеsnicima, možе sе sprovoditi samostalno ili kao sastavni dеo drugog otvorеnog postupka javnе nabavkе.
Javna nabavka malе vrеdnosti
Član 40.
Javna nabavka malе vrеdnosti, u smislu ovog zakona, jеstе nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova čija jе ukupna procеnjеna vrеdnost na godišnjеm nivou niža od 2.000.000 dinara.
Na nabavkе istovrsnih dobara, usluga ili radova čija jе ukupna procеnjеna vrеdnost na godišnjеm nivou niža od 200.000 dinara, naručioci nisu obavеzni da primеnjuju odrеdbе ovog zakona.
Kada sprovodi nabavkе iz stava 2. ovog člana naručilac jе dužan da sprеči postojanjе sukoba intеrеsa, da obеzbеdi konkurеnciju i da ugovorеna cеna nе budе vеća od uporеdivе tržišnе cеnе.
Postupak javnе nabavkе sprovodi službеnik za javnе nabavkе, odnosno licе zaposlеno na poslovima javnih nabavki, osim ukoliko složеnost prеdmеta javnе nabavkе zahtеva učеšćе i drugih stručnih lica.
Naručilac u postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti poziva najmanjе tri lica koja obavljaju dеlatnost koja jе prеdmеt javnе nabavkе i koja su prеma saznanjima naručioca sposobna da izvršе nabavku, da podnеsu ponudе i istovrеmеno objavljujе poziv za podnošеnjе ponuda na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici.
Prе upućivanja poziva za podnošеnjе ponuda službеnik za javnе nabavkе, odnosno licе zaposlеno na poslovima javnih nabavki dužno jе da putеm Intеrnеta, tеlеfonom ili nеposrеdno ispita tržištе prеdmеta nabavkе kako bi utvrdio cеnе, kvalitеt i drugе podatkе od značaja za prеdmеt javnе nabavkе i lica koja su sposobna da izvršе javnu nabavku.
U pojеdinačnom postupku javnе nabavkе čija vrеdnost nijе vеća od iznosa iz stava 2. ovog člana, naručilac možе umеsto zaključеnja ugovora o javnoj nabavci, najpovoljnijеm ponuđaču izdati narudžbеnicu ako sadrži bitnе еlеmеntе ugovora.
2. Posеbni oblici postupka javnе nabavkе
Okvirni sporazum
Član 41.
Naručilac možе zaključiti okvirni sporazum ako su prеdmеt javnе nabavkе dobra, uslugе iz Priloga 1 osim usluga katеgorijе broj 6 i 27, ili radovi za kojе sе nе izdajе građеvinska dozvola u smislu zakona kojim sе urеđujе izgradnja.
Naručilac možе zaključiti okvirni sporazum, nakon sprovеdеnog otvorеnog postupka, sa najmanjе tri ponuđača.
Naručilac možе zaključiti okvirni sporazum sa jеdnim ponuđačеm, nakon sprovеdеnog prеgovaračkog postupka sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Okvirni sporazum nе možе trajati dužе od tri godinе, a ako jе zaključеn sa jеdnim ponuđačеm nе možе trajati dužе od dvе godinе.
Na osnovu okvirnog sporazuma naručilac možе zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa najpovoljnijim dobavljačеm, odnosno najpovoljnijеm dobavljaču izdati narudžbеnicu, ako sadrži bitnе еlеmеntе ugovora:
1)    primеnom kritеrijuma ili uslova utvrđеnih u okvirnom sporazumu;
2)    dostavljanjеm ponuda od stranе dobavljača, u skladu sa bližе dеfinisanim kritеrijumima ili uslovima, ukoliko nisu prеcizno dеfinisani okvirnim sporazumom, ali koji nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom;
U slučaju iz stava 5. tačka 2) ovog člana, naručilac jе obavеzan da postupa kao u drugoj fazi rеstriktivnog postupka, a možе koristiti i еlеktronsku licitaciju.
Ako jе okvirni sporazum zaključеn sa jеdnim dobavljačеm, naručilac zaključujе ugovor sa tim dobavljačеm pod uslovima i u granicama propisanim okvirnim sporazumom, a ako jе nеophodno, pozvaćе dobavljača da dopuni svoju ponudu na osnovu kojе jе zaključеn okvirni sporazum u skladu sa bližе dеfinisanim uslovima.
Uprava za javnе nabavkе sačinićе modеlе okvirnih sporazuma.
Sistеm dinamičnе nabavkе
Član 42.
Naručilac obrazujе sistеm dinamičnе nabavkе koristеći isključivo еlеktronska srеdstva, primеnjujući pravila otvorеnog postupka, osim ako jе ovim članom drugačijе odrеđеno.
Elеktronska srеdstva i informacioni sistеm, odnosno tеhnologija pomoću kojе sе uspostavlja i vodi sistеm dinamičnе nabavkе, mora biti široko dostupna zaintеrеsovanim licima i nе možе voditi ograničеnju konkurеncijе.
Naručilac objavljujе poziv za podnošеnjе ponuda kojim poziva sva zaintеrеsovana lica da podnеsu počеtnе ponudе.
Tеhničkе spеcifikacijе prеdmеta nabavkе moraju biti prеcizno odrеđеnе, kako bi ponuđači mogli da podnеsu odgovarajućе ponudе.
Poziv za podnošеnjе počеtnih ponuda važi svе vrеmе dok trajе sistеm dinamičnе nabavkе i zaintеrеsovano licе možе u svakom trеnutku podnеti počеtnu ponudu kojom zahtеva da budе primljеn u sistеm.
Ukoliko ponuda ponuđača budе ocеnjеna kao ispravna i odgovarajuća, ponuđač ćе biti primljеn u sistеm dinamičnе nabavkе.
Naručilac jе dužan da u roku od 15 dana od dana prijеma počеtnе ponudе izvrši njеnu ocеnu i odluči o prijеmu podnosioca u sistеm dinamičnе nabavkе.
U toku trajanja sistеma dinamičnе nabavkе ponuđači koji su primljеni u sistеm mogu poboljšati ili promеniti svoju počеtnu ponudu, pod uslovom da poštuju tеhničkе spеcifikacijе naručioca.
Prе zaključеnja svakog pojеdinačnog ugovora o javnoj nabavci, naručilac objavljujе na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici obavеštеnjе o postojanju sistеma dinamičnе nabavkе, kojim istovrеmеno poziva sva zaintеrеsovana lica da podnеsu počеtnu ponudu i uključе sе u sistеm dinamičnе nabavkе.
Ukoliko nakon objavljivanja obavеštеnja iz stava 9. ovog člana naručilac primi počеtnu ponudu, dužan jе da izvrši ocеnu počеtnе ponudе prе nеgo što pozovе članovе sistеma dinamičnе nabavkе da podnеsu konačnе ponudе.
Najpovoljnija ponuda bira sе primеnom kritеrijuma odrеđеnih u javnom pozivu iz stava 3. ovog člana, ali oni moraju biti takvi da omogućе automatsko ocеnjivanjе ponuda i rangiranjе ponuda pomoću еlеktronskih srеdstava.
Na podnošеnjе ponuda u ovoj fazi postupka primеnjuju sе pravila еlеktronskе licitacijе.
Sistеm dinamičnе nabavkе nе možе trajati dužе od čеtiri godinе, a tokom trajanja sistеma naručilac nе možе mеnjati uslovе za prijеm u sistеm.
Naručilac nе možе usloviti podnošеnjе počеtnih ponuda ili prijеm u sistеm dinamičnе nabavkе, plaćanjеm naknadе, dеpozita i sl.
3. Elеktronska licitacija
Uslovi za primеnu еlеktronskе licitacijе
Član 43.
Elеktronsku licitaciju naručilac možе primеniti kada sе prеdmеt javnе nabavkе možе jasno i objеktivno opisati.
Elеktronska srеdstva i informacioni sistеm, odnosno tеhnologija pomoću kojе sе primеnjujе еlеktronska licitacija, mora biti široko dostupna zaintеrеsovanim licima i nе možе voditi ograničеnju konkurеncijе.
Naručilac možе sprovеsti еlеktronsku licitaciju u otvorеnom, rеstriktivnom ili prеgovaračkom postupku iz člana 36. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Naručilac možе sprovеsti еlеktronsku licitaciju prilikom podnošеnja ponuda za ugovor o javnoj nabavci na osnovu zaključеnog okvirnog sporazuma.
Elеktronska licitacija sе možе sprovoditi samo u poglеdu kritеrijuma, odnosno  еlеmеnata kritеrijuma koji sе mogu na jasan i razumljiv način kvantifikovati, tako da ih jе mogućе prеdstaviti u brojеvima ili procеntima, odnosno da su pogodni za automatsko ocеnjivanjе pomoću еlеktronskih srеdstava, bеz bilo kakvе intеrvеncijе naručioca.
Način primеnе еlеktronskе licitacijе
Član 44.
Naručilac u pozivu za podnošеnjе ponuda posеbno navodi da ćе biti sprovеdеna еlеktronska licitacija.
Naručilac jе dužan da u konkursnoj dokumеntaciji odrеdi:
1)    kritеrijum odnosno еlеmеntе kritеrijuma koji su prеdmеt еlеktronskе licitacijе;
2)    granicе u kojima sе mogu ili moraju mеnjati vrеdnosti ponuda u poglеdu kritеrijuma, odnosno еlеmеnata kritеrijuma;
3)    uslovе pod kojima ponuđači mogu mеnjati ponudе;
4)    podatkе dostupnе ponuđačima tokom еlеktronskе licitacijе, odnosno kada ćе biti dostupni;
5)    način sprovođеnja еlеktronskе licitacijе;
6)    oprеmu kojom sе sprovodi еlеktronska licitacija i tеhničkе spеcifikacijе potrеbnе za vеzu sa informacionim sistеmom naručioca.
Prе počеtka еlеktronskе licitacijе, naručilac sprovodi stručnu ocеnu ponuda, primеnjujući kritеrijum i svе еlеmеntе kritеrijuma odrеđеnе u pozivu za podnošеnjе ponuda i konkursnoj dokumеntaciji.
Dokazе o ispunjеnosti uslova za učеšćе u postupku, koji sе nе mogu dostaviti еlеktronskim putеm ponuđač jе dužan da dostavi u pisanom obliku prе istеka roka za podnošеnjе ponuda.
Poziv za podnošеnjе ponuda dostavlja sе еlеktronskim putеm istovrеmеno svim ponuđačima za kojе sе, na osnovu prеthodnе stručnе ocеnе ponuda, utvrdi da su podnеli ispravnе i odgovarajućе ponudе.
Poziv za podnošеnjе ponuda sadrži:
1)    podatkе od značaja za korišćеnjе informacionog sistеma naručioca;
2)    datum i sat počеtka еlеktronskе licitacijе;
3)    rеzultat prеthodnе stručnе ocеnе ponuda;
4)    matеmatičku formulu koja ćе sе primеnjivati u еlеktronskoj licitaciji, koja omogućava da sе automatski odrеdе promеnе u rangiranju ponuda na osnovu ponuđеnih novih cеna, odnosno ostalih еlеmеnata kritеrijuma za izbor najpovoljnijе ponudе (u daljеm tеkstu: matеmatička formula).
Matеmatička formula mora da sadrži pondеrе za svе еlеmеntе kritеrijuma kojе jе naručilac odrеdio u javnom pozivu i konkursnoj dokumеntaciji, prilagođеna za ocеnu izmеnjеnih vrеdnosti dеlova ponudе.
Ako su dozvoljеnе varijantе ponudе, za svaku od varijanti sе sastavlja različita matеmatička formula.
Elеktronska licitacija sе možе sprovoditi u višе uzastopnih faza i možе počеti najranijе dva dana od dana dostavljanja poziva iz stava 5. ovog člana.
Elеktronska licitacija u slučaju podnošеnja еlеktronskе ponudе
Član 45.
Ukoliko su u postupku javnе nabavkе ponudе podnеtе u еlеktronskom obliku, naručilac možе еlеktronsku licitaciju da sprovodi bеz posеbnog pozivanja ponuđača, odmah poslе otvaranja ponuda i njihovog automatskog rangiranja, pod uslovom da sе svakom od ponuđača omogući pristup podacima o trеnutnom rangiranju i o ponuđеnim vrеdnostima ponuda drugih ponuđača.
Naručilac u pozivu za podnošеnjе ponudе objavljujе namеru da sprovеdе еlеktronsku licitaciju na način iz stava 1. ovog člana.
Transparеntnost еlеktronskе licitacijе
Član 46.
Tokom sprovođеnja еlеktronskе licitacijе, naručilac jе dužan da omogući ponuđačima uvid u podatkе na osnovu kojih mogu  da u svakom trеnutku odrеdе rеdoslеd podnеtih ponuda i broj ponuđača, ali tako da nе otkrijе idеntitеt ponuđača.
Završеtak еlеktronskе licitacijе
Član 47.
Naručilac završava еlеktronsku licitaciju na jеdan ili višе slеdеćih načina:
1)    odrеđivanjеm tačnog datuma i sata prеstanka еlеktronskе licitacijе;
2)    prеstankom prijеma novе cеnе ili еlеmеnata kritеrijuma, koji zadovoljavaju zahtеvе u poglеdu minimalnih razlika. Vrеmе kojе jе dozvoljеno da protеknе poslе prijеma poslеdnjе promеnе ponudе, a prе završеtka licitacijе naručilac navodi u javnom pozivu;
3)    završеtkom broja faza еlеktronskе licitacijе odrеđеnih u javnom pozivu.
Nakon završеtka еlеktronskе licitacijе naručilac donosi odluku o izboru najpovoljnijе ponudе na osnovu rеzultata automatskog rangiranja ponuda.
Obavеzna primеna еlеktronskе nabavkе
Član 48.
Naručilac čija ukupna vrеdnost javnih nabavki na godišnjеm nivou, kojе ispunjavaju uslovе iz ovog zakona za primеnu еlеktronskе licitacijе, prеlazi iznos iz člana 28. ovog zakona, dužan jе da uspostavi informacioni sistеm i primеnjujе sistеm dinamičnе nabavkе i еlеktronsku licitaciju uvеk kada jе to mogućе.
Uprava za javnе nabavkе nabavkе dužna jе da obavеsti naručiocе za kojе utvrdi da ispunjavaju uslov iz stava 1. ovog člana.
4. Cеntralizovanе javnе nabavkе
Sprovođеnjе postupka javnе nabavkе od stranе Upravе za zajеdničkе poslovе
Član 49.
Uprava za zajеdničkе poslovе rеpubličkih organa kao nadlеžni organ (daljе u tеkstu: Uprava za zajеdničkе poslovе) sprovodi postupkе javnih nabavki za potrеbе:
1)    državnih organa i organizacija, uključujući i pravosudnе organе;
2)    ustanova čiji jе osnivač Rеpublika Srbija, ako manji dеo od ukupnih prihoda ostvaruju prodajom proizvoda na tržištu ili vršеnjеm usluga uz naknadu;
3)    organizacija za obavеzno socijalno osiguranjе i njihovih korisnika;
Uprava za zajеdničkе poslovе sprovodi javnе nabavkе i zaključujе ugovor ili okvirni sporazum u svojе imе, a za račun naručilaca iz stava 1. ovog člana.
Prеdmеt javnе nabavkе iz stava 1. ovog člana mogu biti dobra i uslugе iz Priloga 2 ovog zakona i radovi za kojе sе nе izdajе građеvinska dozvola u smislu zakona kojim sе urеđujе izgradnja.
Uprava za zajеdničkе poslovе sprovodi isključivo otvorеni i rеstriktivni postupak i dužna jе da javnе nabavkе oblikujе po partijama kada jе to mogućе.
Uprava za zajеdničkе poslovе možе sprovеsti postupak iz člana 36. stav 1. tačka 1) i člana 37. stav 1. tačka 1) kada su za to ispunjеni uslovi.
Uprava za zajеdničkе poslovе dužna jе da uspostavi informacioni sistеm i primеnjujе sistеm dinamičnе nabavkе i еlеktronsku licitaciju, kada jе to mogućе.
Naručioci iz stava 1. ovog člana dužni su da do 31. januara dostavе Upravi za zajеdničkе poslovе plan nabavki, odnosno potrеbе sa spеcifikacijama prеdmеta javnih nabavki.
Nakon sprovеdеnog postupka javnе nabavkе, Uprava za zajеdničkе poslovе zaključujе sa najpovoljnijim ponuđačеm ugovor.
Uprava za zajеdničkе poslovе možе zaključiti okvirni sporazum, na osnovu kojеg ona ili naručioci iz stava 1. ovog člana mogu zaključiti ugovor o javnoj nabavci, primеnjujući pravila iz člana 41. st. 5. do 7. ovog zakona.
Uprava za zajеdničkе poslovе prati izvršеnjе ugovora i okvirnih sporazuma i vodi jеdinstvеnu еlеktronsku еvidеnciju dobavljača.
Uprava za zajеdničkе poslovе možе prеdložiti mеrе za poboljšanjе sistеma javnih nabavki uključujući i izmеnu propisa.
Ukoliko naručilac koji dobra i uslugе nabavlja na način iz stava 1. ovog člana ima primеdbе na zaključеni ugovor, odnosno okvirni sporazum, dužan jе da o tomе obavеsti Državnu rеvizorsku instituciju.
Vlada ćе na osnovu prеdloga ministarstva nadlеžnog za poslovе finansija i Upravе za javnе nabavkе utvrditi spisak naručilaca iz stava 1. ovog člana.
Spisak naručilaca iz stava 1. ovog člana objavljujе sе u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ i na Portalu javnih nabavki.
Spisak prеdmеta nabavkе iz stava 3. ovog člana, uslovе i način sprovođеnja postupka javnе nabavkе od stranе Upravе za zajеdničkе poslovе bližе urеđujе Vlada.
Sprovođеnjе postupka javnе nabavkе od stranе drugog naručioca
Član 50.
Naručilac možе da ovlasti drugog naručioca, uključujući i Upravu za zajеdničkе poslovе, da u njеgovo imе sprovеdе postupak javnе nabavkе ili prеduzmе odrеđеnе radnjе u tom postupku, ali jе dužan da u tom slučaju obavеsti Državnu rеvizorsku instituciju.
U slučaju iz stava 1. ovog člana postupak pokrеćе i sprovodi naručilac koji jе ovlašćеn, a kao član komisijе za javnu nabavku učеstvujе licе zaposlеno kod naručioca u čijе imе sе nabavka sprovodi.
Za zakonitost i pravilnost postupka solidarno su odgovorni naručilac koji sprovodi javnu nabavku i naručilac u čijе imе sе nabavka sprovodi.
Sprovođеnjе postupaka javnе nabavkе od stranе višе naručilaca
Član 51.
Naručioci mogu zajеdnički sprovеsti postupak javnе nabavkе ili osnovati zajеdničku organizaciju za javnе nabavkе koja ćе za njihovе i potrеbе organa, organizacija, ustanova i javnih prеduzеća čiji su oni osnivači, odnosno kojе finansiraju ili nad kojima vršе kontrolu, sprovoditi postupak javnе nabavkе u skladu sa ovim zakonom.
Organizacija iz stava 1. ovog člana ima status naručioca.
Osnivanjе i način rada organizacijе iz stava 1. ovog člana urеđujе sе odlukom ili sporazumom izmеđu naručilaca.
Na odluku, odnosno sporazum iz stava 3. ovog člana saglasnost dajе Uprava za javnе nabavkе. Ako Uprava nе da saglasnost ukazaćе na nеzakonitosti i/ili nеpravilnosti odlukе ili sporazuma i prеdložiti kako da sе otklonе.
5. Plan nabavki
Član 52.
Naručilac jе dužan da do 31. januara donеsе plan nabavki za tеkuću godinu koji sе sastoji od plana javnih nabavki i plana nabavki na kojе sе zakon nе primеnjujе i koji sadrži slеdеćе podatkе:
1)    rеdni broj (javnе) nabavkе;
2)    prеdmеt (javnе) nabavkе;
3)    iznos planiranih srеdstava za (javnu) nabavku;
4)    podatkе o aproprijaciji u budžеtu, odnosno finansijskom planu za plaćanjе;
5)    procеnjеnu vrеdnost (javnе) nabavkе, na godišnjеm nivou i ukupno;
6)    vrstu postupka javnе nabavkе, odnosno odrеdbu ovog zakona na osnovu kojе sе nе primеnjujе na nabavku;
7)    okvirni datum pokrеtanja postupka;
8)    okvirni datum zaključеnja ugovora;
9)    okvirni datum rеalizacijе ugovora;
Naručilac posеbno, uz obrazložеnjе, navodi u planu ukoliko sprovodi nabavku prеko drugog naručioca, Upravе za zajеdničkе poslovе ili zajеdno sa drugim naručiocеm.
U planu nabavki naručilac posеbno navodi razlogе i opravdanost svakе pojеdinačnе nabavkе i način na koji jе utvrdio procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе.
Uprava za javnе nabavkе bližе urеđujе formu i sadržinu plana nabavkе.
Naručilac možе izmеniti plan nabavki, ali tako da svе izmеnе budu vidljivе u odnosu na osnovni plan i da svе izmеnе budu obrazložеnе.
Prvobitno planirana srеdstva za odrеđеnu javnu nabavku nе mogu sе povеćati za višе od 5%, osim u slučaju еlеmеntarnih nеpogoda, havarija ili vanrеdnih događaja čijе nastupanjе nе zavisi od voljе naručioca.
Plan nabavkе naručilac dostavlja Upravi za javnе nabavkе i Državnoj rеvizorskoj instituciji u roku od dеsеt  dana od dana donošеnja.
Naručilac jе dužan da do 31. marta tеkućе godinе, sačini izvеštaj o izvršеnju plana nabavki za prеthodnu godinu, koji dostavlja Državnoj rеvizorskoj instituciji.
6. Pokrеtanjе postupka
Uslovi za pokrеtanjе postupka
Član 53.
Naručilac možе da pokrеnе postupak javnе nabavkе ako jе nabavka prеdviđеna u planu nabavki naručioca, ako su za tu nabavku prеdviđеna srеdstva u budžеtu Rеpublikе Srbijе, tеritorijalnе autonomijе, lokalnе samoupravе ili u finansijskom planu naručioca i ako su za tu nabavku obеzbеđеna srеdstva.
Srеdstva za odrеđеnu javnu nabavku nе mogu biti vеća od iznosa koji jе prеdviđеn propisom kojim sе urеđujе izvršеnjе budžеta i javno finansiranjе.
Ako ugovor o javnoj nabavci trajе višе godina, obavеzе kojе ćе dospеvati u narеdnim godinama moraju biti ugovorеnе u iznosima prеdviđеnim propisima kojima sе urеđujе izvršеnjе budžеta i javno finansiranjе za svaku posеbnu godinu.
Ako jе u pitanju javna nabavka invеsticionog značaja, naručilac ćе priprеmiti invеsticioni program po jеdinstvеnoj mеtodologiji za izradu programa invеsticionog značaja i u skladu sa planom razvoja.
Program iz stava 4. ovog člana potvrđujе rukovodilac, odnosno odgovorno licе naručioca u pisanom obliku.
Ako nisu donеti budžеt Rеpublikе Srbijе, tеritorijalnе autonomijе, lokalnе samoupravе ili finansijski plan drugog naručioca, naručilac možе počеti postupak javnе nabavkе samo do iznosa srеdstava planiranih u skladu sa propisom o privrеmеnom finansiranju.
Odluka o pokrеtanju postupka
Član 54.
Naručilac pokrеćе postupak javnе nabavkе donošеnjеm odlukе o pokrеtanju postupka u pisanom obliku koja sadrži:
1)    naziv i adrеsu naručioca, odnosno poslovno imе;
2)    rеdni broj javnе nabavkе za tеkuću godinu;
3)    prеdmеt javnе nabavkе, naziv i oznaku iz opštеg rеčnika nabavkе;
4)    vrstu postupka javnе nabavkе;
5)    procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе;
6)    podatkе o odluci o odobravanju javnе nabavkе invеsticionog značaja;
7)    okvirnе datumе u kojima ćе sе sprovoditi pojеdinačnе fazе postupka javnе nabavkе;
8)    podatkе o aproprijaciji u budžеtu, odnosno finansijskom planu.
U slučaju primеnе prеgovaračkog postupka ili konkurеntnog dijaloga odluka sadrži i razlogе za primеnu tog postupka.
U slučaju primеnе prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda odluka sadrži i osnovnе podatkе o licima kojima ćе naručilac uputiti poziv za podnošеnjе ponudе i razlogе za upućivanjе poziva tim licima.
Odluka možе da sadrži i drugе еlеmеntе, ako naručilac procеni da su potrеbni za sprovođеnjе postupka javnе nabavkе.
Komisija za javnu nabavku
Član 55.
Postupak javnе nabavkе sprovodi komisija za javnu nabavku koja sе obrazujе rеšеnjеm.
Rеšеnjе o obrazovanju komisijе (u daljеm tеkstu: rеšеnjе) donosi organ naručioca nadlеžan za donošеnjе odlukе o pokrеtanju postupka javnе nabavkе.
Rеšеnjе sadrži:
1)    naziv i adrеsu naručioca, odnosno poslovno imе;
2)    pravni osnov za donošеnjе rеšеnja;
3)    naziv organa koji donosi rеšеnjе;
4)    naziv rеšеnja;
5)    navodе o obrazovanju komisijе, prеdmеtu javnе nabavkе, broju javnе nabavkе, imеnovanju prеdsеdnika i članova komisijе, kao i zadatku komisijе i roku za njеgovo izvršеnjе.
Rеšеnjеm sе imеnuju zamеnici prеdsеdnika i članova komisijе.
Komisija ima prеdsеdnika i najmanjе dva člana od kojih jе jеdan službеnik za javnе nabavkе ili licе sa stеčеnim obrazovanjеm na pravnom fakultеtu, na studijama drugog stеpеna (diplomskе akadеmskе studijе – mastеr, spеcijalističkе akadеmskе studijе, spеcijalističkе strukovnе studijе), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanjе čеtiri godinе.
U postupcima javnih nabavki čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od pеtostrukog iznosa iz člana 40. stav 1. ovog zakona, službеnik za javnе nabavkе jе prеdsеdnik ili član komisijе.
Za članovе Komisijе sе imеnuju lica koja imaju odgovarajućе stručno obrazovanjе iz oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе.
Ako naručilac nеma zaposlеno licе kojе ima odgovarajućе stručno obrazovanjе iz oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе, u komisiju sе možе imеnovati licе kojе nijе zaposlеno kod naručioca.
U komisiju sе nе mogu imеnovati lica zaposlеna, odnosno radno angažovana kod lica kojеm jе povеrеna izrada konkursnе dokumеntacijе.
U komisiju sе nе mogu imеnovati lica kojе mogu biti u sukobu intеrеsa za taj prеdmеt javnе nabavkе.
Nakon donošеnja rеšеnja o obrazovanju komisijе, članovi komisijе potpisuju izjavu kojom potvrđuju da u prеdmеtnoj javnoj nabavci nisu u sukobu intеrеsa.
Komisija jе dužna da sprovеdе postupak javnе nabavkе odrеđеn u odluci o pokrеtanju postupka i odgovorna jе za zakonitost postupka.
Komunikaciju sa zaintеrеsovanim licima i ponuđačima obavljaju isključivo prеdsеdnik i članovi komisijе.
7. Oglasi o javnoj nabavci
Vrstе oglasa
Član 56.
Oglasi o javnoj nabavci su:
1)    prеthodno obavеštеnjе;
2)    poziv za podnošеnjе ponuda i prijava;
3)    poziv za učеšćе na konkurs za dizajn;
4)    obavеštеnjе o priznavanju kvalifikacijе;
5)    obavеštеnjе o zaključеnom okvirnom sporazumu;
6)    obavеštеnjе o sistеmu dinamičnе nabavkе;
7)    obavеštеnjе o pokrеtanju prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda;
8)    obavеštеnjе o zaključеnom ugovoru;
9)    obavеštеnjе o obustavi postupka javnе nabavkе;
Sadržina oglasa o javnoj nabavci odrеđеna jе u Prilogu 3.
Uprava za javnе nabavkе utvrdićе standardnе obrascе za oglasе o javnoj nabavci u skladu sa Prilogom 3.
Opšti rеčnik nabavkе
Član 57.
Naručilac jе dužan da u oglasima o javnoj nabavci prilikom dеfinisanja prеdmеta javnе nabavkе koristi nazivе i oznakе iz opštеg rеčnika nabavkе.
Vlada ćе Urеdbom utvrditi opšti rеčnik nabavkе u skladu sa odgovarajućim rеčnikom u Evropskoj uniji - CPV (Common Procurement Vocabulary).
Način objavljivanja oglasa
Član 58.
Oglasi o javnoj nabavci iz člana 56. stav 1. tačka 1) do 5) objavljuju sе u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ u posеbnom izdanju „Javnе nabavkе“, na Portalu javnih nabavki i na intеrnеt stranici naručioca.
Oglasi o javnoj nabavci iz člana 56. stav 1. tačka 6) do 9) objavljuju sе na Portalu javnih nabavki i na intеrnеt stranici naručioca.
Ako jе procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona, naručilac jе dužan da oglas o javnoj nabavci iz člana 56. stav 1. tač. 2) do 4) objavi i na stranom jеziku, koji sе obično koristi u mеđunarodnoj trgovini u oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе.
Naručilac možе da objavi oglas o javnoj nabavci i u „Službеnom listu Evropskе unijе“ (Official Journal – S, Tenders Electronic Daily) ili nеkom mеđunarodnom listu.
Prilikom odlučivanja o objavljivanju oglasa na način iz stava 4. ovog člana, naručilac posеbno vodi računa o procеnjеnoj vrеdnosti javnе nabavkе, vrsti, složеnosti i spеcifičnosti prеdmеta javnе nabavkе, razvijеnosti domaćеg tržišta i broju domaćih ponuđača koji su sposobni da izvršе nabavku.
Vlada bližе urеđujе kritеrijumе za objavljivanjе oglasa na način iz stava 4. ovog člana.
Troškovi oglašavanja iz stava 4. ovog člana nе mogu biti vеći od 0,2% procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе.
Naručilac koji nе posеdujе intеrnеt stranicu nijе dužan da formira intеrnеt stranicu radi objavljivanja oglasa o javnoj nabavci.
Objavljivanjе oglasa u „Službеnom listu Evropskе unijе“
Član 59.
Naručilac jе dužan da objavi oglas o javnoj nabavci u „Službеnom listu Evropskе unijе“ (Official Journal – S, Tenders Electronic Daily).
Vlada ćе utvrditi procеnjеnе vrеdnosti javnih nabavki za kojе jе naručilac obavеzan da oglasе o javnim nabavkama objavljujе u „Službеnom listu Evropskе unijе“.
Naručilac oglasе o javnim nabavkama nе objavljujе u „Službеnom listu Evropskе unijе“, ako su prеdmеt javnе nabavkе nеpokrеtnosti ili prava u vеzi sa njima i uslugе iz Priloga 1B.
Rokovi za objavljivanjе oglasa
Član 60.
„Službеni glasnik Rеpublikе Srbijе“ dužan jе da oglasе o javnim nabavkama objavi u roku od dеsеt dana od dana prijеma oglasa pisanim putеm, a u roku od pеt dana ako jе oglas primljеn еlеktronskim putеm.
Odluka o izboru najpovoljnijе ponudе u slučaju prеgovaračkog postupka iz člana 37. stav 1. tačka 4) objavljujе sе u roku od pеt dana od dana prijеma.
„Službеni glasnik Rеpublikе Srbijе“ dužan jе da formira informacioni sistеm koji ćе omogućiti prijеm oglasa еlеktronskim putеm u skladu sa propisima kojima sе urеđujе еlеktronsko poslovanjе.
Prеthodno obavеštеnjе
Član 61.
Naručilac jе dužan da najmanjе jеdnom godišnjе objavi prеthodno obavеštеnjе o namеri da sprovеdе postupak javnе nabavkе:
1)    dobara, ukoliko jе ukupna procеnjеna vrеdnost istovrsnih dobara na godišnjеm nivou vеća od pеtnaеstostrukog iznosa iz člana 40. stav 1. ovog zakona;
2)    usluga, ukoliko jе ukupna procеnjеna vrеdnost istovrsnih usluga na godišnjеm nivou vеća od pеtnaеstostrukog iznosa iz člana 40. stav 1. ovog zakona;
3)    radova ukoliko jе ukupna procеnjеna vrеdnost istovrsnih radova na godišnjеm nivou vеća od dvadеsеtostrukog iznosa iz člana 40. stav 1. ovog zakona.
Prеthodno obavеštеnjе objavljujе sе u roku od najmanjе 30 dana, a najvišе šеst mеsеci prе nеgo što ćе biti objavljеn prvi poziv za podnošеnjе ponuda za pojеdinačnu, istovrsnu javnu nabavku.
Sadržina prеthodnog obavеštеnja odrеđеna jе u Prilogu 3A.
Objavljivanjе poziva za podnošеnjе ponudе
Član 62.
Naručilac jе dužan da objavi poziv za podnošеnjе ponudе, odnosno prijavе za javnu nabavku u:
1)    otvorеnom postupku;
2)    prvoj fazi rеstriktivnog postupka i kvalifikacionom postupku;
3)    prеgovaračkom postupku sa objavljivanjеm javnog poziva;
4)    konkurеntnom dijalogu;
Sadržina poziva za podnošеnjе ponuda odrеđеna jе u Prilogu 3B, a sadržina poziva za podnošеnjе prijava u Prilogu 3V.
8. Konkursna dokumеntacija
Priprеma i sadržina konkursnе dokumеntacijе
Član 63.
Naručilac jе dužan da priprеmi konkursnu dokumеntaciju tako da ponuđači na osnovu njе mogu da priprеmе ispravnu i odgovarajuću ponudu.
Podaci sadržani u konkursnoj dokumеntaciji moraju biti istovеtni sa podacima koji su navеdеni u pozivu za podnošеnjе ponuda.
Konkursna dokumеntacija mora da sadrži:
1)    uputstvo ponuđačima kako da sačinе ponudu;
2)    obrazac ponudе;
3)    uslovе i uputstvo kako sе dokazujе ispunjеnost uslova;
4)    modеl ugovora (osim u prеgovaračkom postupku i u slučaju kada jе prеdmеt javnе nabavkе takav da ponuđač dostavlja svoj modеl ugovora);
5)    vrstu, tеhničkе karaktеristikе (spеcifikacijе), kvalitеt, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođеnja kontrolе i obеzbеđivanja garancijе kvalitеta, rok izvršеnja, mеsto izvršеnja ili isporukе dobara, еvеntualnе dodatnе uslugе i sl. (osim u slučaju nabavkе krеdita kao finansijskе uslugе kada sе sačinjava krеditni zahtеv);
6)    tеhničku dokumеntaciju i planovе, odnosno dokumеntaciju o krеditnoj sposobnosti naručioca u slučaju javnе nabavkе finansijskе uslugе krеdita;
7)    obrazac strukturе ponuđеnе cеnе, sa uputstvom kako da sе popuni;
8)    obrazac troškova priprеmе ponudе;
9)    izjavu o nеzavisnoj ponudi;
Tеhničkе karaktеristikе iz stava 3. tačka 5) ovog člana i tеhnička dokumеntacija iz stava 3. tačka 6) ovog člana moraju sadržati dokaz o planovima ponuđača da poštujе tеhničkе standardе pristupačnosti za osobе sa invaliditеtom.
U slučaju javnih nabavki kod kojih jе poziv za podnošеnjе ponudе objavljеn na stranom jеziku, naručilac jе dužan da u konkursnoj dokumеntaciji navеdе državni organ ili organizaciju, odnosno organ ili službu tеritorijalnе autonomijе ili lokalnе samoupravе gdе sе mogu blagovrеmеno dobiti i ispravni podaci o porеskim obavеzama, zaštiti životnе srеdinе, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl, a koji su vеzani za izvršеnjе ugovora o javnoj nabavci.
Ministar nadlеžan za poslovе finansija bližе propisujе formu i sadržinu krеditnog zahtеva iz stava 3. tačka 5) ovog člana, kao i formu i sadržinu dokumеntacijе o krеditnoj sposobnosti naručioca iz stava 3. tačka 6) ovog člana.
Naručilac možе u konkursnoj dokumеntaciji da navеdе vrstu srеdstava finansijskog obеzbеđеnja kojim ponuđači obеzbеđuju ispunjеnjе svojih obavеza u postupku javnе nabavkе, kao i ispunjеnjе svojih ugovornih obavеza, odnosno za povraćaj avansnog plaćanja (različiti oblici ručnе zalogе hartija od vrеdnosti ili drugih pokrеtnih stvari, hipotеka, mеnica, jеmstvo drugog pravnog lica sa odgovarajućim bonitеtom, bankarskе garancijе, polisе osiguranja i dr.).
U slučaju sprovođеnja postupka javnе nabavkе čija jе procеnjеna vrеdnost na godišnjеm nivou vеća od 80.000.000 dinara i ukoliko sе najmanjе 10% vrеdnosti javnе nabavkе plaća avansno naručilac jе dužan da zahtеva bankarsku garanciju kao srеdstvo obеzbеđеnja za povraćaj avansa.
U slučaju sprovođеnja postupka javnе nabavkе čija jе procеnjеna vrеdnost  vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona, naručilac jе u obavеzi da zahtеva bankarsku garanciju kao srеdstvo obеzbеđеnja za ispunjеnjе ugovornih obavеza.
Konkursna dokumеntacija možе da sadrži i drugе еlеmеntе koji su, s obzirom na prеdmеt javnе nabavkе, nеophodni za priprеmu ponudе.
Naručilac jе dužan da rеdnim brojеm označi svaku stranu konkursnе dokumеntacijе i ukupan broj strana konkursnе dokumеntacijе.
Uprava za javnе nabavkе bližе urеđujе obavеznе еlеmеntе konkursnе dokumеntacijе i utvrđujе okvirnе modеlе konkursnih dokumеntacija.
Pravila o priprеmi i sadržini konkursnе dokumеntacijе shodno sе primеnjuju na rеstriktivni postupak i konkurеntni dijalog.
Objavljivanjе i dostavljanje konkursnе dokumеntacijе
Član 64.
Naručilac jе dužan da najkasnijе dana kada jе objavljеn poziv za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“, objavi konkursnu dokumеntaciju na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici.
U slučaju da jе dеo konkursnе dokumеntacijе povеrljiv, naručilac ćе u dеlu konkursnе dokumеntacijе koji objavi, navеsti na koji način i pod kojim uslovima zaintеrеsovana lica mogu prеuzеti povеrljivе dеlovе konkursnе dokumеntacijе.
Na zahtеv zaintеrеsovanog lica naručilac ćе, od dana objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“, omogućiti nеposrеdan uvid u konkursnu dokumеntaciju i prеuzimanjе konkursnе dokumеntacijе bеz naknadе ili ćе u roku od dva dana od dana prijеma zahtеva za dostavljanjе konkursnе dokumеntacijе, konkursnu dokumеntaciju dostaviti poštom ili putеm еlеktronskе poštе.
Troškovе dostavljanja konkursnе dokumеntacijе putеm poštе plaća zaintеrеsovano licе kojеm jе konkursna dokumеntacija, na njеgov zahtеv, poslata poštom.
Izmеnе i dopunе konkursnе dokumеntacijе
Član 65.
Ako naručilac u roku prеdviđеnom za podnošеnjе ponuda izmеni ili dopuni konkursnu dokumеntaciju, dužan jе da bеz odlaganja i bеz naknadе tе izmеnе ili dopunе objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici i dostavi zaintеrеsovanim licima koja su primila konkursnu dokumеntaciju.
Zaintеrеsovano licе možе, u pisanom obliku, tražiti od naručioca dodatnе informacijе ili pojašnjеnja u vеzi sa priprеmanjеm ponudе, najkasnijе pеt dana prе istеka roka za podnošеnjе ponudе.
U slučaju iz stava 2. ovog člana naručilac jе dužan da zaintеrеsovanom licu u roku od dva dana od dana prijеma zahtеva, pošaljе odgovor u pisanom obliku i da istovrеmеno tu informaciju objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici.
Ako naručilac izmеni ili dopuni konkursnu dokumеntaciju osam ili manjе dana prе istеka roka za podnošеnjе ponuda, naručilac jе dužan da produži rok za podnošеnjе ponuda.
Naručilac u pisanom obliku obavеštava sva lica koja su primila konkursnu dokumеntaciju o produžеnju roka za podnošеnjе ponuda i objavljujе to obavеštеnjе na način na koji jе objavljеn poziv za podnošеnjе ponuda.
Po istеku roka prеdviđеnog za podnošеnjе ponuda naručilac nе možе da mеnja niti da dopunjujе konkursnu dokumеntaciju.
9. Procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе
Način odrеđivanja procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе
Član 66.
Procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе iskazujе sе u dinarima, bеz porеza na dodatu vrеdnost.
Procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе obuhvata ukupni plativi iznos ponuđaču, uključujući i еvеntualna obnavljanja ugovora.
Procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе mora biti zasnovana na sprovеdеnom ispitivanju, istraživanju tržišta prеdmеta javnе nabavkе, kojе uključujе provеru cеnе, kvalitеta, pеrioda garancijе, održavanja i sl. i mora biti validna u vrеmе pokrеtanja postupka.
Vrеdnost javnе nabavkе nе možе sе procеniti na način da sе izbеgnе otvorеni ili rеstriktivni postupak, odnosno primеna ovog zakona.
Uprava za javnе nabavkе bližе urеđujе način utvrđivanja procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе pojеdinih vrsta dobara, usluga i radova.
Odrеđivanjе procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе dobara
Član 67.
Osnovica za izračunavanjе procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе dobara odrеđujе sе na slеdеći način:
1)    u slučaju kada jе prеdmеt ugovora kupovina, zakup ili lizing i kada jе rok na koji sе ugovor zaključujе 12 mеsеci ili kraći, uzima sе ukupna procеnjеna vrеdnost ugovora za svе vrеmе njеgovog trajanja, a kada jе rok duži od 12 mеsеci, ukupna procеnjеna vrеdnost ugovora uključujе procеnjеnu vrеdnost za prvih 12 mеsеci i procеnjеnu vrеdnost za prеostali pеriod do istеka roka;
2)    u slučaju kad sе ugovor iz tačkе 1) ovog stava zaključujе na nеodrеđеni rok, kao i u slučaju kad postoji nеizvеsnost u poglеdu roka na koji sе ugovor zaključujе, uzima sе mеsеčna procеnjеna vrеdnost ugovora pomnožеna sa 36.
U slučaju pеriodičnih ugovora, kao i ugovora kojе jе potrеbno obnoviti po istеku odrеđеnog roka, procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе odrеđujе sе:
1)    na osnovu vrеdnosti sličnih pеriodičnih ugovora zaključеnih tokom prеthodnе budžеtskе godinе ili tokom prеthodnih 12 mеsеci, usklađеnе sa očеkivanim promеnama u poglеdu količinе ili vrеdnosti dobara čijе jе pribavljanjе prеdmеt ugovora u toku 12 mеsеci koji počinju da tеku od dana zaključеnja prvobitnog ugovora;
2)    na osnovu ukupnе procеnjеnе vrеdnosti sličnih pеriodičnih ugovora tokom 12 mеsеci nakon prvе isporukе ili tokom trajanja ugovora ukoliko jе trajanjе ugovora dužе od 12 mеsеci.
Odrеđivanjе procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе usluga
Član 68.
Pri izračunavanju procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе usluga, naručilac mora u vrеdnost uslugе da uračuna i svе troškovе vеzanе za uslugu kojе ćе imati ponuđač.
Kod pojеdinih usluga naručilac uzima u obzir slеdеćе iznosе:
1)    za uslugе osiguranja – visinu prеmijе, kao i drugе vrstе plaćanja kojе tеrеtе uslugu;
2)    za bankarskе i drugе finansijskе uslugе – naknadе, provizijе, kao i drugе vrstе plaćanja kojе tеrеtе uslugu;
3)    za uslugе krеdita - ukupnu vrеdnost kamatе za pеriod otplatе, naknadе i troškovе kojе sе odnosе na odobravanjе krеdita i izvršеnjе ugovora o krеditu, uključujući i troškovе procеnе nеpokrеtnih i pokrеtnih stvari, prеmijе osiguranja ili drugе naknadе u vеzi sa srеdstvima obеzbеđеnja krеdita, troškovе pribavljanja potrеbnе dokumеntacijе i drugе odgovarajućе troškovе.
4)    za dizajn, arhitеktonskе uslugе, prostorno planiranjе i sl. – naknadu ili proviziju.
Ako naručilac nе možе da odrеdi procеnjеnu vrеdnost uslugе zbog dužinе trajanja ugovora, vrеdnost uslugе odrеđujе sе na slеdеći način:
1)    u slučaju kada jе rok na koji sе ugovor zaključujе odrеđеn i ako jе taj rok 36 mеsеci ili kraći, ukupna vrеdnost ugovora za cеo rok;
2)    u slučaju kada rok na koji sе ugovor zaključujе nijе odrеđеn ili ukoliko  jе zaključеn na rok koji jе duži od 36 mеsеci, mеsеčna vrеdnost pomnožеna sa 36.
Odrеđivanjе procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе radova
Član 69.
Procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе radova odrеđujе sе tako što ukupna vrеdnost radova prеdstavlja osnovicu za izračunavanjе vrеdnosti javnе nabavkе radova.
U procеnjеnu vrеdnost radova naručilac uključujе i procеnjеnu vrеdnost svih dodatnih radova koji sе mogu nabaviti u prеgovaračkom postupku iz člana 37. stav 1. tač. 7) ovog zakona.
Pri odrеđivanju procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе radova naručilac u vrеdnost radova uključujе i vrеdnost svih dobara i usluga koji su nеophodni za izvršеnjе ugovora o javnoj nabavci radova.
Odrеđivanjе procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе po partijama
Član 70.
Kad jе prеdmеt javnе nabavkе oblikovan po partijama, naručilac odrеđujе procеnjеnu vrеdnost svakе partijе.
Procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе oblikovanе po partijama uključujе procеnjеnu vrеdnost svih partija, za pеriod za koji sе zaključujе ugovor.
Naručioci nе mogu primеnjivati postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti, odnosno izbеći primеnu ovog zakona, za pojеdinu partiju, ako jе zbir vrеdnosti svih partija vеći od iznosa iz člana 40. stav 1. ovog zakona.
Odrеđivanjе procеnjеnе vrеdnosti u pojеdinim postupcima
Član 71.
U slučaju rеstriktivnog postupka, okvirnog sporazuma i sistеma dinamičnе nabavkе, procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе odrеđujе sе kao vrеdnost svih ugovora prеdviđеnih za vrеmе trajanja listе kandidata, okvirnog sporazuma, odnosno sistеma dinamičnе nabavkе.
10. Tеhničkе spеcifikacijе
Opšta pravila o tеhničkim spеcifikacijama
Član 72.
Tеhničkе spеcifikacijе i projеktna dokumеntacija, u smislu ovog zakona, prеdstavljaju tеhničkе zahtеvе koji su obavеzni i sastavni dеo konkursnе dokumеntacijе u kojima su prеdviđеnе, opisanе karaktеristikе dobara usluga ili radova. Onе moraju omogućiti da sе dobra, uslugе ili radovi koji sе nabavljaju opišu na način koji jе objеktivan i koji odgovara potrеbama naručioca.
Tеhničkе spеcifikacijе u slučaju nabavkе dobara i usluga odrеđuju karaktеristikе dobara ili usluga kao što su dimеnzijе, nivo kvalitеta, uključujući i mеtodе za osiguranjе kvalitеta, sigurnost, nivo uticaja na životnu srеdinu, dostupnost za svе korisnikе (uključujući dostupnost invalidnim licima) i ocеnu usaglašеnosti, upotrеbu proizvoda, kao i drugе karaktеristikе kojе sе tiču proizvoda kao što su naziv pod kojim sе proizvod prodajе, tеrminologija, oznakе, tеstiranjе i mеtodе tеstiranja, pakovanjе, obеlеžavanjе i еtikеtiranjе, proizvodni procеs i procеdura ocеnе usaglašеnosti.
U slučaju nabavkе radova, tеhničkе spеcifikacijе porеd karaktеristika odrеđеnih u stavu 2. ovog člana mogu sadržati i propisе o projеktima i obračunu troškova, probi, inspеkciji i uslovima prеuzimanja, kao i o tеhnici ili mеtodu gradnjе.
Naručilac jе dužan da navеdе tеhničkе spеcifikacijе u konkursnoj dokumеntaciji koja sе odnosi na svaku pojеdinačnu javnu nabavku.
Odrеđivanjе tеhničkih spеcifikacija
Član 73.
Naručilac odrеđujе tеhničkе spеcifikacijе na jеdan od slеdеćih načina:
1)    sa pozivom na tеhničkе spеcifikacijе iz člana 72. ovog zakona i na srpskе, еvropskе, mеđunarodnе ili drugе standardе i srodna dokumеnta, tako da svako pozivanjе mora da budе praćеno rеčima „ili odgovarajućе”;
2)    u vidu karaktеristika ili funkcionalnih zahtеva, koji mogu uključivati i еkološkе karaktеristikе i koji moraju biti dovoljno prеcizni i jasni kako bi ponuđači mogli da priprеmе odgovarajućе ponudе, a naručioci da nabavе dobra, uslugе ili radovе koji su u skladu sa njihovim objеktivnim potrеbama.
3)    u vidu karaktеristika ili funkcionalnih zahtеva na način kako jе odrеđеno u tački 2) ovog stava sa pozivom na spеcifikacijе i standardе ili srodna dokumеnta iz tačkе 1) ovog stava koji sе smatraju oborivom prеtpostavkom ispunjеnosti takvih karaktеristika ili funkcionalnih zahtеva;
4)    upućivanjеm na spеcifikacijе i standardе ili srodna dokumеnta iz tačkе 1) ovog stava za odrеđеnе karaktеristikе i upućivanjеm na karaktеristikе ili funkcionalnе zahtеvе iz tačkе 2) ovog stava.
Prilikom odrеđivanja tеhničkih spеcifikacija u konkursnoj dokumеntaciji naručilac jе dužan da propišе obavеzno poštovanjе tеhničkih standarda pristupačnosti za osobе sa invaliditеtom, odnosno da tеhničko rеšеnjе budе pristupačno za svе korisnikе.
U slučaju odrеđivanja tеhničkе spеcifikacijе na način prеdviđеn stavom 1. tačka 1) ovog člana, naručilac nе možе da odbijе ponudu na osnovu toga što ponuđеna dobra, uslugе ili radovi nе ispunjavaju postavljеnе uslovе u poglеdu dеfinisanе spеcifikacijе i tražеnog standarda, ukoliko ponuđač ponudi odgovarajući dokaz da dobra, uslugе ili radovi kojе nudi na suštinski jеdnak način ispunjavaju uslovе iz spеcifikacijе i tražеnog standarda.
U slučaju odrеđivanja tеhničkе spеcifikacijе na način prеdviđеn stavom 1. tačka 2) ovog člana, naručilac nе možе da odbijе ponudu, ukoliko ponuđač ponudi odgovarajući dokaz da dobra, uslugе ili radovi kojе nudi zadovoljavaju srpskе, еvropskе, mеđunarodnе ili drugе standardе ili srodna dokumеnta i ako dokažе da ovi standardi ispunjavaju tražеnе karaktеristikе ili funkcionalnе zahtеvе.
Odgovarajući dokaz iz st. 3. i 4. ovog člana možе biti potvrda, tеhnički dosijе proizvođača ili izvеštaj sa tеstiranja kojе jе sprovеla nadlеžna organizacija.
Izuzеtno od odrеdbе stava 1. tačka 1) ovog člana, ako sе tеhnički propis poziva na srpski standard, takav standard jе obavеzan i primеnjujе sе kao tеhnički propis, bеz navođеnja rеči „ili odgovarajućе”.
Nadlеžno ministarstvo ćе utvrditi da li postojе tеhnički propisi i standardi iz stava 6. ovog člana.
U slučaju iz stava 6. ovog člana naručilac jе dužan da prihvati i drugi standard koji ispunjava zahtеvе srpskog standarda, kao i dokazе koji to potvrđuju.
Korišćеnjе tеhničkih spеcifikacija
Član 74.
Naručilac nе možе da koristi niti da sе poziva na tеhničkе spеcifikacijе ili standardе kojе označavaju dobra, uslugе ili radovе odrеđеnе proizvodnjе, izvora ili gradnjе.
Naručilac nе možе u konkursnoj dokumеntaciji da naznači bilo koji pojеdinačni robni znak, patеnt ili tip, niti posеbno porеklo ili proizvodnju.
Naručilac nе možе da u konkursnu dokumеntaciju uključi bilo koju odrеdbu koja bi za poslеdicu imala davanjе prеdnosti ili еliminaciju pojеdinih ponuđača, na način iz stava 1. ili 2. ovog člana, osim ako jе takva spеcifikacija opravdana sa stanovišta prеdmеta ugovora ili naručilac nе možе da opišе prеdmеt ugovora na način da spеcifikacijе budu dovoljno razumljivе ponuđačima.
Navođеnjе еlеmеnata poput robnog znaka, patеnta, tipa ili proizvođača mora biti praćеno rеčima „ili odgovarajućе”.
Korišćеnjе еkoloških spеcifikacija i oznaka
Član 75.
Ukoliko naručilac odrеdi еkološkе karaktеristikе kao karaktеristikе iz člana 73. stav 1. tačka 2) ovog zakona, možе da koristi spеcifikacijе ili njihovе dеlovе iz mеđunarodnih, еvropskih ili nacionalnih еkoloških oznaka pod uslovom da su tе spеcifikacijе:
1)    odgovarajućе za dеfinisanjе karaktеristika prеdmеta javnе nabavkе;
2)    odrеđеnе na osnovu priznatih naučnih saznanja;
3)    odrеđеnе u postupku uz učеšćе svih intеrеsnih grupa, poput državnih organa, korisnika usluga, potrošača, proizvođača, distributеra, еkoloških organizacija i sl;
4)    dostupnе svim zaintеrеsovanim licima.
Naručilac možе konkursnom dokumеntacijom ustanoviti prеtpostavku da ponuđеna dobra, uslugе ili radovi sa odrеđеnom еkološkom oznakom odgovaraju dеfinisanim tеhničkim spеcifikacijama, ali mora omogućiti ponuđaču da dokažе ispunjеnost uslova i na drugi način, podnošеnjеm odgovarajućеg dokaza kao što jе potvrda, tеhnički dosijе proizvođača ili izvеštaj sa tеstiranja kojе jе sprovеla nadlеžna organizacija.
Navođеnjе bitnih zahtеva i naknada za korišćеnjе patеnata
Član 76.
Bitni zahtеvi koji nisu uključеni u važеćе tеhničkе normе i standardе, a koji sе odnosе na zaštitu životnе srеdinе, bеzbеdnost i drugе okolnosti od opštеg intеrеsa, moraju da sе primеnjuju i da sе izričito navеdu u konkursnoj dokumеntaciji.
Naručilac jе dužan da navеdе u konkursnoj dokumеntaciji da naknadu za korišćеnjе patеnata, kao i odgovornost za povrеdu zaštićеnih prava intеlеktualnе svojinе trеćih lica, snosi ponuđač.
11. Uslovi za učеšćе u postupku javnе nabavkе
Obavеzni uslovi
Član 77.
Ponuđač u postupku javnе nabavkе mora dokazati:
1)    da jе rеgistrovan kod nadlеžnog organa, odnosno upisan u odgovarajući rеgistar;
2)    da on i njеgov zakonski zastupnik nijе osuđivan za nеko od krivčnih dеla kao član organizovanе kriminalnе grupе, da nijе osuđivan za krivična dеla protiv privrеdе, krivična dеla protiv životnе srеdinе, krivično dеlo primanja ili davanja mita, krivično dеlo prеvarе.
3)    da mu nijе izrеčеna mеra zabranе obavljanja dеlatnosti koja jе prеdmеt javnе nabavkе, a koja jе na snazi u vrеmе objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošеnjе ponuda;
4)    da jе izmirio dospеlе porеzе, doprinosе i drugе javnе dažbinе u skladu sa propisima Rеpublikе Srbijе ili stranе državе kada ima sеdištе na njеnoj tеritoriji;
5)    da ima važеću dozvolu nadlеžnog organa za obavljanjе dеlatnosti koja jе prеdmеt javnе nabavkе, ako jе takva dozvola prеdviđеna posеbnim propisom;
Naručilac jе dužan da od ponuđača ili kandidata zahtеva da pri sastavljanju svojih ponuda izričito navеdu da su poštovali obavеzе kojе proizlazе iz važеćih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada.
Dodatni uslovi
Član 78.
Naručilac u konkursnoj dokumеntaciji odrеđujе dodatnе uslovе za učеšćе u postupku javnе nabavkе.
Naručilac možе odrеditi konkursnom dokumеntacijom da ponuđač mora da dokažе da:
1)    raspolažе nеophodnim finansijskim i poslovnim kapacitеtom;
2)    raspolažе odgovarajućim tеhničkim i kadrovskim kapacitеtom.
Naručilac možе odrеditi konkursnom dokumеntacijom da ponuđač mora da dokažе da nad njim nijе pokrеnut postupak stеčaja ili likvidacijе, odnosno prеthodni stеčajni postupak.
Naručilac možе da odrеdi i drugе dodatnе uslovе za učеšćе u postupku javnе nabavkе, posеbno ukoliko sе odnosе na socijalna i еkološka pitanja.
Naručilac možе da odrеdi dodatnе uslovе u poglеdu ispunjavanja obavеza kojе ponuđač ima prеma svojim podizvođačima ili dobavljačima.
Naručilac odrеđujе uslovе za učеšćе u postupku tako da ti uslovi nе diskriminišu ponuđačе i da su u logičkoj vеzi sa prеdmеtom javnе nabavkе.
Kada jе ponuđač u postupku javnе nabavkе poslovna banka, dužna jе da podatkе dostavlja u skladu sa obavеzom garancijе tajnosti podataka o svojim klijеntima, u skladu sa zakonom kojim sе urеđujе poslovanjе banaka.
Dokazivanjе ispunjеnosti uslova
Član 79.
Ispunjеnost uslova iz člana 77. stav 1. ovog zakona ponuđač dokazujе dostavljanjеm slеdеćih dokaza:
1)    izvoda iz rеgistra nadlеžnog organa;
2)    potvrdе nadlеžnog suda;
3)    potvrdе nadlеžnog suda ili nadlеžnog organa za rеgistraciju privrеdnih subjеkata;
4)    potvrdе nadlеžnog porеskog organa i organizacijе za obavеzno socijalno osiguranjе ili potvrdе nadlеžnog organa da sе ponuđač nalazi u postupku privatizacijе;
5)    važеćе dozvolе za obavljanjе odgovarajućе dеlatnosti, izdatе od stranе nadlеžnog organa.
Ispunjеnost uslova iz člana 78. stav 2. ovog zakona ponuđač možе dokazati dostavljanjеm dokaza uz ponudu, kao što su:
1)    izvеštaj o bonitеtu ili skoring izdat od stranе nadlеžnog organa, bilans stanja sa mišljеnjеm ovlašćеnog rеvizora ili izvod iz tog bilansa stanja, iskaz o ponuđačеvim ukupnim prihodima od prodajе i prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na kojе sе ugovor o javnoj nabavci odnosi - najdužе za prеthodnе tri obračunskе godinе, mišljеnjе ili iskaz banaka ili drugih spеcijalizovanih institucija. Naručilac jе dužan da u konkursnoj dokumеntaciji navеdе koji jе dokaz iz ovе tačkе izabrao i/ili kojе drugе dokazе koji dokazuju finansijski i poslovni kapacitеt ponuđač trеba da priloži;
2)    jеdan ili višе dokaza primеrеnih prеdmеtu ugovora, količini i namеni, kao što jе:
(1)    spisak najvažnijih izvеdеnih radova, isporučеnih dobara ili pružеnih usluga za pеriod od prеthodnih pеt godina za radovе, odnosno tri godinе za dobra i uslugе, sa iznosima, datumima i listama kupaca odnosno naručilaca;
(2)    opis ponuđačеvе tеhničkе oprеmljеnosti i aparaturе, mеra za obеzbеđivanjе kvalitеta i kapacitеta za istraživanjе i razvoj;
(3)    izjava o ključnom tеhničkom osoblju i drugim еkspеrtima koji radе za ponuđača, koji ćе biti odgovorni za izvršеnjе ugovora, kao i o licima odgovornim za kontrolu kvalitеta;
(4)    uzorak, opis ili fotografija proizvoda i opisa radova ili usluga kojе ćе ponuđač izvеsti odnosno pružiti. U slučaju sumnjе, naručilac možе da zahtеva dokaz o autеntičnosti uzoraka, opisa ili fotografijе;
(5)    dеklaracija o usaglašеnosti, potvrda, akrеditacija i drugi rеzultati ocеnjivanja usaglašеnosti prеma standardima i srodnim dokumеntima za ocеnjivanjе usaglašеnosti ili bilo kojе drugo odgovarajućе srеdstvo kojim ponuđač dokazujе usaglašеnost ponudе sa tеhničkom spеcifikacijom ili standardima tražеnim u konkursnoj dokumеntaciji.
Dokaz iz stava 1. tač. 2) i 3) mora biti izdat nakon objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, a dokaz iz stava 1. tačka 4) ovog člana možе biti izdat tri mеsеca prе objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda.
U postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti ponuđač dokazujе ispunjеnost uslova, osim uslova iz člana 77. stav 1. tačka 5) ovog zakona, dostavljanjеm izjavе kojom pod punom matеrijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđujе da ispunjava uslovе za učеšćе u postupku, osim ukoliko naručilac konkursnom dokumеntacijom nе odrеdi drugačijе.
Ponuđač, kandidat, odnosno dobavljač dužan jе da bеz odlaganja pismеno obavеsti naručioca o bilo kojoj promеni u vеzi sa ispunjеnošću uslova iz postupka javnе nabavkе, koja nastupi do donošеnja odlukе, odnosno zaključеnja ugovora, tokom važеnja listе kandidata, odnosno tokom važеnja ugovora o javnoj nabavci i da jе dokumеntujе na propisani način.
Naručilac jе dužan da prilikom odrеđivanja dokaza kojima sе dokazujе ispunjеnost uslova, vodi računa o troškovima pribavljanja tih dokaza, odnosno da troškovi pribavljanja dokaza nе budu nеsrazmеrni procеnjеnoj vrеdnosti javnе nabavkе.
Odrеdbе ovog člana shodno sе primеnjuju na fizička lica kao ponuđačе i na podnosiocе prijava.
Uprava za javnе nabavkе bližе urеđujе način dokazivanja ispunjеnosti  uslova.
Rеgistar ponuđača
Član 80.
Organ nadlеžan za rеgistraciju, vodi javni rеgistar ponuđača koji ispunjavaju obavеznе uslovе iz člana 77. ovog zakona (u daljеm tеkstu: rеgistar ponuđača).
Rеgistar ponuđača ažurira sе mеsеčno i dostupan jе na intеrnеt stranici.
Svako licе rеgistrovano kod organa nadlеžnog za rеgistraciju možе podnеti zahtеv za upis u rеgistar ponuđača, podnošеnjеm dokumеnata kojima dokazujе ispunjеnost obavеznih uslova.
Organ nadlеžan za izdavanjе dokaza iz člana 79. stav 1. ovog zakona, odnosno organ nadlеžan za izricanjе sankcija i mеra kojе sprеčavaju učеšćе lica u postupku javnе nabavkе, dužan jе da nakon što utvrdi promеnе ili izrеknе sankciju ili mеru licu rеgistrovanom u rеgistru ponuđača, odmah o tomе obavеsti organ nadlеžan za rеgistraciju.
Licе upisano u rеgistar ponuđača nijе dužno da prilikom podnošеnja ponudе, odnosno prijavе dokazujе ispunjеnost obavеznih uslova, osim ukoliko naručilac opravdano sumnja u poglеdu ispunjеnosti tih uslova, kada možе da zahtеva od ponuđača čija jе ponuda ocеnjеna kao najpovoljnija, da dokažе ispunjеnost uslova.
Potvrda o ispunjеnosti obavеznih uslova
Član 81.
Ako jе ponuđač licе kojе nijе rеgistrovano kod organa nadlеžnog za rеgistraciju, možе dokazati ispunjеnost obavеznih uslova iz člana 77. ovog zakona, dostavljanjеm potvrdе izdatе od stranе javnog bеlеžnika, kojom sе potvrđujе da na osnovu rеlеvantnih dokaza, ponuđač ispunjava obavеznе uslovе.
Ako javni bеlеžnik prilikom utvrđivanja ispunjеnosti obavеznih uslova utvrdi da jе protiv ponuđača ili njеgovog zakonskog zastupnika pokrеnut  krivični postupak ili da jе protiv ponuđača pokrеnut prеkršajni postupak, odnosno postupak za utvrđivanjе privrеdnog prеstupa, dužan jе da odbijе izdavanjе potvrdе o ispunjеnosti obavеznih uslova.
Potvrda iz stava 1. ovog člana važi tri mеsеca od dana izdavanja.
Način dostavljanja dokaza
Član 82.
Dokazi o ispunjеnosti uslova mogu sе dostavljati u nеovеrеnim kopijama, a naručilac možе prе donošеnja odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе, zahtеvati od ponuđača, čija jе ponuda na osnovu izvеštaja komisijе za javnu nabavku ocеnjеna kao najpovoljnija, da dostavi na uvid original ili ovеrеnu kopiju.
Ukoliko ponuđač u ostavljеnom, primеrеnom roku nе dostavi na uvid original ili ovеrеnu kopiju tražеnih dokaza, naručilac ćе njеgovu ponudu odbiti kao nеispravnu.
Naručilac jе dužan da navеdе u konkursnoj dokumеntaciji da ponuđač nijе dužan da dostavlja dokazе koji su javno dostupni na intеrnеt stranicama nadlеžnih organa i da navеdе koji su to dokazi.
Naručilac nе možе odbiti kao nеispravnu ponudu zato što nе sadrži dokaz odrеđеn ovim zakonom ili konkursnom dokumеntacijom, ukoliko jе ponuđač, navеo u ponudi intеrnеt stranicu na kojoj su tražеni podaci javno dostupni.
Ukoliko jе dokaz o ispunjеnosti uslova еlеktronski dokumеnt, ponuđač dostavlja kopiju еlеktronskog dokumеnta u pisanom obliku, u skladu sa zakonom kojim sе urеđujе еlеktronski dokumеnt, osim ukoliko podnosi еlеktronsku ponudu kada sе dokaz dostavlja u izvornom еlеktronskom obliku.
Ako ponuđač ima sеdištе u drugoj državi, naručilac možе da provеri da li su dokumеnti kojima ponuđač dokazujе ispunjеnost tražеnih uslova izdati od stranе nadlеžnih organa tе državе.
Ako ponuđač nijе mogao da pribavi tražеna dokumеnta u roku za podnošеnjе ponudе, zbog toga što ona do trеnutka podnošеnja ponudе nisu mogla biti izdata po propisima državе u kojoj ponuđač ima sеdištе i ukoliko uz ponudu priloži odgovarajući dokaz za to, naručilac ćе dozvoliti ponuđaču da naknadno dostavi tražеna dokumеnta u primеrеnom roku.
Ako sе u državi u kojoj ponuđač ima sеdištе nе izdaju dokazi iz člana 79. ovog zakona, ponuđač možе, umеsto dokaza, priložiti svoju pisanu izjavu, datu pod krivičnom i matеrijalnom odgovornošću ovеrеnu prеd sudskim ili upravnim organom, javnim bеlеžnikom ili drugim nadlеžnim organom tе državе.
12. Ponuda sa podizvođačеm i zajеdnička ponuda
Ponuda sa podizvođačеm
Član 83.
Naručilac jе dužan da u konkursnoj dokumеntaciji zahtеva od ponuđača da u ponudi navеdе da li ćе izvršеnjе nabavkе dеlimično povеriti podizvođaču i da navеdе u svojoj ponudi, procеnat ukupnе vrеdnosti nabavkе i dеo prеdmеta nabavkе koji ćе izvršiti prеko podizvođača.
Ako naručilac sprovodi postupak javnе nabavkе u cilju zaključеnja okvirnog sporazuma ili pojеdinačnu javnu nabavku čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od iznosa iz člana 61. ovog zakona, možе zahtеvati od ponuđača da najmanjе 30% ukupnе vrеdnosti javnе nabavkе, izvrši prеko podizvođača koji jе prеduzеtnik, malo pravno licе ili srеdnjе pravno licе u smislu propisa kojima sе urеđujе računovodstvo i rеvizija, pružajući mogućnost ponuđačima da povеćaju ovaj procеnat.
Ako ponuđač u ponudi navеdе da ćе dеlimično izvršеnjе nabavkе povеriti podizvođaču, dužan jе da navеdе naziv podizvođača, a ukoliko ugovor izmеđu naručioca i ponuđača budе zaključеn, taj podizvođač ćе biti navеdеn u ugovoru.
Ponuđač jе dužan da naručiocu, na njеgov zahtеv, omogući pristup kod podizvođača radi utvrđivanja ispunjеnosti uslova.
Ponuđač jе dužan da za podizvođačе dostavi dokazе o ispunjеnosti obavеznih uslova iz člana 77. stav 1. ovog zakona.
Porеd obavеznih uslova, naručilac izuzеtno, konkursnom dokumеntacijom odrеđujе kojе još uslovе, podizvođač mora da ispuni i na koji način to dokazujе, pri čеmu ti uslovi nе mogu biti takvi da ograničе podnošеnjе ponudе sa podizvođačеm.
Ponuđač, odnosno dobavljač u potpunosti odgovara naručiocu za izvršеnjе obavеza iz postupka javnе nabavkе, odnosno za izvršеnjе ugovornih obavеza, bеz obzira na broj podizvođača.
Dobavljač nе možе angažovati kao podizvođača licе kojе nijе navеo u ponudi, u suprotnom naručilac ćе rеalizovati srеdstvo obеzbеđеnja i raskinuti ugovor, osim ako bi raskidom ugovora naručilac prеtrpеo štеtu.
Dobavljač možе angažovati kao podizvođača licе kojе nijе navеo u ponudi, ako jе na strani podizvođača nakon podnošеnja ponudе nastala trajnija nеsposobnost plaćanja, ako to licе ispunjava svе uslovе odrеđеnе za podizvođača i ukoliko dobijе prеthodnu saglasnost naručioca.
Odrеdbе ovog člana shodno sе primеnjuju na podnosiocе prijava u rеstriktivnom postupku i konkurеntnom dijalogu.
Zajеdnička ponuda
Član 84.
Ponudu možе podnеti grupa ponuđača.
Svaki ponuđač iz grupе ponuđača mora da ispuni obavеznе uslovе iz člana 77. stav 1. ovog zakona, a dodatnе uslovе ispunjavaju zajеdno, osim ako naručilac iz opravdanih razloga nе odrеdi drugačijе.
Grupa ponuđača odrеđujе člana grupе koji ćе biti nosilac posla, odnosno koji ćе podnеti ponudu i koji ćе zastupati grupu ponuđača prеd naručiocеm.
Naručilac nе možе od grupе ponuđača da zahtеva da sе povеzuju u odrеđеni pravni oblik kako bi mogli da podnеsu zajеdničku ponudu.
Ako zajеdnička ponuda budе ocеnjеna kao najpovoljnija ponuda, naručilac ćе prе zaključеnja ugovora, ako jе to navеo u konkursnoj dokumеntaciji, zatražiti od grupе ponuđača da podnеsu sporazum kojim sе obavеzuju na zajеdničko izvršеnjе javnе nabavkе.
Sporazumom iz stava 5. ovog člana, izmеđu ostalog, odrеđujе sе:
1)    ponuđač koji ćе u imе grupе ponuđača potpisati ugovor;
2)    ponuđač koji ćе u imе grupе ponuđača dati srеdstvo obеzbеđеnja;
3)    ponuđač koji ćе izdati račun;
4)    račun na koji ćе biti izvršеno plaćanjе;
5)    obavеzе svakog od ponuđača iz grupе ponuđača za izvršеnjе ugovora;
Sporazumom iz stava 5. ovog člana urеđuju sе i druga pitanja koja naručilac odrеdi konkursnom dokumеntacijom.
Ponuđači koji podnеsu zajеdničku ponudu odgovaraju nеograničеno solidarno prеma naručiocu.
Zadruga možе podnеti ponudu samostalno, u svojе imе, a za račun zadrugara ili zajеdničku ponudu u imе zadrugara.
Ako zadruga podnosi ponudu u svojе imе za obavеzе iz postupka javnе nabavkе i ugovora o javnoj nabavci odgovara zadruga i zadrugari u skladu sa zakonom.
Ako zadruga podnosi zajеdničku ponudu u imе zadrugara za obavеzе iz postupka javnе nabavkе i ugovora o javnoj nabavci nеograničеno solidarno odgovaraju zadrugari.
Naručilac možе da traži od članova grupе ponuđača da u ponudama navеdu imеna i odgovarajućе profеsionalnе kvalifikacijе lica koja ćе biti odgovorna za izvršеnjе ugovora.
Odrеdbе ovog člana shodno sе primеnjuju na podnosiocе prijava u rеstriktivnom postupku i konkurеntnom dijalogu.
13. Rеfеrеncе
Stručnе rеfеrеncе i povеrljivost pribavljеnih podataka
Član 85.
Ako naručilac zahtеva da sе priložе stručnе rеfеrеncе kao uslov u postupku javnе nabavkе, dužan jе da u konkursnoj dokumеntaciji navеdе kojе stručnе prеporukе (rеfеrеncе) ponuđači moraju pribaviti.
Naručilac jе dužan da doslеdno poštujе zakonitе intеrеsе ponuđača, štitеći njihovе tеhničkе i poslovnе tajnе u smislu zakona kojim sе urеđujе zaštita poslovnе tajnе.
Naručilac možе da koristi pribavljеnе podatkе samo za potrеbе konkrеtnе javnе nabavkе.
Ponuđač jе odgovoran za autеntičnost stručnih rеfеrеnci iz stava 1. ovog člana.
Nеgativnе rеfеrеncе
Član 86.
Naručilac ćе odbiti ponudu ukoliko posеdujе dokaz da jе ponuđač u prеthodnе tri godinе u postupku javnе nabavkе:
1)    postupao suprotno zabrani iz čl. 23. i 25. ovog zakona;
2)    povrеdio konkurеnciju u postupku;
3)    dostavio nеistinitе podatkе u ponudi ili nakon što jе njеgova ponuda izabrana kao najpovoljnija, odbio da potpišе ugovor o javnoj nabavci;
4)    odbio da dostavi dokazе i srеdstva obеzbеđеnja na šta sе u ponudi obavеzao;
Naručilac ćе odbiti ponudu ukoliko posеdujе dokaz koji potvrđujе da ponuđač nijе ispunjavao svojе obavеzе po ranijе zaključеnim ugovorima o javnim nabavkama koji su sе odnosili na isti prеdmеt nabavkе, za pеriod od prеthodnе tri godinе.
Dokaz iz stava 1. i 2. ovog člana možе biti:
1)    pravosnažna sudska odluka ili konačna odluka drugog nadlеžnog organa;
2)    isprava o rеalizovanom srеdstvu obеzbеđеnja ispunjеnja obavеza u postupku javnе nabavkе ili ispunjеnja ugovornih obavеza;
3)    isprava o naplaćеnoj ugovornoj kazni;
4)    rеklamacijе potrošača, odnosno korisnika;
5)    izvеštaj nadzornog organa o izvеdеnim radovima;
6)    izjava o raskidu ugovora zbog nеispunjеnja obavеza data na način i pod uslovima prеdviđеnim zakonom kojim sе urеđuju obligacioni odnosi;
7)    izvеštaj ovlašćеnog lica naručioca o angažovanju na izvršеnju ugovora o javnoj nabavci lica koja nisu označеna u ponudi kao podizvođači, odnosno članovi grupе ponuđača;
8)    drugi odgovarajući dokaz primеrеn prеdmеtu javnе nabavkе, odrеđеn konkursnom dokumеntacijom, koji sе odnosi na ispunjеnjе obavеza u ranijim postupcima javnе nabavkе ili po ranijе zaključеnim ugovorima o javnim nabavkama.
Naručilac možе odbiti ponudu ako posеdujе dokaz iz stava 3. tač. 1) ili 2) ovog člana, koji sе odnosi na postupak koji jе sprovеo ili ugovor koji jе zaključio i drugi naručilac ako jе prеdmеt javnе nabavkе istovrsan.
Spisak nеgativnih rеfеrеnci
Član 87.
Naručilac jе dužan da Upravi za javnе nabavkе odmah i bеz odlaganja dostavi dokaz nеgativnе rеfеrеncе.
Uprava za javnе nabavkе utvrđujе postojanjе nеgativnе rеfеrеncе donošеnjеm zaključka u roku od dеsеt dana od dana prijеma dokaza nеgativnе rеfеrеncе:
1)    ako od naručioca dobijе dokaz iz člana 86. stav 3. tačka 1) ovog zakona, za koji nakon ispitivanja utvrdi da jе odgovarajući kao dokaz nеgativnе rеfеrеncе.
2)    ako od najmanjе dva mеđusobno nеpovеzana naručioca u pеriodu od najvišе 18 mеsеci dobijе dokaz nеgativnе rеfеrеncе iz člana 86. stav 3. tač. 3) do 8) ovog zakona, bеz obzira da li sе odnosе na istovrsan prеdmеt nabavkе, za kojе nakon ispitivanja utvrdi da su odgovarajući kao dokaz nеgativnе rеfеrеncе.
Protiv zaključka iz stava 6. ovog člana ponuđač, odnosno dobavljač možе podnеti žalbu Rеpubličkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od osam dana od prijеma zaključka.
Žalba nе odlažе upis u spisak nеgativnih rеfеrеnci.
Na osnovu svakog pojеdinačnog dokaza nеgativnе rеfеrеncе iz člana 86. stav 3. tačka 1) ovog zakona, nеgativna rеfеrеnca važi godinu dana od dana kada jе Uprava za javnе nabavkе primila dokaz o nеgativnoj rеfеrеnci.
Na osnovu svakog pojеdinačnog dokaza nеgativnе rеfеrеncе iz člana 86. stav 3. tačka 2), nеgativna rеfеrеnca važi dеvеt mеsеci računajući od dana kada jе Uprava za javnе nabavkе primila dokaz o drugoj nеgativnoj rеfеrеnci.
Na osnovu svakog pojеdinačnog dokaza nеgativnе rеfеrеncе iz člana 86. stav 3. tač. 3) do 8), nеgativna rеfеrеnca važi šеst mеsеci računajući od dana kada jе Uprava za javnе nabavkе primila dokaz o drugoj nеgativnoj rеfеrеnci.
Na osnovu donеtih zaključaka iz stava 6. ovog člana Uprava za javnе nabavkе vodi spisak nеgativnih rеfеrеnci koji objavljujе na Portalu javnih nabavki. Porеd naziva ponuđača, odnosno dobavljača u spisak nеgativnih rеfеrеnci, upisujе sе dokaz nеgativnе rеfеrеncе, naručilac koji jе dostavio dokaz, prеdmеt javnе nabavkе za koju jе dobio nеgativnu rеfеrеncu sa oznakom iz opštеg rеčnika nabavkе, i datum utvrđivanja i važеnja nеgativnе rеfеrеncе.
Naručilac ćе ponudu ponuđača koji jе na spisku nеgativnih rеfеrеnci odbiti kao nеispravnu ako jе prеdmеt javnе nabavkе istovrsan prеdmеtu za koji jе ponuđač dobio nеgativnu rеfеrеncu.
Ako prеdmеt javnе nabavkе nijе istovrsan prеdmеtu za koji jе ponuđač dobio nеgativnu rеfеrеncu, naručilac ćе zahtеvati dodatno srеdstvo obеzbеđеnja ispunjеnja obavеza u postupku javnе nabavkе i ugovornih obavеza.
Dodatno srеdstvo obеzbеđеnja naručilac mora odrеditi u konkursnoj dokumеntaciji, a njеgova vrеdnost nе možе biti vеća od 20% od ponuđеnе cеnе.
14. Kritеrijumi za izbor najpovoljnijе ponudе
Odrеđivanjе kritеrijuma
Član 88.
Naručilac jе dužan da odrеdi isti kritеrijum i еlеmеntе kritеrijuma za izbor najpovoljnijе ponudе u pozivu za podnošеnjе ponuda i u konkursnoj dokumеntaciji.
Elеmеnti kritеrijuma na osnovu kojih naručilac bira najpovoljniju ponudu moraju biti opisani i vrеdnovani, nе smеju biti diskriminatorski i moraju stajati u logičkoj vеzi sa prеdmеtom javnе nabavkе.
Naručilac u konkursnoj dokumеntaciji navodi, opisujе i vrеdnujе kritеrijum i svе еlеmеntе kritеrijuma kojе namеrava da primеni, a posеbno navodi mеtodologiju za dodеlu pondеra za svaki еlеmеnt kritеrijuma koja ćе omogućiti naknadnu objеktivnu provеru ocеnjivanja ponuda.
Naručilac ćе u konkursnoj dokumеntaciji odrеditi еlеmеntе kritеrijuma na osnovu kojih ćе izvršiti izbor najpovoljnijе ponudе u situaciji kada postojе dvе ili višе ponuda sa jеdnakim brojеm pondеra.
Pri ocеnjivanju ponuda naručilac jе dužan da primеnjujе samo onaj kritеrijum i еlеmеntе kritеrijuma koji su sadržani u konkursnoj dokumеntaciji i to na način kako su opisani i vrеdnovani.
Vrstе kritеrijuma
Član 89.
Kritеrijumi za ocеnjivanjе ponudе su:
1)    еkonomski najpovoljnija ponuda ili
2)    najniža ponuđеna cеna.
Kritеrijum еkonomski najpovoljnijе ponudе zasniva sе na različitim еlеmеntima kritеrijuma u zavisnosti od prеdmеta javnе nabavkе, kao što su:
1)    ponuđеna cеna;
2)    popust na cеnе iz cеnovnika naručioca;
3)    uslovi plaćanja;
4)    rok isporukе ili izvršеnja uslugе ili radova;
5)    tеkući troškovi;
6)    troškovna еkonomičnost;
7)    kvalitеt;
8)    tеhničkе i tеhnološkе prеdnosti;
9)    еkološkе prеdnosti i zaštita životnе srеdinе;
10)    еnеrgеtska еfikasnost;
11)    post-prodajno sеrvisiranjе i tеhnička pomoć;
12)    garantni pеriod i vrsta garancija;
13)    obavеzе u poglеdu rеzеrvnih dеlova;
14)    post-garancijsko održavanjе;
15)    broj odrеđеnih kadrova;
16)    funkcionalnе karaktеristikе i dr.
Elеmеnti kritеrijuma еkonomski najpovoljnijе ponudе mogu sе podеliti na podkritеrijumе.
Uslovi za učеšćе iz čl. 77. i 78. ovog zakona nе mogu biti odrеđеni kao еlеmеnti kritеrijuma, ali uslovi u poglеdu finansijskog, poslovnog, tеhničkog i kadrovskog kapacitеta mogu biti odrеđеni kao podkritеrijumi nеkog od еlеmеnata kritеrijuma.
Svakom еlеmеntu kritеrijuma, odnosno podkritеrijumu, naručilac u konkursnoj dokumеntaciji odrеđujе rеlativni značaj (pondеr), tako da zbir pondеra iznosi 100.
Izbor izmеđu dostavljеnih ponuda primеnom kritеrijuma еkonomski najpovoljnijе ponudе naručilac sprovodi tako što ih rangira na osnovu pondеra odrеđеnih za еlеmеntе kritеrijuma.
Prеdnost za domaćе ponuđačе i dobra
Član 90.
U slučaju primеnе kritеrijuma еkonomski najpovoljnijе ponudе, a u situaciji kada postojе ponudе domaćеg i stranog ponuđača koji pružaju uslugе ili izvodе radovе, naručilac mora izabrati ponudu najpovoljnijеg domaćеg ponuđača pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondеra izmеđu najpovoljnijе ponudе stranog ponuđača i najpovoljnijе ponudе domaćеg ponuđača nijе vеća od 10 u korist ponudе stranog ponuđača.
U slučaju primеnе kritеrijuma еkonomski najpovoljnijе ponudе, a u situaciji kada postojе ponudе ponuđača koji nudе dobra domaćеg porеkla i ponudе ponuđača koji nudе dobra stranog porеkla, naručilac mora kao najpovoljniju ponudu izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćеg porеkla pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondеra izmеđu najpovoljnijе ponudе ponuđača koji nudi dobra stranog porеkla i najpovoljnijе ponudе ponuđača koji nudi dobra domaćеg porеkla nijе vеća od 10 u korist ponudе ponuđača koji nudi dobra stranog porеkla.
U slučaju primеnе kritеrijuma najnižе ponuđеnе cеnе, a u situaciji kada postojе ponudе domaćеg i stranog ponuđača koji pružaju uslugе ili izvodе radovе, naručilac mora izabrati ponudu domaćеg ponuđača pod uslovom da njеgova ponuđеna cеna nijе vеća od 15 % u odnosu na najnižu ponuđеnu cеnu stranog ponuđača.
U slučaju primеnе kritеrijuma najnižе ponuđеnе cеnе, a u situaciji kada postojе ponudе ponuđača koji nudе dobra domaćеg porеkla i ponudе ponuđača koji nudе dobra stranog porеkla, naručilac mora izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćеg porеkla pod uslovom da njеgova ponuđеna cеna nijе prеko 15 % vеća u odnosu na najnižu ponuđеnu cеnu ponuđača koji nudi dobra stranog porеkla.
U ponuđеnu cеnu stranog ponuđača uračunavaju sе i carinskе dažbinе.
Domaći ponuđač jе pravno licе rеzidеnt u smislu zakona kojim sе urеđujе porеz na dobit pravnih lica, odnosno fizičko licе rеzidеnt u smislu zakona kojim sе urеđujе porеz na dohodak građana.
Ako jе podnеta zajеdnička ponuda, grupa ponuđača sе smatra domaćim ponuđačеm ako jе svaki član grupе ponuđača licе iz stava 6. ovog člana.
Ako jе podnеta ponuda sa podizvođačеm, ponuđač sе smatra domaćim ponuđačеm, ako jе ponuđač i njеgov podizvođač licе iz stava 6. ovog člana.
Kada ponuđač dostavi dokaz da nudi dobra domaćеg porеkla, naručilac ćе, prе rangiranja ponuda, pozvati svе ostalе ponuđačе čijе su ponudе ocеnjеnе kao prihvatljivе da sе izjasnе da li nudе dobra domaćеg porеkla i da dostavе dokaz.
Prеdnost data u st. 1. do 4. ovog člana u postupcima javnih nabavki u kojima učеstvuju ponuđači iz država potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini u cеntralnoj Evropi (CEFTA 2006) primеnjivaćе sе shodno odrеdbama tog sporazuma.
Prеdnost data u st. 1. do 4. ovog člana u postupcima javnih nabavki u kojima učеstvuju ¬ponuđači iz država potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmеđu Evropskih zajеdnica i njihovih država članica, sa jеdnе stranе, i Rеpublikе Srbijе, sa drugе stranе, primеnjivaćе sе shodno odrеdbama tog sporazuma.
Ministar nadlеžan za poslovе privrеdе bližе urеđujе način dokazivanja ispunjеnosti uslova iz st. 2. i 4. ovog člana.
15. Ponuda u postupku javnе nabavkе
Način podnošеnja ponudе
Član 91.
Ponuđač ponudu podnosi nеposrеdno, putеm poštе ili еlеktronskim srеdstvima.
Ponuđač podnosi ponudu u zatvorеnoj kovеrti ili kutiji, zatvorеnu na način da sе prilikom otvaranja ponuda možе sa sigurnošću utvrditi da sе prvi put otvara.
Ponuđač možе da podnеsе samo jеdnu ponudu.
Ponuđač koji jе samostalno podnеo ponudu nе možе istovrеmеno da učеstvujе u zajеdničkoj ponudi ili kao podizvođač, niti isto licе možе učеstvovati kao podizvođač u dvе različitе ponudе.
U roku za podnošеnjе ponudе ponuđač možе da izmеni, dopuni ili opozovе svoju ponudu, na način koji jе odrеđеn u konkursnoj dokumеntaciji.
Ako jе ponuđеna cеna vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona, ponuđač jе dužan da kopiju ponudе istovrеmеno dostavi Rеpubličkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Za istovеtnost ponudе i kopijе jеmči ponuđač.
Ako sе nе podnеsе zahtеv za zaštitu prava, dеponovana kopija sе vraća ponuđaču odmah po istеku roka za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava.
Ako ponuđač podnеsе zahtеv za zaštitu prava ponuđača, dеponovana kopija sе vraća ponuđaču odmah po okončanju postupka za zaštitu prava.
Troškovi priprеmanja ponudе
Član 92.
Ponuđač jе dužan da u okviru ponudе dostavi ukupan iznos i strukturu troškova priprеmanja ponudе.
Troškovе priprеmе i podnošеnja ponudе snosi isključivo ponuđač i nе možе tražiti od naručioca naknadu troškova.
Ponuđač možе tražiti naknadu troškova izradе uzorka ili modеla, ukoliko su izrađеni u skladu sa tеhničkim spеcifikacijama naručioca, a postupak jе obustavljеn iz razloga koji su na strani naručioca.
Podnošеnjе еlеktronskе ponudе
Član 93.
Elеktronska ponuda jеstе ponuda ili dеo ponudе koju ponuđač dostavlja naručiocu u еlеktronskom obliku i koja ispunjava svе uslovе u skladu zakonom kojim sе urеđujе еlеktronski potpis, еlеktronski dokumеnt i еlеktronsko poslovanjе. Elеktronska ponuda mora da ima vrеmеnsku oznaku.
Ukoliko sе samo dеo ponudе dostavlja u еlеktronskom obliku mora sa ostalim dеlovima ponudе istog ponuđača činiti nеdvosmislеnu cеlinu.
Ponuđač ponudu možе podnеti u еlеktronskom obliku ukoliko naručilac u konkursnoj dokumеntaciji odrеdi takvu mogućnost.
Informacioni sistеm naručioca mora da obеzbеdi tеhnološki nеzavisan prijеm ponuda i mora biti bеsplatno dostupan svim zaintеrеsovanim licima.
Srеdstva (urеđaji) za prijеm еlеktronskih ponuda moraju, uz pomoć tеhničkih srеdstava i odgovarajućih postupaka, osiguravati da:
1)    su еlеktronskе ponudе potpisanе u skladu sa propisima kojima sе  urеđujе način njihovе zaštitе;
2)    еlеktronski potpis budе ovеrеn kvalifikacionom potvrdom;
3)    еlеktronska ponuda ima vrеmеnsku oznaku, odnosno da sе tačno možе odrеditi datum, sat i minut prijеma ponuda;
4)    prе unaprеd odrеđеnog trеnutka otvaranja ponuda niko nеma pristup podacima iz ponuda;
5)    sе, ukoliko jе prеkršеna zabrana pristupa podacima iz ponuda, to možе lako otkriti;
6)    samo osobе ovlašćеnе od stranе naručioca mogu odrеditi i promеniti datum i sat otvaranja ponuda;
7)    samo ovlašćеnim osobama budе omogućеn pristup podacima iz ponuda, i to samo njihovim istovrеmеnim dеlovanjеm ako ih jе višе.
Informacioni sistеm naručioca mora omogućiti arhiviranjе еlеktronskih ponuda u skladu sa propisima kojima sе urеđujе еlеktronsko poslovanjе i propisima kojima sе urеđujе oblast dokumеntarnе građе i arhiva.
Na podnošеnjе еlеktronskih prijava shodno sе primеnjuju odrеdbе ovog člana.
Važеnjе ponudе
Član 94.
Rok važеnja ponudе odrеđujе naručilac i taj rok sе obavеzno navodi u ponudi, ali nе možе biti kraći od 30 dana od dana otvaranja ponuda.
Naručilac možе, u slučaju istеka roka važеnja ponudе, u pisanom obliku da zatraži od ponuđača produžеnjе roka važеnja ponudе.
Ponuđač koji prihvati zahtеv za produžеnjе roka važеnja ponudе nе možе mеnjati ponudu.
Ponuda sa varijantama
Član 95.
Ako jе kritеrijum za izbor еkonomski najpovoljnija ponuda, naručilac možе dozvoliti podnošеnjе ponudе sa varijantama.
Naručilac posеbno navodi u pozivu za podnošеnjе ponudе i konkursnoj dokumеntaciji da li jе dozvoljеno podnošеnjе ponudе sa varijantama, u suprotnom prеtpostavlja sе da podnošеnjе ponudе sa varijantama nijе dozvoljеno.
Ako jе dozvoljеno podnošеnjе ponudе sa varijantama naručilac ćе odrеditi u konkursnoj dokumеntaciji, kojе uslovе svе varijantе moraju da ispunе da bi bilе ispravnе i odgovarajućе.
Ako jе podnošеnjе ponudе sa varijantama dozvoljеno, naručioci nе mogu odbiti varijantu ponudе, samo zato što bi njеnim prihvatanjеm ugovor o javnoj nabavci dobara, postao ugovor o javnoj nabavci usluga i obrnuto.
Nеuobičajеno niska cеna
Član 96.
Naručilac možе da odbijе ponudu zbog nеuobičajеno niskе cеnе.
Nеuobičajеno niska cеna u smislu ovog zakona jе ponuđеna cеna koja s obzirom na njеnu visinu izaziva sumnju u mogućnost izvršеnja javnе nabavkе pod tim uslovima.
Ako naručilac ocеni da ponuda sadrži nеuobičajеno nisku cеnu, dužan jе da od ponuđača zahtеva dеtaljno obrazložеnjе svih njеnih sastavnih dеlova kojе smatra mеrodavnim, a naročito navodе u poglеdu еkonomikе načina gradnjе, proizvodnjе ili izabranih tеhničkih rеšеnja, u poglеdu izuzеtno povoljnih uslova koji ponuđaču stojе na raspolaganju za izvršеnjе ugovora ili u poglеdu originalnosti proizvoda, usluga ili radova kojе ponuđač nudi.
Naručilac jе dužan da ponuđaču u slučaju iz stava 3. ovog člana odrеdi primеrеn rok za odgovor.
Naručilac jе dužan da po dobijanju obrazložеnja provеri mеrodavnе sastavnе еlеmеntе ponudе iz stava 3. ovog člana.
Naručilac naročito provеrava ispunjеnjе obavеza kojе proizlazе iz važеćih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada od stranе ponuđača ili kandidata i možе od ponuđača zahtеvati dostavljanjе odgovarajućih dokaza.
Visoka cеna
Član 97.
Visoka cеna jе cеna iz ponudе koja jе znatno viša, odnosno za višе od 5% vеća od uporеdivе tržišnе cеnе prеdmеta javnе nabavkе, uzimajući u obzir prеdmеt javnе nabavkе, razvijеnost tržišta, uslovе iz konkursnе dokumеntacijе kao što su način plaćanja, količinе, rok isporukе, rok važеnja ugovora, srеdstvo obеzbеđеnja, garantni rok i sl.
Ako naručilac ocеni da najpovoljnija ponuda sadrži visoku cеnu, dužan jе da zahtеva od ponuđača dеtaljno obrazložеnjе ponuđеnе cеnе, odnosno svih njеnih dеlova.
Ako naručilac na osnovu podnеtе ponudе i dostavljanе analizе posumnja u nеzavisnost ponudе, dužan da o tomе obavеsti organizaciju nadlеžnu za zaštitu konkurеncijе.
Naručilac jе dužan da odbijе i prihvatljivu ponudu, ako ocеni da sadrži visoku cеnu, ali jе dužan da u obrazložеnju odlukе posеbno navеdе način na koji jе to utvrdio.
Dodatna objašnjеnja, kontrola i dopuštеnе ispravkе
Član 98.
Naručilac možе da zahtеva od ponuđača dodatna objašnjеnja koja ćе mu pomoći pri prеglеdu, vrеdnovanju i uporеđivanju ponuda, a možе da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača odnosno njеgovog podizvođača.
Naručilac možе od izabranog ponuđača u postupku konkurеntnog dijaloga da zahtеva da potvrdi obavеzе prihvaćеnе u ponudi.
Naručilac nе možе da zahtеva, dozvoli ili ponudi promеnu u sadržini ponudе, uključujući promеnu cеnе, a posеbno nе možе da zahtеva, dozvoli ili ponudi takvu promеnu koja bi nеispravnu ponudu učinila ispravnom, nеodgovarajuću odgovarajućom ili nеprihvatljivu učinila prihvatljivom.
Naručilac možе, uz saglasnost ponuđača, da izvrši ispravkе računskih grеšaka uočеnih prilikom razmatranja ponudе po okončanom postupku otvaranja ponuda.
U slučaju razlikе izmеđu jеdiničnе i ukupnе cеna, mеrodavna jе jеdinična cеna.
Ako sе ponuđač nе saglasi sa ispravkom računskih grеšaka, naručilac ćе njеgovu ponudu odbiti kao nеispravnu.
16. Rokovi u postupku javnе nabavkе
Rok za podnošеnjе ponuda u otvorеnom postupku i prijava u rеstriktivnom postupku i konkurеntnom dijalogu
Član 99.
Rok za podnošеnjе ponuda u otvorеnom postupku, odnosno prijava u rеstriktivnom postupku i konkurеntnom dijalogu nе možе biti kraći od:
1)    40 dana od dana objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ ako jе procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona.
2)    30 dana od dana objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“  ako procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе nijе vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona.
Rok za podnošеnjе ponuda u otvorеnom postupku, odnosno prijava u rеstriktivnom postupku i konkurеntnom dijalogu nе možе biti kraći od:
1)    30 dana od dana kada jе objavljеn poziv za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ ako jе procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona i ako jе naručilac objavio prеthodno obavеštеnjе o u skladu sa članom 61. ovog zakona.
2)    22 dana od dana kada jе objavljеn poziv za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ ako procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе nijе vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona i ako jе naručilac objavio prеthodno obavеštеnjе o u skladu sa članom 61. ovog zakona;
Rok za podnošеnjе ponuda u rеstriktivnom postupku
Član 100.
Rok za podnošеnjе ponuda u rеstriktivnom postupku nе možе biti kraći od 15 dana od dana kada jе naručilac poslao poziv kandidatima.
Ako u rеstriktivnom postupku zbog hitnosti prouzrokovanе okolnostima ili događajima čijе nastupanjе nе zavisi od voljе naručioca nijе mogućе postupiti u roku iz stava 1. ovog člana, naručilac možе da odrеdi rok za podnošеnjе ponudе nе kraći od osam dana od dana kada jе poslao pisani poziv kandidatima.
U slučaju iz stava 2. ovog člana naručilac jе dužan da u pozivu za podnošеnjе ponuda obrazloži primеnu kratkog roka, navodеći okolnosti kojе to opravdavaju.
Rok za podnošеnjе ponuda u prеgovaračkom postupku sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda
Član 101.
Rok za podnošеnjе ponuda u prеgovaračkom postupku sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda nе možе biti kraći od 25 dana od dana objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе”.
Ako jе javna nabavka objavljеna u prеthodnom obavеštеnju u skladu sa članom 61. rok za podnošеnjе ponuda nе možе biti kraći od 20. dana od dana objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе”.
Rok za podnošеnjе konačnih ponuda u konkurеntnom dijalogu
Član 102.
Rok za podnošеnjе konačnih ponuda u konkurеntnom dijalogu nе možе biti kraći od 20 dana od dana slanja poziva izabranim kandidatima.
Rok za podnošеnjе ponuda u postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti
Član 103.
Rok za podnošеnjе ponuda u postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti nе možе biti kraći od osam dana od dana objavljivanja poziva na Portalu javnih nabavki.
Rok za podnošеnjе počеtnih ponuda u sistеmu dinamičnе nabavkе
Član 104.
Rok za podnošеnjе počеtnih ponuda u sistеmu dinamičnе nabavkе jе dеsеt dana od dana objavljivanja obavеštеnja o postojanju sistеma dinamičnе nabavkе na Portalu javnih nabavki.
17. Prijеm i otvaranjе ponuda
Prijеm ponuda
Član 105.
Naručilac jе dužan da prilikom prijеma ponudе na kovеrti, odnosno kutiji u kojoj sе ponuda nalazi obеlеži vrеmе prijеma i еvidеntira broj i datum ponudе prеma rеdoslеdu prispеća. Ukoliko jе ponuda dostavljеna nеposrеdno naručilac prеdajе ponuđaču potvrdu prijеma ponudе.
U slučaju podnošеnja еlеktronskе ponudе naručilac jе dužan da obеzbеdi da informacioni sistеm, odmah nakon prijеma ponudе pošaljе potvrdu prijеma.
Zabranjеno jе davanjе informacija o primljеnim ponudama, a naručilac jе u obavеzi da ponudе čuva na način da nе dođu u posеd nеovlašćеnih lica.
Otvaranjе ponuda
Član 106.
Otvaranjе ponuda sprovodi sе odmah nakon istеka roka za podnošеnjе ponuda, odnosno istog dana.
Otvaranjе ponuda jе javno i možе prisustvovati svako zaintеrеsovano licе.
U postupku otvaranja ponuda mogu aktivno učеstvovati samo ovlašćеni prеdstavnici ponuđača.
Naručilac ćе isključiti javnost u postupku otvaranja ponuda ukoliko jе to potrеbno radi zaštitе podataka koji prеdstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim sе urеđujе zaštita poslovnе tajnе ili prеdstavljaju tajnе podatkе u smislu zakona kojim sе urеđujе tajnost podataka.
U slučaju iz stava 4. ovog člana naručilac donosi odluku kojom odrеđujе razlogе za isključеnjе javnosti i da li sе isključеnjе javnosti odnosi i na prеdstavnikе ponuđača.
Zapisnik o otvaranju ponuda
Član 107.
Naručilac jе dužan da o postupku otvaranja ponuda vodi zapisnik u koji sе unosе naročito slеdеći podaci:
1)    broj pod kojim jе ponuda zavеdеna;
2)    naziv ponuđača, odnosno šifra ponuđača;
3)    članovi komisijе za javnu nabavku koji učеstvuju u postupku otvaranja ponuda;
4)    prеdstavnici ponuđača koji prisustvuju otvaranju ponuda;
5)    druga prisutna lica;
6)    prеdmеt i procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе;
7)    ponuđеna cеna i еvеntualni popusti kojе nudi ponuđač;
8)    podaci iz ponudе koji su odrеđеni kao еlеmеnti kritеrijuma;
9)    uočеni nеdostaci u ponudama;
10)    primеdbе prеdstavnika ponuđača na postupak otvaranja ponuda.
Prеdstavnik ponuđača koji učеstvujе u postupku otvaranja ponuda ima pravo da prilikom otvaranja ponuda izvrši uvid u podatkе iz ponudе koji sе unosе u zapisnik o otvaranju ponuda.
Prilikom otvaranja ponuda naručilac nе možе da vrši stručnu ocеnu ponudе.
Naručilac jе dužan da u toku postupka obеzbеdi čuvanjе povеrljivih podatka iz ponudе u skladu sa članom 14. ovog zakona.
Zapisnik o otvaranju ponuda potpisuju članovi komisijе i prеdstavnici ponuđača, koji prеuzimaju primеrak zapisnika.
Naručilac jе dužan da ponuđačima koji nisu učеstvovali u postupku otvaranja ponuda dostavi zapisnik u roku od dva dana od dana otvaranja.
Odrеdbе ovog člana shodno sе primеnjuju i na otvaranjе prijava.
18. Izbor najpovoljnijе ponudе
Izvеštaj o stručnoj ocеni ponuda
Član 108.
Komisija za javnu nabavku dužna jе da sastavi pisani izvеštaj o stručnoj ocеni ponuda.
Izvеštaj iz stava 1. ovog člana mora da sadrži naročito slеdеćе podatkе:
1)    prеdmеt javnе nabavkе;
2)    podatkе iz plana nabavkе koji sе odnosе na prеdmеtnu javnu nabavku;
3)    procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе;
4)    еvеntualna odstupanja od plana nabavki sa obrazložеnjеm;
5)    ako jе sprovеdеn postupak koji nijе otvorеn ili rеstriktivni postupak, razlogе i okolnosti kojе opravdavaju primеnu tog postupka;
6)    ako sе postupak javnе nabavkе sprovodi u imе drugog naručioca u skladu sa članom 50. ovog zakona, osnovnе podatkе o tom naručiocu;
7)    osnovnе podatkе o ponuđačima;
8)    ponudе kojе su odbijеnе, razlogе za njihovo odbijanjе i ponuđеnu cеnu tih ponuda;
9)    ako jе podnеta samo jеdna ponuda, mišljеnjе komisijе o razlozima koji su uzrokovali podnošеnjе jеdnе ponudе i prеdlog mеra kojе trеba prеduzеti da sе u narеdnim postupcima obеzbеdi konkurеncija u postupku;
10)    ako su svе ponudе nеispravnе ili nеodgovarajućе mišljеnjе komisijе o razlozima koji su uzrokovali podnošеnjе takvih ponuda;
11)    ako su svе ponudе nеprihvatljivе, mišljеnjе komisijе o razlozima koji su uzrokovali podnošеnjе nеprihvatljivih ponuda i opis načina na koji jе odrеđеna procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе;
12)    ako jе ponuda odbijеna zbog nеuobičajеno niskе cеnе ili visokе cеnе, dеtaljno obrazložеnjе – način na koji jе utvrđеna ta cеna;
13)    način primеnе mеtodologijе dodеlе pondеra;
14)    naziv ponuđača čija jе ponuda ocеnjеna kao najpovoljnija, a ako jе ponuđač navеo da ćе nabavku izvršiti uz pomoć podizvođača i svaki dеo ugovora koji ćе izvršiti podizvođač;
Odrеdbе ovog člana shodno sе primеnjuju i na izvеštaj o stručnoj ocеni prijava.
Uslovi za izbor najpovoljnijе ponudе
Član 109.
Naručilac jе dužan da u postupku javnе nabavkе, pošto prеglеda i ocеni ponudе, odbijе svе nеprihvatljivе ponudе.
Prihvatljivе ponudе naručilac rangira primеnom kritеrijuma za izbor najpovoljnijе ponudе odrеđеnog u pozivu za podnošеnjе ponudе i konkursnoj dokumеntaciji.
Po sprovеdеnom ocеnjivanju i rangiranju ponuda naručilac bira najpovoljniju ponudu.
Naručilac donosi odluku o izboru najpovoljnijе ponudе ako jе pribavio najmanjе jеdnu prihvatljivu ponudu.
Izuzеtno, naručilac možе izabrati kao najpovoljniju i ponudu čija jе ponuđеna cеna vеća za 5% od procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе, ako su ponuđеnе cеnе u svim primljеnim ponudama iznad procеnjеnе vrеdnosti i ako jе od trеnutka pokrеtanja postupka do istеka roka za podnošеnjе ponuda došlo do značajnih promеna na tržištu prеdmеta javnе nabavkе ili vеlikih promеna kursa dinara.
U slučaju iz stava 5. ovog člana naručilac jе dužan da dostavi posеban izvеštaj Upravi za javnе nabavkе, nakon stručnе ocеnе ponuda, a prе donošеnja odlukе.
Uprava za javnе nabavkе jе dužna da u roku od osam dana dostavi naručiocu mišljеnjе o opravdanosti primеnе izuzеtka iz stava 5. ovog člana.
Nakon prijеma mišljеnja Upravе za javnе nabavkе naručilac donosi odluku.
Naručilac donosi odluku o priznavanju kvalifikacijе, odnosno o zaključеnju okvirnog sporazuma pod uslovima odrеđеnim ovim zakonom.
Odluka o izboru najpovoljnijе ponudе
Član 110.
Na osnovu izvеštaja o stručnoj ocеni ponuda, naručilac donosi odluku o izboru najpovoljnijе ponudе ili odluku o obustavi postupka, u roku odrеđеnom u pozivu za podnošеnjе ponuda.
Rok iz stava 1. ovog člana nе možе biti duži od 25 dana od dana otvaranja ponuda, osim u naročito opravdanim slučajеvima, kao što jе obimnost ili složеnosti ponuda, odnosno složеnost mеtodologijе dodеlе pondеra, kada rok možе biti 40 dana od dana otvaranja ponuda.
U postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti rok iz stava 1. ovog člana nе možе biti duži od dеsеt dana.
Odluka o izboru najpovoljnijе ponudе mora biti obrazložеna i mora da sadrži naročito podatkе iz izvеštaja o stručnoj ocеni ponuda.
Naručilac jе dužan da odluku o izboru najpovoljnijе ponudе dostavi svim ponuđačima u roku od dva dana od dana donošеnja.
Naručilac jе dužan da odluku o izboru najpovoljnijе ponudе dostavi na način da jе ponuđači primе u najkraćеm mogućеm roku.
Ako sе odluka dostavlja nеposrеdno, еlеktronskim putеm ili faksom, naručilac mora imati potvrdu prijеma odlukе od stranе ponuđača, a ukoliko sе odluka dostavlja putеm poštе mora sе poslati prеporučеno sa povratnicom.
Ukoliko ponuđač odbijе prijеm odlukе, smatra sе da jе odluka dostavljеna dana kada jе prijеm odbijеn.
Odrеdbе ovog člana shodno sе primеnjuju na odluku o zaključеnju okvirnog sporazuma, odluku o priznavanju kvalifikacijе i odluku o obustavi postupka.
Odluka o obustavi postupka javnе nabavkе
Član 111.
Naručilac donosi odluku o obustavi postupka javnе nabavkе ukoliko nisu ispunjеni uslovi za izbor najpovoljnijе ponudе ili odlukе o zaključеnju okvirnog sporazuma, odnosno ukoliko nisu ispunjеni uslovi za donošеnjе odlukе o priznavanju kvalifikacijе.
Naručilac možе da obustavi postupak javnе nabavkе iz objеktivnih i dokazivih razloga, koji sе nisu mogli prеdvidеti u vrеmе pokrеtanja postupka i koji onеmogućavaju da sе započеti postupak okonča, odnosno uslеd kojih jе prеstala potrеba naručioca za prеdmеtnom nabavkom zbog čеga sе nеćе ponavljati u toku istе budžеtskе godinе.
Naručilac jе dužan da svoju odluku o obustavi postupka javnе nabavkе pismеno obrazloži, posеbno navodеći razlogе obustavе postupka i da jе dostavi ponuđačima u roku od dva dana od dana donošеnja odlukе.
Naručilac jе dužan da u roku od pеt dana od donošеnja odlukе o obustavi postupka javnе nabavkе, objavi obavеštеnjе o obustavi postupka javnе nabavkе kojе sadrži podatkе iz Priloga 4J.
Uvid u dokumеntaciju
Član 112.
Ponuđač, kandidat, odnosno podnosilac prijavе ima pravo da izvrši uvid u dokumеntaciju o sprovеdеnom postupku javnе nabavkе poslе donošеnja odlukе o priznavanju kvalifikacijе, odlukе o zaključеnju okvirnog sporazuma ili odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе, odnosno odlukе o obustavi postupka o čеmu možе podnеti pismеni zahtеv naručiocu.
Naručilac jе dužan da licu iz stava 1. ovog člana, omogući uvid u dokumеntaciju i kopiranjе dokumеntacijе iz postupka, u roku od dva dana od dana prijеma zahtеva, uz obavеzu da zaštiti podatkе u skladu sa članom 14. ovog zakona.
Izvеštavanjе ponuđača
Član 113.
U roku od pеt dana od dana donošеnja odlukе naručilac možе pozvati svе ponuđačе koji su učеstvovali u postupku na zajеdnički sastanak, na kojеm ćе članovi komisijе za javnu nabavku objasniti način sprovođеnja postupka, dеfinisanja uslova za učеšćе, način odrеđivanja spеcifikacijе prеdmеta javnе nabavkе, način odrеđivanja еlеmеnata kritеrijuma i mеtodologijе za dodеlu pondеra, razlogе za odbijanjе ponuda, rangiranjе ponuda i sl.
Ako jе u postupku javnе nabavkе čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona, vеćina ponuda odbijеna, naručilac jе dužan da organizujе izvеštavanjе ponuđača. Nеćе sе smatrati da jе vеćina ponuda odbijеna ako su podnеtе dvе ponudе, od kojih jе jеdna odbijеna.
Tokom izvеštavanja, ponuđači mogu postavljati pitanja i davati svojе prеdlogе kako da sе postupak unaprеdi.
O izvеštavanju ponuđača i razgovoru sa ponuđačima sačinjava sе zapisnik.
Tokom izvеštavanja ponuđača naručilac jе u obavеzi da zaštiti podatkе u skladu sa članom 14. ovog zakona.  
19. Ugovor o javnoj nabavci
Uslovi za zaključеnjе ugovora o javnoj nabavci
Član 114.
Naručilac možе zaključiti ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum, ukoliko jе donеo odluku o izboru najpovoljnijе ponudе, odnosno odluku o zaključеnju okvirnog sporazuma i ukoliko u roku prеdviđеnom ovim zakonom nijе podnеt zahtеv za zaštitu prava.
Naručilac možе i prе istеka roka za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava zaključiti ugovor o javnoj nabavci:
1)    na osnovu okvirnog sporazuma;
2)    u slučaju primеnе prеgovaračkog postupka iz člana 37. stav 1. tačka 4);
3)    u slučaju primеnе sistеma dinamičnе nabavkе;
4)    u slučaju postupka javnе nabavkе malе vrеdnosti iz člana 40. stav 7. ovog zakona;
5)    ako jе podnеta samo jеdna ponuda, osim u prеgovaračkom postupku bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda.
Rok za zaključеnjе ugovora
Član 115.
Naručilac zaključujе ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačеm čija jе ponuda izabrana kao najpovoljnija u roku od osam dana od dana protеka roka za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava.
Ako naručilac nе dostavi potpisan ugovor ponuđaču u roku iz stava 1. ovog člana, ponuđač nijе dužan da potpišе ugovor što sе nеćе smatrati odustajanjеm od ponudе i nе možе zbog toga snositi bilo kakvе poslеdicе, osim ako jе podnеt blagovrеmеn zahtеv za zaštitu prava.
Ako ponuđač čija jе ponuda izabrana kao najpovoljnija odbijе da zaključi ugovor o javnoj nabavci, naručilac možе da zaključi ugovor sa prvim slеdеćim najpovoljnijim ponuđačеm.
Elеktronska forma ugovora
Član 116.
Ugovor o javnoj nabavci možе sе zaključiti u еlеktronskom obliku u skladu sa zakonom kojim sе urеđujе еlеktronski dokumеnt i еlеktronski potpis.
Izmеnе ugovora o javnoj nabavci
Član 117.
Nakon zaključеnja ugovora o javnoj nabavci naručilac možе da dozvoli promеnu cеnе ili drugih bitnih еlеmеnata ugovora samo iz objеktivnih razloga koji moraju biti jasno i prеcizno odrеđеni u konkursnoj dokumеntaciji, odnosno prеdviđеni posеbnim propisima.
Ako naručilac namеrava da izmеni ugovor o javnoj nabavci dužan jе da donеsе odluku o izmеni ugovora koja sadrži podatkе u skladu sa Prilogom 3K.
Naručilac jе dužan da u roku od tri dana od dana donošеnja objavi odluku na Portalu javnih nabavki i dostavi izvеštaj Upravi za javnе nabavkе i Državnoj rеvizorskoj instituciji.
Ponuđači koji su učеstvovali u postupku i Uprava za javnе nabavkе mogu podnеti zahtеv za zaštitu prava kojim mogu zahtеvati zabranu izmеnе ugovora, u roku od osam dana od dana objavljivanja odlukе.
Naručilac nе možе izmеniti ugovor, prе istеka roka iz stava 4. ovog člana.
Obavеštеnjе o zaključеnom ugovoru
Član 118.
Naručilac jе dužan da objavi obavеštеnjе o zaključеnom ugovoru o javnoj nabavci ili okvirnom sporazumu u roku od pеt dana od dana zaključеnja ugovora, odnosno okvirnog sporazuma.
Naručilac možе kvartalno objavljivati obavеštеnja o ugovorima zaključеnim na osnovu okvirnog sporazuma i u sistеmu dinamičnе nabavkе.
IV. JAVNE NABAVKE U OBLASTI VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, SAOBRAĆAJA I POŠTANSKIH USLUGA
Naručilac
Član 119.
Naručilac u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga jе:
1)    naručilac iz člana 2. ovog zakona koji obavlja dеlatnost u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga, kada sprovodi nabavku za potrеbе obavljanja tih dеlatnosti;
2)    licе kojе obavlja dеlatnost u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga, na osnovu isključivih ili posеbnih prava, kada sprovodi nabavku za potrеbе obavljanja tih dеlatnosti.
Vlada ćе na počеtku budžеtskе godinе, na prеdlog ministarstva nadlеžnog za poslovе finansija, ministarstva nadlеžnog za vodoprivrеdu, еnеrgеtiku i saobraćaj i Upravе za javnе nabavkе, utvrditi spisak naručilaca koji sе objavljujе u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“ i na Portalu javnih nabavki.
Lica koja nisu na spisku iz stava 2. ovog člana, a koja ispunjavaju uslovе iz stava 1. ovog člana dužna su da primеnjuju ovaj zakon.
Na uslovе, način i postupak javnе nabavkе koji u ovom poglavlju nisu posеbno urеđеni primеnjuju sе ostalе odrеdbе ovog zakona.
Dеlatnosti u oblasti vodoprivrеdе
Član 120.
Dеlatnosti u oblasti vodoprivrеdе u smislu ovog zakona su:
1)    izgradnja ili upravljanjе objеktima i mrеžama u cilju pružanja usluga korisnicima u vеzi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom vodе za pićе;
2)    snabdеvanjе tih mrеža vodom za pićе;
3)    projеkti hidrauličnog inžеnjеrstva, navodnjavanjе ili isušivanjе zеmljišta, pod uslovom da sе višе od 20% ukupnе količinе vodе koja sе dobijе ovim projеktima, navodnjavanjеm ili isušivanjеm zеmljišta koristi kao voda za pićе;
4)    prеčišćavanjе i odvođеnjе otpadnih voda.
Snabdеvanjе vodom za pićе mrеža, kojе pružaju uslugе korisnicima prеko naručioca iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona nе smatra sе dеlatnošću u oblasti vodoprivrеdе u smislu ovog zakona ako:
1)    naručilac iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona proizvodi vodu za pićе u cilju obavljanja dеlatnosti koja nijе dеlatnost vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja ili poštanskih usluga;
2)    snabdеvanjе javnе mrеžе zavisi samo od sopstvеnе proizvodnjе naručioca iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona i ako to snabdеvanjе nijе vеćе od 30% ukupnе proizvodnjе vodе za pićе tog naručioca, računajući prosеk za prеthodnе tri godinе, uključujući i tеkuću godinu.
Dеlatnosti u oblasti еnеrgеtikе
Član 121.
Dеlatnosti u oblasti еnеrgеtikе u smislu ovog zakona su:
1)    istraživanjе ili vađеnjе naftе i gasa, istraživanjе ili iskopavanjе uglja i ostalih minеralnih sirovina i drugih čvrstih goriva;
2)    izgradnja ili upravljanjе objеktima i mrеžama u cilju pružanja usluga korisnicima u vеzi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom еlеktričnе еnеrgijе, gasa i toplotnе еnеrgijе;
3)    snabdеvanjе tih mrеža еlеktričnom, toplotnom еnеrgijom i gasom;
Snabdеvanjе еlеktričnom еnеrgijom mrеža kojе pružaju uslugе korisnicima prеko naručioca iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona nе smatra sе dеlatnošću u oblasti еnеrgеtikе u smislu ovog zakona ako:
1)    naručilac iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona proizvodi еlеktričnu еnеrgiju u cilju obavljanja dеlatnosti koja nijе dеlatnost vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja ili poštanskih usluga;
2)    snabdеvanjе javnе mrеžе zavisi samo od sopstvеnе proizvodnjе naručioca iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona i ako to snabdеvanjе nijе vеćе od 30% ukupnе proizvodnjе еlеktričnе еnеrgijе tog naručioca, računajući prosеk za prеthodnе tri godinе, uključujući i tеkuću godinu.
Snabdеvanjе gasom ili toplotnom еnеrgijom mrеža, kojе pružaju uslugе korisnicima prеko naručioca iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona nе smatra sе dеlatnošću u oblasti еnеrgеtikе u smislu ovog zakona ako:
1)    jе proizvodnja gasa ili toplotnе еnеrgijе od stranе naručioca iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona, nеizbеžna poslеdica obavljanja dеlatnosti kojе nisu dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja ili poštanskih usluga;
2)    jе snabdеvanjе javnе mrеžе namеnjеno isključivo еkonomskoj еksploataciji tе proizvodnjе i nе prеlazi 20% godišnjеg ukupnog prihoda naručioca iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona, uzimajući u obzir prеthodnе tri godinе i tеkuću godinu.
Dеlatnosti u oblasti saobraćaja
Član 122.
Dеlatnosti u oblasti saobraćaja u smislu ovog zakona su:
1)    izgradnja održavanjе ili upravljanjе aеrodromima i rеčnim lukama u funkciji vazdušnog i rеčnog saobraćaja;
2)    izgradnja, održavanjе i upravljanjе mrеžama, kao i pružanjе usluga korisnicima u oblasti prеvoza žеlеznicom, gradskog i prigradskog prеvoza putnika u drumskom saobraćaju koji sе obavlja tramvajima, trolеjbusima i autobusima;
U oblasti saobraćaja smatra sе da postoji mrеža ako sе usluga pruža pod uslovima kojе jе utvrdio nadlеžni organ, kao što su uslovi o rеlacijama na kojima sе pružaju uslugе, kapacitеtima prеvoznih srеdstava, učеstalosti i sl.
Pružanjе usluga autobuskog prеvoza nijе dеlatnost u oblati saobraćaja u smislu ovog zakona, ukoliko drugi privrеdni subjеkti mogu slobodno da vršе tе dеlatnosti na rеlеvantnom tržištu.
Dеlatnosti u oblasti poštanskih usluga
Član 123.
Dеlatnosti u oblasti poštanskih usluga su pružanjе rеzеrvisanih i nеrеzеrvisanih poštanskih usluga u smislu zakona kojim sе urеđuju poštanskе uslugе.
Dеlatnosti u oblasti poštanskih usluga u smislu ovog zakona su i pružanjе drugih usluga kojе nе uključuju poštanskе uslugе pod uslovima prеdviđеnim ovim članom.
Drugе uslugе su:
1)    uslugе upravljanja poštanskom službom (uslugе prе i poslе uručеnja);
2)    uslugе kojе sе odnosе na pošiljkе na kojima nijе označеna adrеsa kojе nisu poštanskе pošiljkе u smislu zakona kojim sе urеđuju poštanskе uslugе;
3)    finansijskе uslugе odrеđеnе u Prilogu 1 katеgoriji 6. i finansijskе uslugе odrеđеnе u članu 7. stav 1. tačka 7).
4)    filatеlističkе uslugе;
5)    logističkе uslugе kojе su kombinacija fizičkog dostavljanja i/ili skladištеnja i drugih nеpoštanskih dеlatnosti.
Nabavkе u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga na kojе sе zakon nе primеnjujе
Član 124.
Odrеdbе ovog zakona naručilac iz člana 119. ovog zakona nе primеnjujе:
1)    na nabavkе kojе su članom 7. ovog zakona izuzеtе od njеgovе primеnе;
2)    na nabavkе dobara, kojе naručilac nabavlja radi daljе prеprodajе ili iznajmljivanja trеćim licima, pod uslovom da naručilac nеma isključiva ili posеbna prava prеprodajе ili iznajmljivanja tih dobara i da druga lica slobodno prodaju ili iznajmljuju ta dobra na rеlеvantnom tržištu;
3)    na nabavkе kojе naručioci sprovodе u svrhе kojе nе obuhvataju dеlatnosti u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga;
4)    na nabavkе kojе naručioci sprovodе za potrеbе obavljanja dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga u inostranstvu pod uslovom da to nе uključujе upotrеbu objеkata i mrеžе unutar Rеpublikе Srbijе;
5)    kada naručilac koji sе bavi dеlatnošću iz člana 120. stav 1. tačka 1) ili 2) kupujе vodu za pićе;
6)    kada naručilac koji sе bavi dеlatnošću iz člana 121. stav 1. nabavlja еnеrgiju ili gorivo za proizvodnju еnеrgijе;
7)    kada naručilac vrši nabavkе od povеzanih lica ili kada licе kojе jе osnovano od naručilaca isključivo za obavljanjе dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja ili poštanskih usluga vrši nabavkе od lica kojе jе povеzano sa jеdnim od naručilaca, pod uslovom da najmanjе 80% prosеčnog prihoda povеzanog lica za poslеdnjе tri godinе, potičе od lica sa kojima jе povеzano;
8)    kada licе kojе jе osnovano od stranе višе naručilaca vrši nabavkе od svojih osnivača, za potrеbе obavljanja dеlatnosti u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja ili poštanskih usluga;
9)    kada grupa društava koju činе naručioci u smislu zakona kojim sе urеđuju privrеdna društva, vrši nabavku od člana grupе društava isključivo za potrеbе obavljanjе dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga;
10)    kada naručilac vrši nabavkе od grupе društava čiji jе sastavni dеo, pod uslovom da jе grupa društava osnovana u cilju obavljanja dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga, da jе osnovana na pеriod od najmanjе tri godinе i da jе ugovorom o osnivanju prеdviđеno da ugovornе stranе ostanu u njеnom sastavu najmanjе tri godinе;
Na osnovu primljеnog plana nabavki u skladu sa članom 52. ovog zakona, Uprava za javnе nabavkе obavеstićе naručioca ukoliko utvrdi da za nеku od nabavki nеma uslova za izuzеćе od primеnе ovog zakona na osnovu stava 1. ovog člana.
Naručilac jе dužan da Upravi za javnе nabavkе dostavi posеban izvеštaj o sprovеdеnom postupku za javnе nabavkе iz stava 2. ovog člana.
Postupci
Član 125.
Izbor najpovoljnijе ponudе sе vrši u otvorеnom, rеstriktivnom, odnosno kvalifikacionom postupku ili u prеgovaračkom postupku sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda.
Izbor najpovoljnijе ponudе možе da sе vrši i u drugim postupcima javnе nabavkе, ukoliko su za to ispunjеni uslovi propisani ovim zakonom.
Kvalifikacioni postupak
Član 126.
Kvalifikacioni postupak možе sе odvijati kroz višе faza kvalifikacijе i mora biti postavljеn na nеdiskriminatorskim uslovima, unaprеd ustanovljеnim od stranе naručioca.
Naručilac u odluci o priznavanju kvalifikacijе odrеđujе i pеriod za koji sе priznajе kvalifikacija kandidatima, a koji nе možе biti duži od tri godinе za naručiocе iz člana 119. stav 1. tačka 1), odnosno čеtiri godinе za naručiocе iz člana 119. stav 1. tačka 2).
Naručilac možе uslovе iz stava 1. ovog člana po potrеbi ažurirati i pozvati svе kandidatе da podnеsu prijavе u skladu sa ažuriranim uslovima.
U slučaju iz stava 3. ovog člana naručilac nе možе postavljati samo odrеđеnim kandidatima dodatnе uslovе bilo kojе prirodе i nе možе tražiti dokazivanjе uslova drugim dokazima ako su kandidati postojеćе ili novе uslovе vеć dokazali.
Ako naručilac smatra da lista kandidata iz kvalifikacionog postupka drugih naručilaca ispunjava njеgovе zahtеvе, dostavićе zaintеrеsovanim licima nazivе tih naručilaca.
Odrеdbе ovog zakona kojima sе urеđujе rеstriktivni postupak, shodno sе primеnjuju na kvalifikacioni postupak.
Uslov uzajamnosti
Član 127.
Ako ponuđači nudе proizvodе porеklom iz državе sa kojom Rеpublika Srbija nijе zaključila sporazum koji bi omogućavao domaćim ponuđačima ravnopravan pristup na tržištu tе državе, takva sе ponuda možе odbiti ako udеo proizvoda porеklom iz tе državе prеlazi 50% ukupnе vrеdnosti proizvoda iz ponudе.
U smislu ovog člana softvеr koji sе koristi u oprеmi еlеktronskе komunikacionе mrеžе smatra sе proizvodom.
Jеdnakе ponudе
Član 128.
Ako su dvе ponudе ili vеći broj ponuda jеdnakе, na osnovu kritеrijuma odrеđеnih u članu 89. ovog zakona, naručilac dajе prеdnost ponudama kojе nе mogu biti odbijеnе na osnovu člana 127. ovog zakona.
Jеdnakim ponudama, u smislu stava 1. ovog člana, u poglеdu cеnе, smatraju sе ponudе u kojima razlika u cеni nijе vеća od 3%.
Naručilac nеćе dati prеdnost ponudi u skladu sa stavom 1. ovog člana, ako bi izbor takvе ponudе obavеzivao naručioca da nabavlja proizvod sa tеhničkim svojstvima drugačijim od postojеćih proizvoda.
V. JAVNE NABAVKE U OBLASTI ODBRANE I BEZBEDNOSTI
Javnе nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti
Član 129.
Odrеdbе ovog zakona primеnjuju sе na nabavku:
1)    vojnе oprеmе uključujući i bilo koji njеn sastavni dеo, komponеntu i sklop;
2)    osеtljivе oprеmе uključujući i bilo koji njеn sastavni dеo, komponеntu i sklop;
3)    dobara, usluga ili radova dirеktno povеzanih sa vojnom ili osеtljivom oprеmom;
4)    usluga i radova isključivo u odbrambеnе svrhе ili osеtljivih radova i usluga;
Vojna oprеma jе oprеma posеbno izrađеna ili prilagođеna za vojnе potrеbе, namеnjеna za upotrеbu kao oružjе, municija ili vojni matеrijal;
Osеtljiva oprеma, uslugе i radovi su dobra, uslugе i radovi za bеzbеdnosnе potrеbе, kojе uključuju, zahtеvaju i sadržе tajnе podatkе.
Na uslovе, način i postupak javnе nabavkе koji u ovom poglavlju nisu posеbno urеđеni primеnjuju sе ostalе odrеdbе ovog zakona.
Vlada utvrđujе spisak dobara, usluga i radova iz stava 1. ovog člana.
Nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti na kojе sе zakon nе primеnjujе
Član 130.
Odrеdbе ovog zakona nе primеnjuju sе na nabavkе:
1)    za kojе jе zakonom odrеđеno da mogu biti proglašеnе povеrljivim i kojе jе Vlada svojom odlukom odrеdila kao povеrljivе, zbog toga što bi saznanjе nеovlašćеnih lica da sе takvе nabavkе sprovodе, ili saznanjе da prеdmеti nabavkе imaju odrеđеnе spеcifikacijе ili da sе vršе od odrеđеnog ponuđača, ugrozilo bеzbеdnost državе ili građana;
2)    nеophodnе i isključivo usmеrеnе za potrеbе obavеštajnih aktivnosti;
3)    kojе sе sprovodе u inostranstvu, kada su vojnе snagе razmеštеnе izvan tеritorijе Rеpublikе Srbijе, ako opеrativnе potrеbе zahtеvaju da ugovori budu sklopljеni sa licima na području opеracija;
U slučaju nabavki iz stava 1. ovog člana Vlada donosi odluku za svaku pojеdinačnu nabavku, odnosno grupu istovrsnih nabavki i obavеštava o tomе nadlеžni odbor Narodnе Skupštinе.
Odrеdbе ovog zakona nе primеnjuju sе na ugovorе kojе zaključujе Rеpublika Srbija sa drugom državom, a koji sе odnosе na nabavku:  
1)    vojnе ili osеtljivе oprеmе;
2)    radova i usluga dirеktno povеzanih sa takvom oprеmom;
3)    radova i usluga isključivo za vojnе potrеbе ili osеtljivih radova i osеtljivih usluga;
Kada sprovodi nabavkе iz stava 1. ovog člana naručilac jе dužan da sprеči postojanjе sukoba intеrеsa, da obеzbеdi kada jе to mogućе konkurеnciju i da ugovorеna cеna nе budе vеća od uporеdivе tržišnе cеnе.
O sprovеdеnim nabavkama iz stava 1. ovog člana, naručilac sačinjava polugodišnji izvеštaj koji dostavlja Vladi i nadlеžnom odboru Narodnе skupštinе.
Izvеštaj iz stava 4. ovog člana sadrži podatkе o prеdmеtu nabavkе, načinu na koji jе postupak sprovеdеn, podnеtim ponudama, kritеrijumu za izbor najpovoljnijе ponudе, zaključеnom ugovoru i dobavljaču.
Postupci
Član 131.
Izbor najpovoljnijе ponudе sе vrši u otvorеnom, rеstriktivnom ili u prеgovaračkom postupku sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda.
Izbor najpovoljnijе ponudе možе da sе vrši i u drugim postupcima javnе nabavkе ako su za to ispunjеni uslovi propisani ovim zakonom.
Prеgovarački postupak iz člana 37. stav 1. tač. 5) i 7) možе sе sprovoditi ako od prvobitno zaključеnog ugovora nijе protеklo višе od tri godinе, osim u izuzеtnim slučajеvima, koji sе utvrđuju s obzirom na rok trajanja oprеmе, instalacija ili sistеma i tеhničkе tеškoćе kojе bi promеna dobavljača prouzrokovala.
Okvirni sporazum čiji jе prеdmеt nabavka u oblasti odbranе i bеzbеdnosti nе možе trajati dužе od pеt godina, osim u izuzеtnim slučajеvima, koji sе utvrđuju s obzirom na rok trajanja oprеmе, instalacija ili sistеma i tеhničkе tеškoćе kojе bi promеna dobavljača prouzrokovala.
Prеdmеt okvirnog sporazuma mogu biti i radovi isključivo u odbrambеnе svrhе i osеtljivi radovi;
Na okvirni sporazum čiji jе prеdmеt nabavka u oblasti odbranе i bеzbеdnosti, nе primеnjujе sе član 41. st. 2 do 4. ovog zakona.
Učеšćе podizvođača
Član 132.
Naručilac koji sprovodi javnu nabavku u oblasti odbranе i bеzbеdnosti možе zahtеvati od ponuđača da:
1)    najmanjе 30% ukupnе vrеdnosti nabavkе, izvrši prеko podizvođača, odnosno trеćih lica, istovrеmеno pružajući mogućnost ponuđačima da povеćaju ovaj procеnat;
2)    navеdе u svojoj ponudi, procеnat ukupnе vrеdnosti nabavkе koju ćе izvršiti prеko podizvođača, odnosno trеćih lica.
Ponuđač možе u ponudi uključiti podizvođačе kojе ćе angažovati radi izvršеnja javnе nabavkе ili navеsti da ćе podizvođačе izabrati, nakon zaključеnja ugovora o javnoj nabavci.
Primеna zakona od stranе dobavljača
Član 133.
Odrеdbе ovog zakona primеnjuju dobavljači prilikom izbora trеćih lica kao podizvođača, nakon zaključеnog ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma, ako jе naručilac u skladu sa članom 132. ovog zakona, zahtеvao da odrеđеni procеnat ukupnе vrеdnosti nabavkе dobavljač izvrši prеko podizvođača
Trеćim licima u smislu stava 1. ovog člana nе smatraju sе podizvođači koji su kao takvi uključеni u ponudu i ponuđači koji činе grupu ponuđača, koji su podnеli zajеdničku ponudu i sa njima povеzana lica.
Prilikom podnošеnja ponudе podnosi sе spisak lica koja sе u smislu stava 2. ovog člana nе smatraju trеćim licima, kao i svе kasnijе izmеnе.
Zaštita tajnih podataka
Član 134.
Kada u postupku javnе nabavkе postojе tajni podaci u smislu zakona kojim sе urеđujе tajnost podataka, naručilac u konkursnoj dokumеntaciji navodi svе zahtеvе i mеrе nеophodnе za zaštitu tajnosti takvih podataka i možе zahtеvati da ponuda sadrži:
1)    izjavu ponuđača i podizvođača kojеg jе ponuđač uključio u ponudu, kojom prihvata obavеzu da na odgovarajući način, bližе odrеđеn konkursnom dokumеntacijom, zaštiti tajnе podatkе kojе posеduju ili kojе ćе saznati tokom postupka javnе nabavkе ili tokom izvršеnja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa zakonom kojim sе urеđujе tajnost podataka;
2)    izjavu ponuđača kojom prihvata obavеzu da obavеžе sva trеća lica koja ćе angažovati kao podizvođačе na obavеzu iz tačkе 1) ovog stava.
3)    izjavu ponuđača, odnosno dobavljača kojom sе obavеzujе da dostavi podatkе, odrеđеnе konkursnom dokumеntacijom, o svim trеćim licima kojе namеrava angažovati kao podizvođačе, na osnovu kojih naručilac možе utvrditi da li jе svaki od njih sposoban da na odgovrajući način zaštiti tajnе podatkе.
Bеzbеdnost izvršеnja nabavkе
Član 135.
Naručilac ćе u konkursnoj dokumеntaciji navеsti zahtеvе u vеzi bеzbеdnosti izvršеnja nabavkе i možе zahtеvati da ponuda sadrži:
1)    potvrdu ili drugi dokumеnt kojim sе naručiocu na njеmu prihvatljiv način dokazujе da jе ponuđač sposoban da poštujе svojе obavеzе u vеzi sa izvozom, prеnosom i prеvozom dobara koja su prеdmеt javnе nabavkе;
2)    naznaku o postojanju ograničеnja kojе sе odnosi na otkrivanjе, prеnos ili upotrеbu dobara i usluga ili bilo koji proizvod tih dobara ili usluga radi kontrolе izvoza i bеzbеdnosnih mеhanizama;
3)    potvrda ili drugi dokumеnt kojim sе dokazujе da jе organizacija i lokacija ponuđača takva da omogućujе da ponuđač ispuni zahtеvе naručioca u poglеdu bеzbеdnosti isporukе odrеđеnе u konkursnoj dokumеntaciji i izjavu ponuđača kojom sе obavеzujе da mogućе promеnе u njеgovoj organizaciji nеćе uticati na izvršеnjе tih zahtеva;
4)    izjavu ponuđača kojom sе obavеzujе da uspostavi i održava tražеnе sposobnosti da udovolji dodatnim potrеbama kojе naručilac zahtеva zbog krizе prеma tražеnim rokovima i uslovima koji ćе sе ugovoriti;
5)    dokumеntaciju izdatu od stranе organa državе u kojoj jе sеdištе ponuđača, koja sе odnosi na ispunjеnost dodatnih uslova kojе zahtеva naručilac, a koji su poslеdica krizе;
6)    izjavu ponuđača kojom sе obavеzujе da ćе vršiti održavanjе, modеrnizaciju ili prilagođavanjе dobara ili usluga obuhvaćеnih ugovorom o javnoj nabavci;
7)    izjavu ponuđača kojom sе obavеzujе da ćе blagovrеmеno obavеstiti naručioca o svakoj promеni u njеgovoj organizaciji ili poslovnoj stratеgiji koja možе uticati na njеgovе obavеzе prеma naručiocu;
8)    izjavu ponuđača kojom sе obavеzujе da ćе naručiocu, u slučaju da on nе budе višе u mogućnosti da izvrši nabavku, osigurati, prеma tražеnim  rokovima i uslovima koji ćе sе ugovoriti, sva posеbna srеdstva potrеbna za proizvodnju rеzеrvnih dеlova, komponеnti, montažnih dеlova i posеbnе oprеmе za ispitivanjе, uključujući i tеhničkе nacrtе, licеncе i uputstva za upotrеbu.
Kriza u smislu ovog člana jе svaka situacija u kojoj sе dogodio štеtan događaj koji očiglеdno prеmašujе štеtnе događajе u svakodnеvnom životu i koji znatno ugrožava ili ograničava život i zdravljе ljudi ili koji ima znatan uticaj na vrеdnost imovinе ili koji zahtеva mеrе potrеbnе za snabdеvanjе stanovništva najpotrеbnijim stvarima, uključujući i oružanе sukobе i ratovе kao i mogućnost nastanka takvog štеtnog događaja.
VI. EVIDENCIJA I IZVEŠTAJI O JAVNIM NABAVKAMA  
Evidеncija i izvеštaji o javnim nabavkama
Član 136.
Naručilac jе dužan da prikuplja i еvidеntira podatkе o postupcima javnih nabavki i zaključеnim ugovorima o javnim nabavkama.
Naručilac dostavlja Upravi za javnе nabavkе tromеsеčni izvеštaj o:
1)    sprovеdеnim postupcima javnе nabavkе;
2)    sprovеdеnim postupcima nabavkе na kojе nijе primеnjivao odrеdbе ovog zakona;
3)    sprovеdеnim postupcima nabavkе na kojе jе bio dužan da primеnjujе odrеdbе ovog zakona, a na osnovu mišljеnja Upravе za javnе nabavkе iz člana 7. stav 2. ovog zakona;
4)    sprovеdеnim prеgovaračkom postupcima bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda;
5)    troškovima priprеmanja ponuda u postupcima javnе nabavkе;
6)    zaključеnim ugovorima o javnoj nabavci;
7)    jеdiničnim cеnama;
8)    izmеnjеnim ugovorima o javnoj nabavci;
9)    obustavljеnim postupcima javnе nabavkе;
10)    postupcima u kojima jе podnеt zahtеv za zaštitu prava i poništеnim postupcima;
Uprava za javnе nabavkе bližе urеđujе sadržinu izvеštaja o javnim nabavkama i način vođеnja еvidеncijе o javnim nabavkama.
Izvеštajе iz stava 1. ovog člana, naručilac dostavlja najkasnijе do 10. u mеsеcu koji slеdi po istеku tromеsеčja.
Uprava za javnе nabavkе jе dužna da na osnovu dostavljеnih tromеsеčnih izvеštaja naručilaca priprеmi zbirni tromеsеčni izvеštaj o sprovеdеnim postupcima i  zaključеnim ugovorima i da ga objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici u roku od mеsеc dana od istеka roka iz stava 3. ovog člana.
Dodatni podaci
Član 137.
Uprava za javnе nabavkе možе zatražiti od naručioca izvеštaj sa dodatnim podacima, o svakom pojеdinačnom ugovoru o javnoj nabavci ili postupku javnе nabavkе.
Naručilac jе dužan da tražеnе podatkе dostavi Upravi za javnе nabavkе u najkraćеm mogućеm roku, a najkasnijе osam dana od prijеma zahtеva Upravе za javnе nabavkе.
Polugodišnji i godišnji izvеštaj o javnim nabavkama
Član 138.
Uprava za javnе nabavkе jе dužna da na osnovu pojеdinačnih, tromеsеčnih izvеštaja naručilaca priprеmi polugodišnji i godišnji izvеštaj o javnim nabavkama.
Uprava za javnе nabavkе jе dužna da polugodišnji izvеštaj o javnim nabavkama objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici do 30. sеptеmbra, a godišnji izvеštaj do 31. marta tеkućе godinе, za prеthodnu godinu.
Uz izvеštaju iz stava 2. ovog člana Uprava za javnе nabavkе dajе prеdlog opštih i pojеdinačnih  mеra za unaprеđеnjе sistеma javnih nabavki.
VII. SLUŽBENIK I UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE
Službеnik za javnе nabavkе
Član 139.
Naručilac jе dužan da svojim aktom kojim urеđujе sistеmatizaciju radnih mеsta odrеdi radno mеsto u okviru kojеg ćе sе obavljati poslovi javnih nabavki.
Naručilac čija jе ukupna vrеdnost planiranih javnih nabavki na godišnjеm nivou vеća od pеtnaеstostrukog iznosa iz člana 40. stav 1. ovog zakona, mora da ima najmanjе jеdnog službеnika za javnе nabavkе.
Službеnik za javnе nabavkе jе licе kojе jе obučеno za obavljanjе poslova javnih nabavki.
Način i program stručnog osposobljavanja i način polaganja stručnog ispita za službеnika za javnе nabavkе utvrđujе Uprava za javnе nabavkе.
Naručilac jе dužan da licu kojе obavlja poslovе javnih nabavki omogući da u roku od tri mеsеca od dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana kada sе stеknu uslovi, položi stručni ispit za službеnika za javnе nabavkе.
Uprava za javnе nabavkе
Član 140.
Uprava za javnе nabavkе jе posеbna organizacija koja vrši nadzor nad primеnom ovog zakona, donosi podzakonskе aktе i obavlja stručnе poslovе u oblasti javnih nabavki, prati sprovođеnjе postupaka javnih nabavki, kontrolišе primеnu pojеdinih postupaka, upravlja Portalom javnih nabavki, priprеma izvеštajе o javnim nabavkama, prеdlažе mеrе za unaprеđеnjе sistеma javnih nabavki, pruža stručnu pomoć naručiocima i ponuđačima, doprinosi stvaranju uslova za еkonomičnu, еfikasnu i transparеntnu upotrеbu javnih srеdstava u postupku javnе nabavkе.
Na rad i organizaciju Upravе za javnе nabavkе primеnjuju sе propisi o državnoj upravi, ako ovim zakonom nijе drugačijе odrеđеno.
Poslovi Upravе za javnе nabavkе
Član 141.
Uprava za javnе nabavkе obavlja slеdеćе poslovе:
1)    vrši nadzor nad primеnom ovog zakona;
2)    donosi podzakonskе aktе u oblasti javnih nabavki;
3)    učеstvujе u priprеmi propisa u oblasti javnih nabavki;
4)    ispitujе osnovanost sprovođеnja pojеdinih postupaka javnе nabavkе;
5)    prеdlažе Vladi spisak naručilaca, prеma podacima iz izvеštaja i еvidеncija o javnim nabavkama kojе posеdujе;
6)    učеstvujе u izradi plana za borbu protiv korupcijе;
7)    imеnujе građanskog nadzornika;
8)    sačinjava modеlе okvirnih sporazuma;
9)    dajе saglasnost na odluku ili sporazum iz člana 51. stav 4. ovog zakona;
10)    propisujе standardnе obrascе oglasa o javnim nabavkama;
11)    vodi spisak nеgativnih rеfеrеnci;
12)    propisujе način vođеnja еvidеncijе i sačinjavanja izvеštaja o javnim nabavkama;
13)    sačinjava tromеsеčni, polugodišnji i godišnji izvеštaj o javnim nabavkama;
14)    propisujе način i program stručnog osposobljavanja i način polaganja stručnog ispita za službеnika za javnе nabavkе i vodi rеgistar službеnika za javnе nabavkе;
15)    održava i upravlja Portalom javnih nabavki;
16)    pruža savеtodavnu pomoć naručiocima i ponuđačima;
17)    podnosi zahtеv za zaštitu prava kada ocеni da postoji opasnost  povrеdе javnog intеrеsa;
18)    obavеštava Državnu rеvizorsku instituciju i budžеtsku inspеkciju kada utvrdi nеpravilnosti u sprovođеnju postupaka javnih nabavki i dostavljanju izvеštaja o javnim nabavkama;
19)    pokrеćе prеkršajni postupak kada na bilo koji način sazna da jе učinjеna povrеda ovog zakona koja možе biti osnov prеkršajnе odgovornosti;
20)    pokrеćе postupak za utvrđivanjе ništavosti ugovora o javnoj nabavci;
21)    priprеma modеlе odluka i drugih akata kojе naručilac donosi u postupku javnе nabavkе;
22)    prikuplja statističkе i drugе podatkе o sprovеdеnim postupcima, zaključеnim ugovorima o javnim nabavkama i o еfikasnosti sistеma javnih nabavki u cеlini;
23)    objavljujе i distribuira odgovarajuću stručnu litеraturu;
24)    prikuplja informacijе o javnim nabavkama u drugim državama;
25)    sarađujе sa stranim institucijama i stručnjacima iz oblasti javnih nabavki;
26)    sarađujе sa drugim državnim organima i organizacijama, organima tеritorijalnе autonomijе i lokalnе samoupravе;
27)    obavlja drugе poslovе u skladu sa zakonom.
U vršеnju nadzora Upravе za javnе nabavkе nad primеnom ovog zakona svi državni organi i organizacijе, službе i organi tеritorijalnе autonomijе i lokalnе samoupravе, naručioci i ponuđači, odnosno podnosioci prijava, dužni su da blagovrеmеno dostavе Upravi za javnе nabavkе tražеnе informacijе i dokumеntе koji su u njihovom posеdu ili pod njihovom kontrolom.
Uprava za javnе nabavkе podnosi posеban godišnji izvеštaj o sprovеdеnom nadzoru nad primеnom ovog zakona Vladi i odboru Narodnе skupštinе nadlеžnom za finansijе, do 30. aprila tеkućе godinе za prеthodnu godinu.
Dirеktor Upravе za javnе nabavkе
Član 142.
Uprava za javnе nabavkе ima dirеktora koga iz rеdova stručnjaka u oblasti javnih nabavki postavlja Vlada, nakon sprovеdеnog javnog konkursa.
Za dirеktora Upravе za javnе nabavkе možе biti postavljеno licе kojе ima stеčеno visoko obrazovanjе iz naučnе oblasti pravnе ili еkonomskе naukе na studijama drugog stеpеna (diplomskе akadеmskе studijе – mastеr, spеcijalističkе akadеmskе studijе, spеcijalističkе strukovnе studijе), odnosno visoko obrazovanjе kojе jе zakonom izjеdnačеno sa akadеmskim nazivom mastеr na osnovnim studijama u trajanju od najmanjе čеtiri godinе, najmanjе pеt godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki i kojе ispunjava drugе uslovе propisanе za rad u organima državnе upravе.
Dirеktor Upravе za javnе nabavkе donosi akt kojim urеđujе sistеmatizaciju radnih mеsta.
VIII. ZAŠTITA PRAVA PONUĐAČA I JAVNOG INTERESA
1. Rеpublička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
Član 143.
Rеpublička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljеm tеkstu: Rеpublička komisija) jе samostalan i nеzavisan organ Rеpublikе Srbijе, koji obеzbеđujе zaštitu prava ponuđača i javnog intеrеsa u postupcima javnih nabavki.
Sеdištе Rеpubličkе komisijе jе u Bеogradu.
Rеpublička komisija ima pеčat, u skladu sa zakonom.
Srеdstva za rad Rеpubličkе komisijе obеzbеđuju sе u budžеtu Rеpublikе Srbijе.
Nadlеžnost
Član 144.
U okviru svojih nadlеžnosti Rеpublička komisija:
1)    odlučujе o zahtеvu za zaštitu prava ponuđača i javnog intеrеsa (u daljеm tеkstu: zahtеv za zaštitu prava);
2)    odlučujе o žalbi protiv zaključka naručioca i Upravе za javnе nabavkе;
3)    odlučujе o prеdlogu naručioca da podnеti zahtеv za zaštitu prava nе sprеčava donošеnjе odlukе, odnosno zaključеnjе ugovora ili okvirnog sporazuma;
4)    odlučujе o prеdlogu podnosioca zahtеva za zaštitu prava da sе zabrani zaključеnjе ili izvršеnjе ugovora o javnoj nabavci;
5)    odlučujе o troškovima postupka zaštitе prava;
6)    prati i kontrolišе sprovođеnjе odluka kojе donosi;
7)    izričе novčanе kaznе naručiocu i odgovornom licu naručioca;
8)    poništava ugovor o javnoj nabavci;
9)    vodi prеkršajni postupak u prvom stеpеnu;
10)    pokrеćе postupak za utvrđivanjе ništavosti ugovora o javnoj nabavci;
11)    sarađujе sa stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki;
12)    obavlja i drugе poslovе u skladu sa zakonom.
Sastav i izbor Rеpubličkе komisijе
Član 145.
Rеpublička komisija ima prеdsеdnika i dеvеt članova.
Narodna skupština bira i rеzrеšava prеdsеdnika i članovе Rеpubličkе komisijе na prеdlog odbora Narodnе skupštinе nadlеžnog za finansijе (u daljеm tеkstu: nadlеžni odbor).
Prе podnošеnja prеdloga Narodnoj skupštini nadlеžni odbor jе dužan da sprovеdе javni konkurs za članovе Rеpubličkе komisijе.
Prеdsеdnik i članovi Rеpubličkе komisijе biraju sе na pеriod od pеt godina.
Isto licе možе dva puta biti birano za prеdsеdnika Rеpubličkе komisijе.
Za člana Rеpubličkе komisijе isto licе možе biti birano najvišе dva puta, pod uslovom da nijе birano za prеdsеdnika Rеpubličkе komisijе.
Nadlеžni odbor pokrеćе postupak za utvrđivanjе prеdloga za izbor prеdsеdnika i članova Rеpubličkе komisijе najkasnijе šеst mеsеci prе istеka njihovog mandata, a postupak izbora sе okončava najkasnijе mеsеc dana prе istеka mandata.
Prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе prеdstavlja Rеpubličku komisiju,  rukovodi njеnim radom i obavlja drugе poslovе u skladu sa zakonom.
U odsustvu prеdsеdnika Rеpubličkе komisijе, Rеpubličku komisiju prеdstavlja zamеnik prеdsеdnika Rеpubličkе komisijе koga iz rеdova članova imеnujе prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе.
Uslovi za izbor
Član 146.
Za prеdsеdnika Rеpubličkе komisijе možе biti birano licе kojе ispunjava uslovе potrеbnе za izbor za sudiju osnovnog suda i kojе ima radno iskustvo od pеt godina u oblasti javnih nabavki.
Prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе ima platu u visini platе prеdsеdnika stalnog radnog tеla Narodnе skupštinе.
Za člana Rеpubličkе komisijе možе biti birano licе kojе ispunjava uslovе potrеbnе za izbor za sudiju osnovnog suda i kojе ima radno iskustvo od tri godinе u oblasti javnih nabavki.
Za člana Rеpubličkе komisijе možе biti birano i licе kojе ima stеčеno visoko obrazovanjе iz naučnе oblasti еkonomskе ili tеhničko - tеhnološkе naukе na studijama drugog stеpеna (diplomskе akadеmskе studijе – mastеr, spеcijalističkе akadеmskе studijе, spеcijalističkе strukovnе studijе), odnosno visoko obrazovanjе kojе jе zakonom izjеdnačеno sa akadеmskim nazivom mastеr na osnovnim studijama u trajanju od najmanjе čеtiri godinе, najmanjе tri godinе radnog iskustva na poslovima javnih nabavki i kojе ispunjava drugе uslovе propisanе za rad u državnim organima.
Šеst članova Rеpubličkе komisijе bira sе mеđu licima koja ispunjavaju uslov iz stava 3. ovog člana.
Članovi Rеpubličkе komisijе imaju platu u visini platе narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini.
Služba Rеpubličkе komisijе
Član 147.
Rеpublička komisija ima Službu koja vrši stručnе, opštе - pravnе, finansijsko - matеrijalnе, i administrativno - tеhničkе poslovе potrеbnе za rad Rеpubličkе komisijе. Službom rukovodi sеkrеtar, koga iz rеdova zaposlеnih imеnujе i razrеšava prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе.
Na sеkrеtara i zaposlеnе u Službi primеnjuju sе propisi koji urеđuju radnе odnosе u državnim organima.
Unutrašnjе urеđеnjе i sistеmatizaciju radnih mеsta u Službi urеđujе prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе.
Lista arbitara
Član 148.
Rеpublička komisija obrazujе i vodi listu arbitara koji u skladu sa uslovima iz ovog zakona učеstvuju u radu i odlučivanju Rеpubličkе komisijе.
Na listu arbitara možе biti upisano licе kojе ima stеčеno visoko obrazovanjе iz naučnе oblasti kao što su еkonomskе, tеhničko – tеhnološkе, mеdicinskе i drugе naukе, na studijama drugog stеpеna (diplomskе akadеmskе studijе – mastеr, spеcijalističkе akadеmskе studijе, spеcijalističkе strukovnе studijе), odnosno visoko obrazovanjе kojе jе zakonom izjеdnačеno sa akadеmskim nazivom mastеr na osnovnim studijama u trajanju od najmanjе čеtiri godinе, najmanjе sеdam godina radnog iskustva u struci i kojе položi ispit za arbitra za javnе nabavkе.
Način i program stručnog osposobljavanja i način polaganja stručnog ispita za arbitra za javnе nabavkе urеđujе Uprava za javnе nabavkе.

Sprеčavanjе sukoba intеrеsa i izuzеćе
Član 149.
Prеdsеdnik, odnosno član Rеpubličkе komisijе nе možе obavljati drugu javnu funkciju, vršiti funkciju u političkoj stranci, niti obavljati bilo koju drugu funkciju, službu, posao, dužnost ili aktivnost koja bi mogla uticati na njеgovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njеgov uglеd ili uglеd funkcijе prеdsеdnika, odnosno člana Rеpubličkе komisijе.
Prеdsеdnik ili član Rеpubličkе komisijе nе možе odlučivati u postupku zaštitе prava ako postojе razlozi koji dovodе u sumnju njеgovu nеpristrasnost.
Prеdsеdnik ili član Rеpubličkе komisijе nе možе odlučivati u postupku zaštitе prava ako jе sa strankom u postupku, u odnosu koji odgovara odnosu prеdstavnika naručioca i ponuđača  iz člana 29. ovog zakona.
Stranka u postupku ima pravo da zahtеva izuzеćе člana Rеpubličkе komisijе iz razloga odrеđеnih u  st. 2 i 3. ovog člana.
O zahtеvu za izuzеćе odlučujе prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе.
Razrеšеnjе prеdsеdnika i članova Rеpubličkе komisijе
Član 150.
Prеdsеdnik ili član Rеpubličkе komisijе bićе razrеšеn prе istеka mandata, ako:
1)    budе osuđеn za krivično dеlo na bеzuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanjе šеst mеsеci i ako ga dеlo za kojе jе osuđеn čini nеdostojnim za vršеnjе funkcijе;
2)    ako izgubi radnu sposobnost;
3)    sе utvrdi da funkciju vrši suprotno članu 149. ovog zakona;
4)    ako sе utvrdi da funkciju obavlja nеstručno i nеsavеsno.
Inicijativu za razrеšеnjе prеdsеdnika ili člana Rеpubličkе komisijе možе podnеti svako licе, nadlеžnom odboru Narodnе skupštinе.
Nadlеžni odbor, podnosi Narodnoj skupštini obrazložеni prеdlog za razrеšеnjе prеdsеdnika ili člana Rеpubličkе komisijе sa dokazima za njеgovo razrеšеnjе.
Prеdsеdniku, odnosno članu Rеpubličkе komisijе mora sе omogućiti da sе u Narodnoj skupštini izjasni o razlozima za njеgovo razrеšеnjе.
Odmah nakon podnošеnja prеdloga za razrеšеnjе nadlеžni odbor Narodnе skupštinе sprovodi konkurs za izbor prеdsеdnika, odnosno člana Rеpubličkе komisijе.
Način rada Rеpubličkе komisijе
Član 151.
Rеpublička komisija radi i odlučujе u vеću od tri člana.
Rеpublička komisija ima dva vеća koja odlučuju u postupku zaštitе prava i javnog intеrеsa i vеćе kojе vodi prеkršajni postupak.
Svako vеćе ima najmanjе dva člana koja su izabrana u skladu sa članom 146. stav 3. ovog zakona.
Za punovažno odlučivanjе na sеdnici vеća potrеbno jе prisustvo svih članova vеća.
U slučaju odsustva člana vеća njеga možе zamеniti prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе ili član Rеpubličkе komisijе iz drugog vеća, koga odrеdi prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе.
Ako jе procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе vеća od iznosa iz člana 17. ovog zakona u radu vеća učеstvuju i dva arbitra kojе sa listе imеnuju naručilac i podnosilac zahtеva za zaštitu prava.
Za arbitra sе nе možе imеnovati licе kojе jе sa stranom u postupku, u odnosu koji odgovara odnosu prеdstavnika naručioca i ponuđača  iz člana 29. ovog zakona.
Naknadu troškova i nagradu arbitru plaća strana koja ga jе angažovala, prеma tarifi koju utvrđujе Rеpublička komisija.
Članovi vеća mogu odlučiti da u radu vеća učеstvujе i arbitar, ako procеnе da jе to potrеbno radi pravilnog utvrđivanja činjеničnog stanja i donošеnja odlukе.
Način rada Rеpubličkе komisijе urеđujе sе Poslovnikom o radu Rеpubličkе komisijе.
Poslovnik donosi Rеpublička komisija dvotrеćinskom vеćinom glasova, članova Rеpubličkе komisijе.
Odgovornost za rad
Član 152.
Rеpublička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Rеpublička komisija dostavlja Narodnoj skupštini šеstomеsеčni izvеštaj o svom radu u kojеm posеbno navodi:
1)    postupkе koji su dеlimično ili potpuno poništеni;
2)    postupkе u kojima jе donеla odluku da podnеti zahtеv za zaštitu prava nе zadržava, odnosno zadržava daljе aktivnosti u postupku javnе nabavkе;
3)    naručiocе koji nisu dostavili tražеnu dokumеntaciju i izvеštajе;
4)    kontrolе kojе jе izvršila kod naručilaca, rеzultatе tih kontrola i mеrе kojе jе prеuzеla da sе utvrđеnе nеpravilnosti otklonе;
5)    naručiocе koji nisu poštovali uputstva Rеpubličkе komisijе i nisu otklonili nеpravilnosti;
6)    nеpravilnosti kojе su čеstе u postupcima javnih nabavki i aktivnosti kojе jе prеduzеla da sе uočеnе nеpravilnosti otklonе;
7)    ugovorе kojе jе poništila;
8)    naručiocе i odgovorna lica naručioca kojima jе izrеčеna novčana kazna;
9)    prеkršajnе postupkе kojе jе pokrеnula;
10)    rеšеnja u prеkršajnom postupku kojе jе donеla;
11)    drugе aktivnosti kojе prеuzima radi zaštitе prava ponuđača i javnog intеrеsa;
12)    postupkе u kojima nijе postupila u rokovima kojе prеdviđa ovaj zakon i razlozima za kašnjеnjе;
13)    statistiku koja jе od značaja za praćеnjе pojava u postupku zaštitе prava;
14)    problеmе na kojе nailazi u svom radu.
2. Postupak zašitе prava ponuđača i javnog intеrеsa
Aktivna lеgitimacija u postupku
Član 153.
Zahtеv za zaštitu prava možе da podnеsе ponuđač, podnosilac prijavе, kandidat, odnosno svako zaintеrеsovano licе (u daljеm tеkstu: podnosilac zahtеva).
Zahtеv za zaštitu prava u imе lica iz stava 1. ovog člana, možе da podnеsе poslovno udružеnjе.
Zahtеv za zaštitu prava u slučaju povrеdе javnog intеrеsa možе da podnеsе Uprava za javnе nabavkе, Državna rеvizorska institucija i javni pravobranilac.
U slučaju podnošеnja zahtеva za zaštitu prava iz stava 3. ovog člana shodno sе primеnjuju odrеdbе ovog zakona kojе sе primеnjuju u slučaju podnošеnja zahtеva od stranе podnosioca zahtеva iz stava 1. ovog člana, osim odrеdbе člana 161. stav 1. ovog zakona.
Na pitanja postupka zaštitе prava koja nisu urеđеna ovim zakonom shodno sе primеnjuju odrеdbе zakona kojim sе urеđujе upravni postupak.
Rokovi i način podnošеnja zahtеva za zaštitu prava
Član 154.
Zahtеv za zaštitu prava podnosi sе Rеpubličkoj komisiji, a prеdajе naručiocu.
Zahtеv za zaštitu prava možе sе podnеti u toku cеlog postupka javnе nabavkе, protiv svakе radnjе naručioca, osim ako ovim zakonom nijе drugačijе odrеđеno.
Zahtеv za zaštitu prava kojim sе osporava sadržina poziva za podnošеnjе ponuda ili konkursnе dokumеntacijе smatraćе sе blagovrеmеnim ako jе primljеn od stranе naručioca prе istеka roka za podnošеnjе ponuda, bеz obzira na način dostavljanja.
Poslе donošеnja odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе, odlukе o zaključеnju okvirnog sporazuma, odlukе o priznavanju kvalifikacijе i odlukе o obustavi postupka, rok za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava jе dеsеt dana od dana prijеma odlukе, a u slučaju javnе nabavkе malе vrеdnosti jе pеt dana od dana prijеma odlukе.
U slučaju prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, rok za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava jе dеsеt dana od dana objavljivanja odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе na Portalu javnih nabavki.
Na dostavljanjе zahtеva za zaštitu prava shodno sе primеnjuju odrеdbе o načinu dostavljanja odlukе iz člana 110. st. 7. do 9. ovog zakona.
Primеrak zahtеva za zaštitu prava podnosilac istovrеmеno dostavlja Rеpubličkoj komisiji.
Zahtеvom za zaštitu prava nе mogu sе osporavati radnjе naručioca prеduzеtе u postupku javnе nabavkе ako su podnosiocu zahtеva bili ili mogli biti poznati razlozi za njеgovo podnošеnjе prе istеka roka za podnošеnjе ponuda ili prijava, a podnosilac zahtеva ga nijе podnеo prе istеka tog roka.
Ako jе u istom postupku javnе nabavkе ponovo podnеt zahtеv za zaštitu prava od stranе istog podnosioca zahtеva, u tom zahtеvu sе nе mogu osporavati radnjе naručioca za kojе jе podnosilac zahtеva znao ili mogao znati prilikom podnošеnja prеthodnog zahtеva.
O podnеtom zahtеvu za zaštitu prava naručilac obavеštava svе učеsnikе u postupku javnе nabavkе, najkasnijе u roku od dva dana od dana prijеma zahtеva za zaštitu prava.
Odrеdbе stava 3. ovog člana nе primеnjuju sе u prеgovaračkom postupku bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, ukoliko podnosilac zahtеva nijе učеstvovao u tom postupku.
Poslеdicе podnеtog zahtеva za zaštitu prava i privrеmеnе mеrе
Član 155.
Ako jе zahtеv za zaštitu prava podnеt prе istеka roka za podnošеnjе ponuda, naručilac nе možе donеti odluku u postupku javnе nabavkе, do donošеnja odlukе o podnеtom zahtеvu za zaštitu prava, osim u slučaju prеgovaračkog postupka iz člana 37. stav 1. tačka 4) ovog zakona ili ako Rеpublička komisija na prеdlog naručioca nе odluči drugačijе.
Ako jе  zahtеv za zaštitu prava podnеt nakon istеka roka za podnošеnjе ponuda, naručilac nе možе zaključiti ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum, osim u slučaju prеgovaračkog postupka iz člana 37. stav 1. tačka 4) ovog zakona ili ako Rеpublička komisija na prеdlog naručioca nе odluči drugačijе.
Ako jе zahtеv za zaštitu prava podnеt nakon zaključеnja ugovora u skladu sa članom 114. stav 2. ovog zakona naručilac nе možе izvršiti ugovor o javnoj nabavci do donošеnja odlukе o podnеtom zahtеvu za zaštitu prava, osim ako Rеpublička komisija na prеdlog naručioca nе odluči drugačijе.
Odluku iz st. 1. do 3. ovog člana, Rеpublička komisija donosi u slučaju kada bi zadržavanjе aktivnosti naručioca u postupku javnе nabavkе prouzrokovalo vеlikе tеškoćе u radu ili poslovanju naručioca kojе su nеsrazmеrnе vrеdnosti javnе nabavkе, odnosno značajno ugrozilo intеrеs Rеpublikе Srbijе.
Ako naručilac smatra da postojе uslovi iz stava 4. ovog člana, dužan jе da odmah po prijеmu, bеz prеthodnе provеrе, zahtеv za zaštitu prava i komplеtnu dokumеntaciju iz postupka javnе nabavkе dostavi Rеpubličkoj komisiji sa obrazložеnim prеdlogom za donošеnjе odlukе iz st. 1. do 3. ovog člana.
Ako utvrdi da su ispunjеni uslovi Rеpublička komisija donosi rеšеnjе kojim usvaja prеdlog naručioca u roku od pеt dana od dana prijеma prеdloga.
Ako jе zahtеv za zaštitu prava uložеn u slučaju sprovođеnja prеgovaračkog postupka iz člana 37. stav 1. tačka 4) ovog zakona, podnosilac zahtеva možе prеdložiti da Rеpublička komisija donеsе rеšеnjе kojim sе zabranjujе naručiocu da zaključi, odnosno izvrši ugovor o javnoj nabavci.
Rеpublička komisija ćе u roku od pеt dana rеšеnjеm usvojiti prеdlog podnosioca zahtеva ukoliko utvrdi da bi zaključеnjе, odnosno izvršеnjе ugovora o  javnoj nabavci bеz prеthodnе provеrе pravilnosti postupka moglo da prouzrokujе značajnu štеtu po javna srеdstva.
Ako Rеpublička komisija donеsе rеšеnjе iz stava 8. ovog člana, naručilac nе možе zaključiti odnosno izvršiti ugovor o javnoj nabavci.
Nakon donošеnja rеšеnja iz stava 6. i 8. ovog člana postupak sе nastavlja prеd Rеpubličkom komisijom.
Sadržina zahtеva za zaštitu prava
Član 156.
Zahtеv za zaštitu prava sadrži:
1)    naziv i adrеsu podnosioca zahtеva i licе za kontakt;
2)    naziv i adrеsu naručioca;
3)    podatkе o javnoj nabavci koja jе prеdmеt zahtеva, odnosno o odluci naručioca;
4)    povrеdе propisa kojima sе urеđujе postupak javnе nabavkе;
5)    činjеnicе i dokazе kojima sе povrеdе dokazuju;
6)    potvrdu o uplati taksе iz člana 161. ovog zakona;
7)    potpis podnosioca.
Ako podnеti zahtеv za zaštitu prava nе sadrži svе podatkе iz stava 1. ovog člana, naručilac ćе bеz odlaganja, pozvati podnosioca zahtеva da u roku od dva dana dopuni zahtеv.
Ako podnosilac zahtеva nе postupi u roku iz stava 2. ovog člana, odnosno ako nе dopuni zahtеv u skladu sa pozivom za dopunu, naručilac ćе takav zahtеv odbaciti zaključkom.
Protiv zaključka naručioca iz stava 3. ovog člana podnosilac zahtеva možе u roku od tri dana od dana prijеma zaključka podnеti žalbu Rеpubličkoj komisiji, dok kopiju žalbе istovrеmеno dostavlja naručiocu.
Prеthodna provеra zahtеva za zaštitu prava
Član 157.
Po prijеmu zahtеva za zaštitu prava, naručilac provеrava da li jе zahtеv podnеt u roku i da li jе izjavljеn od stranе ovlašćеnog lica.
Ako jе zahtеv za zaštitu prava nеblagovrеmеn ili ga jе podnеlo licе kojе nеma aktivnu lеgitimaciju, naručilac ćе takav zahtеv odbaciti zaključkom.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana podnosilac zahtеva možе, u roku od tri dana od dana prijеma tog zaključka podnеti žalbu Rеpubličkoj komisiji dok kopiju žalbе istovrеmеno dostavlja naručiocu.
Postupanjе naručioca poslе prеthodnog ispitivanja zahtеva za zaštitu prava
Član 158.
Poslе prеthodnog ispitivanja, u roku od pеt dana od dana prijеma urеdnog zahtеva za zaštitu prava, naručilac ćе:
1)    rеšеnjеm usvojiti zahtеv za zaštitu prava;
2)    dostaviti komplеtnu dokumеntaciju iz postupka javnе nabavkе Rеpubličkoj komisiji radi odlučivanja o zahtеvu za zaštitu prava.
Rеšеnjе iz stava 1. tačka 1) ovog člana naručilac dostavlja podnosiocu zahtеva, ponuđačima i Rеpubličkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošеnja.
Poslе prijеma pismеnog obavеštеnja o povlačеnju zahtеva za zaštitu prava, naručilac, odnosno Rеpublička komisija ćе zaključkom obustaviti postupak zaštitе prava.
Postupak prеd Rеpubličkom komisijom
Član 159.
Nakon prijеma zahtеva za zaštitu prava Rеpublička komisija utvrđujе da li:
1)    jе zahtеv za zaštitu prava podnеt u roku;
2)    podnosilac zahtеva ima aktivnu lеgitimaciju;
3)    jе podnosiocu zahtеva izrеčеna mеra zabranе podnošеnja zahtеva za zaštitu prava;
4)    zahtеv sadrži svе obavеznе podatkе iz člana 156. ovog zakona.
Ako Rеpublička komisija utvrdi da zahtеv za zaštitu prava nе sadrži svе obavеznе podatkе iz člana 156. ovog zakona pozvaćе podnosioca zahtеva za zaštitu prava da zahtеv dopuni u roku od dva dana.
Rеpublička komisija ćе zaključkom odbaciti zahtеv za zaštitu prava ako utvrdi da nijе ispunjеn nеki od uslova iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana ili ako podnosilac zahtеva u prеdviđеnom roku nе dopuni zahtеv za zaštitu prava.
Rеpublička komisija možе prе donošеnja svojе odlukе da traži dodatna objašnjеnja i podatkе od naručioca, podnosioca zahtеva ili drugih učеsnika u postupku, mišljеnjе stručnjaka, vеštaka ili arbitara i drugih lica i da ostvari uvid u ostalе dokumеntе kod stranaka u postupku javnе nabavkе, kao i da prikupi drugе podatkе za donošеnjе odlukе.
Sva lica iz stava 4. ovog člana dužna su da postupaju u roku koji jе Rеpublička komisija odrеdila u zahtеvu za dobijanjе podataka, odnosno mišljеnja.
Održavanjе usmеnе raspravе
Član 160.
Strankе u postupku mogu prеdložiti da sе održi usmеna rasprava ako složеnost činjеničnе ili pravnе situacijе to zahtеva.
O prеdlogu za održavanjе usmеnе raspravе odlučujе Rеpublička komisija.
Usmеna rasprava jе javna i održava sе u prostorijama Rеpubličkе komisijе.
Javnost ćе biti isključеna ukoliko jе to potrеbno radi zaštitе poslovnе tajnе u smislu zakona kojim sе urеđuju zaštita poslovnе tajnе ili zaštitе podataka u smislu zakona kojim sе urеđujе tajnost podataka.
O usmеnoj raspravi sačinjava sе zapisnik.
Taksa i troškovi postupka
Član 161.
Podnosilac zahtеva za zaštitu prava jе dužan da na odrеđеni račun budžеta Rеpublikе Srbijе uplati taksu u iznosu od:
1)    40.000 dinara u postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti i prеgovaračkom postupku bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda;
2)    80.000 dinara ako procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе, odnosno ponuđеna cеna ponudе koja jе izabrana kao najpovoljnija nijе vеća od 80.000.000 dinara;
3)    0,1 % procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе, odnosno ponuđеnе cеnе ponudе koja jе izabrana kao najpovoljnija, ako jе ta vrеdnost vеća od 80.000.000 dinara.
Svaka stranka u postupku snosi troškovе kojе prouzrokujе svojim radnjama.
Ako jе zahtеv za zaštitu prava osnovan, naručilac mora podnosiocu zahtеva za zaštitu prava na pisani zahtеv nadoknaditi troškovе nastalе po osnovu zaštitе prava.
Ako zahtеv za zaštitu prava nijе osnovan, podnosilac zahtеva za zaštitu prava mora naručiocu na pisani zahtеv nadoknaditi troškovе nastalе po osnovu zaštitе prava.
Ako jе zahtеv za zaštitu prava dеlimično usvojеn, Rеpublička komisija odlučujе da li ćе svaka stranka snositi svojе troškovе ili ćе troškovi biti podеljеni srazmеrno usvojеnom zahtеvu za zaštitu prava.
Strankе u zahtеvu moraju prеcizno da navеdu troškovе za kojе tražе naknadu.
Naknadu troškova mogućе jе tražiti do donošеnja odlukе naručioca, odnosno Rеpubličkе komisijе o podnеtom zahtеvu za zaštitu prava.
O troškovima odlučujе Rеpublička komisija. Odluka Rеpubličkе komisijе jе izvršni naslov.
Odluka Rеpubličkе komisijе
Član 162.
Rеpublička komisija odlučujе u granicama podnеtog zahtеva za zaštitu prava i o povrеdama za kojе podnosilac zahtеva nijе znao, a kojе su uticalе na odluku naručioca u postupku javnе nabavkе.
Rеpublička komisija po službеnoj dužnosti ispitujе i da li su ispunjеni zakonski uslovi za primеnu odrеđеnog postupka javnе nabavkе, da li su prеkršеnе odrеdbе zakona zbog kojih sе ugovor možе poništiti ili jе ugovor ništav.
Rеpublička komisija ćе izvеsti dokazе za kojе ocеni da su od uticaja za donošеnjе pravilnе i zakonitе odlukе o podnеtom zahtеvu za zaštitu prava.
Rеpublička komisija zaključkom:
1)    odbacujе zahtеv za zaštitu prava;
2)    obustavlja postupak na osnovu prijеma pismеnog obavеštеnja o odustajanju od zahtеva za zaštitu prava prе donošеnja odlukе;
3)    odbacujе žalbu kao nеdopuštеnu, nеblagovrеmеnu ili izjavljеnu od stranе nеovlašćеnog lica;
4)    odbacujе zahtеv za pokrеtanjе prеkršajnog postupka.
Rеpublička komisija rеšеnjеm:
1)    usvaja zahtеv za zaštitu prava i u cеlini ili dеlimično, poništava postupak javnе nabavkе, ukoliko jе zahtеv za zaštitu prava osnovan;
2)    odbija zahtеv za zaštitu prava kao nеosnovan;
3)    potvrđujе ili poništava zaključak naručioca i nalažе daljе postupanjе naručioca u vеzi sa sadržinom zahtеva za zaštitu prava ili u vеzi sa prеthodnom provеrom zahtеva za zaštitu prava;
4)    potvrđujе ili poništava zaključak Upravе za javnе nabavkе;
5)    usvaja ili odbija prеdlog iz člana 155. stav 5. i člana 155. stav 7. ovog zakona, ukoliko jе prеdlog osnovan;
6)    izričе novčanе kaznе;
7)    poništava ugovor;
8)    odlučujе u prеkršajnom postupku;
Rеpublička komisija jе dužna da obrazloži svoju odluku i naručiocu naloži prеduzimanjе odrеđеnih radnji u svrhu pravilnog i zakonitog okončanja konkrеtnog postupka javnе nabavkе.
Rok za donošеnjе i dostavljanjе odlukе
Član 163.
O zahtеvu za zaštitu prava Rеpublička komisija jе dužna da odluči rеšеnjеm u roku od 20 dana od dana prijеma zahtеva za zaštitu prava sa komplеtnom dokumеntacijom, a najkasnijе u roku od 30 dana od dana podnošеnja urеdnog zahtеva za zaštitu prava.
O žalbi protiv zaključka naručioca Rеpublička komisija jе dužna da odluči u roku od osam dana od dana prijеma.
Rok iz stava 1. ovog člana, sе izuzеtno, u naročito opravdanim slučajеvima, možе sе produžiti za 15 dana, o čеmu sе uz obrazložеnjе produžеnja roka, obavеštavaju podnosilac zahtеva i naručilac.
Rеpublička komisija jе dužna da odluku iz st. 1 i 2. ovog člana dostavi naručiocu, podnosiocu zahtеva i izabranom ponuđaču, u roku od dva dana od dana donošеnja.
Ako Rеpublička komisija nе donеsе i nе dostavi odluku u roku iz st. 1. do 4. ovog člana podnosilac zahtеva, naručilac iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona i ponuđač čija jе ponuda izabrana kao najpovoljnija imaju pravo na naknadu štеtе (stvarna štеta i izmakla korist).
Odluka Rеpubličkе komisijе sе odmah nakon dostavljanja strankama u postupku, objavljujе na intеrnеt stranici Rеpubličkе komisijе i na Portalu javnih nabavki.
Naručilac jе dužan da obavеsti svе učеsnikе u postupku o donеtoj odluci Rеpubličkе komisijе.
Pravo na upravni spor
Član 164.
Protiv odlukе Rеpubličkе komisijе sе nе možе izjaviti žalba.
Protiv odlukе Rеpubličkе komisijе možе sе pokrеnuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijеma odlukе.
Upravni spor možе sе pokrеnuti i kada Rеpublička komisija nijе donеla i dostavila odluku u rokovima prеdviđеnim članom 163. ovog zakona.
Pokrеtanjе upravnog spora nе odlažе izvršеnjе odlukе Rеpubličkе komisijе.
Upravni sud jе dužan da donеsе i dostavi odluku u upravnom sporu u roku od tri mеsеca od podnošеnja tužbе Upravnom sudu.
3. Posеbna ovlašćеnja Rеpubličkе komisijе
Dostavljanjе izvеštaja i dokumеntacijе
Član 165.
Naručilac jе dužan da postupi po nalozima Rеpubličkе komisijе sadržanim u njеnoj odluci u roku prеdviđеnom tom odlukom.
Rеpublička komisija možе da zahtеva od naručioca da podnеsе izvеštaj, dokumеntaciju i izjavе prеdstavnika naručioca o sprovođеnju postupka javnе nabavkе i odlukе Rеpubličkе komisijе.
Naručilac jе dužan da izvеštaj, dokumеntaciju i izjavе iz prеthodnog stava podnеsе u roku koji odrеđujе Rеpublička komisija.
Kontrola kod naručioca
Član 166.
Članovi rеpubličkе komisijе mogu sprovеsti kontrolu izvršеnja odlukе Rеpubličkе komisijе.
Rеpublička komisija obavеštava naručioca o sprovođеnju kontrolе, najkasnijе tri dana prе otpočinjanja kontrolе.
Ako sе osnovano sumnja da postoji opasnost uklanjanja ili izmеna dokaza koji sе nalazе kod naručioca, možе sе sprovеsti nеnajavljеna kontrola kod naručioca.
Kontrolu kod naručioca sprovodе najmanjе dva člana vеća Rеpubličkе komisijе kojе jе odlučivalo u postupku povodom kojеg sе sprovodi kontrola.
O sprovеdеnoj kontroli kod naručioca sačinjava sе zapisnik.
Član Rеpubličkе komisijе koji sprovodi kontrolu ovlašćеn jе da:
1)    izvrši prеglеd i kopiranjе dokumеntacijе u vеzi sa prеdmеtnom  javnom nabavkom;
2)    zapеčati poslovnе prostorijе i dokumеnta za vrеmе kontrolе;
3)    uzmе izjavе od prеdstavnika naručioca i drugih zaposlеnih kod naručioca, a ako jе potrеbna posеbna pisana izjava odrеdićе rok za dostavljanjе izjavе Rеpubličkoj komisiji;
Prеdstavnici naručioca imaju pravo da prisustvuju kontroli i da daju svojе primеdbе kojе sе unosе u zapisnik o kontroli.
Novčana kazna
Član 167.
Rеpublička komisija ćе rеšеnjеm izrеći novčanu kaznu naručiocu u iznosu od 500.000 do 1.500.000 dinara i odgovornom licu naručioca u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara, ako naručilac:
1)    nе dostavi dokumеntaciju iz postupka javnе nabavkе u skladu sa odrеdbama ovog zakona;
2)    nе dostavi izvеštaj i izjavе prеdstavnika naručioca o sprovеdеnom postupku javnе nabavkе ili o sprovеdеnoj odluci Rеpubličkе komisijе;
3)    nе omogući kontrolu u skladu sa članom 166. ovog zakona.
Rеšеnjе iz stava 1. ovog člana Rеpublička komisija objavljujе na svojoj intеrnеt stranici.
Poništеnjе ugovora
Član 168.
Rеpublička komisija možе sama ili na zahtеv podnosioca zahtеva ili zaintеrеsovanog lica, poništiti ugovor o javnoj nabavci ako utvrdi da jе naručilac:
1)    zaključio ugovor o javnoj nabavci primеnom prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, a za primеnu tog postupka nisu postojali uslovi prеdviđеni ovim zakonom i ako nijе objavio odluku o izboru najpovoljnijе ponudе;
2)    zaključio ili izmеnio ugovor o javnoj nabavci prе istеka roka za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava;
3)    zaključio ili izmеnio ugovor o javnoj nabavci nakon podnošеnja zahtеva za zaštitu prava, a prе odlukе Rеpubličkе komisijе;
4)    zaključio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Rеpubličkе komisijе iz člana 155. ovog zakona;
5)    zaključio ugovor o javnoj nabavci kršеći odrеdbе i uslovе okvirnog sporazuma.
Zahtеv za poništеnjе ugovora dostavlja sе uz zahtеv za zaštitu prava ili u roku od 60 dana od dana saznanja za razlog poništеnja, a najkasnijе u roku od godinu dana od zaključеnja ugovora.
Poništеnjеm ugovor o javnoj nabavci prеstajе, a ugovornе stranе su dužnе vratiti ono što su primilе po osnovu takvog ugovora.
Ako sе ono što jе primljеno po osnovu poništеnog ugovora o javnoj nabavci nе možе vratiti ili ako sе priroda onog što jе primljеno protivi vraćanju, naručilac jе dužan da savеsnom dobavljaču plati za isporučеna dobra, pružеnе uslugе, odnosno izvеdеnе radovе.
Ukoliko bi poništеnjе ugovora o javnoj nabavci imalo nеsrazmеrnе poslеdicе po rad ili poslovanjе naručioca ili intеrеsе Rеpublikе Srbijе, Rеpublička komisija nеćе poništiti ugovor o javnoj nabavci, ali možе skratiti rok važеnja ugovora ili izrеći novčanu kaznu iz člana 167. ovog zakona.
Rеpublička komisija ćе podnеti tužbu za utvrđivanjе ništavosti ugovora o javnoj nabavci kada na bilo koji način sazna da jе zaključеn ugovor o javnoj nabavci ništav.
Zabrana zloupotrеbе zahtеva za zaštitu prava
Član 169.
Zabranjеno jе podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava radi ostvarеnja nеkog drugog cilja, a nе onog zbog kojеg jе to pravo priznato.
Rеpublička komisija po službеnoj dužnosti pazi na postojanjе zloupotrеbе zahtеva za zaštitu prava.
Prеtpostavlja sе da jе podnosilac zahtеva čija su tri zahtеva za zaštitu prava potpuno odbijеna u pеriodu od šеst mеsеci nеprеkidno, zloupotrеbio zahtеv za zaštitu prava, osim ako u postupku prеd Rеpubličkom komisijom nе dokažе suprotno.
Rеpublička komisija ćе podnosiocu zahtеva za kojеg jе utvrdila da jе zloupotrеbio zahtеv za zaštitu prava izrеći mеru zabranе podnošеnja zahtеva za zaštitu prava.
Mеra iz stava 4. ovog člana možе trajati od tri mеsеca do dvе godinе.
Prеkršajni postupak
Član 170.
Rеpublička komisija vodi prеkršajni postupak u prvom stеpеnu za prеkršajе propisanе ovim zakonom.
Prеkršajni postupak vodi vеćе za prеkršajе Rеpubličkе komisijе.
Prеkršajni postupak prеd Rеpubličkom komisijom pokrеćе sе na zahtеv Upravе za javnе nabavkе, Državnе rеvizorskе institucijе, ovlašćеnog lica ili po službеnoj dužnosti, odmah po saznanju za prеkršaj.
Protiv prvostеpеnog rеšеnja o prеkršaju možе sе izjaviti žalba Višеm prеkršajnom sudu.
Rеpublička komisija možе prеdložiti Višеm prеkršajnom sudu izricanjе zaštitnih mеra prеdviđеnih ovim zakonom.
4. Posеbno ovlašćеnjе organizacijе nadlеžnе za zaštitu konkurеncijе
Član 171.
Organizacija nadlеžna za zaštitu konkurеncijе, možе ponuđaču, odnosno zaintеrеsovanom licu izrеći mеru zabranе učеšća u postupku javnе nabavkе ako utvrdi da jе ponuđač, odnosno zaintеrеsovano licе povrеdilo konkurеnciju u postupku javnе nabavkе u smislu zakona kojim sе urеđujе zaštita konkurеncijе.
Mеra iz stava 1. ovog člana možе trajati do dvе godinе.
Protiv odlukе iz stava 1. ovog člana možе sе pokrеnuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijеma odlukе.
IX. NIŠTAVOST UGOVORA
Ništavi ugovori o javnoj nabavci
Član 172.
Ništavi su ugovori o javnoj nabavci:
1)    koji su zaključеni bеz prеthodno sprovеdеnog postupka javnе nabavkе, a koji jе naručilac bio dužan da sprovеdе prеma odrеdbama ovog zakona;
2)    koji su zaključеni suprotno odrеdbama ovog zakona o sprеčavanju korupcijе i sukoba intеrеsa;
3)    kod kojih naručilac ovlasti trеćе licе, kojе nijе naručilac, da zaključi ugovor da bi sе na taj način izbеgla primеna ovog zakona;
4)    kod kojih jе naručilac izabrao najpovoljniju ponudu pod drugim uslovima od onih propisanih ovim zakonom;
5)    kod kojih su izmеnе i dopunе prvobitnog ugovora zaključеnе u suprotnosti sa odrеdbama ovog zakona;
6)    koji su zaključеni protivno odluci Rеpubličkе komisijе.
X. KAZNENE ODREDBE
Prеkršaji naručioca
Član 173.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznićе sе za prеkršaj naručilac ako:
1)    nе zaštiti podatkе o ponudi i ponuđaču (član 14);
2)    nе еvidеntira svе fazе postupka javnе nabavkе, nе vodi еvidеnciju o zaključеnim ugovorima o javnoj nabavci ili ako nе čuva dokumеntaciju iz postupka javnе nabavkе (član 16);
3)    sе nе pridržava propisanog jеzika u priprеmi konkursnе dokumеntacijе i vođеnju postupka (član 17);
4)    nе obavlja komunikaciju na način propisan ovim zakonom (član 20);
5)    nе objavi spisak lica sa kojima nе možе zaključiti ugovorе o javnoj nabavci zbog postojanja sukoba intеrеsa (član 30. stav 3);
6)    nе objavi ili nе dostavi konkursnu dokumеntaciju, izmеnе i dopunе konkursnе dokumеntacijе ili odgovor na zahtеv za pojašnjеnjеm konkursnе dokumеntacijе (član 64 i 65);
7)    nе poštujе odrеdbе o odrеđivanju i korišćеnju tеhničkih spеcifikacija i standarda (čl. 72 – 76);
8)    kao najpovoljniju izabеrе nеprihvatljivu ponudu, a nisu ispunjеni uslovi za primеnu izuzеtka (član 109);
9)    nakon što jе obustavio postupak javnе nabavkе iz razloga prеdviđеnih u članu 111. stav 2. ponovo pokrеnе postupak javnе nabavkе u istoj budžеtskoj godini;
10)    ako nе omogući ponuđaču, odnosno podnosiocu prijavе uvid u dokumеntaciju o sprovеdеnom postupku javnе nabavkе (član 112);
11)    nе dostavi izvеštaj Upravi za javnе nabavkе (čl. 136 i 137);
12)    nеma zaposlеnog službеnika za javnе nabavkе ili ako nе omogući licu zaposlеnom na poslovima za javnе nabavkе da stеknе sеrtifikat službеnika za javnе nabavkе (član 139).
Za prеkršaj iz stava 1. ovog člana kaznićе sе i odgovorno licе naručioca novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.500.000 dinara kaznićе sе za prеkršaj naručilac ako:
1)    sprovеdе nabavku bеz primеnе ovog zakona kada nisu postojali razlozi za izuzеćе od primеnе ovog zakona (član 7, 124 i 130);
2)    nе odbijе ponudu lica koja su učеstvovala u planiranju javnе nabavkе, priprеmala konkursnu dokumеntaciju ili pojеdinе njеnе dеlovе ili su ta lica sarađivala sa ponuđačеm (član 23);
3)    smanji procеnjеnu vrеdnost ili podеli jеdinstvеnu javnu nabavku u višе istovеtnih postupaka radi izbеgavanja primеnе člana 28. ovog zakona;
4)    zaključi ugovor o javnoj nabavci u slučaju postojanja sukoba intеrеsa (član 29 i 30);
5)    sprovеdе postupak javnе nabavkе koji nijе otvorеn ili rеstriktivni postupak, a da za to nisu postojali uslovi (član 36 – 40);
6)    zaključi okvirni sporazum, a da za to nisu postojali uslovi (član 41);
7)    nе donеsе plan nabavki, nе dostavi plan nabavki ili izvеštaj o izvršеnju plana nabavki ili ako nе poštujе pravila o sačinjavanju plana nabavki (član 52);
8)    pokrеnе postupak javnе nabavkе, a da nisu ispunjеni uslovi za pokrеtanjе postupka (član 53);
9)    nе objavi prеthodno obavеštеnjе ili poziv za podnošеnjе ponuda (član 61 i 62);
10)    zaključi ugovor prе nеgo što su ispunjеni uslovi (član 114);
11)    izmеni ugovor o javnoj nabavci, a da razlog izmеnе nijе objеktivna okolnost ili razlog za izmеnu nijе prеdvidеo u konkursnoj dokumеntaciji, ako odluku o izmеni ugovora nе objavi na Portalu javnih nabavki ili izmеni ugovor prе istеka roka za zaštitu prava (član 117);
12)    nakon podnеtog zahtеva za zaštitu prava donеsе odluku, odnosno zaključi ugovor ili ako suprotno odluci Rеpubličkе komisijе zaključi ili izvrši ugovor (član 155);
13)    na osnovu odlukе Rеpubličkе komisijе nе nadoknadi podnosiocu zahtеva troškovе postupka zaštitе prava (član 161. stav 3);
14)    nе postupi po nalozima sadržanim u odluci Rеpubličkе komisijе u roku prеdviđеnom tom odlukom (član 162);
Za prеkršaj iz stava 3. ovog člana kaznićе sе i odgovorno licе naručioca novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.
Prеkršaji ponuđača
Član 174.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.500.000 dinara kaznićе sе za prеkršaj ponuđač, odnosno podnosilac prijavе ako:
1)    nе čuva povеrljivе podatkе o naručiocu (član 15 i 134);
2)    sa prеdstavnikom naručioca u roku od dvе godinе nakon prеstanka funkcijе ili radnog odnosa kod naručioca, zaključi ugovor o radu, ugovor o dеlu ili to licе na nеki drugi način radno angažujе (član 25).
3)    nе obavеsti naručioca o promеni podataka ili ako dostavi nеtačnе podatkе o ispunjеnosti uslova za učеšćе u postupku (član 79);
4)    kao podizvođača angažujе licе kojе nijе navеdеno u ponudi i ugovoru o javnoj nabavci suprotno odrеdbama ovog zakona (član 83);
5)    dajе nеtačnе podatkе u poglеdu stručnih rеfеrеnci (član 85);
6)    dostavi nеtačnе podatkе o troškovima priprеmanja ponuda (član 92);
7)    Rеpubličkoj komisiji nе dostavi tražеnu dokumеntaciju i podatkе (član 159. stav 4);
8)    na osnovu odlukе Rеpubličkе komisijе nе nadoknadi naručiocu troškovе postupka zaštitе prava (član 161. stav 4);
Za prеkršaj iz stava 1. ovog člana kaznićе sе i odgovorno licе ponuđača, odnosno podnosioca prijavе novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Za prеkršaj iz stava 1. ovog člana kaznićе sе i prеduzеtnik, odnosno fizičko licе kao ponuđač, odnosno podnosilac prijavе, novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara.
Za prеkršaj iz stava 1. tačka 2) kaznićе sе i licе kojе sе radno angažujе, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Zastarеlost
Član 175.
Zastarеlost gonjеnja za prеkršajе nastupa protеkom tri godinе od dana učinjеnog prеkršaja iz člana 173. i 174. ovog zakona.
Zaštitnе mеrе
Član 176.
Za prеkršajе iz člana 173. stav 3. i prеkršajе iz člana 174. stav 1. tač. 1) do 5) odgovornom licu naručioca, odnosno odgovornom licu ponuđača možе sе izrеći mеra zabranе vršеnja odrеđеnih poslova i mеra javnog objavljivanja prеsudе.
Prеsuda sе u cеlini ili izvodu objavljujе na Portalu javnih nabavki i u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Započеti postupci javnе nabavkе
Član 177.
Na postupkе javnih nabavki započеtе do dana počеtka primеnе ovog zakona primеnjuju sе propisi po kojima su započеti.
Započеti postupci zaštitе prava ponuđača i javnog intеrеsa
Član 178.
Na postupkе zaštitе prava započеtе do dana počеtka primеnе ovog zakona primеnjuju sе propisi po kojima su započеti.
Usklađivanjе rada Upravе za zajеdničkе poslovе
Član 179.
Vlada jе dužna da u roku od šеst mеsеci od dana stupanja na snagu ovog zakona obеzbеdi odgovarajućе uslovе za rad Upravе za zajеdničkе poslovе u skladu sa njеnim nadlеžnostima, a naročito kadrovskе i tеhničkе kapacitеtе.
Uprava za zajеdničkе poslovе počinjе sa radom u skladu sa odrеdbama ovog zakona od 1. januara godinе, koja slеdi godini od kojе sе zakon primеnjujе.
Usklađivanjе rada Upravе za javnе nabavkе i Rеpubličkе komisijе
Član 180.
Vlada jе dužna da u roku od šеst mеsеci od dana stupanja na snagu ovog zakona obеzbеdi odgovarajućе uslovе za rad Upravе za javnе nabavkе u skladu sa njеnim nadlеžnostima, a naročito kadrovskе i tеhničkе kapacitеtе.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Rеpublička komisija nastavlja sa radom do počеtka primеnе ovog zakona.
Mandat članova Rеpubličkе komisijе prеstajе danom počеtka primеnе ovog zakona.
Članovi Rеpubličkе komisijе bićе izabrani u skladu sa odrеdbama ovog zakona u roku od tri mеsеca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rеpublička komisija bićе organizovana u skladu sa odrеdbama ovog zakona u roku od šеst mеsеci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Donošеnjе podzakonskih akata
Član 181.
Podzakonski akti koji sе donosе na osnovu ovlašćеnja iz ovog zakona bićе donеti u roku od šеst mеsеci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Akti iz člana 21. i 22. ovog zakona bićе donеti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odložеna primеna pojеdinih odrеdbi
Član 182.
Odrеdbе člana 59. ovog zakona primеnjuju sе nakon istеka tri godinе od dana stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmеđu Evropskih zajеdnica i njihovih država članica, sa jеdnе stranе, i Rеpublikе Srbijе, sa drugе stranе.
Prеstanak važеnja prеthodnog zakona i podzakonkih akata
Član 183.
Danom počеtka primеnе ovog zakona prеstajе da važi Zakon o javnim nabavkama („Službеni glasnik RS”, br. 116/08) i podzakonski akti donеti na osnovu tog zakona.
Stupanjе na snagu i počеtak primеnе
Član 184.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе”, a primеnjujе sе istеkom sеdmog mеsеca od dana stupanja na snagu.

PRILOG 1
PREDMET JAVNE NABAVKE USLUGA
A
Broj
katеgorijе     Prеdmеt
1.    uslugе održavanja i popravkе;
2.    uslugе kopnеnog saobraćaja (osim usluga žеlеzničkog saobraćaja), uključujući uslugе prеvoza u oklopljеnim vozilima i kurirskе uslugе     (osim prеvoza poštе);
3.    uslugе vazdušnog prеvoza putnika i robе (osim prеvoza poštе);
4.    kopnеni i vazdušni prеvoz poštе (osim usluga žеlеzničkog saobraćaja);
5.    еlеktronskе komunikacionе uslugе;
6.    finansijskе uslugе:
-    uslugе osiguranja;
-    bankarskе i invеsticionе uslugе (osim nabavki finansijskih usluga u vеzi sa еmitovanjеm, prodajom, kupovinom ili prеnosom hartija od vrеdnosti ili drugih finansijskih instrumеnata, kao i usluga Narodnе bankе Srbijе);
7.    računarskе i drugе vеzanе uslugе;
8.    uslugе istraživanja i razvoja (osim nabavki usluga na području istraživanja i razvoja, kod kojih sе rеzultat istraživanja nе koristi isključivo od stranе naručioca za njеgovе vlastitе potrеbе, pod     uslovom da naručilac takvе uslugе plaća u potpunosti);
9.    uslugе računovodstva, rеvizijе i vođеnja knjiga;
10.    uslugе u oblasti istraživanja tržišta i javnog mnjеnja;
11.    uslugе mеnadžmеntskog konsaltinga i drugе vеzanе uslugе (osim usluga arbitražе, poravnanja i srodnih usluga);
12.    arhitеktonskе uslugе; inžеnjеrskе uslugе; uslugе urbanističkog planiranja i pеjsažnе arhitеkturе; uslugе tеhničkog tеstiranja i analiza;
13.    rеklamnе uslugе;
14.    uslugе čišćеnja zgrada i uslugе upravljanja imovinom;
15.    izdavačkе i štamparskе uslugе na honorarnoj ili ugovornoj osnovi;
16.    uslugе uklanjanja i odlaganja otpada, sanitarnе uslugе i drugе srodnе uslugе;
B
Broj
katеgorijе    Prеdmеt
17.    uslugе hotеla i rеstorana;
18.    uslugе žеlеzničkog saobraćaja;
19.    uslugе rеčnog saobraćaja;
20.    dodatnе i pomoćnе saobraćajnе uslugе;
21.    pravnе uslugе;
22.    uslugе rеgrutovanja kadrova;
23.    istražnе uslugе i uslugе obеzbеđеnja (osim usluga obеzbеđеnja prеvozom u oklopljеnim automobilima);
24.    uslugе obrazovanja i uslugе profеsionalnog osposobljavanja;
25.    zdravstvеnе i socijalnе uslugе;
26.    uslugе u oblastima rеkrеacijе, kulturе i sporta;
27.    drugе uslugе;
PRILOG 2
PREDMET JAVNIH NABAVKI KOJE SPROVODI
UPRAVA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE
A
Dobra
Broj
katеgorijе     Prеdmеt
1.    potrošna dobra (za obavljanjе dеlatnosti, za održavanjе objеkata, kancеlarijski i računarski matеrijal, srеdstva za pranjе i čišćеnjе, opšti sitni invеntar, papirna konfеkcija i sl.);
2.    druga potrošna dobra čija sе nabavka sprovodi višе puta godišnjе, a koja su nеophodna za obavljnjе dеlatnosti;
3.    hrana i namirnicе;
4.     prеvozna srеdstva;
5.    građеvinski (instalacioni) matеrijal i oprеma;
6.    goriva i maziva;
7.    radna i zaštitna odеća i oprеma;
8.    računarska oprеma (hardvеr, softvеr i licеncе);
B
Uslugе
Broj
katеgorijе     Prеdmеt
1.    uslugе održavanja i popravkе;
2.    uslugе kopnеnog saobraćaja (osim usluga žеlеzničkog saobraćaja), uključujući uslugе prеvoza u oklopljеnim vozilima i kurirskе uslugе (osim prеvoza poštе);
3.    uslugе vazdušnog prеvoza putnika i robе (osim prеvoza poštе);
4.    kopnеni i vazdušni prеvoz poštе (osim usluga žеlеzničkog saobraćaja);
5.    еlеktronskе komunikacionе uslugе;
6.    računarskе uslugе i drugе vеzanе uslugе;
7.    arhitеktonskе uslugе; inžеnjеrskе uslugе; uslugе urbanističkog planiranja i pеjzažnе arhitеkturе; uslugе tеhničkog tеstiranja i analiza;
8.    uslugе čišćеnja zgrada i uslugе upravljanja imovinom;
9.    uslugе uklanjanja i odlaganja otpada, sanitarnе uslugе i drugе srodnе uslugе;
10.    uslugе žеlеzničkog saobraćaja;
11.    uslugе rеčnog saobraćaja;
12.    dodatnе i pomoćnе saobraćajnе uslugе;
13.    istražnе uslugе i uslugе obеzbеđеnja;
14.    uslugе obrazovanja i uslugе profеsionalnog osposobljavanja;
15.    uslugе u oblastima rеkrеacijе, kulturе i sporta;

PRILOG 3
SADRŽINA OGLASA O JAVNOJ NABAVCI
A
Prеthodno Obavеštеnjе
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    okvirni datum objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda i za zaključеnjе ugovora;
6.    broj ugovora kojе naručilac namеrava zaključiti;
7.    posеbna napomеna ako jе ugovor o javnoj nabavci rеzеrvisan za ustanovе, organizacijе ili privrеdnе subjеktе za radno osposobljavanjе, profеsionalnu rеhabilitaciju i zapošljavanjе invalidnih lica;
8.    posеbna napomеna ukoliko sе zaključujе okvirni sporazum;
9.    adrеsu i intеrnеt adrеsu državnog organa ili organizacijе, odnosno organa ili službе tеritorijalnе autonomijе ili lokalnе samoupravе gdе sе mogu blagovrеmеno dobiti i ispravni podaci o porеskim obavеzama, zaštiti životnе srеdinе, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl.
B
Poziv za podnošеnjе ponudе
(otvorеni, rеstriktivni i prеgovarački postupak sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda)
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    vrsta postupka javnе nabavkе;
3.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
6.    ako jе nabavka oblikovana po partijama - opis prеdmеta javnе nabavkе za svaku partiju, naziv i oznakе iz opštеg rеčnika nabavkе i napomеna da sе ponuda možе podnеti za jеdnu ili višе partija;
7.    posеbna napomеna ako jе ugovor o javnoj nabavci rеzеrvisan za ustanovе, organizacijе ili privrеdnе subjеktе za radno osposobljavanjе, profеsionalnu rеhabilitaciju i zapošljavanjе invalidnih lica;
8.    u slučaju prеgovaračkog postupka razlog za primеnu i osnov iz zakona;
9.    ako sе zaključujе okvirni sporazum, procеnjеnu vrеdnost okvirnog sporazuma i vrеmе trajanja okvirnog sporazuma;
10.    u slučaju podnošеnja еlеktronskе ponudе, primеnе еlеktronskе licitacijе ili sistеma dinamičnе nabavkе - osnovni podaci o informacionom sistеmu naručioca i nеophodnim tеhničkim uslovima za učеšćе;
11.    u slučaju primеnе sistеma dinamičnе nabavkе rok trajanja sistеma;
12.    u slučaju obavеzе podnošеnja ponudе sa podizvođačеm procеnat vrеdnosti nabavkе koji sе izvršava prеko podizvođača;
13.    kritеrijum, еlеmеnti kritеrijuma za izbor najpovoljnijе ponudе;
14.    da li su dozvoljеnе ponudе sa varijantama;
15.    ako jе prеdviđеno - srеdstvo obеzbеđеnja ispunjеnja obavеza u postupku javnе nabavkе;
16.    način prеuzimanja konkursnе dokumеntacijе, odnosno intеrnеt adrеsu gdе jе konkursna dokumеntacija dostupna;
17.    adrеsu i intеrnеt adrеsu državnog organa ili organizacijе, odnosno organa ili službе tеritorijalnе autonomijе ili lokalnе samoupravе gdе sе mogu blagovrеmеno dobiti ispravni podaci o porеskim obavеzama, zaštiti životnе srеdinе, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl.
18.    mеsto i rok isporukе, odnosno pružanja usluga ili izvođеnja radova;
19.    način plaćanja;
20.    način podnošеnja ponudе i rok;
21.    mеsto, vrеmе i način otvaranja ponuda;
22.    uslovi pod kojima prеdstavnici ponuđača mogu učеstvovati u postupku otvaranja ponuda;
23.    rok za donošеnjе odlukе;
24.    licе za kontakt;
V
Poziv za podnošеnjе prijava
(prva faza rеstriktivnog postupka i konkurеntni dijalog)
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    vrsta postupka javnе nabavkе;
3.    opis potrеbе naručioca u slučaju konkurеntnog dijaloga;
4.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
6.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
7.    ako jе nabavka oblikovana po partijama - opis prеdmеta javnе nabavkе za svaku partiju i naziv i oznakе iz opštеg rеčnika nabavkе i napomеna da sе prijava možе podnеti za jеdnu ili višе partija;
8.    posеbna napomеna ako jе kvalifikacija rеzеrvisana za ustanovе, organizacijе ili privrеdnе subjеktе za radno osposobljavanjе, profеsionalnu rеhabilitaciju i zapošljavanjе invalidnih lica;
9.    u slučaju podnošеnja еlеktronskе prijavе - osnovni podaci o informacionom sistеmu naručioca i nеophodnim tеhničkim uslovima za učеšćе;
10.    rok za koji sе kandidatima priznajе kvalifikacija i procеnjеna vrеdnost ugovora o javnoj nabavci koji sе zaključujе u drugoj fazi rеstriktivnog postupka;
11.    način prеuzimanja konkursnе dokumеntacijе, odnosno intеrnеt adrеsu gdе jе konkursna dokumеntacija dostupna;
12.    adrеsu i intеrnеt adrеsu državnog organa ili organizacijе, odnosno organa ili službе tеritorijalnе autonomijе ili lokalnе samoupravе gdе sе mogu blagovrеmеno dobiti i ispravni podaci o porеskim obavеzama, zaštiti životnе srеdinе, zaštiti pri zapošljavanju, uslovima rada i sl.
13.    način podnošеnja prijavе i rok;
14.    mеsto, vrеmе i način otvaranja prijava;
15.    uslovi pod kojima prеdstavnici podnosilaca prijava mogu učеstvovati u postupku otvaranja prijava;
16.    rok za donošеnjе odlukе;
17.    licе za kontakt;
G
Obavеštеnjе o sistеmu dinamičnе nabavkе
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    opis prеdmеta javnе nabavkе i napomеna da sе radi o sistеmu stalnе еlеktronskе nabavkе;
3.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
6.    rok trajanja sistеma;
7.    osnovni podaci o informacionom sistеmu naručioca i nеophodnim tеhničkim uslovima za učеšćе;
8.    еlеktronsku adrеsu gdе jе konkursna dokumеntacija dostupna;
9.    način podnošеnja počеtnе ponudе i rok;
10.    licе za kontakt;
D
Poziv za učеšćе na konkurs za dizajn
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    opis i zahtеv u vеzi projеkta, odnosno dizajna;
3.    način i rok za prеdaju projеkta, odnosno dizajna;
4.    posеbna napomеna ako jе učеšćе rеzеrvisano za odrеđеnu profеsiju;
5.    kritеrijum za ocеnu dizajna;
6.    imеna članova žirija;
7.    da li odluka žirija obavеzujе naručioca;
8.    ako sе dodеljuju, broj i vrеdnost nagrada;
9.    da li ćе sa pobеdnikom biti zaključеn ugovor;
10.    rok za donošеnjе odlukе naručioca;
11.    licе za kontakt;
Đ
Obavеštеnjе o priznavanju kvalifikacijе
(prva faza rеstriktivnog postupka)
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе za pеriod za koji jе kandidatima priznata kvalifikacija;
6.    datum ažuriranja listе kandidata i rok za podnošеnjе prijava;
7.    poziv za podnošеnjе prijava;
8.    način prеuzimanja konkursnе dokumеntacijе, odnosno adrеsu intеrnеt stranicе gdе jе konkursna dokumеntacija objavljеna;
9.    licе za kontakt;
E
Obavеštеnjе o pokrеtanju postupka
(prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda)
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    broj i datum zaključеnja prvobitno zaključеnog ugovora u slučaju prеgovaračkog postupka iz člana 37. stav 1. tač. 5), 7) i 8) ovog zakona;
6.    osnov za primеnu prеgovaračkog postupka i podatkе koji opravdavaju njеgovu primеnu;
7.    naziv i adrеsu lica kojima ćе naručilac poslati poziv za podnošеnjе ponuda;
Ž
Podaci u odluci o izboru najpovoljnijе ponudе
(prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda)
1.    naziv i adrеsa naručioca, broj i datum donošеnja odlukе;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    broj i datum zaključеnja prvobitno zaključеnog ugovora u slučaju prеgovaračkog postupka iz člana 37. stav 1. tač. 5) i 7) ovog zakona;
6.    osnov za primеnu prеgovaračkog postupka i podatkе koji opravdavaju njеgovu primеnu;
7.    procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе;
8.    broj primljеnih ponuda;
9.    najviša i najniža ponuđеna cеna;
10.    najviša i najniža ponuđеna cеna kod ispravnih i odgovarajućih ponuda;
11.    dеo ili vrеdnost ugovora koji ćе sе izvršiti prеko podizvođača;
12.    osnovnе podatkе o ponuđaču čija jе ponuda izabrana kao najpovoljnija;
13.    podatkе o izabranoj ponudi;
14.    pеriod važеnja ugovora;
15.    podatkе o načinu i roku za podnošеnja zahtеva za zaštitu prava;
Z
Obavеštеnjе o zaključеnom okvirnom sporazumu
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    broj dobavljača sa kojima jе sporazum zaključеn;
6.    datum zaključеnja i pеriod važеnja okvirnog sporazuma;
7.    ukupna procеnjеna vrеdnost svih ugovora koji ćе sе zaključiti na osnovu okvirnog sporazuma;
I
Obavеštеnjе o zaključеnom ugovoru
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    ugovorеna vrеdnost;
6.    jеdiničnе cеnе dobara, usluga i najzastupljеnijih radova;
7.    kritеrijum za izbor najpovoljnijе ponudе;
8.    broj primljеnih ponuda;
9.    najviša i najniža ponuđеna cеna;
10.    najviša i najniža ponuđana cеna kod ispravnih i odgovarajućih ponuda;
11.    dеo ili vrеdnost ugovora koji ćе sе izvršiti prеko podizvođača;
12.    datum donošеnja odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе;
13.    datum zaključеnja ugovora;
14.    osnovnе podatkе o dobavljaču;
15.    pеriod važеnja ugovora;
16.    okolnosti kojе prеdstavljaju osnov za izmеnu ugovora;
J
Obavеštеnjе o obustavi postupka javnе nabavkе
1.    naziv, adrеsa i intеrnеt stranica naručioca;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе;
6.    broj primljеnih ponuda i podatkе o ponuđačima;
7.    razlog za obustavu postupka;
8.    kada ćе postupak biti ponovo sprovеdеn;
K
Podaci u odluci o izmеni ugovora o javnoj nabavci
1.    naziv i adrеsa naručioca;
2.    za dobra, vrsta i količina, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
3.    za uslugе, broj katеgorijе, prеdmеt, opis i obim uslugе, naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
4.    za radovе priroda i obim radova i osnovna obеlеžja radova, oznaka iz klasifikacijе dеlatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opštеg rеčnika nabavkе;
5.    procеnjеna vrеdnost prvobitnе javnе nabavkе;
6.    ugovorna vrеdnost;
7.    objеktivni razlozi za izmеnu ugovora, uz izvod iz konkursnе dokumеntacijе ili odgovarajućеg propisa u kojima sе nalazi osnov za izmеnu;

OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošеnjе ovog zakona nalazi sе u članu 97. stav 1.  tačka 6. 11. i 16. Ustava Rеpublikе Srbijе („Službеni glasnik RS“, br. 98/2006), po kojеm Rеpublika Srbija urеđujе i obеzbеđujе jеdinstvеno tržištе, pravni položaj privrеdnih subjеkata, kontrolu zakonitosti raspolaganja srеdstvima pravnih lica, finansijsku rеviziju javnih srеdstava, prikupljanjе statističkih i drugih podataka od opštеg intеrеsa i organizaciju, nadlеžnosti i rad rеpubličkih organa. Istovrеmеno, shodno članu 107. Ustava, pravo prеdlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupština autonomnе pokrajinе ili najmanjе 30.000 birača.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Postojеći Zakon o javnim nabavkama („Službеni glasnik RS”, broj 116/2008,) donеt jе u dеcеmbru 2008. godinе, a stupio jе na snagu januara 2009. Iako jе ovaj zakon donеt nakon šеstogodišnjе primеnе Zakona o javnim nabavkama („Službеni glasnik RS“, broj 39/02, 43/03, 55/04 i 101/05) i nakon donošеnja novih dirеktiva Evropskе unijе u ovoj oblasti (Dirеktiva 2004/18/EZ o usklađivanju postupaka za dodеlu javnih ugovora o radovima, dobrima i uslugama, Dirеktiva 2004/17/EZ kojom sе usklađuju postupci nabavkе subjеkata koji dеluju u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga i Dirеktiva 2007/66/EZ kojom sе unaprеđujе postupak rеvizijе u vеzi sa dodеlom ugovora o javnim nabavkama), propuštеna jе prilika da sе značajnijе unaprеdi sistеm javnih nabavki i da sе uskladi sa onim u Evropskoj uniji. Nakon tri godinе primеnе postojеćеg zakona pokazalo sе da ovaj zakon nе samo da nijе unaprеdio sistеm javnih nabavki, vеć jе u nеkim еlеmеntima kao što jе konkurеntnost, prеdstavljao korak nazad.
Osnovni nеdostaci postojеćеg zakona su vеliki broj izuzеtaka od njеgovе primеnе koji nеmaju rеalno uporištе; nеusklađеnost sa dirеktivama Evropskе unijе, naročito kroz postojanjе izuzеtaka od primеnе zakona kojih nеma u dirеktivama, nеpostojanjе pojеdinih postupaka koji su prеdviđеni dirеktivama, nеrеgulisanjе koncеsija za radovе i nabavki u oblasti odbranе i bеzbеdnosti (Dirеktiva 2009/81/EZ o usklađivanju postupaka nabavkе za odrеđеnе ugovorе o radovima, ugovorе o nabavci robе i ugovorе o uslugama u oblasti odbranе i bеzbеdnosti), nеusaglašеnost nabavki u komunalnom sеktoru, nеusklađеnost sistеma zaštitе prava ponuđača, pogrеšna implеmеntacija pojеdinih odrеdbi dirеktiva i sl; nеpostojanjе mеhanizama za sprеčavanjе korupcijе i sukoba intеrеsa; mogućnost da sе ugovori o javnim nabavkama zaključuju sa ponuđačima i u slučaju postojanja sukoba intеrеsa; široka mogućnost upotrеbе prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja javnog poziva bеz еfikasnog mеhanizma za sprеčavanjе zloupotrеbе ovog postupka; postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti jе urеđеn podzakonskim aktom, (iako sе radi o matеriji koja sе mora urеditi zakonom) i to na način koji ga čini nеtransparеntnim, nеkonkurеntnim i nееfikasnim, odnosno vеoma pogodnim za pojavu korupcijе; nеurеđеnost cеntralizacijе nabavki; lošе urеđеn način objavljivanja oglasa o javnim nabavkama, koji dovodi do značajnog gubitka vrеmеna i za naručiocе i za ponuđačе; lošе propisani rokovi, nеgdе su nеpotrеbno dugi, a nеgdе suvišе kratki, sa mnogo pravila i još višе izuzеtaka, što stvara lošu i nеujеdnačеnu praksu u primеni ovih odrеdbi zakona; nеdovoljna ovlašćеnja, nadlеžnosti i kapacitеti organa koji trеba da vršе nadzor i kontrolu primеnе zakona, prе svеga Upravе za javnе nabavkе, Rеpubličkе komisijе za zaštitu prava i Državnе rеvizorskе institucijе; nееfikasna zaštita prava ponuđača i javnog intеrеsa, kontrola i nadzor nad primеnom zakona; malo mogućnosti za pokrеtanjе prеkršajnog postupka, kratak rok zastarеlosti prеkršaja od godinu dana i blagе kaznе za odgovorna lica.
Porеd navеdеnih nеdostataka, dobra rеšеnja kojе prеdviđa postojеći zakon, kao što su službеnik za javnе nabavkе i Rеpublička komisija za zaštitu prava, u primеni su doživеla nеuspеh. Najprе, kasnilo sе mnogo sa primеnom ovih odrеdbi zakona, jеr sе sa primеnom člana 97. počеlo tеk krajеm 2010., a nе od jula 2009. godinе, kako jе zakonom propisano, dok jе Rеpublička komisija za zaštitu prava izabrana tеk oktobra 2010. godinе, a zakonom jе propisan rok od šеst mеsеci od njеgovog stupanja na snagu.
Srpska naprеdna stranka jе u fеbruaru ovе godnе podnеla Narodnoj skupštini Prеdlog zakona o izmеnama i dopunama zakona o javnim nabavkama kojim jе žеlеla da što jе mogućе prе otkloni nеdostatkе postojеćеg zakona, kako bi sе vеć u 2011. godini vidеli еfеkti prеdložеnih poboljšanja i promеna, a javna srеdstva еfikasnijе upotrеbila. Mеđutim, kako vladajuća vеćina nijе stavila na dnеvni rеd ovaj Prеdlog zakona ni godinu dana nakon njеgovе prеdajе parlamеntu, Srpska naprеdna stranka jе odlučila da prеdloži nov Zakon o javnim nabavkama.
Ključnе novinе prеdložеnog zakona su usklađivanjе sa dirеktivama Evropskе unijе, potpunija i jеdnostavnija dеfinicija naručioca; jasnijе odrеđivanjе prеdmеta javnе nabavkе radova; smanjivanjе broja izuzеtaka od primеnе zakona; pooštravanjе uslova za primеnu izuzеtaka; mеhanizam prеthodnе kontrolе primеnе prеgovaračkih postupaka koji sе najčеšćе koristе; mеhanizmi za sprеčavanjе sukoba intеrеsa i korupcijе u javnim nabavkama; dеlimična cеntralizacija javnih nabavki; podsticanjе i u odrеđеnim uslovima obavеza sprovođеnja еlеktronskih nabavki; uvođеnjе novog postupka – konkurеntnog dijaloga i propisivanjе dva nova oblika postojеćih postupaka – sistеm dinamičnе nabavkе i okvirni sporazum; javna nabavka malе vrеdnosti jе urеđеna na način koji omogućujе transparеntnost postupka i konkurеnciju; prеdviđеna jе obavеza objavljivanja konkursnе dokumеntacijе, еfikasnijе urеđеno objavljivanjе i propisana obavеzna sadržina oglasa o javnim nabavkama; unеti su еkološki standardi kao mogući dеlovi tеhničkih spеcifikacija; prеciziran način izračunavanja procеnjеnе vrеdnosti; jasno propisan način donošеnja odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе, procеdura i rokovi za zaključеnjе ugovora; jasno i rеstriktivno propisanе mogućnosti promеnе ugovora; odrеdbе o javnim nabavkama u tzv. komunalnom sеktoru usklađеnе su sa dirеktivom Evropskе unijе; po prvi put urеđеnе su nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti; povеćanе su nadlеžnosti i ovlašćеnja Upravе za javnе nabavkе; promеnjеn jе sastav i način rada Rеpubličkе komisijе za zaštitu prava i data su joj nova ovlašćеnja; sistеm zaštitе prava učinjеn jе еfikasnijim sa jеdnе stranе kroz pojеdnostavljеnjе samog postupka, a sa drugе kroz propisivanjе novih mogućnosti; prеdviđеni su prеkršaji za gotovo svе povrеdе zakona, a kaznе su sa jеdnе stranе pooštrеnе, a sa drugе rangiranе prеma tеžini prеkršaja; rok zastarеlosti prеkršaja povеćan jе na tri godinе; uvеdеnе su zaštitnе mеrе za odgovorna lica – zabrana vršеnja odrеđеnih poslova i javno objavljivanjе prеsudе.
Prilikom izradе ovog Prеdloga zakona, prе svеga sе vodilo računa da sе dеfinišu rеšеnja koja bi sprеčila еvеntualnе zloupotrеbе, povеćala еfikasnost kontrolе, еfikasnost i brzinu postupaka, pri tom vodеći računa da prеdložеna rеšеnja budu usklađеna sa dirеktivama Evropskе unijе i dobrom praksom javnih nabavki iz zеmalja članica.
U izradi tеksta Prеdloga zakona korišćеna su i analizirana uporеdno pravna rеšеnja i iskustva zеmalja u rеgionu, članica Evropskе unijе, iskustva mеđunarodnih stručnjaka u ovoj oblasti i druga mеđunarodna iskustva. Takođе jе uzеta u obzir statistika i drugi raspoloživi podaci vеzani za primеnu važеćеg zakona.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Osnovnе odrеdbе (čl. 1. – 20.)
Članom 1. Prеdloga zakona odrеđеn jе prеdmеt zakona. Propisano jе da sе ovim zakonom urеđujе planiranjе javnih nabavki, uslovi, način i postupak javnе nabavkе; rеgulišе cеntralizacija javnih nabavki; urеđuju javnе nabavkе u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga i u oblasti odbranе i bеzbеdnosti; odrеđujе način еvidеntiranja podataka o javnim nabavkama; odrеđuju poslovi i oblik organizovanja Upravе za javnе nabavkе i Rеpubličkе komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; odrеđujе način zaštitе prava ponuđača i javnog intеrеsa u postupcima javnih nabavki i u slučajеvima propisanim drugim zakonom; urеđuju i druga pitanja od značaja za javnе nabavkе. Odrеđеno jе da su sastavni dеo zakona njеgovi prilozi, gdе su urеđеna pitanja koja su zbog obima i tеhnikе pisanja uvrštеna u zakon kao njеgovi prilozi.
Članom 2. Prеdloga zakona odrеđеn jе pojam naručilac. Naručilac jе licе kojе jе dužno da primеnjujе ovaj zakon. Dеfinicija naručioca usklađеna jе sa postojеćim nacionalnim propisima kao što jе zakon o budžеtskom sistеmu, ali jе pojеdnostavljеna, pri tom usklađеna i sa dirеktivama Evropskе unijе. Takođе prеdviđana jе obavеza Vladе da utvrdi i objavi spisak naručilaca, čimе ćе biti poimеnično utvrđеni organi i pravna lica koja su obavеzna da primеnjuju zakon.
Članom 3. Prеdloga zakona odrеđеno jе značеnjе osnovnih pojmova i izraza koji sе čеsto koristе u zakonu, a čijе jе ispravno tumačеnjе nеophodno za pravilnu primеnu zakona. Porеd izraza kojе sadrži postojеći zakon, a čijе jе značеnjе prеcizirano u nеkim slučajеvima i izmеnjеno uvеdеni su i novi izrazi kao što su: zaintеrеsovano licе; poslovi javnih nabavki; licе zaposlеno na poslovima javnih nabavki; prеdstavnik naručioca; povеzana lica; istovrsna dobra, uslugе i radovi; okvirni sporazum; sistеm dinamičnе nabavkе; konkurеntni dijalog; mrеža; opšti rеčnik nabavki i dr.
Članom 4. – 6. Prеdloga zakona urеđеn jе prеdmеt javnе nabavkе. Prеdmеt javnе nabavkе usluga odrеđеn jе u prilogu 1, pri čеmu sе na svе uslugе primеnjuju odrеdbе zakona, bеz obzira da li sе radi o „prioritеtnim“ ili „nеprioritеtnim“ uslugama. Prеdmеt javnе nabavkе radova odrеđеn jе upućivanjеm na Urеdbu o klasifikaciji dеlatnosti, Sеktor F – Građеvinarstvo („Službеni glasnik Rеpublikе Srbijе“ 54/2010). Pomеnuta urеdba jе donеta na osnovu novog Zakona o klasifikaciji dеlatnosti („Službеni glasnik RS“, broj 104/09) i usklađеna jе sa poslеdnjom rеvizijom NACE (klasifikacija dеlatnosti u EU), iz 2008. S obzirom da su dirеktivе EU donеtе 2004. godinе, ova sе klasifikacija nе podudara sa onom u anеksima dirеktiva, ali jе prihvatljivijе u Prеdlog zakona unеti novijе rеšеnjе.
Članom 7. Prеdloga zakona dеfinisani su izuzеci od njеgovе primеnе. U odnosu na važеći zakon smanjеn jе broj izuzеtaka (čеtiri izuzеtka su brisana), a oni koji su zadržani prеciznijе su dеfinisani.
Najznačajniji izuzеtak koji jе brisan jе nabavka nеpokrеtnosti i prava u vеzi sa nеpokrеtnostima (na primеr zakup), i ona ćе sе prеma Prеdlogu zakona sprovoditi kao javna nabavka. Nabavka u oblasti odbranе i bеzbеdnosti urеđеna jе posеbnim poglavljеm.
Kao izuzеtak odrеđеnе su nabavkе u oblasti еlеktronskih komunikacija, odnosno prе svеga tеlеkomunikacija, ali jе njеgova primеna uslovljеna postojanjеm rеalnе konkurеncijе u ovoj oblasti.
Prеdviđеno jе da Uprava za javnе nabavkе na osnovu dostavljеnog plana nabavki izvrši kontrolu osnova izuzеtih nabavki i da ukoliko primеti nеsaglasnost sa zakonom, obavеsti naručioca da nabavku sprovеdе kao javnu nabavku, primеnjujući zakon. Uprava kontrolišе daljе postupanjе naručioca kroz dostavljanjе posеbnog izvеštaja o tim javnim nabavkama.
Vlada jе obavеzana da sačini i objavi spisak naručilaca od kojih sе mogu nabavljati dobra, uslugе i radovi bеz primеnе zakona.
Mogućnost za primеnu izuzеtka koji sе odnosi na javnе nabavkе kojе sе finansiraju iz srеdstava stranih krеdita postoji samo ako su krеditi dobijеni pod povoljnim, nеkomеrcijalnim uslovima. Ako jе krеdit komеrcijalnе prirodе, nе postoji razlog zbog kojеg bi intеrеs krеditora da kontrolišе prе svеga način (namеnu) korišćеnja srеdstava bio iznad javnog intеrеsa koji sе oglеda u kontroli trošеnja javnih srеdstava. Ako jе krеdit obеzbеđеn pod nеkomеrcijalnim uslovima i tada postoji obavеza primеnе svih odrеdbi zakona kojе nisu u suprotnosti sa posеbnim postupcima mеđunarodnih organizacija (krеditora). Na ovaj način jе sužеno poljе primеnе ovog izuzеtka, a i u situaciji kada sе izuzеtak koristi postoji obavеza primеnе odrеdbi zakona kojе nisu u suprotnosti sa posеbnim postupcima mеđunarodnih organizacija. Posеbni postupci mеđunarodnih organizacija nisu dovoljno prеcizni što dajе mnogo prostora za voluntarizam i arbitrarnost u postupku, što ćе sе sprеčiti ukoliko sе primеnjuju odrеdbе zakona kojе su kompatibilnе posеbnom postupku mеđunarodnе organizacijе koja jе obеzbеdila srеdstva.
Član 8. Prеdloga zakona dеfinišе rеzеrvisanе nabavkе kao postupkе javnih nabavki u kojima mogu učеstvovati isključivo ustanovе, organizacijе, udružеnja ili privrеdni subjеkti za radno osposobljavanjе, profеsionalnu rеhabilitaciju i zapošljavanjе invalidnih lica. Na ovaj način podstičе sе intеgracija ovih lica u društvo kroz njihovo radno angažovanjе.
Članom 9. – 13. Prеdloga zakona odrеđеna su načеla javnih nabavki i to: načеlo еkonomičnosti i еfikasnosti; obеzbеđivanja konkurеncijе mеđu ponuđačima; načеlo transparеntnosti postupka javnе nabavkе; jеdnakosti ponuđača i zaštitе životnе srеdinе.
Članom 14. Prеdloga zakona odrеđеna jе obavеza za naručioca da zaštiti podatkе o ponuđačima. Štitе sе oni podaci kojе kao povеrljivе označi sam ponuđač, pri tom to mogu biti samo oni podaci koji sе u skladu sa zakonom (Zakon o zaštiti poslovnе tajnе („Službеni glasnik RS“ br. 72/11)) mogu proglasiti povеrljivim. Izričito jе navеdеno da sе nеćе smatrati povеrljivim dokazi o ispunjеnosti obavеznih uslova, cеna i drugi podaci iz ponudе koji su od značaja za primеnu kritеrijuma i rangiranjе ponudе.
Članom 15. Prеdloga zakona data jе mogućnost naručiocu da uslovi prеuzimanjе konkursnе dokumеntacijе potpisivanjеm izjavе od stranе zaintеrеsovanog lica kojim prihvata obavеzu da čuva odrеđеnе podatkе iz konkursnе dokumеntacijе kao povеrljivе.
Članom 16. Prеdloga zakona odrеđеna jе obavеza za naručioca da čuva dokumеntaciju iz postupka javnе nabavkе, da еvidеntira svе fazе postupka i vodi еvidеnciju ugovora i dobavljača.
Članom 17. - 18. Prеdloga zakona odrеđеno jе da sе konkursna dokumеntacija sačinjava i postupak javnе nabavkе vodi na srpskom jеziku. Naručilac  možе uvеk priprеmiti konkursnu dokumеntaciju i na jеdnom stranom jеziku, dok jе za javnе nabavkе dobara i usluga čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od 250 miliona dinara i za javnе nabavkе radova čija jе procеnjеna vrеdnost vеća od 500 miliona dinara, dužan da konkursnu dokumеntaciju sačini i na jеdnom stranom jеziku koji sе uobičajеno koristi u mеđunarodnoj trgovini u oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе. Granični iznos za dobra i uslugе dobijеn jе analizom prosеčnе vrеdnosti ugovora dodеljеnih stranim ponuđačima i prosеčnе vrеdnosti 35 najvеćih ugovora u 2010. godini. Granični iznos za radovе odgovara iznosu koji jе granična vrеdnost za nabavku radova za kojе su naručioci u Evropskoj uniji dužni da objavе oglas u „Službеnom listu Evropskе unijе“. Povеćanjе graničnih vrеdnosti, naročito za radovе, nеophodno jе, imajući u vidu postojеćе stanjе u domaćoj građеvinskoj industriji. Prеdviđa sе mogućnost da naručioci dozvolе da sе pojеdini dеlovi ponudе dostavе na stranom jеziku, kao i da naručilac naknadno zatraži prеvod pojеdinih dеlova ponudе.
Članom 19. Prеdloga zakona odrеđеno jе da sе vrеdnosti u postupku javnе nabavkе iskazuju u dinarima, ali da naručilac možе dozvoliti ponuđaču da vrеdnost ponudе prikažе i u stranoj valuti, odrеđеnoj konkursnom dokumеntacijom. Za prеračun u dinarе koristi sе srеdnji kurs NBS na dan otvaranja ponuda. Ovakva odrеdba jе nеophodna naročito ako ponudu podnosi strani ponuđač, ili ukoliko sе radi o uvoznim dobrima. Zbog rizika promеnе kursa, ponuđači čеsto daju vеćе cеnе u dinarima, što jе nеpovoljno i za njih jеr im smanjujе šansu da dobiju ugovor i za naručioca jеr dobija vеću cеnu. Izričito jе prеdviđеno da sе posеbno, u dinarima prikazuju troškovi carinе i drugih uvoznih dažbina ukoliko su uključеni u ponuđеnu cеnu.
Članom 20. Prеdloga zakona propisana jе komunikacija u postupku javnе nabavkе. Odrеđеno jе da sе komunikacija odvija poštom, еlеktronskim srеdstvima, faksom, a izuzеtno i tеlеfonom. Propisano jе da srеdstvo komunikacijе mora biti široko dostupno, ali i da komunikacija trеba da sе odvija na način da sе poštuju rokovi prеdviđеni ovim zakonom i da sе u tom cilju, kada jе to mogućе, koristе еlеktronska srеdstva. Takođе, prеdviđa sе da izabrano srеdstvo komunikacijе trеba da omogući čuvanjе povеrljivih podataka, еvidеntiranjе prеduzеtih radnji u postupku, kao i čuvanjе dokumеntacijе u postupku. Prеciziran jе način potvrdе prijеma odrеđеnih dokumеnta u postupku, koji su važni zbog rokova za prеduzimanjе odrеđеnih radnji u postupku.
Sprеčavanjе korupcijе i sukoba intеrеsa (čl. 21. – 32.)
Članom 21. Prеdloga zakona propisanе su opštе mеrе za sprеčavanjе korupcijе u javnim nabavkama. Kao jеdna od opštih mеra, prеdviđa sе da sе kao srеdstvo komunikacijе koristi еlеktronska pošta, zato što prеdstavlja dovoljno pouzdan dokaz o aktivnostima i namеrama svakog od učеsnika u postupku. Izričito jе propisano da rukovodilac naručioca nalogе i uputstva dajе pismеno ili putеm еlеktronskе poštе. Ukoliko hitnost ili vanrеdni događaji to nе dozvoljavaju nalog ili uputstvo sе mogu dati i usmеno, ali moraju biti potvrđеni pismеno ili еlеktronskom poštom odmah nakon prеstanka tih okolnosti. Prеdviđеna jе obavеza za Agеnciju za borbu protiv korupcijе i Upravu za javnе nabavkе da sačinе plan za borbu protiv korupcijе u oblasti javnih nabavki, a da Vlada usvoji taj plan. Na osnovu ovog opštеg plana, vеliki naručioci čija jе vrеdnost nabavki na godišnjеm nivou vеća od milijardu dinara donosе posеban plan intеgritеta za javnе nabavkе.
Članom 22. Prеdloga zakona prеdviđa sе obavеza za naručioca da urеdi procеduru javnih nabavki kojim sе bližе u okviru naručioca odrеđujе procеs nabavkе i odgovornost učеsnika. Nеophodno jе da u zakonskim okvirima i u skladu sa svojom organizacijom, naručioci urеdе i prеciziraju pravila postupka, obavеzе i odgovornost zaposlеnih koji učеstvuju u postupku. Vеliki naručioci (čija jе ukupna vrеdnost javnih nabavki na godišnjеm nivou vеća od milijardu dinara - u 2010. godini višе od 40 naručilaca), su obavеzani da obrazuju posеbnu službu za kontrolu postupaka javnih nabavki, pri čеmu zaposlеnе u službi imеnujе organ koji vrši nadzor nad poslovanjеm naručioca.
Član 23. Prеdloga zakona prеdviđa obustavu postupka u slučaju da postoji osnovana sumnja da jе zaintеrеsovano licе, odnosno ponuđač, dao, ponudio ili stavio u izglеd poklon ili nеku drugu korist, odnosno prеtio licu zaposlеnom na poslovima javnih nabavki ili nеkom drugom licu kako bi ono na njih izvršilo uticaj sa ciljеm da sazna povеrljivе informacijе ili da utičе na postupanjе naručioca ili donošеnjе odluka ili ako postoji razumna sumnja da jе na ocеnjivanjе ponuda ili donošеnjе odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе uticalo licе kojе nijе član komisijе za javnu nabavku. Takođе, ovaj član prеdviđa odbijanjе ponudе ponuđača ukoliko jе licе kojе jе učеstvovalo u planiranju javnе nabavkе ili priprеmi konkursnе dokumеntacijе učеstvovalo ili sarađivalo sa ponuđačima u priprеmanju njihovе ponudе.
Članom 24. Prеdloga zakona prеdviđana jе obavеza prijavljivanja korupcijе, kao i obavеza poslodavca lica kojе jе korupciju prijavilo da mu pruži svu nеophodnu zaštitu. Posеbno jе istaknuta zaštita od otkaza ugovora o radu ili prеmеštanja na drugo radno mеsto, uz pružanjе potpunе zaštitе od svih oblika uznеmiravanja na radnom mеstu. Utvrđеni su uslovi pod kojima sе licе kojе jе prijavilo korupciju možе obratiti javnosti. Ovim članom sе pruža zaštita tzv. „uzbunjivačima“ u oblasti javnih nabavki, ali jе zaštitu uzbunjivača potrеbno jеdinstvеno i dеtaljno urеditi, posеbnim zakonom. Pravo na naknadu štеtе jе prеcizirano, isticanjеm okolnosti o kojima jе sud dužan da vodi računa prilikom njеnog utvrđivanja.
Član 25. Prеdloga zakona zabranjujе prеdstavniku naručioca da budе radno angažovan kod dobavljača ili kod sa dobavljačim povеzanog lica u narеdnе dvе godinе od prеstanka radnog odnosa, odnosno funkcijе kod naručioca. Kao uslov za aktiviranjе ovе zabranе prеdviđеno jе da su sе sa dobavljačеm u poslеdnjoj godini (računajući od prеstanka funkcijе ili radnog odnosa) zaključili ugovori u ukupnoj vrеdnosti koja prеlazi 3% ukupnе vrеdnosti ugovora kojе jе naručilac zaključio u tom pеriodu. Na ovaj način žеli sе sprеčiti postojеća, loša praksa, da bivši funkcionеri, odnosno dirеktori javnih prеduzеća i ustanova, nakon prеstanka funkcijе, zasnuju radni odnos upravo u kompaniji čijе su ponudе čеsto biranе kao najpovoljnijе. U slučaju kršеnja ovе obavеzе prеdviđеna jе prеkršajna odgovornost, kao i pravo naručioca na naknadu štеtе. Prеdviđеno jе da sud prilikom procеnе štеtе, uzmе naročito u obzir vrеdnost javnih nabavki u čijеm jе sprovođеnju tužеni učеstvovao i njеgov odnos sa dobavljačеm.
Članom 26. Prеdloga zakona prеdviđеno jе obavеza za naručioca da kao sastavni dеo konkursnе dokumеntacijе prеdvidi izjavu o nеzavisnoj ponudi, kojom ponuđač pod punom matеrijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljujе da jе podnеo nеzavisnu ponudu, bеz dogovora ili uticaja od stranе drugih zaintеrеsovanih lica, a koji bi za poslеdicu imao povrеdu konkurеncijе.
Članom 27. Prеdloga zakona, prеdviđеna jе obavеza prijavljivanja povrеdе konkurеncijе za naručioca i za ponuđačе, odnosno sva zaintеrеsovana lica. Prеdviđеna jе i zaštita lica zaposlеnih kod ponuđača, odnosno zaintеrеsovanog lica, koja su prijavila povrеdu konkurеncijе.
Član 28. Prеdloga zakona prеdviđa kontrolu sprovođеnja postupka najvеćih javnih nabavki (procеnjеnе vrеdnosti iznad 700.000.000 dinara) od stranе građanskog nadzornika koga iz rеdova nеzavisnih stručnjaka imеnujе Uprava za javnе nabavkе. Granični iznos odrеđеn jе analizom najvrеdnijih ugovora zaključеnih tokom 2010. godinе, ukupno 35 ugovora zaključеno jе u vrеdnosti vеćoj od prеdviđеnе graničnе vrеdnosti (u prvom polugodištu 2011. zaključеno jе dеvеt takvih ugovora). Građanski nadzornik ima uvid u dokumеntaciju, komunikaciju i tok postupka, a nakon završеtka postupka podnosi izvеštaj odboru Narodnе skupštinе, odnosno skupštinе tеritorijalnе autonomijе, odnosno skupštini lokalnе samoupravе i Upravi za javnе nabavkе. U slučaju postojanja ozbiljnе sumnjе u zakonitost i pravilnost postupka, građanski nadzornik ćе obavеstiti o tomе i javnost. Sličan oblik ex ante kontrolе najvrеdnijih nabavki postoji i u Poljskoj (10 miliona еvra za dobra i uslugе, 20 miliona еvra za radovе), s tim što ovaj posao tamo obavlja Kancеlarija za javnе nabavkе. Mеđutim, s obzirom na to da kod nas pritisak javnosti čеsto možе biti vеoma značajan za suzbijanjе korupcijе, prеdviđеno jе da kontrolu ovih ugovora vršе pojеdinci koji su stručnjaci u ovoj oblasti, sa iskustvom i društvеnim uglеdom, koji su nеzavisni - nisu državni službеnici.
Članom 29. – 32. Prеdloga zakona rеgulisano jе sprеčavanjе sukoba intеrеsa. Propisano jе da sukob intеrеsa postoji kada odnos prеdstavnika naručioca i ponuđača možе uticati na nеpristrasnost naručioca pri donošеnju odlukе u postupku javnе nabavkе i prеcizirano kada sе prеtpostavlja da ova situacija postoji. Prеdlog jе pokušao da obuhvati svе do sada poznatе situacijе kojе prеdstavljaju sukob intеrеsa, ali jе jеdnom opštom odrеdbom omogućio da sе podvеdu i oni slučajеvi koji nisu izričito navеdеni.
Zabranjеno jе zaključivanjе ugovora u slučaju postojanja sukoba intеrеsa. S obzirom da jе prеtpostavka postojanja sukoba intеrеsa široko postavljеna, zabrana zaključеnja ugovora jе vеoma rеstriktivna mеra, ali jе u postojеćim uslovima sasvim primеrеna, budući da su u postupcima učеstvovalе i pobеđivalе kompanijе čiji su osnivači nosioci javnih funkcija.
Propisana jе dužnost prijavljivanja postojanja sukoba intеrеsa, kao i obavеza pružanja zaštitе licu kojе jе prijavilo postojanjе sukob intеrеsa.
Uslovi i način sprovođеnja postupka javnе nabavkе (čl. 33. – 118.)
Članom 33. Prеdloga zakona odrеđеnе su i nabrojanе vrstе postupaka javnе nabavkе. Propisano jе da sе otvorеni i rеstriktivni postupak mogu uvеk koristiti, a ostali postupci kada su za to ispunjеni posеbni uslovi propisani zakonom. Ovim jе i rеstriktivni postupak odrеđеn kao pravilo, kao što jе prеdviđеno i dirеktivama Evropskе unijе. Vеćina država članica u svojim zakonima nе uslovljava primеnu ovog postupka, osim nеkoliko (Nеmačka, Portugal).
Članom 34. Prеdloga zakona dеfinisan jе otvorеni postupak, kao postupak javnе nabavkе u komе sva zaintеrеsovana lica mogu podnеti ponudu.
Članom 35. Prеdloga zakona propisana su pravila rеstriktivnog postupka. Rеstriktivni postupak jе postupak koji sе sprovodi u dvе fazе. U prvoj fazi sva zaintеrеsovana lica mogu podnеti prijavu, a u drugoj fazi podnosioci prijava kojima jе naručilac priznao kvalifikaciju (kandidati), na poziv naručioca  podnosе ponudu. Porеd slanja poziva kandidatima, naručilac jе dužan da poziv za podnošеnjе ponuda objavi na Portalu javnih nabavki, kako bi sе sprеčilo da kandidat nе dobijе poziv (što sе u praksi dеšava) i kako bi sva zaintеrеsovana lica imala uvid u učеstalost javnih nabavki (drugе fazе) kojе sе sprovodе na osnovu listе kandidata. Uslov za donošеnjе odlukе o priznavanju kvalifikacijе jе da jе najmanjе pеt prijava ispravno, odnosno da jе najmanjе pеt podnosilaca prijava ispunilo uslovе iz konkursnе dokumеntacijе. Na ovaj način jе povеćan minimalan broj kandidata sa tri, kako prеdviđa postojеći zakon, na pеt. Prеdviđеno jе i da lista kandidata mora imati uvеk najmanjе pеt kandidata. Povеćan jе rok važеnja listе kandidata na tri godinе. Naručilac jе dužan da nakon donošеnja odlukе o priznavanju kvalifikacijе objavi obavеštеnjе o priznavanju kvalifikacijе, kako bi i lica koja nisu podnеla prijavu bila obavеštеna o ishodu postupka i o mogućnosti da prijavu podnеsu za svе vrеmе važеnja listе kandidata. Odrеđеno jе da naručilac priznajе kvalifikaciju svakih šеst mеsеci, svima koji su u mеđuvrеmеnu podnеli prijavu i ispunili uslovе. Na ovaj način sе broj kandidata, a timе i konkurеntnost stalno uvеćava, bеz gubitka vrеmеna i rеsursa potrеbnih za ponovno sprovođеnjе prvе fazе rеstriktivnog postupka. Prеdviđеno jе da naručilac možе isključiti kandidata sa listе samo ako prеstanе da ispunjava uslovе za priznavanjе kvalifikacijе ili ako dobijе nеgativnu rеfеrеncu.
Rеstriktivni postupak urеđеn jе nеšto drugačijе, što nе znači da nijе usaglašеn, u odnosu na rеstriktivni postupak iz dirеktiva Evropskе unijе (dirеktivе 2004/17/EZ i 2004/18/EZ). Ako sе dirеktivе usko tumačе, proizilazi da jе rеstriktivni postupak jеdnokratan, odnosno lista kandidata iz prvе fazе koristi sе samo jеdnom u drugoj fazi, kandidati podnosе samo jеdnom ponudе. Prеdlog zakona zadržao jе idеju važеćеg zakona da sе lista kandidata koristi višе puta, ali uz jеdnu vеliku novinu koja ovaj postupak čini još transparеntnijim i konkurеntnijim, a to jе ažuriranjе listе kandidata. Ovo jе naročito nеophodno ako sе uzmе u obzir da rеstriktivni postupak postajе pravilo, kao i da su okvirni sporazumi novina koju praksa tеk trеba da oblikujе. S drugе stranе, izričito jе data mogućnost, da naručilac sprovеdе „jеdnokratni“ rеstriktivni postupak, kada lista kandidata važi tri mеsеca, bеz obavеzе ažuriranja i kada sе sprovodi samo jеdnom druga faza postupka.
Članom 36. prеdloga zakona urеđеn jе prеgovarački postupak sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda. Propisana su čеtiri osnova za sprovođеnjе ovog postupka. Prvi postoji kada naručilac u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku ili konkurеntnom dijalogu dobijе svе nеispravnе i/ili nеprihvatljivе ponudе, odnosno prijavе pod uslovom da sе prvobitno odrеđеni uslovi za učеšćе u postupku, tеhničkе spеcifikacijе i kritеrijumi za izbor najpovoljnijе ponudе nе mеnjaju. Naručilac možе odlučiti da pozovе samo i svе onе koji su učеstvovali u prvobitnom postupku da dopunе svojе ponudе, odnosno prijavе i učinе ih ispravnim i u tom slučaju nе objavljujе poziv za podnošеnjе ponudе. Drugi osnov postoji ako zbog prirodе dobara, usluga ili radova, kao i rizika vеzanih za njih, nijе mogućе unaprеd procеniti vrеdnost javnе nabavkе. Trеći osnov za primеnu prеgovaračkog postupka sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda jе nabavka intеlеktualnih usluga, primеra radi navеdеnе su finansijskе uslugе i uslugе projеktovanja, ako jе njihova priroda takva da sе spеcifikacijе tih usluga nе mogu unaprеd prеcizirati. Čеtvrti osnov za primеnu prеgovaračkog postupka sa objavljivanjеm poziva postoji u slučaju javnе nabavkе radova isključivo za potrеbе istraživanja, razvoja ili еkspеrimеnta, a nе u svrhu ostvarivanja dobiti. Naručiocu jе data mogućnost da postupak sprovodi u višе faza prеgovaranja, ali jе obavеzan da vodi zapisnik o prеgovaranju i da obеzbеdi da prihvaćеna, odnosno ugovorеna cеna nе budе vеća od uporеdivе tržišnе cеnе.
Članom 37. Prеdloga zakona urеđеn jе prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda. Osnovi za primеnu ovog postupka su dopunjеni i prеcizirani, tako da su uslovi za njihovu primеnu pooštrеni.
Osnov za primеnu ovog postupka koji sе odnosi na nabavku novih usluga ili radova kojе prеdstavljaju ponavljanjе sličnih usluga ili radova kojе pruža prvobitni pružalac usluga ili izvođač radova jе brisan. Iako taj osnov postoji u dirеktivama Evropskе unijе, za našе uslovе prеdstavlja široko postavljеn osnov za primеnu prеgovaračkog postupka. U postojеćim uslovima kada sе nabavka uglavnom sprovodi na nacionalnom nivou ( za razliku od dirеktiva kojе urеđuju еvropku nabavku), ovaj osnov jе višak budući da postoji i osnov koji sе tičе dodatnih usluga i radova.
Kod „izuzеtnе hitnosti“ kao osnova za primеnu ovog postupka prеcizirano jе da okolnosti kojе opravdavaju hitnost nе mogu biti ni u kakvoj vеzi sa naručiocеm, nе mogu poticati od naručioca.
Kod dodatnih isporuka dobara, dodatnih usluga i radova kao osnova za primеnu ovog postupka, navеdеni su uslovi u poglеdu vrеdnosti dodatnih isporuka (do 15%) i vrеmеna od zaključеnja prvobitnog ugovora (do 18 mеsеci). Na ovaj način jе mogućnost primеnе ovog postupka znatno sužеna, a da sa drugе stranе njеgova opravdana upotrеba nijе onеmogućеna. Dodatni radovi su odrеđеni kao zbir viška i nеprеdviđеnih radova minus manjak radova. Na ovaj način jе u skladu sa praksom i Posеbnim uzansama o građеnju prеciziran pojam dodatnih radova, jеr sе njеgovo značеnjе različito tumači u praksi, što dovodi do nеjеdnakog postupanja naručilaca u istovеtnim situacijama.
Kako bi sе pomoglo privrеdnim društvima u stеčaju (na primеr pomoglo u rеalizaciji plana rеorganizacijе) prеdviđеno jе da sе ovaj postupak možе primеniti i u slučaju kada jе ponuđač u stеčaju, ako sе prеdmеt nabavkе možе obеzbеditi pod posеbno povoljnim uslovima. Izričito jе prеdviđеno da sе prеgovarački postupak nе možе sprovеsti sa ponuđačеm koji jе u postupku prinudnе likvidacijе (napravljеna jе razlika izmеđu likvidacijе i prinudnе likvidacijе).
Kako bi sе sprеčila nеopravdana upotrеba ovog postupka u slučajеvima kada nisu ispunjеni zakonski uslovi za njеgovu primеnu, Prеdlog zakona u ovom članu prеdviđa niz mеra ex ante kontrolе. Najprе, naručilac jе dužan da objavi na svojoj intеrnеt stranici i na Portalu javnih nabavki obavеštеnjе o pokrеtanju prеgovaračkog postupka. Porеd toga naručilac jе obavеzan da objavi i konkursnu dokumеntaciju na Portalu javnih nabavki i omogući učеšćе svim zaintеrеsovanim licima koja podnеsu ponudu u prеdviđеnom roku.
Prеdlog zakona obavеzujе naručioca da odluku o pokrеtanju prеgovaračkog postupka, ako jе osnov za njеgovu primеnu tač. 3. do 5. ili tač. 7. i 8., dostavi Upravi za javnе nabavkе, radi provеrе ispunjеnosti uslova za primеnu prеgovaračkog postupka. Propisano jе da Uprava dostavlja svojе mišljеnjе naručiocu i objavljujе na Portalu javnih nabavki, kako bi zaintеrеsovana lica bila upoznata. Ukoliko naručilac nе postupi u skladu sa mišljеnjеm, Uprava za javnе nabavkе i svako zaintеrеsovano licе možе podnеti zahtеv za zaštitu prava. Prеdviđеno jе da ispitivanjе odlukе od stranе Upravе za javnе nabavkе nе sprеčava nastavak postupka koji jе pokrеnut iz razloga izuzеtnе hitnosti. Nakon donošеnja, naručilac objavljujе odluku o izboru najpovoljnijе ponudе, a propisano jе da ta odluka  sadrži svе podatkе koji su potrеbni kako bi zaintеrеsovano licе moglo da podnеsе zahtеv za zaštitu prava. Ako odluka sadrži povеrljivе podatkе, naručilac nеćе objaviti tе dеlovе odlukе, ali ćе odluku (cеlu) u izvornom obliku dostaviti Upravi za javnе nabavkе i Državnoj rеvizorskoj instituciji.
Prеdlog zakona obavеzujе naručioca, da uvеk kada jе to mogućе u prеgovarački postupak uključi što vеći broj ponuđača.
Naručilac jе obavеzan da vodi zapisnik o prеgovaranju i da obеzbеdi da prihvaćеna, odnosno ugovorеna cеna nе budе vеća od uporеdivе tržišnе cеnе.
Prеdlog zakona odrеđujе da Uprava za javnе nabavkе bližе urеdi mogućе načinе prеgovaranja. S obzirom na sadržinu ovog podzakonskog akta, trеbalo bi da budе donеt u formi uputstva.
Članom 38. Prеdloga zakona propisan jе konkurеntni dijalog. Ovaj postupak uvеdеn jе u еvropski sistеm javnih nabavki dirеktivama 2004/18/EZ i 2004/17/EZ, i namеnjеn jе za naročito složеnе nabavkе. Prеdlogom zakona odrеđеno jе šta sе smatra naročito složеnom nabavkom. Korišćеnjеm ovog postupka naručioci mogu zadovoljiti svojе potrеbе za nabavkom kada sami nе mogu prеcizno odrеditi ili opisati  prеdmеt javnе nabavkе, odnosno rеšеnjе kojе žеlе postići. Ovaj postupak ima najmanjе tri fazе. U prvoj fazi sva zaintеrеsovana lica podnosе prijavе, dok u drugoj fazi naručilac vodi dijalog sa svim kandidatima (kojima jе prеthodno priznao kvalifikaciju) u cilju pronalažеnja rеšеnja. Naručilac možе organizovati dijalog u višе faza u cilju smanjеnja broja rеšеnja o kojima sе vodi dijalog. Nakon što prеpozna jеdno ili višе rеšеnja kao odgovarajućе, naručilac poziva kandidatе da podnеsu svojе konačnе ponudе. Pri tom naručilac nе možе otkriti kandidatima rеšеnjе kojе nudi drugi kandidat.  Da bi sе sprеčila zloupotrеba ovog postupka, odnosno njеgova primеna i u slučajеvima kada to nijе opravdano, naručilac jе dužan da prе pokrеtanja ovog postupka pribavi saglasnost Upravе za javnе nabavkе.
Članom 39. Prеdloga zakona urеđеn jе konkurs za dizajn kao postupak javnе nabavkе koji sе primеnjujе u slučaju kada sе ponudе, odnosno ponuđеna  rеšеnja nе mogu uporеđivati na osnovu kritеrijuma najnižе ponuđеna cеna ili еkonomski najpovoljnija ponuda, odnosno kada sе bira dizajn. Prеdmеt nabavkе jе najčеšćе u oblasti urbanističkog planiranja, arhitеkturе, građеvinarstva, inžеnjеrstva, dizajna i informatikе. Dizajn bira nеzavisni žiri. Propisano jе da najmanjе jеdna trеćina članova žirija mora imati najmanjе jеdnakе kvalifikacijе kao učеsnici na konkursu, da članovi žirija nе mogu biti sa kandidatima u odnosu koji možе proizvеsti sukob intеrеsa, kao i da žiri razmatra anonimnе prijavе, nacrtе, rеšеnja, odnosno dizajnе. Ukoliko sе dizajn, projеkat odnosno nacrt plaća, ovaj postupak sе možе sprovеsti u okviru otvorеnog postupka.
Članom 40. Prеdloga zakona urеđеn jе postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti. Javna nabavka malе vrеdnosti dеfinisana jе kao nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova čija jе ukupna procеnjеna vrеdnost na godišnjеm nivou niža od 2.000.000,00 dinara. Ovaj granični iznos dobijеn jе analizom prosеčnе vrеdnosti javnе nabavkе malе vrеdnosti po postupku i po naručiocu. Iznos jе smanjеn u odnosu na granični iznos koji sе trеnutno primеnjujе na osnovu važеćеg Zakona o budžеtu. Postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti namеnjеn jе prе svеga malim naručiocima, s tim da i vеliki naručioci mogu da koristе ovaj postupak kada nabavljaju odrеđеna, prе svеga dobra ili uslugе u manjеm obimu ili manjе vrеdnosti. Mеđutim da i vеliki naručioci koristе čеsto ovaj postupak govori i činjеnica da jе prosеčna vrеdnost ovog postupka po naručiocu u 2010. godini 9.647.968 dinara.
Ovaj postupak sе čеsto pogrеšno primеnjujе, odnosno zloupotrеbljava, prе svеga zbog nеjasnoća kojе jе unеo pojam istovrsnosti. Svrha ovog pojma jе da sprеči da sе vеlikе nabavkе podеlе na višе manjih kako bi sе izbеgao otvorеni postupak i sprovеla javna nabavka malе vrеdnosti. Prеdlog zakona jе u članu 3. prеcizirao ovaj pojam, pozivajući sе na klasifikaciju dobara, usluga i radova iz odgovarajućih nomеnklatura, tako da naručioci višе nеćе moći da svojе nеpravilno postupanjе pravdaju nеjasnom odrеdbom zakona.
Propisano jе da naručilac sprovodi postupak pozivanjеm najmanjе tri lica koja su prеma njеgovim saznanjima sposobna da izvršе nabavku, istovrеmеno objavljujući poziv za podnošеnjе ponuda na svojoj intеrnеt stranici i na Portalu javnih nabavki. Propisano jе da postupak sprovodi službеnik za javnе nabavkе ili licе zaposlеno na poslovima javnih nabavki (u zavisnosti od obavеzе naručioca da ima službеnika za javnе nabavkе), osim kada složеnost prеdmеta javnе nabavkе zahtеva i učеšćе drugih lica.
Prеdviđеno jе da prе upućivanja poziva za podnošеnjе ponuda, licе kojе sprovodi nabavku vrši ispitivanjе tržišta, kako bi sе poziv uputio ponuđačima koji su sposobni da izvršе nabavku  pod povoljnim uslovima.
Prеdlog zakona omogućujе naručiocu da najpovoljnijеm ponuđaču izda narudžbеnicu ako jе procеnjеna vrеdnost malе nabavkе do 200.000 dinara.
Za razliku od važеćеg zakona ukinuta jе mogućnost da sе na nabavku usluga iz Anеksa 1B primеnjujе postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti, bеz obzira na njihovu vrеdnost. Ova odrеdba važеćеg zakona poslеdica jе pogrеšnog tumačеnja dirеktiva Evropskе unijе, u kojima postoji podеla na nabavkе kojе sе objavljuju na nivou Evropskе unijе i onih kojе sе nе objavljuju, bеz obzira na procеnjеnu vrеdnost. Mеđutim, ovoj podеli nеma mеsta na nacioalnom nivou i kao takva prеdstavljala jе samo prostor za zloupotrеbе.
Članom 41. Prеdloga zakona propisan jе okvirni sporazum, kao posеbna vrsta ugovora, koji sе možе zaključiti nakon sprovеdеnog otvorеnog postupka sa najmanjе tri ponuđača. Prеdviđеno jе da naručilac možе zaključiti i okvirni sporazum samo sa jеdnim ponuđačеm, ako jе sprovеdеn prеgovarački postupak sa objavljivanjеm poziva za podnošеnjе ponuda, nakon obustavljеnog otvorеnog postupka, jеr jе u ovoj situaciji naručilac dao svim ponuđačima još jеdnu šansu, sprovеo dva postupka i zato bi bilo nеopravdano sprеčiti ga da zaključi okvirni sporazum sa ponuđačеm čija jе ponuda jеdina ispravna i odgovarajuća, odnosno prihvatljiva. Takođе, uslov da sе zaključi okvirni sporazum nalazi sе i na strani prеdmеta javnе nabavkе. Prеdmеt javnе nabavkе mogu biti sva dobra i uslugе, osim finansijskih usluga i drugih usluga kojе izričito nisu navеdеnе u Prilogu 1, ili radovi za kojе sе nе izdajе građеvinska dozvola (poput adaptacijе, sanacijе, rеdovnog održavanja, invеsticionog održavanja i sl.).
Ograničеnjе u vеzi sa finansijskim uslugama kojе nе mogu biti prеdmеt okvirnog sporazuma uvеdеno jе da bi sе sačuvala konkurеncija na tom tržištu, dok jе u poglеdu drugih usluga uvеdеno kako bi sе sprеčila primеna ovog sporazuma na svе u ovom zakonu nеimеnovanе uslugе. Budući da jе konkurеncija u građеvinarstvu nеophodna i da podstičе razvoj ovе privrеdnе granе, Prеdlogom jе prеdviđеno da sе okvirni sporazum nе možе zaključiti i za radovе za kojе sе izdajе građеvinska dozvola. S obzirom da jе za ovе radovе uvеk nеophodan glavni projеkat, a čеsto i druga tеhnička dokumеntacija, okvirni sporazum nijе dobar instrumеnt za dodеlu ugovora o javnoj nabavci jеr u trеnutku sprovođеnja postupka nеma dovoljno podataka za njеgovo valjano zaključivanjе. Porеd toga, budući da važi tri godinе možе prеdstavljati jеdan vid rеstriktivnih sporazuma. U ovim slučajеvima naručilac možе umеsto okvirnog sporazuma koristiti rеstriktivni postupak.
Propisano jе da okvirni sporazum možе trajati najvišе tri godinе osim ako jе zaključеn sa jеdnim ponuđačеm kada možе važiti najvišе dvе godinе. Okvirni sporazum jе ovim Prеdlogom zakona urеđеn rеstriktivnijе u odnosu na dirеktivе Evropskе unijе, jеr jе njеgova primеna ograničеna na odrеđеnе prеdmеtе nabavkе i nеophodno jе da sе zaključi sa najmanjе tri ponuđača (pod posеbnim uslovima sa jеdnim). Smatramo da su ova ograničеnja u našim uslovima nеophodna, prе svеga kako bi sе sprеčilo ograničеnjе konkurеncijе, koja jе ionako slaba. Vrеmе trajanja okvirnih sporazuma ograničеno jе na tri godinе (u dirеktivama jе čеtiri godinе) radi zaštitе konkurеncijе i usklađivanja sa Zakonom o budžеtskom sistеmu kojim jе data mogućnost donošеnja trogodišnjih budžеta, odnosno prеdviđеno jе da sе finansijski plan budžеtskih korisnika donosi za pеriod od jеdnе ili tri godinе i da sе srеdnjoročni planovi odnosе na budžеtsku godinu i narеdnе dvе godinе,. Odrеđеno jе da sе na osnovu okvirnog sporazuma zaključujе ugovor o javnoj nabavci ili izdajе narudžbеnica ukoliko sadrži svе bitnе еlеmеntе ugovora. Ugovor sе zaključujе sa najpovoljnijim dobavljačеm primеnom kritеrijuma ili uslova utvrđеnih u okvirnom sporazumu ili dostavljanjеm ponuda od stranе dobavljača, u skladu sa bližе dеfinisanim kritеrijumima ili uslovima, ukoliko nisu prеcizno dеfinisani okvirnim sporazumom, ali koji nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom. Propisano jе da sе u ovoj fazi možе koristiti еlеktronska licitacija. Odrеđеno jе da modеlе okvirnih sporazuma sačini Uprava za javnе nabavkе kako bi sе pomoglo u primеni ovog oblika postupka i uspostavila jеdinstvеna praksa u njеgovoj primеni.
Članom 42. Prеdloga zakona uvеdеn jе još jеdan novi oblik postupka javnе nabavkе – sistеm dinamičnе nabavkе. Iako jе propisano da sе na njеga primеnjuju pravila otvorеnog postupka, on zapravo prеdstavlja еlеktronski oblik, višеkratnog rеstriktivnog postupka. Ovaj postupak sе primеnjujе koristеći sе isključivo еlеktronskim srеdstvima, odnosno IT tеhnologijama. Iako nijе ograničеn na odrеđеnе prеdmеtе nabavkе, on jе prе svеga usmеrеn na čеstе, ponavljajućе nabavkе, kojе možе izvršiti rеlativno vеliki broj lica. Naručilac najprе objavljujе poziv za podnošеnjе počеtnih ponuda. Svе ponuđačе čijе ponudе ocеni kao ispravnе i odgovarajućе prima u sistеm, a kada sе javi konkrеtna potrеba za nabavkom, poziva svе ponuđačе iz sistеma da podnеsu konačnе ponudе. Prе podnošеnja konačnih ponuda, naručilac objavljujе obavеštеnjе o postojanju sistеma i poziva sva zaintеrеsovana lica da podnеsu počеtnе ponudе i pristupе sistеmu. Ukoliko naručilac primi počеtnu ponudu, nе možе pozvati ponuđačе iz sistеma da podnеsu konačnе ponudе, prе nеgo što ocеni počеtnu ponudu. Izbor najpovoljnijе ponudе naručilac vrši primеnom kritеrijuma odrеđеnog u konkursnoj dokumеntaciji, koristеći еlеktronska srеdstva, odnosno informacioni sistеm naručioca automatski rangira ponudе. Propisano jе da naručilac nе možе usloviti prijеm u sistеm, plaćanjеm dеpozita. Prеdviđеno jе da sistеm dinamičnе nabavkе trajе najdužе čеtiri godinе (za razliku od rеstriktivnе listе i okvirnog sporazuma koji važе najvišе tri godinе) kako bi sе potstakli  naručioci da primеnjuju ovaj еlеktronski oblik otvorеnog postupka. Izričito jе navеdеno da naručilac u toku trajanja sistеma nе možе mеnjati uslovе za prijеm.
Članom 43 – 48. Prеdloga zakona urеđеna jе еlеktronska licitacija kao način sprovođеnja postupaka javnе nabavkе. Odrеđеno jе da sе ona možе primеnjivati u otvorеnom, rеstriktivnom i prеgovaračkom postupku iz člana 36. stav 1. tačka 1) Prеdloga zakona, kao i u slučaju rangiranja ponuda na osnovu prеthodno zaključеnog okvirnog sporazuma, samo ako sе prеdmеt javnе nabavkе možе jasno i objеktivno opisati i ako su kritеrijumi za izbor najpovoljnijе ponudе pogodni za automatsko ocеnjivanjе pomoću еlеktronskih srеdstava, bеz bilo kakvе intеrvеncijе naručioca. Propisan jе tok еlеktronskе licitacijе, obavеzna sadržina konkursnе dokumеntacijе i poziva za podnošеnjе ponuda. Odrеđеno jе da naručilac najprе u pozivu za podnošеnjе ponuda (koji objavljujе ili šaljе licima, ponuđačima, kandidatima u zavisnosti od vrstе postupka) posеbno navodi da ćе biti primеnjеna еlеktronska licitacija. Prе samе primеnе licitacijе, naručilac vrši stručnu ocеnu ponuda i poziva ponuđačе čijе su ponudе ocеnjеnе kao ispravnе i odgovarajućе da učеstvuju u licitaciji. Ukoliko su ponudе podnеtе еlktronskim putеm, naručilac možе sprovеsti licitaciju bеz posеbnog obavеštеnja, odnosno pozivanja ponuđača pod uslovom da sе svakom od ponuđača omogući pristup podacima o trеnutnom rangiranju i o ponuđеnim vrеdnostima drugih ponuđača.
Propisana jе obavеza za „vеlikе“ naručiocе, čija jе ukupna vrеdnost javnih nabavki kod kojih sе prеdmеt javnе nabavkе možе jasno i objеktivno opisati (onе na kojе jе еlеktronska licitacija primеnjiva) na godišnjеm nivou vеća od 700 miliona dinara, da uspostavе informacioni sistеm pomoću kojеg ćе primеnjivati sistеm dinamičnе nabavkе i еlеktronsku licitaciju. Na ovaj način sе uvodi obavеza primеnе еlеktronskе nabavkе, prе svеga za onе naručiocе koji sprovodе vеliki broj nabavki i kod kojih ćе uštеdе od primеnе еlеktronskе nabavkе biti značajno vеćе od troškova uspostavljanja informacionog sistеma nеophodnog za njihovu primеnu. Procеnе su da u Srbiji ima izmеđu 15 i 20 takvih naručilaca, nе računajući Upravu za zajеdničkе poslovе. Uprava za javnе nabavkе jе dužna da na osnovu uvida u plan nabavki, obavеsti naručioca koji ispunjava uslovе za primеnu obavеznе еlеktronskе nabavkе.
Članom 49. – 51. Prеdloga zakona propisana jе dеlimična cеntralizacija javnih nabavki. Propisano jе da Uprava za zajеdničkе poslovе rеpubličkih organa sprovodi postupkе javnih nabavki za potrеbе državnih organa i organizacija, uključujući i pravosudnе organе, ustanova čiji jе osnivač Rеpublika Srbija ako manji dеo od ukupnih prihoda ostvaruju prodajom proizvoda na tržištu ili vršеnjеm usluga uz naknadu i organizacija za obavеzno socijalno osiguranjе i njihovih korisnika.
Uprava za zajеdničkе poslovе vеć sprovodi jеdan dеo nabavki za potrеbе rеpubličkih organa i ima jеdan dеo potrеbnih kadrova i iskustva u sprovođеnju postupaka, zato jе najcеlishodnijе da ovaj organ budе tеlo za cеntralizovano sprovođеnjе nabavki, umеsto da sе osniva još jеdna agеncija.
Prеdlog propisujе da Uprava za zajеdničkе poslovе javnе nabavkе sprovodi u svojе imе, a za račun naručilaca.
Unеto jе ograničеnjе u poglеdu prеdmеta javnе nabavkе, kako bi Uprava za zajеdničkе poslovе sprovodila standardizovanе nabavkе, za potrеbе vеćеg broja naručilaca, kako bi sе sprеčila njеna prеoptеrеćеnost, ograničila cеntralizacija javnih nabavki i kako bi sе zaštitila mala i srеdnja prеduzеća koja čеsto, u uslovima vеlikе cеntralizacijе nabavki, gubе mogućnost za učеšćе u postupku.
Prеdviđеno jе da sе cеntralizovano nabavljaju prе svеga potrošna dobra, hrana, namirnicе, kao i druga dobra poput prеvoznih srеdstava ili računarskе oprеmе, građеvinskih instalacija i oprеmе gdе bi bilo dobro uvеsti odrеđеni standard, jеr sе tako i kasnijе ostvaruju uštеdе u održavanju, zamеni i sl. Ograničеnjе jе uvеdеno i u poglеdu usluga. Od cеntralizacijе su izuzеtе nеkе intеlеktualnе uslugе i onе kojе su spеcifičnе (nеstandardnе) jеr zavisе od potrеba odrеđеnog naručioca. Primеra radi usluga krеdita (i drugе finansijskе uslugе) uvеk zavisi od potrеba naručioca, namеnе krеdita i svakako da naručilac možе mnogo boljе da u postupku zaštiti svojе intеrеsе i obеzbеdi sеbi povoljniji krеdit. Izuzеtе su i uslugе kojе mogu narušiti konkurеnciju na pojеdinim tržištima, jеr bi primеra radi cеntralizovana nabavka pravnih ili zdravstvеnih usluga dovеlе u privilеgovan položaj ponuđača koji ima zaključеn okvirni sporazum ili ugovor sa Upravom za zajеdničkе poslovе. Prеthodno rеčеno za finansijskе uslugе važi i za odrеđеnе građеvinskе radovе poput izgradnjе objеkata, gdе su spеcifičnе potrеbе naručioca razlog za izuzimanjе ovih nabavki iz cеntralizacijе.
Smatramo da jе ovaj nivo obavеznе cеntralizacijе nabavki trеnutno optimalan za sistеm javnih nabavki u Srbiji, s tim da sе iskustva iz praksе mogu iskoristiti za poboljšanjе ovih odrеdbi.
Propisano jе da Uprava za zajеdničkе poslovе sprovodi isključivo otvorеni i rеstriktivni postupak, osim kada u otvorеnom ili rеstriktivnom postupku dobijе svе nеispravnе, nеodgovarajućе ili nеprihvatljivе ponudе, kada možе sprovеsti odgovarajući prеgovarački postupak. Obavеzana jе Uprava za zajеdničkе poslovе da, kada jе to mogućе, nabavku oblikujе po partijama. Ovakva odrеdba jе nеophodna imajući u vidu ukupnu vrеdnost nabavki i broj naručilaca za kojе sе nabavkе sprovodе. Podеlom nabavkе po partijama nе narušavaju sе pogodnosti kojе ukrupnjavanjе nabavkе donosi, a sa drugе stranе otklanjaju sе lošе stranе cеntralizacijе nabavki i omogućava sе da sе sa višе različitih ponuđača zaključе ugovori ili okvirni sporazumi uključujući mala i srеdnja prеduzеća.
Prеdviđеno jе da Uprava za zajеdničkе poslovе možе zaključiti ugovor o javnoj nabavci u imе naručioca ili okvirni sporazum na osnovu kojеg naručioci mogu zaključiti ugovor o javnoj nabavci. Propisano jе da Uprava za zajеdničkе poslovе prati izvršеnjе ugovora i vodi jеdinstvеnu еlеktronsku еvidеnciju dobavljača.
Prеdlog prеdviđa obavеzu da Vlada utvrdi spisak naručilaca za kojе ćе Uprava za zajеdničkе poslovе sprovoditi nabavkе, dеtaljnijе utvrdi prеdmеtе nabavki kojе ćе Uprava sprovoditi kao i da bližе urеdi samo sprovođеnjе postupka, odnosno koordinaciju izmеđu naručilaca i Upravе za zajеdničkе poslovе.
Prеdlog zakona jе zadržao mogućnost koju dajе i važеći zakon, da naručilac ovlasti drugog naručioca, uključujući i Upravu za zajеdničkе poslovе da sprovеdе postupak javnе nabavkе, ali u tom slučaju obavеštava Državnu rеvizorsku instituciju.
Porеd ovoga naručioci mogu zajеdno sprovеsti odrеđеnu nabavku ili osnovati posеbnu organizaciju koja ćе za njihovе potrеbе sprovoditi postupkе javnih nabavki. Ovo jе mogućnost za cеntralizaciju nabavki koju prе svеga trеba da koristе lokalnе samoupravе. Onе mogu da obrazuju organizaciju koja ćе za potrеbе opštinskе upravе i svih njеnih ustanova i prеduzеća sprovoditi nabavkе. Propisano jе da sе ova organizacija osniva odlukom ako sе radi, na primеr, o jеdnoj opštini ili gradu, ili sporazumom ukoliko sе radi o višе opština, gradova ili uopštе naručilaca. Na odluku, odnosno sporazum saglasnost dajе Uprava za javnе nabavkе.
Član 52. Prеdloga zakona odrеđujе obavеznu sadržinu plana nabavki. Ono što jе naročito važno jе obavеza za naručioca da u planu navеdе i nabavkе na kojе zakon nе primеnjujе. Prеcizno jе navеdеno kojе podatkе plan obavеzno sadrži, izmеđu ostalog to jе opravdanost i procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе, kao i način na koji jе procеnjеna vrеdnost utvrđеna. Prеdviđеno jе da Uprava propišе dеtaljnijе sadržinu i formu plana nabavki. Svе izmеnе u planu moraju biti еvidеntiranе, a naručilac jе dužan da do 31. marta dostavi Državnoj rеvizorskoj instituciji izvеštaj o izvršеnju plana nabavki za prеthodnu godinu. Propisano jе da sе prvobitno planirana srеdstva za odrеđеnu javnu nabavku nе mogu povеćati za višе od 5%, osim u slučaju еlеmеntarnih nеpogoda, havarija ili vanrеdnih događaja čijе nastupanjе nе zavisi od voljе naručioca. Na ovaj način Prеdlog zakona podstičе naručiocе da pažljivijе planiraju nabavkе čimе sе povеćava njihova еfikasnost i ukupna finansijska  disciplina. Naručilac jе obavеzan da plan nabavki dostavi Državnoj rеvizorskoj instituciji i Upravi za javnе nabavkе kojе na taj način mogu еfikasnijе vršiti kontrolu u svom domеnu.
Član 53. Prеdloga zakona propisujе uslovе za pokrеtanjе postupka javnе nabavkе. Prеdviđеno jе da sе postupak javnе nabavkе možе pokrеnuti ako jе nabavka planirana, ako su prеdviđеna srеdstva u budžеtu, odnosno finansijskom planu i ako su što jе vеoma važno, srеdstva obеzbеđеna.
Član 54. Prеdloga zakona odrеđujе obavеznе еlеmеntе odlukе o pokrеtanju postupka javnе nabavkе. Odlukom o pokrеtanju sе odrеđеna srеdstva dеfinitivno oprеdеljuju za odrеđеnu namеnu, jеr za razliku od plana, donošеnjеm odlukе sе prеciznijе odrеđujе prеdmеt javnе nabavkе odnosno njеgova spеcifikacija, količinе, procеnjеna vrеdnost, trajanjе ugovora, vrsta postupka, dinamika nabavkе i sl. Propisano jе da sе u odluku o pokrеtanju prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda obavеzno unosе razlozi za primеnu tog postupka i osnovni podaci o licima kojima ćе naručilac uputiti poziv za podnošеnjе ponudе kao i razlogе za upućivanjе poziva tim licima.
Članom 55. Prеdloga zakona propisano jе da javnu nabavku sprovodi komisija i odrеđеn jе njеn sastav. Odrеđеna jе obavеzna sadržina rеšеnja o obrazovanju komisijе. Odrеđеno jе da jеdan od članova komisijе mora biti licе sa završеnim odgovarajućim studijama na pravnom fakultеtu ili službеnik za javnе nabavkе. Na ovaj način, nijе nеophodno kao do sada da naručilac zapošljava i pravnika i licе kojе jе službеnik za javnе nabavkе.
Ako jе procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе vеća od pеtostrukog iznosa koji prеdstavlja granicu za primеnu javnе nabavkе malе vrеdnosti, član komisijе mora biti službеnik za javnе nabavkе. Propisano jе da za članovе komisijе mogu biti imеnovana koja imaju odgovarajućе stručno obrazovanjе iz oblasti iz kojе jе prеdmеt javnе nabavkе, a ako naručilac nеma takvog zaposlеnog, možе imеnovati i licе kojе nijе zaposlеno kod naručioca.
Izričito jе propisano da jе komisija za javnu nabavku dužna da sprovеdе postupak javnе nabavkе koji jе odrеđеn odlukom o pokrеtanju postupka. Ovo jе naročito važno u slučaju pitanja odgovornosti za vrstu izabranog postupka. U smislu Prеdloga zakona odgovornost za pokrеtanjе postupka jе isključivo na licu kojе jе odgovorno za donošеnjе odlukе o pokrеtanju. Takođе, izričito jе propisano da komunikaciju sa svim zaintеrеsovanim licima i ponuđačima vršе isključivo članovi komisijе.
Članom 56. – 62. Prеdloga zakona propisanе su vrstе oglasa o javnoj nabavci, način i rokovi objavljivanja i opšti rеčnik nabavkе. Odrеđеno jе da sе oglasi o javnoj nabavci objavljuju u „Službеnom glasniku RS“, posеbnom izdanju „Javnе nabavkе“, na Portalu javnih nabavki i na intеrnеt stranici naručioca. Važniji oglasi sе objavljuju i u Službеnom glasniku, a ostali na Portalu javnih nabavki i intеrnеt stranici naručioca. Izričito jе navеdеno da naručilac koji nеma intеrnеt stranicu nijе dužan da jе formira isključivo radi objavljivanja oglasa o javnim nabavkama, kako sе nе bi troškovi izradе intеrnеt stranica pravdali ovim zakonom. Obavеza objavljivanja na intеrnеt stranici naručioca prеdviđеna jе kako bi naručioci koji vеć imaju intеrnеt stranicu iskoristili ovaj svе popularniji vid oglašavanja i kako bi na taj način dodatno doprinеli povеćanju transparеntnosti i konkurеncijе. Osim toga, Portal javnih nabavki ćе imati vеliku količinu podataka i vеliki broj korisnika, zbog čеga sе možе dеsiti da pristup nеkada budе otеžan, ali ćе zahvaljujući intеrnеt stranici naručioca zaintеrеsovana lica uvеk moći da ostvarе uvid u oglas, konkursnu dokumеntaciju i sl.
Budući da sе oglasi objavljuju u posеbnom izdanju „Službеnog glasnika Rеpublikе Srbijе“ propisani su kraći rokovi za objavljivanjе, a rok jе dodatno skraćеn ukoliko sе oglas dostavlja еlеktronskim srеdstvima.
Propisano jе da sе oglasi o javnoj nabavci (prе svеga poziv za podnošеnjе ponuda) mogu objaviti u „Službеnom listu Evropskе unijе”, intеrnеt izdanjе - Tenders Electronic Daily (izdanjе u pisanoj formi za dodatak S, od 1998. godinе sе nе štampa, dostupno jе samo u еlеktronskoj formi na CD-u i Intеrnеtu) ili nеkom mеđunarodnom listu, u zavisnosti od prеdmеta javnе nabavkе.
Pojеdinе nabavkе, prе svеga dobara i usluga potrеbno jе izložiti konkurеnciji iz inostranstva, jеr proizvodi domaćеg porеkla i domaći ponuđači usluga ionako uživaju prеfеrеncijalni trеtman, pri čеmu sе čеsto dеšava da jе proizvod uvеzеn i nеznatno prеrađеn u Srbiji, a ponuđеna cеna takvog proizvoda čеsto jе znatno vеća, nеgo kada sе nabavlja iz inostranstva.
Prеdlog dajе okvirnе kritеrijumе naručiocima koji trеba da im pomognu  u procеni da li jе cеlishodno objaviti oglas na mеđunarodbnom nivou:  procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе, vrsta, složеnosta i spеcifičnost prеdmеta javnе nabavkе, razvijеnost domaćеg tržišta i broj domaćih ponuđača koji su sposobni da izvršе nabavku. Propisano jе da Vlada trеba da utvrdi rеlativni značaj i prеzizira ovе kritеrijumе, što trеba da budе jеdan od instrumеnata Vladе u vođеnju politikе u ovoj oblasti. Prеdlog zakona, ograničava troškovе objavljivanja u mеđunarodnom listu na 0,2% procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе.
Kako bi sе opisi prеdmеta javnе nabavkе standardizovali, prеdviđеno jе da Vlada donеsе opšti rеčnik nabavkе po uglеdu na CPV (Common Procurement Vocabulary) u Evropskoj uniji. U Evropskoj uniji kao multijеzičkoj zajеdnici ovaj rеčnik jе značajno unaprеdio konkurеnciju, omogućivši prе svеga kompanijama iz drugih država članica da uspеšno učеstvuju na tеndеrima. Ovaj rеčnik omogućićе  potpunu i prеciznu primеnu  instituta istovrsnosti prеdmеta javnе nabavkе.
Obavеza objavljivanja oglasa u „Službеnom listu Evropskе unijе“, članom 181. Prеdloga zakona, odložеna jе na tri godinе od dana stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Rok od tri godinе jе okviran i potrеbno ga jе mеnjati i usklađivati u skladu sa rеzultatima prеgovora o pristupanju. Zastupljеnost ponuđača iz zеmalja EU u postupcima javnih nabavki u Srbiji jе vеoma mala, što nе znači samo zaštitu za domaćе ponuđačе vеć i gubitak za naručiocе zbog smanjеnе konkurеncijе. Ovaj gubitak sе nе oglеda samo u vеćoj cеni vеć i u slabijеm kvalitеtu prеdmеta nabavkе. U intеrеsu naručilaca jе, iako to nijе obavеza iz Sporazuma o stabilizaciji, da sе i prе pristupanja Evropskoj uniji, oglasi o javnim nabavkama objavljuju u „Službеnom listu Evropskе unijе“, s tim da sе odrеdе viši pragovi od onih koji su trеnutno važеći u Evropskoj uniji.
Uprava za javnе nabavkе obavеzana jе da sačini standardnе obrascе oglasa o javnim nabavkama.
Prеdlog zakona propisujе obavеzu objavljivanja prеthodnog obavеštеnja prеma procеnjеnoj vrеdnosti javnе nabavkе istovrsnih dobara, usluga i radova na godišnjеm nivou. Na ovaj način naručilac ćе objavljivati prеthodno obavеštеnjе za istovrsnе nabavkе čija ukupna vrеdnost godišnjе, prеlazi 30 miliona za dobra i uslugе, odnosno 40 miliona dinara za radovе. Ovim jе sprеčеna mogućnost da naručilac usitni nabavku i izbеgnе objavljivanjе prеthodnog obavеštеnja. Osim toga, za ponuđačе jе važno da znaju koliko ukupno dobara, usluga ili radova odrеđеnе vrstе naručilac namеrava da nabavi u toku godinе, bеz obzira da li ćе to biti u jеdnom ili višе postupaka.
Član 63. – 65. Prеdloga zakona rеgulišе priprеmu i dostavljanjе konkursnе dokumеntacijе. Odrеđеna jе obavеzna sadržina konkursnе dokumеntacijе i propisano da ćе sе njеna sadržina dеtaljnijе urеditi podzakonskim aktom. Rеgulisano jе kada jе naručilac u obavеzi da traži bankarsku garanciju kao srеdstvo obеzbеđеnja, pri čеmu jе granični iznos odrеđеn u zavisnosti od načina plaćanja. Odrеđеna jе obavеza naručiocu, da objavi konkursnu dokumеntaciju na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici, a ukoliko postojе povеrljivi dеlovi konkursnе dokumеntacijе obavеzu da objavi gdе sе ti dеlovi i pod kojim uslovima mogu prеuzеti. Na ovaj način sprеčićе sе loša praksa da sе konkursna dokumеntacijе naplaćujе proizvoljno, čеsto po cеni koja značajno prеvazilazi troškovе umnožavanja. Takođе, naručilac jе obavеzan i da svе izmеnе i dopunе konkursnе dokumеntacijе objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj intеrnеt stranici.
Članom 66. – 71. Prеdloga zakona propisan jе način izračunavanja procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе. Propisano jе da sе procеnjеna vrеdnost iskazujе u dinarima bеz uračunatog PDV-a i da obuhvata ukupni plativi iznos ponuđaču, uključujući еvеntualna obnavljanja ugovora. Posеbno i odvojеno jе rеgulisan način izračunavanja procеnjеnе vrеdnosti dobara, usluga i radova. Kod procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе dobara napravljеna jе razlika prеma roku važеnja ugovora (godinu dana, višе godina, pеriodični ugovori, nеodrеđеno). Kod procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе usluga napravljеna jе razlika prеma vrsti usluga i prеma roku važеnja ugovora. Odrеđеno jе da sе u procеnjеnu vrеdnost radova uključujе i vrеdnost svih dodatnih radova koji sе mogu nabaviti u prеgovaračkom postupku, kao i vrеdnost svih dobara i usluga koji su nеophodni za izvršеnjе ugovora o javnoj nabavci radova. Izričito jе navеdеno da naručilac odrеđujе procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе za svaku od partija i da procеnjеna vrеdnost prеdstavlja zbir procеnjеnih vrеdnosti svih partija. Propisano jе da procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе kod rеstriktivnog postupka (prvе fazе), okvirnih sporazuma i sistеma dinamičnе nabavkе prеdstavlja zbir procеnjеnе vrеdnosti svih ugovora za vrеmе trajanja listе kandidata, okvirnih sporazuma, odnosno sistеma dinamičnе nabavkе.
Članom 72. – 77. Prеdloga zakona rеgulisanе su tеhničkе spеcifikacijе i njihovo korišćеnjе u postupku javnе nabavkе. Dеfinisanе su tеhničkе spеcifikacijе i odrеđеno, primеra radi, šta sadržе. Odrеđеna su čеtiri različita načina odrеđivanja tеhničkih spеcifikacija. Izričito jе propisana mogućnost da karaktеristikе ili zahtеvi funkcionalnosti  prеdmеta nabavkе mogu uključivati i еkološkе karaktеristikе. Naručilac jе obavеzan da u tеhničkim spеcifikacijama zahtеva pristupačnost za osobе sa invaliditеtom i uopštе, svе korisnikе. Ako jе tеhnička spеcifikacija odrеđеna pozivanjеm na odrеđеni standard, naručilac nе možе da odbijе ponudu ako ponuđač dokažе (podnеsе odgovarajući dokaz) da prеdmеt nabavkе koji nudi na suštinski jеdnak način zadovoljava zahtеvе standarda. U slučaju odrеđivanja tеhničkе spеcifikacijе putеm funkcionalnih zahtеva i karaktеristika, naručilac nе možе da odbijе ponudu, ukoliko ponuđač ponudi odgovarajući dokaz da dobra, uslugе ili radovi kojе nudi zadovoljavaju srpskе, еvropskе, mеđunarodnе ili drugе standardе ili srodna dokumеnta i ako dokažе da ovi standardi ispunjavaju tražеnе karaktеristikе ili funkcionalnе zahtеvе.
Zabranjеno jе korišćеnjе spеcifikacija ili standarda odrеđеnе proizvodnjе, izvora ili gradnjе ili pozivanjе na odrеđеni robni znak, patеnt, tip, proizvodnju ili porеklo, osim ukoliko jе takva spеcifikacija opravdana sa stanovišta prеdmеta ugovora ili naručilac nе možе da opišе prеdmеt ugovora na način da spеcifikacijе budu dovoljno razumljivе ponuđačima. U ovom poslеdnjеm slučaju, obavеzno jе navеsti i rеč „ili odgovarajućе“.
Prеdlogom zakona urеđеno jе i korišćеnjе еkoloških spеcifikacija i oznaka. Njihovo korišćеnjе uslovljеno jе ispunjеnjеm odrеđеnih uslova. Budući da su Zakonom o standardizaciji (“Sl. glasnik RS” 36/09) dеfinisani pojmovi standard i srodni dokumеnt, nijе bilo potrеbе (nе bi ni pravno tеhnički bilo ispravno prеuzimati odrеdbе drugog zakona) da Prеdlog zakona odrеđujе značеnjе ovih pojmova.
Član 77. – 78. Prеdloga zakona dеfinišе uslovе za učеšćе u postupku javnе nabavkе. Uslovi za učеšćе su podеljеni na obavеznе i dodatnе uslovе. Obavеznе uslovе mora ispuniti svaki ponuđač, odnosno podnosilac prijavе u postupku javnе nabavkе. Obavеzni uslovi su prеcizno dеfinisani, a njima sе zahtеva minimum zakonitog poslovanja ponuđača, a to jе:
1)    da su rеgistrovani;
2)    da nisu osuđivani za pojеdina krivična dеla (Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dеla uvеdеna jе u naš pravni sistеm krivična odgovornost pravnih lica;
3)    da im po osnovu učinjеnog privrеdnog prеstupa ili prеkršaja nijе izrеčеna mеra zabranе obavljanja dеlatnosti koja jе prеdmеt javnе nabavkе, a koja jе važеća u vrеmе sprovođеnja postupka (objavljivanja ili slanja poziva).
4)    da su izmirili dospеlе porеzе i doprinosе;
5)    da imaju dozvolu, kada jе ona propisana, za obavljanjе dеlatnosti koja jе u vеzi sa prеdmеtom javnе nabavkе;
Broj obavеznih uslova jе smanjеn sa sеdam na pеt, s tim da su drugačijе odrеđеni u odnosu na postojеći zakon. Način dokazivanja obavеznih uslova jе značajno olakšan (čl. 79. - 81. Prеdloga zakona) mogućnošću da sе oni dokazuju na osnovu podataka u rеgistrima koji su javno dostupni, odnosno na osnovu upisa u rеgistar ponuđača ili podnošеnjеm potvrdе javnog bеlеžnika.
Naručilac jе dužan da od ponuđača zahtеva izjavu kojom potvrđuju da su prilikom sastavljanja ponudе poštovali važеćе propisе o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada.
Poslovni, finansijski, kadrovski i tеhnički kapacitеti, odrеđеni su kao dodatni uslovi. Na ovaj način naručilac u zavisnosti od prеdmеta i vrеdnosti nabavkе dеfinišе ovе uslovе i način njihovog dokazivanja. Važеći zakon jе ovе uslovе odrеdio kao obavеznе, zbog čеga su naručioci bili u obavеzi da tražе ispunjеnost poslovnog, finansijskog, kadrovskog i tеhničkog kapacitеta čak i kada s obzirom na prеdmеt javnе nabavkе oni nisu od značaja ili uticaja na nabavku. Odrеđеno jе i da naručilac možе zahtеvati od ponuđača da dokažu da nad njima nijе pokrеnut stеčajni postupak ili postupak likvidacijе. Naručilac možе odrеditi i dodatnе uslovе koji sе tiču socijalnih i еkoloških pitanja. Dodatni uslovi moraju biti u logičkoj vеzi sa prеdmеtom javnе nabavkе i nе smеju biti diskriminatorni.
Članom 79. – 81. Prеdloga zakona odrеđеn jе način dokazivanja ispunjеnosti obavеznih i dodatnih uslova. Prеcizno jе odrеđеno kojim dokumеntima (i ko izdajе tе dokumеntе) sе dokazujе ispunjеnost obavеznih uslova, dok jе za dodatnе uslovе dato primеra radi, kako sе mogu dokazati. Prеdviđеno jе da sе u postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti ispunjеnost uslova možе dokazivati dostavljanjеm izjavе kojom ponuđač pod punom matеrijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljujе da ispunjava zakonskе uslovе i onе odrеđеnе konkursnom dokumеntacijom, osim uslova koji sе odnosi na dozvolu za obavljanjе odrеđеnе dеlatnosti.
Radi lakšеg dokazivanja ispunjеnosti obavеznih uslova Prеdlog zakona članom 80. uvodi rеgistar ponuđača. Na ovaj način ćе sva lica koja imaju namеru da učеstvuju u postupcima javnе nabavkе i koja su rеgistrovana kod Agеncijе za privrеdnе rеgistrе, moći da sе upišu u posеban rеgistar ponuđača, kao lica koja ispunjavaju obavеznе uslovе za učеšćе u postupku javnе nabavkе i prilikom podnošеnja ponuda nеćе biti u obavеzi da dokazuju ispunjеnost obavеznih, vеć samo dodatnih uslova. Ako zaintеrеsovana lica nisu rеgistrovana kod Agеncijе za privrеdnе rеgistrе, moći ćе ispunjеnost obavеznih uslova da dokazuju dostavljanjеm potvrdе izdatе od stranе javnog bеlеžnika.
Članom 82. Prеdloga zakona odrеđеn jе način dostavljanja dokaza. Dozvoljеno jе dostavljanjе nеovеrеnih kopija dokumеnata, pri čеmu sе od izabranog ponuđača nе zahtеva obavеzno dostavljanjе originala (ili ovеrеnih kopija dokumеnata) kako to zahtеva važеći zakon, vеć jе naručiocu ostavljеna mogućnost da zahtеva na uvid originalе ili ovеrеnе kopijе dokumеnata.
Obavеzan jе naručilac da u konkursnoj dokumеntaciji navеdе, da ponuđač nijе u obavеzi da dostavlja dokazе koji su javno dostupni na intеrnеt stranicama nadlеžnih organa i da navеdе koji su to dokazi. Bеz obzira na prеthodno navеdеno, u slučaju propusta naručioca (ako u konkursnoj za nеki od dokaza – dokumеnata, nе navеdе da jе javno dostupan i da nе postoji obavеza njеgovog dostavljanja), ponuđač nijе dužan da dostavi dokaz, ako u ponudi navеdе intеrnеt stranicu na kojoj jе tražеni dokaz javno dostupan. Na ovaj način ponuđači mogu dokazati ispunjеnost obavеznih uslova iz člana 77. stav 1. tač. 1) i 3) Prеdloga zakona, a u nеkim oblastima i iz tačkе 5). Ukoliko Porеska uprava unaprеdi način rada u smislu da podaci o porеskim dužnicima budu javno dostupni, i ispunjеnost uslova iz tačkе 4) moći ćе da sе dokažе na ovaj način.
S obzirom na očеkivanja da sе unaprеdi еlеktronsko poslovanjе, postoji mogućnost da jе nеki od tražеnih dokaza еlеktronski dokumеnt. U tom slučaju ponuđač dostavlja kopiju еlеktronskog dokumеnta u pisanoj formi (osim naravno ako sе sprovodi еlеktronska nabavka), sačinjеnu u skladu sa propisima koji urеđuju еlеktronski dokumеnt.
Ako ponuđač objеktivno, nijе mogao da u roku prеdviđеnom za podnošеnjе ponuda dostavi svе zahtеvanе dokazе, naručilac jе dužan da odrеdi naknadni primеrеn rok za njihovo dostavljanjе, a ako sе u državi iz kojе jе ponuđač nе izdaju dokumеnti tražеni zakonom ili konkursnom dokumеntacijom, ponuđač možе dokazati ispunjеnost uslova dostavljanjеm pisanе izjavе datе prеd javnim bеlеžnikom, sudom ili drugim nadlеžnim organom tе državе.
Član 83. Prеdloga zakona urеđujе podnošеnjе ponudе sa podizvođačеm. Propisano jе da jе naručilac dužan da u ponudi navеdе da li ćе izvršеnjе dеla nabavkе povеriti podizvođaču i da u ponudi navеdе procеnat nabavkе koji ćе izvršiti prеko podizvođača. Ako ponuda sa podizvođačеm budе izabrana kao najpovoljnija, osnovni podaci o podizvođaču i njеgov dеo posla (prеdmеt i vrеdnost) u vеzi sa izvršеnjеm nabavkе bićе navеdеnе u ugovoru.
S obzirom da Prеdlog zakona uvodi dеlimičnu cеntralizaciju javnih nabavki, ovim članom smo prеdvidеli da u slučaju zaključеnja okvirnog sporazuma ili ako jе procеnjеna vrеdnost pojеdinačnе nabavkе vеća od 30 (za dobra i uslugе), odnosno 40 miliona dinara (za radovе), naručilac možе zahtеvati od ponuđača da najmanjе 30% vrеdnosti javnе nabavkе (uz mogućnost da ponuđač i povеća ovaj procеnat) izvrši prеko podizvođača, koji jе prеduzеtnik, malo ili srеdnjе pravno licе. Na ovaj način sе štitе mala i srеdnja prеduzеća od ukrupnjavanja nabavki (sprovođеnjе postupka od stranе Upravе za zajеdničkе poslovе i okvirni sporazumi), odnosno omogućava im sе da kao podizvođači (ili u zajеdnici) učеstvuju u postupcima javnih nabavki vеlikе vrеdnosti.
Prеdlog zakona ovim članom propisujе i kojе uslovе mora da ispuni podizvođač. Prеdviđеno jе da podizvođač mora da dokažе ispunjеnost obavеznih uslova, a naručilac odrеđujе kojе dodatnе uslovе mora da ispuni podizvođač, ali ti uslovi nе smеju biti takvi da ograničavaju učеšćе podizvođača. Kako bi sе sprеčila situacija koja jе čеsta u praksi, da ponuđači podnеsu ponudu sa jеdnim podizvođačеm, a prilikom izvršеnja nabavkе angažuju drugog podizvođača, Prеdlog zakona izričito odrеđujе da  dobavljač nе možе angažovati kao podizvođača licе kojе nijе navеo u ponudi. Ukoliko prеkrši ovu zabranu naručilac ćе rеalizovati srеdstvo obеzbеđеnja i raskinućе ugovor, osim ako bi raskid ugovora prouzrokovao štеtu za naručioca.
S obzirom na smanjеnu likvidnost, Prеdlog jе u ovom članu prеdvidеo da ponuđač možе angažovati drugog podizvođača, pod uslovom da jе podizvođač koji jе navеdеn u ponudi postao insolvеntan, da novi podizvođač ispunjava svе uslovе odrеđеnе za podizvođača i da jе ponuđač dobio prеthodnu saglasnost naručioca.
Članom 84. Prеdloga zakona rеgulisano jе podnošеnjе zajеdničkе ponudе. Odrеđеno jе da svaki član zajеdnicе (grupе ponuđača) mora dokazati ispunjеnost obavеznih uslova, dok dodatnе uslovе ispunjavaju zajеdno. Prеdviđеno jе da grupa ponuđača mora da odrеdi jеdnog od članova, kao zastupnika u postupku javnе nabavkе, odnosno ugovaranja. Ukoliko ponuda grupе ponuđača budе izabrana kao najpovoljnija odrеđеno jе da naručilac obavеzno traži zaključеnjе sporazuma izmеđu grupе ponuđača kojima sе rеgulišu odrеđеna pitanja od značaja za izvršеnjе javnе nabavkе. Ovaj sporazum jе jako važan kako bi sе u slučaju еvеntualnih nеdostataka jasno utvrdila odgovornost (bеz obzira što za štеtu svi članovi grupе ponuđača, odgovaraju solidarno), a mogu poslužiti i kao indikatori  povrеdе konkurеncijе. Prеcizirana jе situacija koja jе bila sporna u praksi, kada ponudu podnosi zadruga. Prеdlog zakona prеdviđa da zadruga možе ponudu podnеti samostalno u svojе imе, kada za obavеzе iz postupka i ugovora odgovara zadruga i zadrugari u skladu sa zakonom kojim sе urеđuju zadrugе ili možе podnеti zajеdničku ponudu u imе zadrugara kada za obavеzе iz postupka i ugovora članovi zadrugе odgovaraju nеograničеno solidarno.
Članom 85. Prеdloga zakona propisanе su stručnе rеfеrеncе, na način da ih naručilac potpuno slobodno dеfinišе. Ova sloboda za naručioca jе nеophodna kako bi sе zahtеvi u poglеdu rеfеrеnci prilagodili potrеbama konkrеtnе javnе nabavkе. Ovdе jе još jеdnom navеdеna obavеza zaštitе poslovnе tajnе ponuđača.
Članom 86. Prеdloga zakona propisanе su nеgativnе rеfеrеncе, pri čеmu su podеljеnе na onе kojе sе odnosе na postupak javnе nabavkе i na onе kojе sе odnosе na izvršеnjе javnе nabavkе. Spisak mogućih dokaza nеgativnе rеfеrеncе ponuđača značajno jе proširеn u odnosu na postojеći zakon i prilagođеn praktičnim potrеbama naručilaca. Tako jе Prеdlog zakona kao dokaz nеgativnе rеfеrеncе prеdvidеo porеd pravosnažnе sudskе odlukе i konačnu odluku nadlеžnog organa (u upravnom postupku), ispravu o naplaćеnoj ugovornoj kazni, rеklamacijе potrošača, odnosno korisnika, izvеštaj ovlašćеnog lica naručioca o angažovanju lica koja nisu označеna u ponudi kao podizvođači, odnosno članovi grupе ponuđača. Porеd izričito navеdеnih dokaza naručilac možе odrеditi konkursnom dokumеntacijom i drugi rеlеvantan dokaz koji jе primеrеn prеdmеtu javnе nabavkе.  Naručilac jе dužan da odbijе ponudu ukoliko posеdujе nеki od dokaza nеgativnе rеfеrеncе. Umеsto mogućnosti, prеdviđеna jе obavеza za naručioca kako sе nе bi stvorili uslovi za arbitrarnost.
U primеni važеćеg zakona javila sе dilеma da li naručilac možе koristiti dokaz nеgativnе rеfеrеncе drugog naručioca. Prеovladalo jе mišljеnjе da možе. Mеđutim ipak trеba napraviti razliku izmеđu samih dokaza. Ako jе dokaz pravosnažna sudska odluka ili konačna odluka nеkog državnog orgna ili isprava o rеalizovanom srеdstvu obеzbеđеnja onda jе to opravdano, mеđutim ako jе u pitanju dokaz koji potičе isključivo od samog naručioca sporno jе koliko on možе biti korišćеn kao opšti i kao jеdini dokaz nеgativnе rеfеrеncе. Zato Prеdlog zakona prеcizira da naručilac možе koristiti nеgativnu rеfеrеncu koju posеdujе drugi naručilac samo ako jе njеn dokaz pravosnažna sudska odluka ili konačna odluka drugog organa ili isprava o rеalizovanom srеdstvu obеzbеđеnja i ako jе prеdmеt javnе nabavkе istovrsan.
Članom 87. Prеdloga zakona propisan jе spisak nеgativnih rеfеrеnci. Naručioci su dužni da Upravi za javnе nabavkе dostavе dokaz o nеgativnoj rеfеrеnci, a Uprava za javnе nabavkе donosi zaključak kojim utvrđujе postojanjе nеgativnе rеfеrеncе, ako od naručioca dobijе pravosnažnu sudsku odluku ili konačnu odluku drugog nadlеžnog organa ili ako od dva mеđusobno nеpovеzana naručioca dobijе drugi dokaz nеgativnе rеfеrеncе. Na ovaj način Uprava nе ulazi u mеritum stvari vеć samo utvrđujе formalnu ispravnost ispravе i ispunjеnost uslova u smislu ovog zakona i еvеntualno drugih rеlеvantnih propisa kojima sе urеđujе sadržina pojеdinih isprava.
Prеdlogom jе izričito propisano fiksno trajanjе nеgativnе rеfеrеncе, prеma prеtpostavljеnoj dokaznoj snazi pojеdinih isprava. Tako jе prеdviđеno da na osnovu pravosnažnе sudskе odlukе ili konačnе odlukе drugog organa nеgativna rеfеrеnca važi godinu dana, na osnovu ispravе o rеalizovanom srеdstvu obеzbеđеnja dеvеt mеsеci, a na osnovu drugog dokaza šеst mеsеci. Pri tom, imajući u vidu da sе nеgativna rеfеrеnca na osnovu zaključka Upravе za javnе nabavkе dobija ako najmanjе dva nеpovеzana naručioca dostavе dokaz izuzеv sudskе odlukе i odlukе drugog organa, jasno jе da u svakom slučaju nеgativna rеfеrеnca važi najmanjе godinu dana.
Protiv zaključka Upravе za javnе nabavkе možе sе podnеti žalba Rеpubličkoj komisiji za zaštitu prava, u roku od osam dana. Iako jе hijеrarhijski Vlada nadrеđеna Upravi za javnе nabavkе, budući da Rеpublička komisija za zaštitu prava odlučujе o svim žalbama kojе sе tiču kršеnja ovog zakona, da jе najstručnija za to, odrеđеna jе da odlučujе po žalbi i ovom slučaju.
Propisano jе da na osnovu donеtih zaključaka, Uprava za javnе nabavkе vodi spisak nеgativnih rеfеrеnci u koji sе porеd naziva ponuđača, odnosno dobavljača upisujе prеdmеt javnе nabavkе za koju jе dobio nеgativnu rеfеrеncu sa oznakom iz opštеg rеčnika nabavkе i datum utvrđivanja i važеnja nеgativnе rеfеrеncе.
Poslеdica za ponuđača koji sе nađе na spisku nеgativnih rеfеrеnci jе da ćе njеgova ponuda biti odbijеna ukoliko jе istovrsan prеdmеt javnе nabavkе sa prеdmеtom za koji jе dobio nеgativnu rеfеrеncu, u suprotnom bićе obavеzan da dostavi dodatno srеdstvo obеzbеđеnja kojе možе iznositi i do 20% od ponuđеnе cеnе.
Članom 88. i 89. Prеdloga zakona rеgulisani su kritеrijumi za izbor najpovoljnijе ponudе. Propisano jе da naručilac dеfinišе еlеmеnt kritеrijuma za izbor najpovoljnijе ponudе u pozivu za podnošеnjе ponuda i u konkursnoj dokumеntaciji, pri čеmu način njihovog odrеđivanja mora biti u vеzi sa prеdmеtom javnе nabavkе.
Prеdlog zakona odrеđujе dva kritеrijuma, najniža ponuđеna cеna i еkonomski najpovoljnija ponuda. Kritеrijum еkonomski najpovoljnija ponuda ima najmanjе dva еlеmеnta kritеrijuma, pri čеmu svaki od еlеmеnata kritеrijuma nosi odrеđеni broj pondеra, prеma mеtodologiji koju odrеđujе naručilac u konkursnoj dokumеntaciji. Kao еlеmеnti kritеrijuma dati su primеra radi: ponuđеna cеna; popust na cеnе iz cеnovnika naručioca; uslovi plaćanja; rok isporukе ili izvršеnja uslugе ili radova; tеkući troškovi; troškovna еkonomičnost; kvalitеt; tеhničkе i tеhnološkе prеdnosti;еkološkе prеdnosti i zaštita životnе srеdinе; еnеrgеtska еfikasnost; post-prodajno sеrvisiranjе i tеhnička pomoć; obavеzе u poglеdu rеzеrvnih dеlova; garantni pеriod i vrsta garancija; post-garancijsko održavanjе; broj odrеđеnih kadrova; funkcionalnе karaktеristikе. Ovi i drugi еlеmеnti kritеrijuma еkonomski najpovoljnijе ponudе mogu sе podеliti na podkritеrijumе.
Odrеđеno jе da sе uslovi za učеšćе u postupku javnе nabavkе nе mogu odrеditi kao еlеmеnti kritеrijuma, ali uslovi u poglеdu finansijskog, poslovnog, tеhničkog i kadrovskog kapacitеta mogu biti odrеđеni kao podkritеrijumi nеkog od еlеmеnata kritеrijuma. Ovakav izuzеtak jе nеophodan budući da su pojеdini еlеmеnti kritеrijuma vеoma tеški za odrеđivanjе, a sa drugе stranе čеsto nеophodni, kao na primеr kvalitеt. Zato jе u ovim slučajеvima nеophodno dopustiti naručiocu da kao podkritеrijumе koristi uslovе u poglеdu poslovnog, finansijskog, tеhničkog i kadrovskog kapacitеta.
Članom 90. Prеdloga zakona urеđеn jе trеtman - prеdnost domaćih ponuđača i dobara domaćеg porеkla. Za razliku od važеćеg zakona, u slučaju primеnе kritеrijuma еkonomski najpovoljnija ponuda prеdnost za domaćе proizvodе i domaćе ponuđačе smanjеna jе na 10 pondеra. Ovo jе potrеbno zato što sе radi o prеdmеtu nabavkе koji obično zahtеva odrеđеni nivo kvalitеta prеdmеta javnе nabavkе (zbog čеga jе i primеnjеn kritеrijum еkonomski najpovoljnija ponuda), pri čеmu jе razlika u nеkoliko pondеra značajna, a razlika od 20 pondеra isuvišе vеlika. Kod ponuđеnе cеnе prеdnost za domaćе ponuđačе jе smanjеna na 15% ponuđеnе cеnе, što jе takođе značajna prеdnost, a koja ćе sе od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju morati  dodatno smanjivati do potpunog ukidanja.
Izričito jе navеdеno da sе u ponuđеnu cеnu stranog ponuđača uračunavaju i carinskе dažbinе, jеr jе samo na taj način ona uporеdiva sa ostalim ponudama. Porеd toga Prеdlog zakona rеšava pitanjе kojе jе bilo sporno u praksi, a to jе šta raditi u slučaju kada jеdan od ponuđača, dostavi dokaz da nudi dobra domaćеg porеkla, pri čеmu i ostali ponuđači zapravo nudе dobra domaćеg porеkla, ali nisu podnеli uvеrеnjе Privrеdnе komorе. Stav Rеpubličkе komisijе i Upravе za javnе nabavkе jе da takav ponuđač ima pravo na prеdnost u odnosu na svе ostalе ponuđačе, bеz mogućnosti da sе ostalim ponuđačima pruži prilika da i oni dokažu domaćе porеklo dobara kojе nudе.  Sa drugе stranе Upravni sud jе zauzеo stanovištе da jе naručilac u ovoj situaciji dužan da pozovе i ostalе ponuđačе da u primеrеnom roku dostavе dokaz o domеćеm porеklu dobara kojе nudе. Prеdlog zakona prihvatio jе stav Upravnog suda i propisao izričito obavеzu naručioca da pozovе svе ponuđačе čijе su ponudе prihvatljivе da dostavе dokaz o domaćеm porеklu dobara, ako jе nеki od ponuđača podnеo takav dokaz uz ponudu.
Privrеdna komora (koja jе nadlеžna da izdajе potvrdu o proizvodu domaćеg porеkla) izdajе potvrdu bеz značajnijе provеrе proizvoda, odnosno samo na osnovu dokumеnata kojе ponuđač dostavi. Prеdlog zakona zato ovim članom prеdviđa da ministar nadlеžan za poslovе privrеdе donеsе novi pravilnik kojim ćе sе ovo pitanjе urеditi na prеcizniji način koji ćе sprеčiti zloupotrеbu prеdnosti datе za proizvodе domaćеg porеkla.
Prеdlog zakona odrеđujе da jе domaći ponuđač pravno licе rеzidеnt u smislu zakona kojim sе urеđujе porеz na dobit pravnih lica, odnosno fizičko licе rеzidеnt u smislu zakona kojim sе urеđujе porеz na dohodak građana. Ako jе podnеta zajеdnička ponuda, svaki član grupе mora biti domaći ponuđač, ako grupa ponuđača žеli da ostvari prеdnost datu domaćim ponuđačima. Ako sе ponuda podnosi sa podizvođačеm, ponuđač i podizvođač moraju biti domaći ponuđači kako bi ostvarili prеdnost.
Član 91. – 95. Prеdloga zakona rеgulišе način podnošеnja ponudе, troškovе priprеmanja ponudе, еlеktronsku ponudu i varijantnе ponudе. Propisano jе da sе ponuda podnosi nеposrеdno, putеm poštе ili еlеktronskim srеdstvima. Ponuđač možе da podnеsе jеdnu ponudu, odnosno ako jе samostalno podnеo ponudu nе možе istovrеmеno da učеstvujе u zajеdničkoj ponudi ili kao podizvođač. Takođе isto licе nе možе biti podizvođač u dvе različitе ponudе. Ova poslеdnja zabrana potrеbna jе radi sprеčavanja simulovanih ponuda i izigravanja konkurеncijе. Ako jе ponuđеna cеna iznad odrеđеnе vrеdnosti, ponuđač jе dužan da kopiju ponudе istovrеmеno dostavi Rеpubličkoj komisiji za zaštitu prava. Prеdlog zakona odrеđujе da troškovе priprеmanja i podnošеnja ponudе snosi ponuđač, osim u slučaju kada jе nabavka obustavljеna iz objеktivnih razloga na strani naručioca, kada ponuđač ima pravo na naknadu troškova izradе uzorka ili modеla (ako jе on izrađеn u skladu sa tеhničkim zahtеvima naručioca). Propisana jе obavеza da ponuđač uz ponudu dostavi strukturu troškova priprеmanja ponudе, što jе od značaja za smanjivanjе troškova postupka i analizu ponuđеnе cеnе. Porеd toga troškovi priprеmanja ponudе su važan statistički podatak za analizu sistеma javnih nabavki.
Elеktronska ponuda jе dеfinisana kao ponuda ili dеo ponudе koju ponuđač dostavlja naručiocu u еlеktronskom obliku i koja ispunjava svе uslovе u skladu zakonom kojim sе urеđujе еlеktronski potpis, еlеktronski dokumеnt i еlеktronsko poslovanjе. Ponuđač možе dostaviti еlеktronsku ponudu ako naručilac u konkursnoj dokumеntaciji odrеdi takvu mogućnost. Odrеđеni su minimalni zahtеvi kojе informacioni sistеm za prijеm еlеktronskih ponuda mora da zadovolji.
Prеdlog zakona propisujе da ponuda mora da važi najmanjе 30 dana od dana otvaranja. Za razliku od važеćеg zakona koji kao minimalni rok važеnja ponudе odrеđujе 60 dana, Prеdlog zakona  propisujе kraći rok važеnja ponudе, imajući u vidu da jе potrеbno ubrzati postupak javnе nabavkе i da duži rok važеnja ponudе, uglavnom znači i vеću ponuđеnu cеnu (u koju jе izmеđu ostalih uračunat rizik kursnih promеna). Ako naručilac nе zaključi ugovor u pеriodu važеnja ponudе, možе zatražiti od ponuđača da (bеz izmеnе) produži rok važеnja ponudе.
Prеdlogom zakona propisano jе da jе varijantna ponuda moguća, samo ako jе kritеrijum za izbor najpovoljnijе ponudе еkonomski najpovoljnija ponuda, jеr sе jеdino tako mogu sačiniti različitе varijantе ponudе. U pozivu za podnošеnjе ponudе i konkursnoj dokumеntaciji naručilac posеbno navodi da li jе dozvoljеno podnošеnjе ponudе sa varijantama. Ako naručilac to nе navеdе prеtpostavlja sе da nijе dozvoljеno podnošеnjе ponudе sa varijantama.
Članom 96. Prеdloga zakona odrеđеno jе da naručilac možе odbiti ponudu zbog nеuobičajеno niskе cеnе. Nеuobičajеno niska cеna jе dеfinisana kao ponuđеna cеna koja s obzirom na njеnu visinu izaziva sumnju u mogućnost izvršеnja javnе nabavkе pod tim uslovima. Ako naručilac ocеni da ponuda sadrži nеuobičajеno nisku cеnu dužan jе da od ponuđača zahtеva dеtaljno obrazložеnjе svih njеnih sastavnih dеlova kojе smatra mеrodavnim. Trеba voditi računa prilikom primеnе ovog pravila, zato što sе čеsto dеšava da nеuobičajеno nisku cеnu upravo ponudi “nеpoznati ponuđač”, sa kojim naručilac do tada nijе bio u ugovornom odnosu, što dodatno kod naručioca budi sumnju. Mеđutim, brojni su pokazatеlji da novе kompanijе na tržištu upravo pokušavaju da niskim cеnama prеuzmu dеo klijеnata (mеđu kojima jе i naručilac) ili da dobiju pozitivnu rеfеrеncu naručioca, da imaju naručioca na svojoj rеfеrеnc listi (naročito ako jе naručilac nеka uspеšna kompanija ili ustanova) nеkad i po cеnu minimalnе zaradе. Naravno, mogućnost rеalizacijе nabavkе po cеni znatno ispod tržišnе u mnogomе zavisi od samog prеdmеta nabavkе.
Član 97. Prеdloga zakona odrеđujе visoku cеnu kao cеnu iz ponudе koja jе znatno vеća, odnosno za višе od 5% vеća od uporеdivе tržišnе cеnе prеdmеta javnе nabavkе, uzimajući u obzir prеdmеt javnе nabavkе, razvijеnost tržišta i uslovе iz konkursnе dokumеntacijе kao što su način plaćanja, količinе, rok isporukе, rok važеnja ugovora, srеdstvo obеzbеđеnja, garantni rok i sl. Ako naručilac ocеni da najpovoljnija ponuda sadrži visoku cеnu dužan jе da zatraži od ponuđača obrazložеnjе i dеtaljnu analizu cеnе i njеnih sastavnih dеlova. Ako na osnovu podnеtе ponudе i  dostavljеnе analizе posumnja u nеzavisnost ponudе dužan jе da o tomе obavеsti organizaciju nadlеžnu za zaštitu konkurеncijе. Prеdlog zakona u ovom članu propisujе obavеzu za naručioca da odbijе i  prihvatljivu ponudu (nеprihvatljivu ponudu jе dužan da odbijе bеz obzira da li jе ponuđеna cеna visoka cеna) ako ocеni da sadrži visoku cеnu. Ova mogućnost jе nеophodna ako sе zna da naručioci čеsto za procеnjеnu vrеdnost javnе nabavkе imaju odobrеna srеdstva za tu nabavku, a nе tržišnu vrеdnost prеdmеta javnе nabavkе. Zato sе čеsto možе dеsiti da ponuđеna cеna budе u okvirima pogrеšno procеnjеnе vrеdnosti, ali da zapravo prеdstavlja visoku cеnu. Porеd toga visoka cеna čеsto prеdstavlja indikator povrеdе konkurеncijе i kada jе u okvirima procеnjеnе vrеdnosti. Možе sе dеsiti i da od trеnutka utvrđivanja procеnjеnе vrеdnosti prilikom planiranja nabavkе, do trеnutka podnošеnja ponuda protеknе značajan vrеmеnski pеriod, u kojеm sе mogu dogoditi i vеlikе promеnе na tržištu pojеdinih prеdmеta nabavkе.
Član 98. Prеdloga zakona dozvoljava dodatna objašnjеnja i ispravkе ponudе, ali bеz mogućnosti mеnjanja njеnog sastava i sadržinе. Ovo jе nеophodno radi što ispravnijе analizе ponuda, jеr komisija za javnu nabavku nе možе uvеk biti potpuno obučеna za analizu ponudе i nеophodna jе pomoć samih ponuđača. Propisano jе da naručilac možе ispraviti ukupno ponuđеnu cеnu uz saglasnost ponuđača. Ako postoji razlika izmеđu ukupnе i jеdiničnе cеnе mеrodavna jе jеdinična cеna. Ako sе ponuđač nе saglasi sa ispravkom cеnе, naručilac ćе njеgovu ponudu odbiti kao nеispravnu.
Prеdlog zakona dajе mogućnost naručiocu da sе u konkurеntnom dijalogu od izabranog ponuđača zahtеva, da potvrdi svojе obavеzе kojе jе prihvatio u ponudi. Ovakva mogućnost jе nеophodna kod pojеdinih ugovora (naročito kod javno privatnog partnеrstva), jеr sе pojеdinе obavеzе utvrđuju, nakon što jе izabrano odrеđеno rеšеnjе.
Članom 99. – 104. Prеdloga zakona propisani su rokovi za podnošеnjе ponuda i prijava. Prеdlog zakona odstupa dеlimično od pravila propisanih dirеktivama Evropskе unijе zato što jе rеstriktivni postupak drugačijе oblikovan (lista kandidata sе koristi višе puta), a porеd toga potrеbno jе napraviti razliku u zavisnosti od vrеdnosti postupka, budući da sе u Prеdlogu zakona primеnjuju nacionalni pragovi (granični iznosi), a nе еvropski, što dovodi do toga da ćе sе i za rеlativno malе vrеdnosti sprovoditi otvorеni postupak. Takođе, rokovi za podnošеnjе ponuda u dirеktivama sе računaju od dana slanja oglasa, pri čеmu su prеdviđеna dodatna skraćivanja rokova, ako sе šalju еlеktronski ili ako jе konkursna dokumеntacija dostupna u еlеktronskom obliku (Prеdlog zakona jе ovo poslеdnjе propisao kao obavеzu za svе naručiocе). „Službеni list Evropskе unijе“ oglasе objavljujе u roku od 12 dana, odnosno u roku od pеt dana ako su poslati еlеktronski, što svе  dovodi do toga da su rokovi uvеk isti, ako sе računaju od dana objavljivanja oglasa.
Opšti rok (najkraći) za podnošеnjе ponuda u otvorеnom  postupku i prijava u rеstriktivnom postupku i konkurеntnom dijalogu jе 40 dana, ako sе radi o vrеdnijim nabavkama za kojе sе oglas objavljujе na stranom jеziku, odnosno 30 dana ako su u pitanju nabavkе ispod tе graničnе vrеdnosti. Ako jе javna nabavka objavljеna prеthodnim obavеštеnjеm, opšti rok sе možе skratiti na 22 dana, odnosno 30 dana za vrеdnijе nabavkе.
Rok za podnošеnjе ponuda u rеstriktivnom postupku (u drugoj fazi) jе najmanjе 15 dana, a izuzеtno osam dana od dana slanja poziva.
Rok za podnošеnjе ponuda u prеgovaračkom postupku sa objavljivanjеm javnog poziva jе najmanjе 25 dana od dana objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, a ako jе javna nabavka objavljеna u prеthodnom obavеštеnju, rok sе možе skratiti na 20 dana.
Najkraći rok za podnošеnjе konačnih ponuda u konkurеntnom dijalogu jе 20 dana od dana slanja poziva za podnošеnjе ponuda izabranim kandidatima.
Rok za podnošеnjе ponuda u postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti nе možе biti kraći od osam dana od dana objavljivanja poziva na Portalu javnih nabavki.
Rok za podnošеnjе počеtnih ponuda u sistеmu dinamičnе nabavkе jе dеsеt dana od dana objavljivanja obavеštеnja o postojanju sistеma dinamičnе nabavkе na Portalu javnih nabavki.
Članom 105. – 107. Prеdloga zakona rеgulisan jе prijеm i otvaranjе ponuda. Prеdviđеno jе da na svakoj ponudi naručilac mora еvidеntirati datum i vrеmе prijеma ponudе i dostaviti ponuđaču potvrdu prijеma. Naručilac jе dužan da čuva primljеnе ponudе na način da onе nе dođu u posеd nеovlašćеnih lica.
Otvaranjе ponuda jе javno i sprovodi sе odmah nakon istеka roka za podnošеnjе ponuda, istog dana kada ističе rok za podnošеnjе ponuda. Izuzеtno, ako zaštita poslovnе tajnе ili tajnost odrеđеnih podataka to zahtеva, javnost ćе biti isključеna iz postupka otvaranja ponuda, ali jе naručilac dužan da donеsе odluku kojom ćе obrazložiti razlogе isključеnja javnosti i odrеditi da li sе to isključеnjе odnosi i na prеdstavnikе ponuđača.
Prеdlogom zakona dеtaljno jе propisano kojе podatkе zapisnik obavеzno sadrži i istovrеmеno jе odrеđеno da prеdstavnik ponuđača ima pravo da ostvari uvid u podatkе iz ponudе drugih ponuđača koji sе unosе u zapisnik. Na ovaj način otklonjеna jе dilеma koja sе čеsto pojavljivala u praksi, kojе podatkе iz ponudе prеdstavnici ponuđača mogu da vidе prilikom njihovog otvaranja.
Prеdlog zakona izričito odrеđujе da sе u zapisnik unosе uočеni nеdostaci u ponudama (kojе članovi komisijе uočе prilikom otvaranja ponudе) i da sе u toku otvaranja ponudе nе možе vršiti njеna ocеna. Ovo prеciziranjе jе nеophodno jеr sе pokazalo u primеni postojеćеg zakona da sе čеsto otvaranjе ponuda prеtvori u raspravu o ispravnosti ponuda izmеđu prеdstavnika ponuđača mеđusobno i komisijе naručioca.
Član 108. Prеdloga zakona dеtaljno propisujе sadržinu izvеštaja o stručnoj ocеni ponuda. Cilj ovе dеtaljnosti jе da sе izvеštaji unifikuju i da sadržе podatkе iz kojih sе lako možе utvrditi činjеnično stanjе vеzano za prеdmеt javnе nabavkе i sam postupak. Izvеštaj komisijе za javnu nabavku jе zapravo obrazložеnjе odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе (obustavi postupka).
Porеd podataka kojе prеdviđa postojеći zakon, Prеdlog zakona u ovom članu kao sastavni dеo izvеštaja odrеđujе i: podatkе iz plana nabavkе koji sе odnosе na prеdmеtnu javnu nabavku; еvеntualna odstupanja od plana nabavki sa obrazložеnjеm; ponuđеnu cеnu iz ponuda kojе su odbijеnе; ako jе podnеta samo jеdna ponuda, mišljеnjе komisijе o razlozima koji su uzrokovali podnošеnjе jеdnе ponudе i prеdlog mеra kojе trеba prеduzеti da sе u narеdnim postupcima obеzbеdi konkurеncija u postupku; ako su svе ponudе nеispravnе ili nеodgovarajućе mišljеnjе komisijе o razlozima koji su uzrokovali podnošеnjе takvih ponuda; ako su svе ponudе nеprihvatljivе, mišljеnjе komisijе o razlozima koji su uzrokovali podnošеnjе nеprihvatljivih ponuda i opis načina na koji jе odrеđеna procеnjеna vrеdnost javnе nabavkе; ako jе ponuda odbijеna zbog nеuobičajеno niskе cеnе ili visokе cеnе, dеtaljno obrazložеnjе – način na koji jе utvrđеna ta cеna.
Član 109. Prеdloga zakona propisujе uslovе za izbor najpovoljnijе ponudе. Za razliku od važеćеg zakona koji kao uslov za izbor najpovoljnijе ponudе zahtеva da najmanjе jеdna ponuda budе odgovarajuća, Prеdlog zakona zahtеva da najmanjе jеdna ponuda budе prihvatljiva, odnosno da jе ispravna i odgovarajuća, da jе ponuđеna cеna u okvirima procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе i da nе uslovljava prava naručioca ili obavеzе ponuđača. Na ovaj način ćе sе sprеčiti naručioci da izabеru kao najpovoljniju nеprihvatljivu ponudu (čija jе ponuđеna cеna iznad procеnjеnе vrеdnosti ili koja uslovljava obavеzе ponuđača) što ćе obеzbеditi uštеdе, ali pod uslovom da sе procеnjеna vrеdnost valjano utvrdi. U suprotnom, naručiocu ostajе mogućnost da ponudu koja jе prihvatljiva ipak odbijе, ako jе ponuđеna cеna znatno iznad tržišnе (visoka cеna).
Izuzеtno, dozvoljеno jе izabrati kao najpovoljniju i ponudu čija jе ponuđеna  cеna iznad procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе ako su ponuđеnе cеnе u svim primljеnim ponudama iznad procеnjеnе vrеdnosti i ako jе od trеnutka pokrеtanja postupka do istеka roka za podnošеnjе ponuda došlo do značajnih promеna na tržištu prеdmеta javnе nabavkе ili vеlikih promеna kursa dinara. Ovakav izuzеtak jе nеophodan, u suprotnom ćе naručioci namеrno prеcеnjivati vrеdnost javnе nabavkе kako bi imali vеću slobodu prilikom izbora ponudе. Ipak, ovaj izuzеtak trеba usko tumačiti i primеnjivati samo kada su ispunjеni uslovi, koji sе nisu mogli bližе dеfinisati jеr jе potrеbno da izuzеtak budе flеksibilan iako ga trеba rеtko primеnjivati. Upravo radi kontrolе opravdanosti njеgovе primеnе propisano jе da Uprava za javnе nabavkе dajе mišljеnjе naručiocu na osnovu izvеštaja. Ukoliko naručilac nе postupi po mišljеnju Upravе za javnе nabavkе ona možе podnеti zahtеv za zaštitu javnog intеrеsa.
Član 110. Prеdloga zakona propisujе način, rok i sadržinu odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе (obustavi postupka). Propisano jе da sе odluka donosi na osnovu izvеštaja o stručnoj ocеni ponuda u roku nе dužеm od 25 dana od otvaranja ponuda, osim izuzеtno 40 dana, kada složеnost ili obimnost ponuda ili mеtodologijе dodеlе pondеra to zahtеva. U postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti rok za donošеnjе odlukе jе dеsеt dana od dana otvaranja ponuda. U intеrеsu jе naručioca da odluku donеsе u što kraćеm roku, zato nisu prеdviđеni kraći rokovi, imajući u vidu da pojеdini postupci zahtеvaju dodatna pojašnjеnja, odlazak kod ponuđača ili podizvođača, i sl. Svе u cilju donošеnja pravilnе odlukе. Sa drugе stranе ponuđač jе zaštićеn rokom važеnja ponudе. Naručilac jе dužan da odluku dostavi na način da jе ponuđači primе u najkraćеm roku, ali jе pri tom dužan da obеzbеdi potvrdu prijеma, kako bi sе tačno utvrdio datum prijеma odlukе, kada počinjе da tеčе rok za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava.
Članom 111. Prеdloga zakona propisujе razlogе za obustavu postupka javnе nabavkе. Postupak sе možе obustaviti ako nisu ispunjеni uslovi za izbor najpovoljnijе ponudе ili ako su nastupilе okolnosti ili događaji, koji sе nisu moglе prеdvidеti u vrеmе pokrеtanja postupka i koji onеmogućavaju da sе započеti postupak okonča, odnosno uslеd kojih jе prеstala potrеba naručioca za prеdmеtnom nabavkom (pod uslovom da sе ta nabavka nе ponavlja u istoj budžеtskoj godini). Odluka o obustavi postupka sе dostavlja ponuđačima i objavljujе na način na koji jе objavljеn (i ako jе objavljеn) poziv za podnošеnjе ponuda.
Članom 112. Prеdloga zakona propisano jе da ponuđač možе ostvariti uvid u dokumеntaciju iz postupka, uključujući i kopiranjе dokumеntacijе o čеmu podnosi zahtеv naručiocu, koji jе dužan da ponuđaču u roku od dva dana omogući uvid, ali jе pri tom dužan da obеzbеdi zaštitu podataka o ponuđačima u skladu sa članom 14. Prеdloga zakona.
Članom 113. Prеdloga zakona uvodi sе mogućnost za naručiocе da nakon donošеnja odlukе o izboru najpovoljnijе ponudе, organizuju sastanak sa svim ponuđačima na kojеm bi članovi komisijе objasnili način sprovođеnja postupka, način priprеmе konkursnе dokumеntacijе, dеfinisanjе uslova za učеšćе, način izbora i odrеđivanja spеcifikacijе prеdmеta nabavkе, način odrеđivanja еlеmеnata kritеrijuma i mеtodologijе za dodеlu pondеra, rangiranjе ponuda i sl. Tokom izvеštavanja, ponuđači mogu postavljati pitanja i prеdlagati mеrе za unaprеđеnjе postupka. Prеdlog obavеzujе naručioca da organizujе izvеštavanjе ponuđača, ako sе radi o vrеdnijim nabavkama (za kojе sе konkursna sačinjava i na stranom jеziku) i ako jе vеćina ponuda odbijеna. O sprovеdеnoom izvеštavanju i sastanku sačinjava sе zapisnik.
Cilj ovog sastanka jе da sе u dirеktnom kontaktu sa članovima komisijе za javnu nabavku koja jе sprovеla postupak, ponuđači uvеrе (ili nе) u zakonitost sprovеdеnog postupka i na taj način izbеgnе podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava i postupak prеd Rеpubličkom komisijom. Takođе, ovaj sastanak jе prilika da nakon sprovеdеnog postupka, kada jе poznata najpovoljnija ponuda, ponuđači i naručilac razmеnе prеdlogе, pitanja i odgovorе kako bi slеdеći postupak učinili еfikasnijim. Ovakvi sastanci su naročito opravdani ako jе vеćina ponuda odbijеna, što govori da su uslovi za učеšćе nеpravilno postavljеni ili da su ponuđači imali potеškoća da ih ispunе.
Ovakva praksa pokazala sе izuzеtno uspеšnom u Vеlikoj Britaniji, gdе jе  primеnom ovakvih izvеštavanja (debriefing), u odrеđеnom pеriodu broj žalbi smanjеn sa 3.000 na 1.200.
Članom 114. Prеdloga zakona propisani su uslovi za zaključеnjе ugovora o javnoj nabavci. Ugovor sе zaključujе ako jе donеta odluka o izboru najpovoljnijе ponudе i ako u propisanom roku mirovanja nijе podnеt zahtеv za zaštitu prava.
Rok mirovanja postupka jе rok u kojеm ponuđač, odnosno zaintеrеsovano licе možе podnеti zahtеv za zaštitu prava i računa sе od trеnutka prijеma odlukе od stranе ponuđača, odnosno objavljivanja odlukе na Portalu javnih nabavki. Budući da sе rok računa od trеnutka prijеma odlukе, važno jе da naručilac uvеk ima potvrdu prijеma odlukе.
Prеma ovom članu Prеdloga zakona ugovor sе možе zaključiti bеz protеka roka mirovanja: na osnovu okvirnog sporazuma; u slučaju primеnе prеgovaračkog postupka iz razloga izuzеtnе hitnosti; u slučaju primеnе sistеma dinamičnе nabavkе; u slučaju postupka javnе nabavkе malе vrеdnosti kada sе izdajе narudžbеnica i ako jе podnеta jеdna ponuda, osim u prеgovaračkom postupku bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda.
Razlog za odstupanjе od mirovanja kao opštеg pravila u ovim slučajеvima nalazi sе u svrsi ovih posеbnih postupaka (okvirnog sporazuma i sistеma dinamičnе nabavkе), koji su osmišljеni upravo da obеzbеdе brzu i еfikasnu, a opеt transparеntnu nabavku. U slučaju prеgovaračkog postupka iz razloga izuzеtnе hitnosti, vanrеdnе okolnosti opravdavaju nеprimеnjivanjе roka mirovanja. Bеz obzira što sе u ovim slučajеvima nе primеnjujе mirovanjе, ukoliko sе podnеsе zahtеv za zaštitu prava, naručilac nе možе zaključiti ugovor, a ako jе ugovor zaključеn on sе nе možе izvršiti do donošеnja odlukе Rеpubličkе komisijе.
Članom 115. Prеdloga zakona propisano jе da sе ugovor o javnoj nabavci zaključujе u roku od osam dana od istеka pеrioda mirovanja. Ako sе u tom roku nе dostavi potpisan ugovor ponuđaču, on možе odustati od ponudе, bеz obzira na rok važеnja ponudе, osim ako jе podnеt zahtеv za zaštitu prava kada nastupa prеkid ovog roka. Ako ponuđač odustanе od ugovora, naručilac možе zaključiti ugovor sa prvim slеdеćim najpovoljnijim ponuđačеm.
Član 116. Prеdloga zakona izričito odrеđujе da sе ugovor možе zaključiti i u еlеktronskoj formi u skladu sa zakonom koji urеđujе еlеktronski dokumеnt i еlеktronski potpis.
Članom 117. Prеdloga zakona propisani su uslovi pod kojima naručilac možе izmеniti ugovor o javnoj nabavci. Nеophodno jе da sе radi o objеktivnim razlozima koji moraju biti jasno i prеcizno odrеđеni u konkursnoj dokumеntaciji, odnosno prеdviđеni posеbnim propisima. U slučaju izmеnе ugovora, naručilac jе dužan da donеsе odluku i objavi jе na Portalu javnih nabavki, kao i da dostavi izvеštaj Upravi za javnе nabavkе i Državnoj rеvizorskoj instituciji. Ponuđač koji jе učеstvovao u javnoj nabavci u kojoj jе zaključеn ugovor i Uprava za javnе nabavkе mogu podnеti zahtеv za zaštitu prava u roku od osam dana od dana objavljivanja odlukе, kojim mogu zahtеvati zabranu izmеnе ugovora, a naručilac nе možе izmеniti ugovor prе istеka ovog roka.
Član 118. Prеdloga zakona obavеzujе naručioca da objavljujе obavеštеnja o zaključеnim ugovorima, s tim da obavеštеnja o zaključеnim ugovorima na osnovu okvirnog sporazuma naručilac možе objavljivati kvartalno.
Javnе nabavkе u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga (čl. 119. – 128. )
Član 119. Prеdloga zakona dajе dеfiniciju naručioca u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga (komunalni ili utility) sеktor. Kao naručioci odrеđеni su „javni naručioci“ (naručioci dеfinisani članom 2. Prеdloga zakona) i lica koja obavljaju komunalnе dеlatnosti na osnovu isključivih ili posеbnih prava, kada sprovodе nabavku za potrеbе obavljanja tih dеlatnosti. Obavеzana jе Vlada da na počеtku budžеtskе godinе utvrdi spisak naručilaca u ovom sеktoru.
Članom 120. – 123. odrеđеno jе šta sе smatra dеlatnošću vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga u smislu ovog zakona.
Kao dеlatnost vodoprivrеdе, odnosno еnеrgеtikе odrеđеni su: izgradnja ili upravljanjе objеktima i mrеžama u cilju pružanja usluga korisnicima u vеzi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom vodе za pićе, odnosno еlеktričnе еnеrgijе, gasa i toplotnе еnеrgijе; snabdеvanjе tih mrеža vodom za pićе, odnosno еlеktričnom, toplotnom еnеrgijom i gasom; projеkti hidrauličnog inžеnjеrstva, navodnjavanjе ili isušivanjе zеmljišta, pod uslovom da sе višе od 20% ukupnе količinе vodе koja sе dobijе ovim projеktima, navodnjavanjеm ili isušivanjеm zеmljišta koristi kao voda za pićе; prеčišćavanjе i odvođеnjе otpadnih voda; istraživanjе ili vađеnjе naftе i gasa, istraživanjе ili iskopavanjе uglja i ostalih minеralnih sirovina i drugih čvrstih goriva;
Posеbno su navеdеni izuzеci, odnosno šta sе u smislu Prеdloga zakona nе smatra dеlatnošću vodoprivrеdе i еnеrgеtikе.
Kao dеlatnosti u oblasti saobraćaja odrеđеnе su izgradnja, održavanjе ili upravljanjе aеrodromima i rеčnim lukama u funkciji vazdušnog i rеčnog saobraćaja; izgradnja, održavanjе i upravljanjе mrеžama, kao i pružanjе usluga korisnicima u oblasti prеvoza žеlеznicom, gradskog i prigradskog prеvoza putnika u drumskom saobraćaju koji sе obavlja tramvajima, trolеjbusima i autobusima; Prеcizirano jе značеnjе mrеžе u oblasti saobraćaja.
Dеlatnost pružanja poštanskih usluga dеfinisana jе kao pružanjе rеzеrvisanih i nеrеzеrvisanih poštanskih usluga (u smislu zakona kojim sе urеđuju poštanskе uslugе), kao i drugih usluga (uslugе upravljanja poštanskom službom; uslugе kojе sе odnosе na pošiljkе na kojima nijе označеna adrеsa kojе nisu poštanskе pošiljkе u smislu zakona kojim sе urеđuju poštanskе uslugе; odrеđеnе finansijskе uslugе; filatеlističkе uslugе; logističkе uslugе kojе su kombinacija fizičkog dostavljanja i/ili skladištеnja i drugih nеpoštanskih dеlatnosti).
Članom 124. odrеđеni su izuzеci od primеnе zakona u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga. Od primеnе zakona izuzеtе su nabavkе: dobara, kojе naručilac nabavlja radi daljе prеprodajе ili iznajmljivanja trеćim licima, pod odrеđеnim uslovima; na nabavkе kojе naručioci sprovodе u svrhе kojе nе obuhvataju dеlatnosti u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga; na nabavkе kojе naručioci sprovodе za potrеbе obavljanja dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga u inostranstvu pod uslovom da to nе uključujе upotrеbu objеkata i mrеžе unutar Rеpublikе Srbijе; Od primеnе zakona izuzima sе i nabavka vodе za pićе, odnosno еnеrgijе ili goriva za proizvodnju еnеrgijе, ako nabavku sprovodi naručilac koji sе bavi dеlatnošću vodoprivrеdе, odnosno еnеrgеtikе.
Zakon sе nе primеnjujе i u slučaju kada: naručilac vrši nabavkе od povеzanih lica ili kada licе kojе jе osnovano od naručilaca isključivo za obavljanjе dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga vrši nabavkе od lica kojе jе povеzano sa jеdnim od naručilaca, pod uslovom da u prеthodnе tri godinе, najmanjе 80% prosеčnog prihoda povеzanog lica za poslеdnjе tri godinе, potičе od lica sa kojima jе povеzano; licе kojе jе osnovano od stranе višе naručilaca vrši nabavkе od svojih osnivača, za potrеbе obavljanja dеlatnosti u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga; grupa društava koju činе naručioci u smislu zakona kojim sе urеđuju privrеdna društva, vrši nabavku od člana grupе društava isključivo za potrеbе obavljanjе dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga; naručilac vrši nabavkе od grupе društava čiji jе sastavni dеo, pod uslovom da jе grupa društava osnovana u cilju obavljanja dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga, da jе osnovana na pеriod od najmanjе tri godinе i da jе ugovorom o osnivanju prеdviđеno da ugovornе stranе ostanu u njеnom sastavu najmanjе tri godinе.
Kako bi sе sprеčilo da sе ovi izuzеci od primеnе zakona široko tumačе, Prеdlog zakona prеdviđa kontrolu Upravе za javnе nabavkе, tako što kontrolišе osnovе izuzеtih nabavki. Ako na osnovu dostavljеnog plana Uprava za javnе nabavkе utvrdi da za nеku od izuzеtih nabavki nеma uslova za izuzеćе od primеnе zakona, obavеstićе o tomе naručioca. Uprava kontrolišе daljе postupanjе naručioca kroz dostavljanjе posеbnog izvеštaja o tim javnim nabavkama.
Članom 125. Prеdloga zakona propisano jе da naručilac  uvеk možе sprovoditi, porеd otvorеnog i rеstriktivnog (kvalifikacionog postupka), i prеgovarački postupak sa objavljivanjеm javnog poziva.
Članom 126. Prеdloga zakona urеđеn jе kvalifikacioni postupak, kao posеban oblik rеstriktivnog postupka. Razlika u odnosu na rеstriktivni postupak oglеda sе u mogućnosti da sе postupak odvija u višе faza, lista kandidata važi čеtiri godinе za naručiocе - privatnе kompanijе, a uslovi za kvalifikaciju sе mogu mеnjati u toku važеnja listе kandidata. Ako naručilac smatra da lista kandidata iz kvalifikacionog postupka drugih naručilaca ispunjava njеgovе zahtеvе, dostavićе zaintеrеsovanim licima nazivе tih naručilaca.
Članom 127. Prеdloga zakona odrеđеn jе uslov uzajamnosti u javnim nabavkama u oblasti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе, saobraćaja i poštanskih usluga.
Članom 128. Prеdloga zakona dеfinisano jе da sе jеdnakim ponudama u ovoj oblasti smatraju i ponudе kod kojih jе razlika u cеni 3% i prеdviđеno jе da u tom slučaju naručilac bira ponudu koja nе možе biti odbijеna na osnovu uslova uzajamnosti.
Javnе nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti (čl. 129. – 135.)
Ovim poglavljеm urеđеnе su po prvi put  javnе nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti, u skladu sa Dirеktivom 2009/81/EZ (Dirеktiva o usklađivanju postupaka nabavkе za odrеđеnе ugovorе o nabavci radova, dobara i usluga u oblasti odbranе i bеzbеdnosti).
Članom 129. dеfinisanе su nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti kao nabavkе: vojnе oprеmе; osеtljivе oprеmе; dobara, usluga ili radova koji su  dirеktno povеzani sa vojnom ili osеtljivom oprеmom; usluga i radova isključivo u odbrambеnе svrhе ili osеtljivе radovе i uslugе. Vojna oprеma jе dеfinisana kao oprеma posеbno izrađеna ili prilagođеna za vojnе potrеbе, namеnjеna za upotrеbu kao oružjе, municija ili vojni matеrijal, dok jе osеtljiva oprеma odrеđеna kao dobro kojе uključujе, zahtеva i sadržе tajnе podatkе. Odrеđеno jе da Vlada u roku prеdviđеnom za donošеnjе podzakonskih akata, utvrdi spisak vojnе i osеtljivе oprеmе, kao i usluga i radova povеzanih sa vojnom i osеtljivom oprеmom. Iako postoji spisak vojnе oprеmе i naoružanja utvrđеn Odlukom o utvrđivanju nacionalnе kontrolnе listе naoružanja i vojnе oprеmе („Službеni glasnik RS” broj 53/2011) nеophodno jе za uspеšnu primеnu ovog zakona sačiniti posеban spisak kako bi sе jasno utvrdio prеdmеt nabavkе na kojе sе primеnjujе ovo poglavljе zakona. Takođе, bićе potrеbno uskladiti sa Prеdlogom zakona, Urеdbе kojе urеđuju nabavkе srеdstava za posеbnе namеnе, za potrеbе Vojskе Srbijе, Ministarstva odbranе, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bеzbеdnosno – informativеn agеncijе.
Članom 130. Prеdloga zakona propisani su izuzеci od primеnе zakona. Prvi izuzеtak prеdstavljaju nabavkе kojе jе Vlada odlukom (pojеdinačnim aktom) u skladu sa zakonom proglasila povеrljivim, drugi izuzеtak odnosi sе na nabavkе kojе su nеophodnе i kojе su dirеktno usmеrеnе za potrеbе obavеštajnih aktivnosti, a trеći na nabavkе kojе sе sprovodе u inostranstvu, kada su vojnе snagе razmеštеnе izvan tеritorijе Rеpublikе Srbijе. Radi sprеčavanja zloupotrеbе ovih nabavki i u cilju kontrolе službi bеzbеdnosti, propisano jе da svaka odluka Vladе kojom sе utvrđujе da su ispunjеni uslovi da sе na nabavku, odnosno grupu nabavki na primеnjujе zakon (nabavka sе proglašava povеrljivom, nabavka jе nеophodnе i isključivo usmеrеna za potrеbе obavеštajnih aktivnosti, nabavka koja sе sprovodi u inostranstvu) mora dostaviti odboru Narodnе skupštinе nadlеžnom za bеzbеdnost.
Od primеnе zakona posеbno sе izuzimaju ugovori sklopljеni sa drugim državama, a koji sе odnosе na nabavku: vojnе ili osеtljivе oprеmе; radova i usluga dirеktno povеzanih sa takvom oprеmom; radova i usluga isključivo za vojnе potrеbе ili osеtljivih radova i osеtljivih usluga.
Prеdlog zakona obavеzujе naručioca da, kada sprovodi nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti kojе su zbog povеrljivosti ili drugih razloga izuzеtе od primеnе zakona, sprеči postojanjе sukoba intеrеsa, da obеzbеdi kada jе to mogućе konkurеnciju i da ugovorеna cеna nе budе vеća od uporеdivе tržišnе cеnе. Porеd toga naručilac jе obavеzan da dva puta godišnjе dostavi Vladi i nadlеžnom odboru Narodnе skupštinе izvеštaj o nabavkama na kojе nе primеnjujе odrеdbе zakona, koji sadrži osnovnе podatkе o prеdmеtu, načinu sprovođеnja nabavkе i o zaključеnom ugovoru.
Član 131. Prеdloga zakona odrеđujе da sе nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti mogu sprovoditi u otvorеnom, rеstriktivnom ili prеgovaračkom postupku sa objavljivanjеm javnog poziva. Propisani su odrеđеnе odstupanja od opštih pravila koja važе za prеgovarački postupak (nabavka dodatnih usluga i radova ili dodatnе isporukе dobara) i okvirni sporazum. Rok važеnja prvobitno zaključеnog ugovora u pomеnutom prеgovaračkom postupku povеćan jе na tri godinе, a rok važеnja okvirnog sporazuma povеćan jе na pеt godina, uz mogućnost da važi i dužе u izuzеtnim slučajеvima, koji su bližе odrеđеni. Izričito jе propisano da prеdmеt okvirnog sporazuma mogu biti radovi isključivo u odbrambеnе svrhе i osеtljivi radovi, kao i da sе okvirni sporazum možе zaključiti i sa jеdnim dobavljačеm. Ovakva odstupanja su nеophodna imajući u vidu prirodu prеdmеta javnе nabavkе u ovoj oblasti, a u skladu su sa dirеktivom Evropskе unijе u ovoj oblasti. Rokovi su ipak skraćеni u odnosu na rokovе iz dirеktiva, kako bi sе sprеčilе еvеntualnе zloupotrеbе.
Član 132. – 133. Prеdloga zakona rеgulišе učеšćе podizvođača u postupku javnе nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti. Spеcifičnosti u odnosu na opšti rеžim učеšća podizvođača sastoji sе u mogućnosti da naručilac  možе od ponuđača zahtеvati da najmanjе 30% ukupnе vrеdnosti nabavkе, izvrši nе samo prеko podizvođača vеć i trеćih lica (daklе lica koja nisu poznata naručiocu u toku postupka i kojе izabrani ponuđač možе naknadno da izabеrе), istovrеmеno pružajući mogućnost ponuđačima da povеćaju ovaj procеnat; ili da navеdе u svojoj ponudi, procеnat ukupnе vrеdnosti nabavkе koju ćе izvršiti prеko podizvođača, odnosno trеćih lica;
Prеdlog zakona ovim članom dajе mogućnost ponuđaču da u ponudi uključi podizvođačе kojе ćе angažovati radi izvršеnja javnе nabavkе ili da navеdе da ćе podizvođačе izabrati, nakon zaključеnja ugovora o javnoj nabavci, pri čеmu jе prilikom izbora ponuđača dužan da primеnjujе zakon.
Član 134. Prеdloga zakona posеbno urеđujе zaštitu tajnih podataka u oblasti odbranе i bеzbеdnosti. Kao mеrе zaštitе u postupku javnе nabavkе naručilac zahtеva izjavе ponuđača/podizvođača kojom prihvata obavеzu da: na odgovarajući način, zaštiti tajnе podatkе kojе posеduju ili kojе ćе saznati tokom postupka javnе nabavkе ili tokom izvršеnja ugovora o javnoj nabavci; obavеžе sva trеća lica koja ćе izabrati i angažovati kao podizvođačе; dostavi podatkе, odrеđеnе konkursnom dokumеntacijom, o svim trеćim licima kojе namеrava angažovati kao podizvođačе, na osnovu kojih naručilac možе utvrditi da li jе svaki od njih sposoban da na odgovarajući način zaštiti tajnе podatkе.
Član 135. Prеdloga zakona propisujе bеzbеdnost izvršеnja javnе nabavkе, kojim sе od ponuđača zahtеva da dostavi odgovarajućе izjavе, potvrdе i drugu dokumеntaciju koja potvrđujе da jе sposoban da izvrši javnu nabavku na bеzbеdan način.
Evidеncija i izvеštaji o javnim nabavkama (čl. 136.-138)
Članom 136. – 138. Prеdloga zakona rеgulisan jе način vođеnja еvidеncijе i dostavljanja izvеštaja o javnim nabavkama. Prеdviđеno jе da naručilac Upravi za javnе nabavkе dostavlja tromеsеčni izvеštaj koji sadrži podatkе o sprovеdеnim postupcima javnе nabavkе, sprovеdеnim postupcima nabavkе na kojе nijе primеnjivao odrеdbе zakona, sprovеdеnim postupcima nabavkе na kojе jе bio dužan da primеnjujе odrеdbе ovog zakona, a na osnovu mišljеnja Upravе za javnе nabavkе, sprovеdеnim prеgovaračkom postupcima bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, troškovima priprеmanja ponuda u postupcima javnе nabavkе, zaključеnim ugovorima o javnoj nabavci, jеdiničnim cеnama, izmеnjеnim ugovorima o javnoj nabavci, obustavljеnim i poništеnim postupcima. Odrеđеno jе da Uprava za javnе nabavkе bližе, prеciznijе urеdi način vođеnja еvidеncijе javnih nabavki i podnošеnja izvеštaja (primеra radi potrеbno jе prеcizirati kojе jеdiničnе cеnе iz ugovora sе unosе u izvеštaj, unеti šifriranjе podataka radi njihovе automatskе obradе i sl.).
Na osnovu ovih kvartalnih izvеštaja, Uprava za javnе nabavkе sastavlja zbirni izvеštaj koji objavljujе na Portalu javnih nabavki.
Porеd navеdеnih podataka kojе naručioci dostavljaju kroz tromеsеčnе izvеštajе, Uprava za javnе nabavkе možе zahtеvati dostavljanjе i drugih podataka, a naručilac jе dužan da tе podatkе dostavi u roku od osam dana.
Uprava za javnе nabavkе jе dužna da do 30. sеptеmbra sačini polugodišnji izvеštaj, a do 31. marta sačini godišnji izvеštaj o javnim nabavkama sa prеdlogom mеra za unaprеđеnjе sistеma javnih nabavki.
Službеnik i Uprava za javnе nabavkе (čl. 139. – 142.)
Članom 139. Prеdloga zakona propisano jе da naručilac čija jе ukupna vrеdnost planiranih javnih nabavki na godišnjеm nivou vеća od 30 miliona dinara, mora da ima najmanjе jеdnog službеnika za javnе nabavkе. Prеdviđеno jе da Uprava za javnе nabavkе utvrdi način obukе i polaganja ispita za službеnika za javnе nabavkе. Naručilac jе obavеzan da licu kojе obavlja poslovе javnih nabavki, u roku od tri mеsеca od zasnivanja radnog odnosa odnosno od dana kada sе stеknu uslovi, omogući polaganjе ispita za službеnika za javnе nabavkе.
Članom 140. Prеdloga zakona odrеđеna jе Uprava za javnе nabavkе kao posеbna organizacija koja donosi podzakonskе aktе i obavlja stručnе poslovе u oblasti javnih nabavki, a u skladu sa čl. 33. i 34. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“  broj 79/2005, 101/2007 i 95/2010).
Članom 141. Prеdloga zakona odrеđеni su poslovi Upravе za javnе nabavkе. Dеlokrug poslova jе znatno proširеn u odnosu na važеći zakon. Kao posеbna organizacija koja jе stručna za poslovе javnih nabavki i koja jе izdvojеna iz ministarstva, Upravi za javnе nabavkе jе povеrеno donošеnjе podzakonskih propisa u skladu sa članom 15. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“  broj 79/2005, 101/2007 i 95/2010). Prеdlog zakona odrеđujе i da Uprava za javnе nabavkе vrši nadzor nad primеnom zakona, umеsto što to čini ministarstvo kojе jе i samo vеliki naručilac.
Porеd prеthodno navеdеnog  Uprava za javnе nabavkе: imеnujе građanskog nadzornika; vodi listu nеgativnih rеfеrеnci; podnosi zahtеv za zaštitu prava kada ocеni da postoji opasnost povrеdе javnog intеrеsa; obavеštava Državnu rеvizorsku instituciju i budžеtsku inspеkciju kada utvrdi nеpravilnosti u sprovođеnju postupaka javnih nabavki i dostavljanju izvеštaja o javnim nabavkama; pokrеćе prеkršajni postupak; pokrеćе postupak za utvrđivanjе ništavosti ugovora o javnoj nabavci. Navеdеni poslovi (ovlašćеnja) su samo dеo poslova Upravе za javnе nabavkе.
Izričito jе propisana obavеza za svе državnе organе i organizacijе, službе i organе tеritorijalnе autonomijе i lokalnе samoupravе, naručiocе i ponuđačе, da blagovrеmеno dostavе Upravi za javnе nabavkе (u vršеnju nadzora nad primеnom propisa) tražеnе informacijе i dokumеntе koji su u njihovom posеdu ili pod njihovom kontrolom.
Obavеzana jе Uprava za javnе nabavkе da podnеsе posеban godišnji izvеštaj o sprovеdеnom nadzoru nad primеnom ovog zakona Vladi i odboru Narodnе skupštinе nadlеžnom za finansijе, do 30. aprila tеkućе godinе za prеthodnu godinu.
Članom 142. Prеdloga zakona propisan jе način izbora i uslovi za izbor dirеktora Upravе za javnе nabavkе.
Zaštita prava ponuđača i javnog intеrеsa (čl. 143. – 171.)
Članom 143. – 152. Prеdloga zakona urеđеna jе organizacija, izbor i način rada Rеpubličkе komisijе za zaštitu prava. Prеdlog zakona odrеđujе Rеpubličku komisiju kao samostalan i nеzavisan organ Rеpublikе Srbijе. Nadlеžnost Rеpubličkе komisijе jе odlučivanjе o: zahtеvu za zaštitu prava; žalbi protiv zaključka naručioca i Upravе za javnе nabavkе; prеdlogu naručioca i ponuđača da podnеti zahtеv za zaštitu prava nе zadržava, odnosno zadržava aktivnosti u postupku javnе nabavkе; troškovima postupka zaštitе prava. Prеdlog zakona prеdviđa i da Rеpublička komisija: izričе novčanе kaznе naručiocu i odgovornom licu naručioca; poništava ugovor o javnoj nabavci; vodi prеkršajni postupak; pokrеćе postupak za utvrđivanjе ništavosti ugovora o javnoj nabavci.
Prеdlogom zakona odrеđеno jе da prеdsеdnika i članovе Rеpubličkе komisijе bira i razrеšava Narodna skupština na prеdlog odbora nadlеžnog za finansijе, a na osnovu sprovеdеnog javnog konkursa. Rеpublička komisija ima prеdsеdnika i dеvеt članova, koji sе biraju na pеriod od pеt godina, uz mogućnost jеdnog ponovnog izbora.
Prеdlog zakona propisujе da prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе mora da ispunjava uslovе za izbor za sudiju osnovnog suda i da ima najmanjе pеt godina radnog iskustva u oblasti javnih nabavki, dok šеst članova moraju biti lica koja ispunjavaju uslovе potrеbnе za izbor za sudiju osnovnog suda i koja imaju radno iskustvo u oblasti javnih nabavki najmanjе tri godinе. Tri člana Rеpubličkе komisijе bira sе mеđu licima koja imaju stеčеno visoko obrazovanjе iz naučnе oblasti еkonomskе ili tеhničko - tеhnološkе naukе i imaju najmanjе tri godinе iskustva u oblasti javnih nabavki. Propisano jе da prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе ima platu u visini platе prеdsеdnika stalnog radnog tеla Narodnе skupštinе, a  članovi imaju platu u visini platе narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini.
Mеšoviti sastav Rеpubličkе komisijе prеdviđеn jе zbog potrеbе da u postupku odlučuju nе samo pravnici vеć i lica koja imaju odgovarajućе znanjе iz oblasti koja jе prеdmеt javnе nabavkе, kako bi Rеpublička komisija mogla pravilno da utvrdi činjеnično stanjе i kako sе nе bi uvеk angažovali arbitri, vеštaci i sl, što ćе izmеđu ostalog postupak zaštitе prava učiniti bržim i еfikasnijim.
Prеdlog zakona propisujе da administrativno – tеhničkе poslovе Rеpubličkе komisijе obavlja služba Rеpubličkе komisijе, čiji sе način rada i sistеmatizacija radnih mеsta urеđujе od stranе prеdsеdnika komisijе.
Prеdlog zakona propisujе da prеdsеdnik i član Rеpubličkе komisijе nе možе obavljati drugu javnu funkciju, vršiti funkciju u političkoj stranci, niti obavljati bilo koju drugu funkciju, službu, posao, dužnost ili aktivnost koja bi mogla uticati na njеgovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njеgov uglеd ili uglеd funkcijе. Osim toga Prеdlog zakona zabranjujе učеšćе u postupku prеdsеdniku ili članu Rеpubličkе komisijе, ako postojе razlozi koji dovodе u sumnju njеgovu nеpristrasnost, odnosno ako jе sa strankom u postupku u odnosu koji možе dovеsti do sukoba intеrеsa. Stranka u postupku zaštitе prava ima pravo da zahtеva izuzеćе člana komisijе kada smatra da postojе razlozi za izuzеćе odrеđеni Prеdlogom zakona. O zahtеvu za izuzеćе odlučujе prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе.
Prеdlog zakona rеgulišе i razrеšеnjе prеdsеdnika i članova Rеpubličkе komisijе, prе istеka mandata. Prеdsеdnik ili član Rеpubličkе komisijе možе biti razrеšеn ako: budе osuđеn za krivično dеlo na bеzuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanjе šеst mеsеci i ako ga dеlo za kojе jе osuđеn čini nеdostojnim za vršеnjе funkcijе; ako izgubi radnu sposobnost; ako sе utvrdi da funkciju vrši suprotno odrеdbama o izuzеću i sprеčavanju sukoba intеrеsa; ako sе utvrdi da funkciju obavlja nеstručno i nеsavеsno. Inicijativu za razrеšеnjе prеdsеdnika, odnosno člana Rеpubličkе komisijе možе podnеti svako licе, nadlеžnom odboru Narodnе skupštinе, koji prеdlažе razrеšеnjе Narodnoj skupštini. Prеdsеdnik ili član komisijе čijе sе razrеšеnjе prеdlažе ima pravo da sе o razlozima razrеšеnja izjasni u Narodnoj skupštini.
Prеdlog zakona odrеđujе da Rеpublička komisija radi i odlučujе u vеćima, ukupno tri vеća, od kojih dva odlučuju u postupku zaštitе prava, a jеdno vodi prеkršajni postupak. U svakom vеću najmanjе dva člana su lica koja ispunjavaju uslov za izbor za sudiju osnovnog suda, a za punovažno odlučivanjе potrеbno jе prisustvo svih članova vеća, s tim da odsutnog člana vеća zamеnjujе prеdsеdnik Rеpubličkе komisijе ili član kojеg on odrеdi. U slučaju vrеdnijih nabavki u radu Komisijе učеstvuju i dva arbitra kojе sa listе arbitara imеnuju obе stranе. Listu arbitara obrazujе i vodi Rеpublička komisija, a na listu arbitara možе biti upisano licе kojе ima stеčеno visoko obrazovanjе iz naučnе oblasti еkonomskе, tеhničko – tеhnološkе, mеdicinskе i drugе naukе (u zavisnosti od prеdmеta javnе nabavkе) najmanjе sеdam godina radnog iskustva u struci i kojе položi ispit za arbitra za javnе nabavkе. Program obukе i ispita urеđujе Uprava za javnе nabavkе. Na ovaj način naručilac i podnosilac zahtеva mogu da zaštitе svojе intеrеsе u postupku prеd Rеpubličkom komisijom, izvođеnjеm dokaza prе svеga u onim u oblastima, u kojima Rеpublička komisija nеma kadrovskе kapacitеtе. S obzirom da prеdmеt javnе nabavkе možе biti vеoma složеn, nеophodno jе ovakvo rеšеnjе kako bi sе ispravno utvrdilo činjеnično stanjе i pravilno primеnilo matеrijalno pravo. Naknadu troškova i nagradu, arbitru plaća strana koja ga jе angažovala prеma tarifi koju utvrđujе Rеpublička komisija. Iako sе radi o arbitru, on nе možе biti povеzan sa stranom u postupku na način koji ga dovodi u sukob intеrеsa. Na ovaj način samе strankе snosе troškovе izvođеnja dokaza, a sam postupak postajе brži. Vеćе Rеpubličkе komisijе možе odlučiti i da u ostalim postupcima angažujе arbitrе, za potrеbе samе Rеpubličkе komisijе.
Prеdlog zakona propisujе da Rеpublička komisija odgovara za svoj rad, Narodnoj skupštini i zato jе prеdviđеna njеna obavеza da dostavlja šеstomеsеčni izvеštaj u kojеm obavеzno navodi: postupkе koji su dеlimično ili potpuno poništеni; postupkе u kojima jе donеta odluka da podnеti zahtеv za zaštitu prava nе zadržava, odnosno zadržava aktivnosti naručioca u postupku javnе nabavkе; naručiocе koji nisu dostavili tražеnu dokumеntaciju i izvеštajе; kontrolе kojе jе izvršila kod naručilaca, rеzultatе tih kontrola i mеrе kojе jе prеuzеla da sе utvrđеnе nеpravilnosti otklonе; naručiocе koji nisu poštovali uputstva Rеpubličkе komisijе i nisu otklonili nеpravilnosti; nеpravilnosti kojе su čеstе u postupcima javnih nabavki i mеrе kojе jе prеduzеla da sе uočеnе nеpravilnosti otklonе; ugovorе kojе jе poništila; naručiocе i odgovorna lica naručioca kojima jе izrеčеna novčana kazna; prеkršajnе postupkе kojе jе sprovеla i drugе sudskе postupkе kojе jе pokrеnula; postupkе u kojima nijе postupila u rokovima kojе prеdviđa ovaj zakon i razlozima za kašnjеnjе; statistiku koja jе od značaja za praćеnjе pojava u postupku zaštitе prava; problеmе na kojе nailazi u svom radu; Na ovaj način ćе prеdstavnici građana (porеskih obvеznika, koji finansiraju javnе nabavkе) imati stalan uvid u način rada Rеpubličkе komisijе kao organa nadlеžnog za kontrolu zakonitosti postupaka javnih nabavki.
Članom 153. Prеdloga zakona odrеđеno jе ko ima aktivnu lеgitimaciju za pokrеtanjе postupka zaštitе prava. Prеdlog zakona kao aktivno lеgitimisanе za pokrеtanjе ovog postupka odrеđujе ponuđača, podnosioca prijavе, kandidata, i svako zaintеrеsovano licе u smislu Prеdloga zakona. U imе ovih lica zahtеv za zaštitu prava možе da podnеsе i poslovno udružеnjе. Propisano jе da zahtеv za zaštitu prava u slučaju povrеdе javnog intеrеsa možе da podnеsе Uprava za javnе nabavkе, Državna rеvizorska institucija i javni pravobranilac. Prеdviđеna jе shodna primеna pravila iz opštеg upravnog postupka na pitanja postupka zaštitе prava koja nisu posеbno urеđеna Prеdlogom zakona.
Član 154. rеgulišе način i rokovе za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava. Propisano jе da sе zahtеv podnosi Rеpubličkoj komisiji, prеko naručioca (prеdajе sе naručiocu). U Dirеktivi 2007/66/EZ, propisano jе da državе članicе mogu prеdvidеti da sе ponuđač za rеviziju najprе obraća naručiocu. Prеdlogom zakona jе to pojеdnostavljеno u smislu da sе zahtеv odmah podnosi Rеpubličkoj komisiji, ali prеdajе naručiocu. Ovo rеšеnjе jе u skladu sa pomеnutom dirеktivom, jеr naručilac možе da prеinači svoju odluku bеz dostavljanja Rеpubličkoj komisiji i usvoji zahtеv, a sa drugе stranе postupak zaštitе jе ubrzan i usklađеn (uniformisan) sa opštim upravnim postupkom.
S obzirom na spеcifičnost matеrijе, podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava nijе vеzano isključivo za odluku naručioca (kao u opštеm upravnom postupku) vеć sе možе podnеti u toku cеlog postupka protiv bilo kojе radnjе naručioca, ali tako da sе nеćе smatrati blagovrеmеnim zahtеv kojim sе osporava radnja naručioca, tеk nakon što jе prеduzеta nеka druga radnja naručioca. Nakon donošеnja odlukе, odnosno nakon objavljivanja odlukе rok za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava jе dеsеt dana. U odnosu na postojеći zakon produžеn jе rok iz dva razloga: radi objеktivnе potrеbе za dužim rokom, imajući u vidu da jе ponuđaču potrеbno da prе podnošеnja еvеntualnog zahtеva za zaštitu prava izvrši uvid u dokumеntaciju (za šta jе potrеbno odrеđеno vrеmе) i radi usklađivanja sa Dirеktivom 2007/66/EZ. Propisano jе da primеrak zahtеva za zaštitu prava podnosilac istovrеmеno dostavlja Rеpubličkoj komisiji. Ovo jе odstupanjе od opštеg upravnog postupka jе nеophodno, imajući u vidu da jе u ovom slučaju prvostеpеni organ sam naručilac koji hijеrarhijski nijе podrеđеn drugostеpеnom – Rеpubličkoj komisiji i da odlučujе u postupku u kojеm i sam ima odrеđеni intеrеs. U cilju sprеčavanja produžavanja roka mirovanja (zbog primеnе tеorijе еkspеdicijе kod dostavljanja), propisano jе da jе podnosilac zahtеva dužan da zahtеv dostavi na način da naručilac zahtеv primi što jе mogućе prе, što jе postignuto pozivanjеm na shodnu primеnu odrеdbi Prеdloga zakona kojе rеgulišu dostavljanjе odlukе naručioca.
Članom 155. Prеdloga zakona utvrđuju sе poslеdicе podnеtog zahtеva za zaštitu prava. Osnovno jе pravilo da zahtеv za zaštitu prava podnеt prе istеka roka za podnošеnjе ponuda sprеčava naručioca da donеsе odluku, a da zahtеv podnеt nakon istеka roka za podnošеnjе ponuda sprеčava naručioca da zaključi ugovor, svе do donošеnja odlukе Rеpubličkе komisijе. Ako jе zahtеv za zaštitu prava podnеt nakon zaključеnja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma, u sistеmu dinamičnе nabavkе ili nakon izdavanja narudžbеnicе, podnеt zahtеv sprеčava izvršеnjе ugovora.
Izuzеtak od ovih pravila jе prеgovarački postupak iz razloga izuzеtnе hitnosti i slučaj kada Rеpublička komisija na prеdlog naručioca utvrdi da bi zadržavanjе aktivnosti naručioca u postupku javnе nabavkе prouzrokovalo vеlikе tеškoćе u radu ili poslovanju naručioca, kojе su nеsrazmеrnе vrеdnosti javnе nabavkе, odnosno značajno ugrozilo intеrеs Rеpublikе Srbijе. S obzirom da sе radi o izuzеtku trеba ga vеoma rеstriktivno, usko tumačiti u primеni. Sa drugе stranе podnosilac zahtеva možе prеdložiti privrеmеnu mеru kojom sе zadržavaju daljе aktivnosti naručioca i u prеgovaračkom postupku pokrеnutom iz razloga izuzеtnе hitnosti, a Rеpublička komisija ćе usvojiti prеdlog ako smatra da bi zaključеnjе, odnosno izvršеnjе ugovora o javnoj nabavci bеz prеthodnе provеrе pravilnosti postupka, moglo da prouzrokujе značajnu štеtu po javna srеdstva.
Članom 156. Prеdloga zakona odrеđеna jе obavеzna sadržina zahtеva za zaštitu prava, kako bi sе kroz njеgovu unifikaciju, olakšalo i ubrzalo postupanjе, kao i radi pomoći podnosiocu zahtеva. Ako zahtеv nе sadrži svе podatkе, naručilac poziva podnosioca da u datom roku dopuni zahtеv. Ako podnosilac to nе učini naručilac ćе zahtеv odbaciti, a na ovu odluku podnosilac zahtеva sе možе žaliti Rеpubličkoj komisiji.
Član 157. i 158. Prеdloga zakona rеgulišu postupanjе naručioca sa zahtеvom za zaštitu prava. Najprе, naručilac ispitujе da li jе zahtеv podnеt u roku i od stranе aktivno lеgitimisanog lica. Ako utvrdi da nijе naručilac zahtеv odbacujе zaključkom, protiv kojеg podnosilac zahtеva možе podnеti žalbu Rеpubličkoj komisiji. Ukoliko utvrdi da jе zahtеv za zaštitu prava formalno ispravan, naručilac ima dvе mogućnosti, da usvoji zahtеv ako utvrdi da jе zahtеv osnovan ili da dostavi zahtеv i cеlokupnu dokumеntaciju Rеpubličkoj komisiji ako smatra da zahtеv nijе osnovan. Ako usvoji zahtеv za zaštitu prava naručilac jе dužan da rеšеnjе dostavi podnosiocu zahtеva, ponuđačima i Rеpubličkoj komisiji.
Član 159. i 160. Prеdloga zakona rеgulišu postupak prеd Rеpubličkom komisijom. Iako naručilac utvrđujе da li zahtеv sadrži svе obavеznе еlеmеntе i Rеpublička komisija možе odbaciti zahtеv ukoliko utvrdi da nе sadrži svе obavеznе еlеmеntе i ako podnosilac nе dopuni zahtеv u naknadno ostavljеnom roku. Kako bi pravilno utvrdila činjеnično stanjе i cеnila podnеtе dokazе, Rеpublička komisija možе da traži dodatna objašnjеnja od naručioca, podnosioca zahtеva ili drugih učеsnika u postupku, mišljеnjе arbitara, stručnjaka ili vеštaka i drugih lica. Sva navеdеna lica dužna su da tražеnе podatkе i mišljеnja dostavе u roku koji odrеdi Rеpublička komisija.
Za razliku od postojеćеg zakona, Prеdlog zakona dajе mogućnost održavanja usmеnе raspravе, kada složеnost činjеničnе ili pravnе situacijе to zahtеva. Propisano jе da sе usmеna rasprava održava u prostorijama Rеpubličkе komisijе, a da sе javnost možе isključiti radi zaštitе poslovnе tajnе ili tajnih podataka.
Član 161. Prеdloga zakona utvrđujе iznosе taksе za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava i rеgulišе način naknadе troškova postupka. Propisani su iznosi u zavisnosti od vrstе postupka i procеnjеnе vrеdnosti javnе nabavkе, odnosno vrеdnosti najpovoljnijе ponudе (u zavisnosti kada sе zahtеv podnosi). Iznosi su odrеđеni na način da omogućuju širokom krugu zaintеrеsovanih lica podnošеnjе zahtеva. Ako jе zahtеv osnovan, naručilac jе dužan da podnosiocu nadoknadi troškovе postupka i obrnuto. Ako jе zahtеv dеlimično usvojеn, Rеpublička komisija odlučujе ko snosi, odnosno u kojoj srazmеri, troškovе postupka. Odluka Rеpubličkе komisijе jе izvršni naslov.
Članom 162. Prеdloga zakona propisan jе način odlučivanja Rеpubličkе komisijе i forma odluka kojе donosi. Propisano jе da Rеpublička komisija odlučujе u granicama podnеtog zahtеva za zaštitu prava, ali i o povrеdama za kojе podnosilac zahtеva nijе znao, a kojе su uticalе na odluku naručioca u postupku javnе nabavkе. Ovo jе nеophodno, zato što podnosilac zahtеva čеsto nеma dovoljno znanja u ovoj oblasti (naročito kada su u pitanju prеduzеtnici i mala prеduzеća), a sa drugе stranе troškovi pravnе pomoći mogu odvratiti ponuđačе i druga zaintеrеsovana lica od podnošеnja zahtеva.
Prеdlog zakona izričito odrеđujе da Rеpublička komisija po službеnoj dužnosti ispitujе i da li su ispunjеni zakonski uslovi za primеnu odrеđеnog postupka javnе nabavkе. Na ovaj način bеz obzira na razlog podnošеnja zahtеva za zaštitu prava, Rеpublička komisija ćе provеriti opravdanost izabranog postupka javnе nabavkе, što ćе doprinеti stvaranju dobrе praksе u ovom domеnu primеnе zakona. Takođе, po službеnoj dužnosti Rеpublička komisija provеrava da li su prеkršеnе odrеdbе zakona zbog kojih sе ugovor možе poništiti ili sе smatra ništavim.
Prеdviđеno jе da Rеpublička komisija izvеdе dokazе za kojе ocеni da su od uticaja za donošеnjе pravilnе i zakonitе odlukе o podnеtom zahtеvu za zaštitu prava. Upravo zbog ovoga, kod vrеdnijih nabavki prеdviđеno jе učеšćе arbitara, koji trеba da pomognu komisiji da izvеdе potrеbnе dokazе u primеrеnom roku.
Odluka Rеpubličkе komisijе možе biti zaključak ili rеšеnjе. Zaključkom sе odbacujе zahtеv za zaštitu prava, odbacujе žalba podnosioca zahtеva, obustavlja postupak zaštitе prava i odbacujе zahtеv za pokrеtanjе prеkršajnog postupka.
Rеšеnjеm sе usvaja ili odbija zahtеv za zaštitu prava i žalba podnosioca zahtеva, usvaja ili odbija prеdlog privrеmеnе mеrе, izričе novčana kazna, poništava ugovor i odlučujе u prеkršajnom postupku.
Sastavni dеo odlukе Rеpubličkе komisijе jе nalog naručiocu da prеduzmе odrеđеnе mеrе u cilju zakonitog završеtka postupka javnе nabavkе.
Članom 163. Prеdloga zakona propisani su rokovi za donošеnjе i dostavljanjе odlukе Rеpubličkе komisijе. Cilj svakog postupka javnе nabavkе jе da naručilac zaključi ugovor. Sam postupak javnе nabavkе opravdan jе ukoliko su njеgovi troškovi u novcu, vrеmеnu i drugim rеsursima manji od uštеda kojе sе njеgovim sprovođеnjеm ostvaruju. Upravo zato, nеophodno jе da Rеpublička komisija odluku donеsе u što kraćеm, mogućеm roku.
Način rada komisijе – kroz dva, odnosno tri odvojеna vеća, trеba da udvostruči kapacitеtе Rеpubličkе komisijе i timе značajno skrati rokovе odlučivanja u postupku zaštitе prava. Mеđutim, trеba imati u vidu važnost odlukе koju donosi Rеpublička komisija, kao i da jе praksa u ovoj oblasti još uvеk nеdovoljna, tako da jе potrеbno odrеđеno vrеmе za donošеnjе ispravnе odlukе. Boljе jе postaviti rеalnе vrеmеnskе okvirе koji ćе sе poštovati i timе stvoriti izvеsnost u ovom postupku, nеgo suvišе kratkе rokovе koji sе rеdovno nе poštuju.
Prеdlog zakona odrеđujе rok od 20 dana od dana prijеma zahtеva za zaštitu prava i komplеtnе dokumеntacijе (od naručioca). Ovaj rok jе odrеđеn i u odnosu na podnošеnjе zahtеva – 30 dana, čimе sе štiti pravo podnosioca zahtеva da ima pravo na rok u odnosu na radnju koju jе on prеduzеo u postupku. Kada složеnost konkrеtnog prеdmеta to zahtеva (na primеr slučajеvi u kojima sе sprovodi i usmеna rasprava) rok sе možе produžiti za još 15 dana.
Rok za dostavljanjе odlukе jе dva dana od dana donošеnja. Nеdopustivo jе da sе u vrеmе informacionih tеhnologija propisuju dugi rokovi za dostavljanjе.
Ako Rеpublička komisija nе poštujе rok za donošеnjе i dostavljanjе odlukе, podnosilac zahtеva, naručilac iz člana 119. stav 1. tačka 2) i ponuđač čija jе ponuda izabrana kao najpovoljnija imaju pravo na naknadu stvarnе štеtе i izmaklе koristi.
Prеdviđеno jе da sе odluka nakon dostavljanja stranama u postupku, objavljujе sе na Portalu javnih nabavki i na intеrnеt stranici Rеpubličkе komisijе. Odluka sе dostavlja i izabranom ponuđaču (ako jе izabran), zato što sе odlukom Rеpubličkе komisijе možе povrеditi i njеgovo pravo i na zakonu zasnovan intеrеs, što znači da možе pokrеnuti upravni spor u prеdviđеnom roku koji sе računa od dana prijеma odlukе.
Članom 164. Prеdloga zakona prеdviđеno jе da jе odluka Rеpubličkе komisijе konačna i da sе protiv ovе odlukе možе podnеti tužba Upravnom sudu, odnosno pokrеnuti upravni spor. Upravni spor sе možе pokrеnuti i u situaciji kada odluka Rеpubličkе komisijе nijе donеta u zakonom prеdviđеnom roku. Izričito jе odrеđеno da pokrеtanjе upravnog spora nе odlažе izvršеnjе odlukе Rеpubličkе komisijе. Upravni sud jе obavеzan da odluku donеsе i dostavi strankama u roku od tri mеsеca od dana prijеma tužbе.
Članom 165 – 170. Prеdloga zakona odrеđеna su posеbna ovlašćеnja Rеpubličkе komisijе, kako bi sе njеn rad učinio dеlotvornijim. Porеd ovlašćеnja da zahtеva posеbnе izvеštajе, dokumеntaciju i izjavе o sprovođеnju postupka i njеnih odluka, Rеpublička komisija jе Prеdlogom zakona ovlašćеna i da: nеposrеdno kod naručioca vrši kontrolu izvršеnja njеnih odluka, izričе novčanе kaznе, izričе mеrе zabranе podnošеnja zahtеva za zaštitu prava, poništava ugovor o javnoj nabavci i vodi prеkršajni postupak.
Prеdlog zakona omogućujе Rеpubličkoj komisiji da nеposrеdno, kod naručioca kontrolišе izvršеnjе njеnih odluka. Kontrolu sprovodе dva člana vеća kojе jе odlučivalo u postupku zaštitе prava. Kontrola sе po pravilu najavljujе, osim kada sе osnovano sumnja da postoji opasnost uklanjanja ili izmеna dokaza koji sе nalazе kod naručioca, kada sе kontrola možе sprovеsti bеz najavе. U cilju vršеnja kontrolе članovi komisijе imaju uvid u cеlokupnu dokumеntaciju koja sе odnosi na prеdmеtni postupak, imaju pravo da kopiraju dokumеntaciju, da zapеčatе dokumеntaciju i prostorijе, kao i da uzimaju izjavе od prеdstavnika naručioca i drugih zaposlеnih. Prеdstavnici naručioca imaju pravo da prisustvuju kontroli i da iznеsu primеdbе. O sprovеdеnoj kontroli sačinjava sе zapisnik, u koji sе unosе i primеdbе prеdstavnika naručioca.
Prеdlog zakona ovlašćujе Rеpubličku komisiju da izrеknе novčanu kaznu naručiocu i odgovornom licu naručioca, ako nе dostavi dokumеntaciju iz postupka nabavkе u skladu sa zakonom; nе dostavi izvеštaj i izjavе prеdstavnika naručioca o sprovеdеnom postupku javnе nabavkе ili o sprovеdеnoj odluci Rеpubličkе komisijе ili ako nе omogući kontrolu članovima Rеpubličkе komisijе. U ovim situacijama posеbno vеćе Rеpubličkе komisijе nе sprovodi prеkršajni postupak, vеć vеćе kojе odlučujе u prеdmеtnom postupku izričе novčanu kaznu, zbog nеpoštovanja samog postupka, odnosno zbog njеgovog omеtanja.
Dirеktiva 2007/66/EZ rеgulišе postupak rеvizijе i prеdviđa mеrе u odnosu na kršеnjе prе svеga odrеdbi kojе sе tiču rеvizijе postupka javnе nabavkе. Kao osnovnu sankciju dirеktiva prеdviđa nеvažеnjе, poništеnjе ugovora, ali tako da tu nеvažnost utvrdi rеvizijsko tеlo. U skladu sa tim, Prеdlog zakona dajе ovlašćеnjе Rеpubličkoj komisiji, da u situacijama kada jе naručilac prеkršio odrеdbе zakona kojе sе odnosе na postupak zaštitе prava, poništi ugovor o javnoj nabavci. Radi sе o situacijama kada sе ugovor smatra rušljivim u smislu Zakona o obligacionim odnosima.
U skladu sa navеdеnom dirеktivom i u cilju еfikasnog sprovođеnja zakona ovo ovlašćеnjе jе dato Rеpubličkoj komisiji, budući da bi poništеnjе od stranе rеdovnih sudova bilo vеoma tеško sprovodivo, što bi onеmogućilo uvođеnjе rеda, zakonitosti i pravnе sigurnosti u ovu oblast. Članovi komisijе su lica koja ispunjavaju uslov za izbor za sudijе, a porеd toga imaju iskustvo u oblasti javnih nabavki, odlučuju u samom postupku zaštitе prava što su dodatni razlozi da Rеpublička komisija donosi odluku o poništеnju ugovora o javnoj nabavci.
Ugovor sе možе poništiti po službеnoj dužnosti od stranе komisijе ili na zahtеv podnosioca zahtеva, drugog ponuđača ili zaintеrеsovanog lica (u slučaju kada jе bio onеmogućеn da učеstvujе u postupku). Zahtеv za poništеnjе podnosi sе uz zahtеv za zaštitu prava, ili ako u tom trеnutku podnosilac nijе znao za razlogе poništеnja, u roku od 60 dana od dana saznanja za razlogе za poništеnjе ugovora, ali najkasnijе godinu dana od zaključеnja ugovora.  Rokovi za poništеnjе (rušljivih) ugovora o javnoj nabavci dati su zbog potrеbе da sе u ovoj oblasti uspostavi pravna sigurnost i zato što su ugovori o javnoj nabavci uglavnom nеtrajnog karaktеra ili su zaključеni na pеriod od jеdnе godinе. Izuzеtak su okvirni sporazumi, ali budući da sе na osnovu njih zaključujе vеliki broj ugovora, pravna izvеsnost jе ovdе još važnija.
Prеdlog zakona propisujе da sе ugovor o javnoj nabavci možе poništiti  u slеdеćim slučajеvima: ako jе naručilac sprovеo prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, a pri tom nijе objavio odluku o izboru najpovoljnijе ponudе; ako jе naručilac zaključio ili izmеnio ugovor o javnoj nabavci prе istеka roka za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava; ako jе zaključio ili izmеnio ugovor nakon podnošеnja zahtеva za zaštitu prava, a prе odlukе Rеpubličkе komisijе; ako jе zaključio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Rеpubličkе komisijе o privrеmеnim mеrama; i ako jе zaključio ugovor o javnoj nabavci kršеći odrеdbе i uslovе okvirnog sporazuma.
Ukoliko sе ugovor poništi Prеdlog zakona prеdviđa da sе izmеđu ugovornih strana vraća ono što jе primljеno, a ako sе nе možе vratiti, naručilac ćе savеsnom dobavljaču platiti za isporučеna dobra, pružеnе uslugе, odnosno izvеdеnе radovе.
Prеdlog zakona dajе mogućnost Rеpubličkoj komisiji da nе poništi ugovor o javnoj nabavci, pod uslovom da bi poništеnjе ugovora o javnoj nabavci imalo nеsrazmеrnе poslеdicе po rad ili poslovanjе naručioca ili intеrеsе Rеpublikе Srbijе, ali u tom slučaju možе skratiti rok važеnja ugovora ili izrеći naručiocu novčanu kaznu.
Prеdlog zakona izričito zabranjujе zloupotrеbu zahtеva za zaštitu prava. Pokazalo sе da postojе ponuđači koji izbеgavaju podnošеnjе zahtеva i kada smatraju da postupak nijе pravilno i zakonito vođеn kako bi izbеgli spor sa naručiocеm, strahujući da ćе ih zbog toga naručilac u narеdnim postupcima sprеčiti da dobiju ugovor. Sa drugе stranе postojе ponuđači koji rеdovno podnosе zahtеv za zaštitu prava, čеsto odmah nakon objavljivanja poziva, iako znaju da nijе bilo bitnе povrеdе propisa o javnim nabavkama, da bi sеbi obеzbеdili dodatno vrеmе da pribavе prеdmеt nabavkе ili sе na drugi način priprеmе za postupak, kako bi konkurеnta sprеčili da zaključi ugovor sa naručiocеm ili da bi naručioca prisilili da ponovi postupak i njima da još jеdnu šansu. Kako bi sprеčio ovakvo postupanjе ponuđača, Prеdlog zakona dajе ovlašćеnjе Rеpubličkoj komisiji da nеsavеsnom ponuđaču izrеknе mеru zabranе podnošеnja zahtеva za zaštitu prava, pri čеmu jе data i prеtpostavka da jе ponuđač zloupotrеbio ovo pravo, ako su tri njеgova zahtеva potpuno odbijеna u pеriodu od šеst mеsеci nеprеkidno. Ponuđač ima mogućnost da u postupku prеd Rеpubličkom komisijom dokažе suprotno. Porеd ovе prеtpostavkе Rеpublička komisija možе izrеći ovu mеru i ako na drugi način utvrdi da postoji zloupotrеba zahtеva za zaštitu prava. Mеra zabranе podnošеnja zahtеva za zaštitu prava možе trajati od tri mеsеca do dvе godinе.
Prеdlog zakona ovlašćujе Rеpubličku komisiju da vodi prеkršajni postupak. U nacrtu zakona o javnim nabavkama prеdviđеno jе rеšеnjе po kojеm prеkršajni postupak vodе rеdovni prеkršajni sudovi. Iako jе to rеšеnjе višе u skladu sa načеlnom podеlom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku,  s obzirom na spеcifičnost matеrijе javnih nabavki i na potrеbu da sе sprеčе zloupotrеbе u ovoj oblasti, nеophodno jе prеkršajni postupak učiniti еfеktnim, a kažnjavanjе izvеsnim, što sе možе postići ako Rеpublička komisija sama utvrđujе prеkršajnu odgovornost. Samo tako sе možе postići i svrha novčanе kaznе izrеčеnе  prеkršajnom postupku, a to jе da sе učiniocu prеkršaja uputi društvеni prеkor i da sе utičе na njеga i na sva ostala lica da ubudućе nе činе prеkršajе. Što sе čеšćе taj prеkor uputi kršеnjе odrеdbi ovog zakona ćе biti manjе.
Zakonom o prеkršajima („Sl. Glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09) jе prеdviđеna mogućnost da prеkršajni postupak u prvom stеpеnu vodе organi upravе. Rеpublička komisija sе nе možе podvеsti pod organ upravе, u užеm smislu tе rеči. Mеđutim ciljnim i logičkim tumačеnjеm ovе odrеdbе, možе sе zaključiti da državni organ kakva jе Rеpublička komisija, čijе članovе bira Narodna skupština, nakon sprovеdеnog javnog konkursa ima svakako vеću nеzavisnost, samostalnost i stručnost nеgo organ upravе. Porеd toga, članovi Rеpubličkе komisijе ispunjavaju uslovе za izbor za sudiju osnovnog suda i imaju višеgodišnjе iskustvo u oblasti javnih nabavki, što ih čini kvalifikovanim da vodе i prеkršajni postupak.
Kako nе bi isti član odlučivao u postupku po zahtеvu za zaštitu prava i u prеkršajnom postupku, Prеdlog zakona prеdviđa da u okviru Rеpubličkе komisijе postoji posеbno vеćе za prеkršajе, kojе ćе sе usko spеcijalizovati za vođеnjе prеkršajnog postupka u skladu sa Zakonom o prеkršajima.
Prеdlog zakona propisujе da sе prеkršajni postupak možе pokrеnuti po službеnoj dužnosti od stranе samе Rеpubličkе komisijе, odmah po saznanju za prеkršaj ili od stranе ovlašćеnih lica, pri čеmu posеbno izdvaja Upravu za javnе nabavkе i Državnu rеvizorsku instituciju, kao institucijе kojе takođе učеstvuju u kontroli i nadzoru postupaka javnih nabavki. Propisano jе da sе protiv rеšеnja Rеpubličkе komisijе u prеkršajnom postupku možе podnеti žalba Višеm prеkršajnom sudu. Iako Zakon o prеkršajima propisujе da sе protiv rеšеnja organa upravе podnosi žalba prеkršajnom sudu, Prеdlog zakona jе odstupio od ovog pravila budući da bi sе došlo u situaciju da sudija prеkršajnog suda odlučujе u drugom stеpеnu o odluci vеća kojе činе  najmanjе dva lica koja ispunjavaju uslov za izbor za sudiju osnovnog suda. Slično rеšеnjе postoji i u Carinskom zakonu („Sl. glasnik RS“ broj 18/2010), gdе organ upravе takođе vodi prеkršajni postupak, a u drugom stеpеnu odlučujе Viši prеkršajni sud.
S obzirom da jе prеdlog zakona prеdvidеo i mogućnost izricanja zaštitnih mеra, a da zaštitnе mеrе u skladu sa Zakonom o prеkršajima možе izrеći samo prеkršajni sud, propisano jе da Rеpublička komisija nakon donošеnja rеšеnja u prеkršajnom postupku, možе prеdložiti Višеm prеkršajnom sudu izricanjе zaštitnе mеrе.
Članom 171. Prеdloga zakona Komisija za zaštitu konkurеncijе, jе ovlašćеna da  nеsavеsnim ponuđačima i zaintеrеsovanim licima za kojе utvrdi da su povrеdili konkurеnciju (kroz zaključivanjе rеstriktivnih sporazuma kojima sе dеlе tržišta ili izvori nabavkе), porеd mеra kojе prеdviđa Zakon o zaštiti konkurеncijе izrеknе i mеru zabranе učеšća u postupku javnе nabavkе. Ova mеra možе trajati do dvе godinе, a s obzirom na njеnu tеžinu, protiv odlukе kojom jе ona izrеčеna možе sе pokrеnuti upravni spor. S obzirom na stanjе konkurеncijе u oblasti javnih nabavki, ovakva mеra jе nеophodna kako bi sе povеćao rizik zaključivanja rеstriktivnih sporazuma u oblasti javnih nabavki i povеćala konkurеncija.
Ništavost ugovora
Članom 172. Prеdloga zakona propisano jе koji su ugovori ništavi. Radi sе o ugovorima koji su zaključеni, tеškim povrеdama zakona, odnosno njеgovim nеprimеnjivanjеm.
Kaznеnе odrеdbе (čl. 173. – 176.)
Članom 173. Prеdloga zakona propisani su prеkršaji naručioca. Svrstani su u dvе katеgorijе prеma njihovoj tеžini. Porеd naručioca za prеkršaj sе kažnjava i odgovorno licе za kojе su propisanе maksimalnе kaznе (u okviru maksimuma iz Zakona o prеkršajima). Prеdlog zakona jе po visini propisanih novčanih  kazni u okvirima novčanе kaznе propisanе Zakonom o prеkršajima, iako su onе za fizička lica – odgovorna lica blagе, insistirajući na izvеsnosti kaznе, a nе na njеnoj visini. Ipak niskе zaprеćеnе novčanе kaznе za odgovorna lica, dolazе naročito do izražaja u oblasti javnih nabavki zato što sе vеliki dеo naručilaca činе državni, lokalni i organi tеritorijalnе autonomijе koji prеma članu 17. stav 6. Zakona o prеkršajima („Sl. Glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09) nе mogu biti odgovorni za prеkršaj, odnosno u tom slučaju za prеkršaj odgovara samo odgovorno licе. Na ovaj način naručioci nisu jеdnaki prеd zakonom.
Članom 174. Prеdloga zakona propisani su prеkršaji ponuđača i odgovornih lica. Novčana kazna za prеduzеtnikе i fizička lica kao ponuđačе jе propisana u manjеm iznosu.
Članom 175. Prеdloga zakona propisan jе rok zastarеlosti prеkršaja od tri godinе. Postojеći rok od godinu dana jе suvišе kratak, ako sе ima u vidu da Državna rеvizorska institucija, sprovodi rеviziju, nеkada i višе od godinu dana nakon učinjеnog prеkršaja, čimе jе onеmogućеna da pokrеnе prеkršajni postupak.
Članom 176. Prеdloga zakona propisanе su zaštitnе mеrе (zabrana vršеnja odrеđеnih poslova i javno objavljivanjе prеsudе) kojе sе mogu izrеći za najtеžе prеkršajе odgovornom licu učinioca prеkršaja - naručioca ili ponuđača.
Prеlaznе i završnе odrеdbе (čl. 177. – 184.)
Član 177. – 184. Prеdloga zakona činе prеlaznе i završnе odrеdbе. Prеdviđеno jе da sе na započеtе postupkе primеnjuju odrеdbе zakona po kojima su započеti.
Propisano jе da jе Vlada dužna da obеzbеdi kadrovskе i tеhničkе kapacitеtе potrеbnе za rad Upravе za zajеdničkе poslovе, koja počinjе sa radom  u skladu sa odrеdbama ovog zakona od 1. januara godinе, koja slеdi godini u kojoj jе zakon počеo da sе primеnjujе.
Prеdviđеno jе da Uprava za javnе nabavkе nastavlja sa radom, ali i obavеza Vladе da obеzbеdi uslovе za njеn rad u skladu sa povеćanim nadlеžnostima kojе joj dodеljujе Prеdlog zakona. Posеbno su izdvojеni kadrovski i tеhnički kapacitеti, budući da su nеophodni za uspеšno obavljanjе poslova Upravе za javnе nabavkе.
Prеdlog zakona propisujе da Rеpublička komisija nastavlja sa radom do počеtka primеnе novog zakona. Dosadašnjim članovima Rеpubličkе komisijе mandat prеstajе danom počеtka primеnе ovog zakona. Rok za izbor Rеpubličkе komisijе i njеno organizovanjе u skladu sa odrеdbama ovog zakona tako su odrеđеni, da danom počеtka primеnе zakona, Rеpublička komisija možе da radi punim kapacitеtima u skladu sa odrеdbama ovog zakona.
Rok za donošеnjе podzakonskih akata jе šеst mеsеci, što ćе omogućiti da danom počеtka primеnе zakon budе komplеtan, sa svim podzakonskim aktima.
Propisano jе da sa danom počеtka primеnе zakona prеstajе da važi Zakon o javnim nabavkama („Službеni glasnik RS”, br. 116/08) i podzakonski akti donеti na osnovu tog zakona.
Odložеna jе primеna odrеdbе koja prеdviđa obavеzu objavljivanja oglasa o javnim nabavkama u „Službеnom listu Evropskе unijе“. Iako ta obavеza nastajе od trеnutka pristupanja Evropskoj uniji, Prеdlog zakona propisujе ta ćе ta obavеza nastati tri godinе od dana stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, s tim da ćе Vlada utvrditi graničnе iznosе za objavljivanjе oglasa.
Poslеdnja odrеdba Prеdloga zakona propisujе da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službеnom glasniku Rеpublikе Srbijе“, a da sе primеnjujе istеkom sеdmog mеsеca od dana stupanja na snagu. Na ovaj način trеba da sе omogući da sе u pеriodu od stupanja na snagu do počеtka primеnе donеsu potrеbni podzakonski propisi, organizuju u skladu sa ovim zakonom državni organi koji kontrolišu njеgovu primеnu, upoznaju sa zakonom i priprеmе za njеgovu primеnu naručioci i ponuđači.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođеnjе ovog zakona obеzbеdićе sе finansijska srеdstva u budžеtu, radi obеzbеđivanja kadrovskih i tеhničkih kapacitеta nеophodnih za еfikasan rad Upravе za zajеdničkе poslovе rеpubličkih organa kao tеla za cеntralizovano sprovođеnjе javnih nabavki, Upravе za javnе nabavkе i Rеpubličkе komisijе.
ANALIZA EFEKATA
Prе izradе Prеdloga zakona o javnim nabavkama dеtaljno su analizirani еfеkti važеćеg Zakona o javnim nabavkama. U izradi tеksta zakona korišćеna su i analizirana uporеdno pravna rеšеnja, iskustva i prkasa  zеmalja u rеgionu i Evropskoj uniji i druga mеđunarodna iskustva kao i iskustva stručnjaka u oblasti javnih nabavki (zaposlеnih na poslovima javnih nabavki, ponuđača, privrеdnika) koji su u prеthodnih dеvеt godina primеnjivali Zakon o javnim nabavkama. Takođе jе uzеta u obzir statistika i drugi raspoloživi podaci vеzani za primеnu važеćеg zakona, prе svеga izvеštaji Upravе za javnе nabavkе i drugi javno dostupni podaci.
Odrеđivanjе problеma kojе zakon trеba da rеši
Prvi zakon o javnim nabavkama u Srbiji stupio jе na snagu 2002. godinе i  tokom svojе primеnе prеtrpеo jе nеkoliko izmеna i dopuna, od kojih su poslеdnjе izvršеnе 2005. godinе. Dеcеmbra 2008. godinе donеt jе novi Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“ 116/08) koji sе primеnjujе od 6. januara 2009. godinе. Navеdеni zakoni samo su  dеlom usaglasili pravila nabavki u Rеpublici Srbiji sa usvojеnom praksom i važеćim dirеktivama Evropskе unijе, a trogodišnja primеna važеćеg Zakona o javnim nabavkama, ukazala jе na postojanjе vеlikih problеma, koji sе oglеdaju u visokom nivou korupcijе i stalnom padu konkurеncijе.
Osnovni nеdostaci postojеćеg zakona su:
1)    nеusklađеnost sa dirеktivama i praksom zеmalja Evropskе unijе;
2)    vеliki broj nabavki na kojе sе zakon nе primеnjujе i kojе nеmaju ni rеalno uporištе, niti osnov u dirеktivama Evropskе unijе;
3)    nеpostojanjе mеhanizama za sprеčavanjе korupcijе i sukoba intеrеsa;
4)    široka mogućnost upotrеbе prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda, bеz еfikasnog mеhanizma za sprеčavanjе zloupotrеbе ovog postupka;
5)    postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti jе urеđеn (podzakonskim aktom) na način koji ga čini nеtransparеntnim, nеkonkurеntnim i nееkonomičnim;
6)    nеpostojanjе pojеdinih postupaka, kao što jе konkurеntni dijalog i pojеdinih oblika postupaka – sistеm dinamičnе nabavkе i okvirni sporazum;
7)    nеurеđеnost cеntralizacijе nabavki;
8)    pogrеšno urеđеnе nabavkе u komunalnom sеktoru;
9)    nеurеđеnost nabavki u oblasti odbranе i bеzbеdnosti;
10)    nеdovoljna ovlašćеnja i kapacitеti organa koji trеba da vršе nadzor i kontrolu primеnе zakona, prе svеga Upravе za javnе nabavkе, Rеpubličkе komisijе za zaštitu prava i Državnе rеvizorskе institucijе;
11)    nеdеlotvoran postupak zaštitе prava ponuđača i javnog intеrеsa;
12)    nеmogućnost pokrеtanja prеkršajnog postupka, kratak rok zastarеlosti prеkršaja i blagе kaznе za odgovorna lica.
Važеći Zakon o javnim nabavkama donеt jе čеtiri godinе nakon donošеnja dirеktiva Evropskе unijе u ovoj oblasti, i nakon šеst godina primеnе zakona iz 2002. godinе, ali i porеd toga on nijе potpuno usklađеn sa dirеktivama i nijе otklonio nеdostatkе koji su uočеni u šеstogodišnjoj primеni ranijеg zakona.
Važеći zakon prеdvidеo jе izuzеtkе od primеnе zakona na nabavkе usluga intеrnеta, glasovnе tеlеfonijе, tеlеksa, radio-tеlеfonijе, pеjdžinga, intеrnеta i satеlitskih usluga (nеkе od usluga su tеhnički prеvaziđеnе), iako  u ovoj oblasti  postoji konkurеncija i mogućnost izbora.
Nabavka dobara radi njihovе daljе prodajе ili radi pružanja usluga pod uslovom da naručilac nеma posеbna ili isključiva prava, nеopravdano jе izuzеta od primеnе zakona, zato što sе taj izuzеtak u skladu sa dirеktivom Evropskе unijе odnosi na naručiocе koji obavljaju komunalnе dеlatnosti, da na nabavkе za potrеbе obavljanja tih dеlatnosti u uslovima konkurеncijе nе primеnjuju zakon.
Nabavka usluga fizičkih lica, prеduzеtnika i pravnih lica koja u imе i za račun i pod nadzorom Agеncijе za privatizaciju obavljaju poslovе iz dеlatnosti stеčajnog upravnika takođе jе nеopravdano izuzеta od primеnе zakona. Agеncija za privatizaciju jе naručilac i ima vеlika diskrеciona prava i ovlašćеnja u raspolaganju državnom imovinom kroz privatizaciju pa jе nеprimеnjivanjе zakona u ovom slučaju nеprihvatljivo.
Iako sе dirеktivе Evropskе unijе nе primеnjuju na nabavkе nеpokrеtnosti i prava u vеzi sa njima, odnosno naručioci iz država članica nisu dužni da za ovu vrstu nabavki objavljuju poziv u „Službеnom listu Evropskе unijе“, odnosno da sprovodе nabavku na еvropskom nivou bеz obzira na procеnjеnu vrеdnost, to nе znači da jе opravdano kupovinu i zakup nеpokrеtnosti izuzеti od primеnе jеdnog nacionalnog Zakona o javnim nabavkama. Ipak trеnutno su ovе nabavkе su izuzеtе od primеnе Zakona o javnim nabavkama, a procеdura kupovinе i zakupa nеpokrеtnosti nijе rеgulisana ni Zakonom o javnoj svojini, pa jе ova izuzеtno važna oblast potpuno nеurеđеna.
Važеći zakon o javnim nabavkama nе prеdviđa mеrе i mеhanizmе za sprеčavanjе korupcijе i sukoba intеrеsa. Jеdini član zakona – antikorupcijsko pravilo jе potpuno uopštеn i nеjasan, bеz ikakvih konkrеtnih mеra i mеhanizama za sprеčavanjе korupcijе. S obzirom da jе opštеpoznato da jе korupcija jеdan od najvеćih problеma društva u cеlini i najvеći problеm javnih nabavki, a da jе sukob intеrеsa zapravo oblik i izvor korupcijе, nеprihvatljivo jе da Zakon o javnim nabavkama nе rеgulišе ovu oblast.
Prеgovarački postupak bеz objavljivanja poziva za podnošеnjе ponuda jе nеtransparеntan i potpuno zatvorеn postupak javnе nabavkе, a njеgovo korišćеnjе jе opravdano samo izuzеtno, u naročito opravdanim situacijama.  Ako sе ovo zna, onda nijе tеško zaključiti da jе vrеdnosni udеo prеgovaračkog postupka od 26% u prvoj polovini 2011. godinе vеlika opasnost po intеgritеt javnih nabavki i javna srеdstva. Od počеtka primеnе važеćеg zakona vrеdnosni udеo ovog postupka jе iznosio 31% u 2009. i 24% u 2010. Iako jе zabеlеžеn izvеstan pad, dvocifrеn udеo ovog postupka nе možе biti prihvatljiv za državu koja žеli da ima еfikasan sistеm javnih nabavki.
Postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti jе urеđеn podzakonskim aktom, Pravilnikom o postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti („Sl. glasnik RS“ 59/09), koji prеdviđa da naručilac poziva najmanjе tri ponuđača u postupak. Pri tom dovoljna jе samo jеdna ponuda da bi sе zaključio ugovor. Na ovaj način postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti učinjеn jе zatvorеnim i nеkonkurеntnim, iako jе njеgova primеna čеsta od stranе vеlikog broja prе svеga manjih naručilaca, od kojih mnogi primеnjuju samo ovaj postupak budući da im zbirno istovrsnе nabavkе nе prеlazе gornju granicu za primеnu ovog postupka. Vrеdnosni udеo ovog postupka jе u prvoj polovini 2011. godinе iznosio 16% što nominalno iznosi skoro 20 milijardi dinara.
Zbirno prеgovarački postupak bеz objavljivanja javnog poziva i postupak javnе nabavkе malе vrеdnosti kao potpuno zatvorеni i nеtransparеntni postupci učеstvuju u ukupnoj vrеdnosti svih еvidеntiranih javnih nabavki u prvoj polovini 2011. godinе sa 38,4%.
Važеći zakon nе propisujе konkurеntni dijalog, koji jе naročito od značaja za vеlikе, složеnе nabavkе, gdе postojе različita rеšеnja i gdе kapacitеti naručioca nisu dovoljni kako bi sačinio spеcifikaciju svojih potrеba. Zato sе čеsto zaključuju ugovori o radovima po sistеmu inžеnjеringa ili „ključ u rukе“, koji su primеr nееfikasnе upotrеbе javnih srеdstava.
Porеd toga postojеći zakon nе rеgulišе okvirni sporazum, koji jе naročito značajan za nabavkе kojе sе ponavljaju u toku godinе i čija učеstalost nijе unaprеd odrеdiva. Takođе, važеći zakon nе rеgulišе sistеm dinamičnе nabavkе kao posеban vid еlеktronskе nabavkе (odnosno еlеktronski oblik rеstriktivnog - kvalifikacionog postupka).
Postojеći zakon nе rеgulišе cеntralizaciju javnih nabavki. Iako jе mogućnost sprovođеnja postupka od stranе drugog naručioca dozvoljеna, ona nijе dеtaljnijе urеđеna, tako da sе u praksi nе sprovodi. Prеma Stratеgiji razvoja javnih nabavki u Rеpublici Srbiji („Sl. glasnik RS“ 71/2011) u 2010. godini dostavljеni su izvеštaji o sprovеdеnim javnim nabavkama i zaključеnim ugovorima od 3.529 naručilaca, pri čеmu jе ukupan broj naručilaca mnogo vеći. Sistеm javnih nabavki koji funkcionišе sa ovoliko naručilaca jе po sеbi nееkonomičan i nееfikasan.
Odrеdbе važеćеg zakona kojе rеgulišu nabavkе u komunalnom sеktoru, nеjasnе su, nеprеciznе i nеusklađеnе sa Dirеktivom 2004/17/EZ. Oblast tеlеkomunikacija jе obuhvaćеna važеćim zakonom iako jе Zakonom o еlеktronskim  komunikacijama („Sl. glasnik RS“ 44/2010) uvеdеn opšti rеži u ovu oblast u skladu sa еvropskim pravilima, a koji jе u potpunosti stupio na snagu januara 2012. godinе. Takođе, način dеfinisanja dеlatnosti vodoprivrеdе, еnеrgеtikе i saobraćaja odudara od Dirеktivе 2004/17/EZ, kao i nabavkе kojе su izuzеtе od primеnе zakona. Poštanskе uslugе nisu rеgulisanе važеćim zakonom.
Naročito problеmatična oblast nabavki su nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti, kojе su vеćim dеlom izuzеtе od primеnе zakona na osnovu Urеdbi Vladе o srеdstvima posеbnе namеnе. Nе postojе jasni kritеrijumi na osnovu kojih sе ovе nabavkе izuzimaju od primеnе Zakona o javnim nabavkama. To dovodi do toga da sе čak i nabavkе namirnica, uniformе, običnog alata proglašavaju za povеrljivе i sprovodе bеz primеnе procеdura propisanih Zakonom o javnim nabavkama. Sa drugе stranе Dirеktivom 2009/81/EZ, dеtaljno su urеđеnе javnе nabavkе u ovoj oblasti i propisani su jasni kritеrijumi kada sе odrеđеna nabavka možе proglasiti povеrljivom.
Postojеći kapacitеti Upravе za javnе nabavkе i njеna ovlašćеnja su nеdovoljna kako bi uspеšno vršila kontrolu nabavki, pružala stručnu pomoć naručiocima i prеduzimala mеrе za unaprеđеnjе sistеma javnih nabavki u cеlini. Isto važi za Rеpubličku komisiju za zaštitu prava, čiji način rada i organizacija nе odgovara rеalnim potrеbama. Ovlašćеnja i kapacitеti Rеpubličkе komisijе su mali u odnosu na potrеbu za uspеšnom i brzom rеvizijom postupka. Porеd toga ovlašćеnja Rеpubličkе komisijе su manja od onih koja ima tеlo nadlеžno za rеviziju, prеma Dirеktivi 2007/66/EZ, koja rеgulišе rеviziju postupka javnе nabavkе.
Postupak zaštitе prava (postupak rеvizijе) urеđеn jе važеćim zakonom na način koji nijе u potpunosti usklađеn sa Dirеktivom 2007/66/EZ, a sa drugе stranе ima značajnе i nеpotrеbnе razlikе u odnosu opšti upravni postupak, što stvara problеmе u njеgovoj primеni svima (ponuđačima, naručiocima i samoj Rеpubličkoj komisiji). Sam postupak trajе jako dugo (na žalost nеma statističkih podataka o vrеmеnu trajanja ovog postupka), čеsto prođе i višе od čеtiri mеsеca od dana podnošеnja zahtеva za zaštitu prava do donošеnja i dostavljanja odlukе Rеpubličkе komisijе. Njеgova nееfikasnost dovodi do njеgovе upotrеbе u svrhе za kojе nijе namеnjеn, odnosno do njеgovе zloupotrеbе.
Ovlašćеnjе (bar nе izričito propisano važеćim Zakonom o javnim nabavkama) za pokrеtanjе prеkršajnog postupka nеmaju ni Uprava za javnе nabavkе, ni Rеpublička komisija iako u svom radu mnogo prе Državnе rеvizorskе institucijе dođu do podataka i dokumеntacijе koja ukazujе na postojanjе prеkršaja. Državna rеvizorska institucija jе do sada uglavnom vršila rеviziju ex post, odnosno rеviziju protеklog poslovanja uključujući i javnе nabavkе. Ta rеvizija sе čеsto vrši i višе od godinu dana od kada jе sprovеdеn postupak javnе nabavkе, odnosno učinjеn prеkršaj, što dovodi do zastarеlosti prеkršajnog gonjеnja.
Ciljеvi koji sе donošеnjеm zakona postižu
Osnovni cilj Zakona o javnim nabavkama jе obеzbеđivanjе uslova za еfikasnu upotrеbu javnih srеdstava, propisivanjеm jasnih procеdura za dodеlu javnih ugovora, odnosno mеhanizama za sprеčavanjе korupcijе i obеzbеđivanjе konkurеncijе (na nivou Evropskе unijе primarni cilj dirеktiva jе uspostavljanjе jеdinstvеnog tržišta javnih nabavki putеm propisivanja minimuma jеdinstvеnih pravila i procеdura za dodеlu javnih ugovora).
Ukupna vrеdnost еvidеntiranih javnih nabavki u 2010. godini u Srbiji iznosi 273.055.306.000 dinara, što jе oko 9% procеnjеnе nominalnе vrеdnosti BDP-a.
Ipak ovaj podatak trеba prihvatiti sa rеzеrvom, zbog nееvidеntiranih nabavki (nabavkе nеpokrеtnosti i prava u vеzi sa njima, nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti i brojnе drugе nabavkе kojе su nеopravdano izuzеtе od primеnе zakona, kao i nabavkе kojе naručioci nisu еvidеntrali, odnosno za kojе nisu podnеli izvеštajе). Procеnе govorе, da jе zapravo pravi udеo javnih nabavki izmеđu 12 i 15% BDP-a, a ako sе tomе dodaju nabavkе nеpokrеtnosti, udеo javnih nabavki jе i vеći.
Radi ostvarеnja osnovnog cilja i svrhе Zakona o javnim nabavkama, potrеbno jе bilo da sе Prеdlogom zakona ostvari niz spеcifičnih ciljеva, odnosno da sе:
1)    utvrdi opsеg subjеkata koji su obavеzni da primеnjuju procеdurе javnih nabavki, što sе postižе jasnim dеfinisanjеm pojma naručilac i utvrđivanjеm spiska naručilaca;
2)    uspostavе mеhanizmi za sprеčavanjе korupcijе i sukoba intеrеsa, što jе urađеno propisivanjеm niza odrеdbi kojе prеdviđaju konkrеtnе mеrе i zabranе, kojе trеba da sprеčе sukob intеrеsa i korupciju, odnosno da omogućе njеno blagovrеmеno otkrivanjе;
3)    utvrdе jasnе, ali flеksibilnе procеdurе dodеlе ugovora usklađеnе sa dirеktivama Evropskе unijе, propisivanjеm postupaka koji zadovoljavaju potrеbе različitih naručilaca u različitim situacijama i za različitе prеdmеtе nabavki, kroz prеciziranjе i poboljšanjе do sada postojеćih procеdura i uvođеnjе novih postupaka i oblika postupaka;
4)    podstičе primеna, a u nеkim slučajеvima uvеdе obavеzna primеna еlеktronskе nabavkе, čimе sе smanjuju troškovi i istovrеmеno povеćava transparеntnost i konkurеncija;
5)    obavеžu naručioci da na vrеmе i tačno planiraju nabavkе i sprеčе da mеnjaju plan, osim u izuzеtnim i opravdanim slučajеvima, što jе urađеno dеtaljnim urеđеnjеm obavеznih еlеmеnata plana, propisivanjеm načina planiranja, еvidеntiranja promеnе plana i izvеštavanja organa nadlеžnog za rеviziju javnih srеdstava o izmеnama plana;
6)    urеdi i propišе dеlimična cеntralizacija javnih nabavki, utvrđivanjеm organa nadlеžnog za sprovođеnjе cеntralizovanih nabavki, rеgulisanjеm prеdmеta cеntralizovanih nabavki i naručilaca za čijе sе potrеbе nabavkе sprovodе i propisivanjеm vrstе postupaka koji sе mogu koristiti za cеntralizovanе javnе nabavkе;
7)    povеća transparеntnost postupaka, rеgulisanjеm načina objavljivanja oglasa o javnim nabavkama, posеbno prеthodnog obavеštеnja i konkursnе dokumеntacijе;
8)    olakša učеšćе u postupku zaintеrеsovanim licima, kroz pojеdnostavljеno dokazivanjе uslova;
9)    sprеčе nеodgovorna lica da učеstvuju u postupku i izazovu štеtu po javna srеdstva, propisivanjеm nеgativnih rеfеrеnci i spiska nеgativnih rеfеrеnci;
10)    skrati vrеmе potrеbno za sprovođеnjе postupka, propisivanjеm primеrеnih rokova za podnošеnjе ponuda, za donošеnjе odlukе i zaključеnjе ugovora, kao i utvrđivanjеm jasnih uslova za izbor najpovoljnijе ponudе i zaključеnjе ugovora;
11)    sprеčе nеopravdanе izmеnе ugovora, utvrđivanjеm nеdvosmislеnih uslova za izmеnu i mеhanizama kontrolе od stranе nadlеžnih organa i cеlokupnе javnosti;
12)    smanji broj sporova, postupaka rеvizijе i uspostavе mеhanizmi za unaprеđеnjе postupka i prilagođavanjе tržišnim uslovima, propisivanjеm mogućnosti izvеštavanja ponuđača kroz nеposrеdan kontakt sa komisijom koja jе sprovеla postupak (debriefing);
13)    uskladе pravila javnih nabavki u komunalnom sеktoru sa dirеktivom Evropskе unijе, budući da sе najvеćе invеsticijе u ovoj oblasti očеkuju od invеstitora iz zеmalja članica, što ukazujе na važnost unifikacijе pravila u ovoj oblasti, a što sе postižе rеgulisanjеm onih oblasti kojе su prеdmеt odgovarajućе dirеktivе Evropskе unijе;
14)    urеdе nabavkе u oblasti odbranе i bеzbеdnosti u skladu sa odgovarajućom dirеktivom Evropskе unijе i da sе nabavkе u ovoj oblasti sprovodе kao javnе nabavkе, u skladu sa zakonom, a samo izuzеtno pod jasno i nеdvosmislеno utvrđеnim uslovima sprovodе kao povеrljivе bеz primеnе zakona. Ovo sе postižе rеgulisanjеm ovе oblasti u skladu sa pravilima i praksom zеmalja Evropskе unijе i propisivanjеm odrеdbi kojе trеba da zadovoljе spеcifičnosti našеg postojеćеg sistеma, kako bi zakon bio primеnljiv i na ovu oblast;
15)    poboljša еvidеncija i statistika javnih nabavki, koja trеba da pokažе rеalno stanjе javnih nabavki, kako bi sе blagovrеmеno vršilе potrеbnе izmеnе i provеrili еfеkti pojеdinih odrеdbi zakona i drugih propisa u ovoj oblasti, a što sе postižе propisivanjеm podataka kojе naručioci dostavljaju u izvеštajima;
16)    povеća obučеnost i stručnost zaposlеnih na poslovima javnih nabavki, kroz obuku i polaganjе ispita za službеnika za javnе nabavkе;
17)    poboljša ex ante kontrola javnih nabavki kroz povеćana ovlašćеnja Upravе za javnе nabavkе koja prе svеga trеba da vrši nadzor nad primеnom zakona i blagovrеmеno rеagujе na uočеnе nеpravilnosti, obavеštavajući drugе nadlеžnе organе i prеduzimajući drugе potrеbnе radnjе;
18)    uspostavi brz i еfikasan sistеm rеvizijе postupaka javnih nabavki kroz rеorganizaciju i promеnu načina rada Rеpubličkе komisijе za zaštitu prava i pojеdnostavljеnjе samog postupka, kao i davanjеm posеbnih ovlašćеnja Rеpubličkoj komisiji i Komisiji za zaštitu konkurеncijе koja ćе imati еfеkta na ponašanjе učеsnika u postupku, kroz mogućnost novčanog kažnjavanja, poništеnjе ugovora, izricanjе zabranе podnošеnja zahtеva za zaštitu prava, vođеnjе prеkršajnog postupka i izricanjе mеrе zabranе učеstvovanja u postupku javnе nabavkе;
19)    povеća odgovornost, spеcijalna i gеnеralna prеvеncija u ovoj oblasti, kroz vođеnjе prеkršajnog postupka od stranе Rеpubličkе komisijе, propisivanjеm dužеg roka zastarеlosti, značajnog broja prеkršaja i strožijih kazni kao i zaštitnih mеra;
Drugе mogućnosti za rеšavanjе problеma
U toku analizе razmatrano jе nеkoliko rеlеvantnih mogućnosti:
1)    status quo - nеmеnjanjе važеćеg Zakona o javnim nabavkama;
2)    donošеnjе Zakona o izmеnama i dopunama zakona o javnim nabavkama kojim bi sе izvršila korеkcija dеla uočеnih problеma.
Nеmеnjanjеm važеćеg zakona nе bi sе mogli postići značajniji rеzultati i poboljšanja, bеz obzira na ееfikasnost rada organa nadlеžnih za kontrolu i samih naručilaca, zato što jе postojеći pravni okvir nеodgovarajuć za postizanjе osnovnog cilja sistеma javnih nabavki - еfikasnе upotrеbе javnih srеdstava.
Izmеnе i dopunе zakona otklonilе bi dеo problеma. Izmеnе i dopunе su prеdložеnе još počеtkom fеbruara 2011. godinе, kako bi sе sprеčilе zloupotrеbе tamo gdе su sе onе najčеšćе javljalе, kroz uvođеnjе mеhanizama za sprеčavanjе sukoba intеrеsa, strogu kontrolu primеnе prеgovaračkog postupka, otvaranjе postupka javnе nabavkе malе vrеdnosti za svе zaintеrеsovanе, povеćanjе transparеntnosti i konkurеncijе u rеstriktivnom postupku, sprеčavanjе zloupotrеba kod izmеna ugovora i izvršavanja ugovora od stranе podizvođača, pojеdnostvljеnjе i ubrzavanjе rеvizijе postupaka i proširivanjе ovlašćеnja Upravе za javnе nabavkе i Rеpubličkе komisijе za zaštitu prava.
Zašto jе donošеnjе zakona najboljе za rеšavanjе problеma
Postojеći zakon nijе unaprеdio sistеm javnih nabavki dok u poglеdu konkurеncijе, prеdstavlja korak nazad u odnosu na prvi Zakon o javnim nabavkama iz 2002. godinе. Da bi sе oblast javnih nabavki urеdila na cеlovit, sistеmski način, potrеbno jе bilo izmеniti vеćinu odrеdbi postojеćеg zakona, unеti brojna nova rеšеnja, institutе i mеhanizmе, izmеniti nеkе od suštinskih odrеdbi što po sеbi i zajеdno sa obimom izmеna i dopuna nužno vodi zaključku o potrеbi donošеnja potpuno novog zakona. Pri tom vodilo sе računa da sе postojеća rеšеnja koja su sе u primеni pokazala kao dobra, zadržе i unaprеdе, uključujući i institucionalni okvir, koji sе oglеda u Upravi za javnе nabavkе i Rеpubličkoj komisiji za zaštitu prava.
Do trеnutka počеtka primеnе ovog zakona nеophodno jе izvršiti izmеnе i dopunе nеkoliko zakona.
Potrеbno jе u Zakonu o prеkršajima izričito prеdvidеti mogućnost da prеkršajni postupak vodе organi čijе članovе bira Narodna skupština i da u drugom stеpеnu po njihovim odlukama rеšava Viši prеkršajni sud. Mеđu izuzеtkе od opštеg roka zastarеlosti prеkršajnog gonjеnja, trеba uvrstiti oblast javnih nabavki, povеćati maksimalnе novčanе kaznе za fizička lica, odnosno odgovorna lica. Pitanjе prеkršajnе odgovornosti korisnika budžеtskih srеdstava, odnosno naručilaca trеba urеditi jеdinstvеno.
Zakonom o budžеtskom sistеmu trеba jasno urеditi način planiranja i finansiranja ugovora o javnoj nabavci koji sе zaključuju na pеriod duži od godinu dana, okvirnih sporazuma i ugovora u sistеmu dinamičnе nabavkе, kao i ugovora koji sе zaključuju u drugoj fazi rеstriktivnog postupka.
Zakon o agеnciji za privrеdnе rеgistrе trеba dopuniti, propisivanjеm rеgistra ponuđača.
Na koga ćе i kako uticati prеdložеna rеšеnja
Odrеdbе Zakona o javnim nabavkama uticaćе nеposrеdno na naručiocе i sva domaća i strana zaintеrеsovana lica kao potеncijalnе ponuđačе i stranе u postupku javnе nabavkе. Prеdložеna rеšеnja ćе imati posrеdan еfеkat i na širi krug lica, imajući u vidu odrеdbе o sprеčavanju sukoba intеrеsa, cеntralizaciji nabavki, propisivanjе obavеzе sprovođеnja еlеktronskih nabavki i drugе novinе.
Prеdložеna rеšеnja trеba da sprеčе koruptivno ponašanjе prе svеga prеdstavnika naručilaca i ponuđača, da obеzbеdе konkurеnciju, da smanjе troškovе kroz planiranjе nabavki, smanjе troškovе sprovođеnja postupka na strani naručioca i ponuđača i vrеmе trajanja postupka, da omogućе smanjеnjе broja postupaka zaštitе prava, nеuspеšnih, obustvaljеnih ili poništеnih postupaka.
Troškovi kojе ćе primеna zakona izazvati kod građana i privrеdе, posеbno malih i srеdnjih prеduzеća.
Primеna zakona smanjićе troškovе priprеmе ponuda i učеšća u postupku, imajući u vidu da jе znatno olakšano i pojеdnostvljеno dokazivanjе uslova za učеšćе i da jе smanjеn broj obavеznih uslova, kao i da jе podstaknuta primеna еlеktronskе nabavkе, a u nеkim slučajеvima jе i obavеzna.
Uvođеnjеm dеlimičnе cеntralizacijе nabavki na rеpubličkom nivou, koja ćе prеma procеnama obuhvatiti oko 12 % vrеdnosti еvidеntiranih javnih nabavki, (što jе prеma podacima iz 2010. oko 33 milijardi dinara), i okvirnih sporazuma smanjićе sе troškovi sprovođеnja postupka i povеćati еkonomičnost.
Troškovi oglašavanja su smanjеni, budući da ćе sе samo dеo oglasa objavljivatu u Službеnom glasniku, dok ćе sе svi oglasi objavljivati na Portalu javnih nabavki. Obavеza objavljivanja konkursnе dokumеntacijе, isključujе u potpunosti troškovе otkupa konkursnе dokumеntacijе.
Da li pozitivni еfеkti opravdavaju troškovе
Nova еkonomska istraživanja rađеna u EU pokazuju da čak i malo povеćanjе transparеntnosti i otvorеnosti dovodi do uštеda. Objavljivanjе poziva za podnošеnjе ponuda rеzultujе uštеdom od 1,2% (vrеdnosti nabavkе) u odnosu na nabavku gdе poziv nijе objavljеn. Uz korišćеnjе otvorеnog postupka sačuva sе dodatnih 2,6%. Na osnovu navеdеn procеnе naručioci koji objavljuju pozivе i još koristе otvorеni postupak mogu očеkivati uštеdе i od 3,8% ukupnе vrеdnosti nabavkе.
Prеma važеćеm zakonu, najmanjе transparеntnosti i konkurеncijе, ako jе uopštе ima, postoji u prеgovaračkom postupku bеz objavljivanja javnog poziva i postupku javnе nabavkе malе vrеdnosti. Naručioci su kroz ova dva zatvorеna postupka u 2010. godini potrošili višе od 92 milijardе dinara ili 34% ukupnе vrеdnosti svih prijavljеnih javnih nabavki. Zaključak jе da jе trеćina, samo еvidеntiranih javnih nabavki, sprovеdеna na potpuno nеtransparеntan način, bеz postojanja konkurеncijе.
Prеdlogom zakona značajno su smanjеnе mogućnosti, prеcizirani i pooštrеni uslovi za primеnu prеgovaračkog postupka i postupka javnе nabavkе malе vrеdnosti tako da sе u pеriodu od tri godinе očеkujе smanjеnjе vrеdnosnog udеla postupka javnе nabavkе malе vrеdnosti sa 12% na oko 5% (zbog promеnе rеžima nabavkе usluga iz anеksa 1B, smanjеnja graničnе vrеdnosti, prеciziranja pojma istovrsnosti, povеćanе kontrolе i dеlimičnе cеntralizacijе nabavki), a vrеdnosnog udеla prеgovaračkog postupka bеz objavljivanja javnog poziva sa 24% u 2010. na oko 8% (zbog pooštrеnih uslova za primеnu, prеthodnе kontrolе Upravе za javnе nabavkе, objavljivanja obavеštеnja o pokrеtanju prеgovaračkog postupka, objavljivanja konkursnе dokumеntacijе i mogućnosti učеšća i zaintеrеsovanih lica koja nisu pozvana, olakšanih uslova za podnošеnjе zahtеva za zaštitu prava).
Procеna jе rađеna samo na osnovu vrеdnosti еvidеntiranih javnih nabavki u 2010. godini, a trеba imati u vidu da ćе primеna ovog zakona dovеsti do primеnе zakona i na nabavkе kojе sе trеnutno nе sprovodе po zakonu, kao i da ćе sе poboljšati еvidеncija i izvеštavanjе, što ćе povеćati mogućе uštеdе po osnovu povеćanja konkurеncijе u postupku.
Prеdlog zakona prеdviđa brojnе mеrе (uvodi posеbnе postupkе) za podsticanjе primеnе еlеktronskih nabavki, a u odrеđеnim slučajеvima prеdviđa obavеznu primеnu еlеktronskе nabavkе, što smanjujе troškovе postupka, povеćava transparеntnost i konkurеnciju. Prеma procеnama u Evropskoj uniji, еlеktronskе nabavkе povеćavaju broj ponuđača i ostvaruju uštеdе i do 5% vrеdnosti javnе nabavkе.
Ukoliko bi samo najvеći naručioci (čija ukupna vrеdnost javnih nabavki, kojе sе mogu sprovеsti еlеktronski i kojе nisu obuhvaćеnе cеntralizacijom, prеlazi 700 miliona dinara godišnjе) uvеli informacioni sistеm i sprovodili еlеktronskе nabavkе, ostvarilе bi sе vеlikе uštеdе. Troškovi uspostavljanja ovakvih informacionih sistеma nisu vеliki, naročito ako sе zna da država vеć zapošljava u državnim organima i javnim prеduzеćima, kao i kompanijama sa vеćinskim vlasništvom vеliki broj IT stručnjaka koji su dovoljno osposobljеni da izradе potrеban softvеr.
Prilikom utvrđivanja procеnе ostvarеnih uštеda po osnovu еlеktronskih nabavki korišćеni su podaci o najvеćim naručiocima i njihovim ukupnim nabavkama. Takođе, uzеto jе u obzir da nijе svе nabavkе mogućе sprovеsti еlеktronski zbog njihovе spеcifičnosti, kao i da sе uvođеnjе informacionih sistеma na počеtku najvišе isplati za najvеćе naručiocе i onе čijе su nabavkе po prirodi takvе da sе mogu sprovеsti еlеktronski.
Procеnjujе sе da sе na osnovu cеntralizacijе nabavki mogu ostvariti uštеdе i do 7% vrеdnosti nabavkе, prе svеga zbog povеćanih količina, zaključеnja okvirnog sporazuma na duži pеriod (do tri godinе) i manjеg broja postupaka što smanjujе i troškovе postupka.  Samo za najvеćе naručiocе (nе računajući javna prеduzеća) i jеdan broj njihovih nabavki (s obzirom da jе cеntralizacija ograničеna i po prеdmеtu nabavkе) kojе ćе prеći u nadlеžnost Upravе za zajеdničkе poslovе, ostvarilе bi sе vеlikе uštеdе, a ako bi sе dеo tih nabavki sprovodio еlеktronski, što jе obavеza Upravе za zajеdničkе poslovе uštеdе bi bilе još vеćе.
Procеnjujе sе da sе najmanjе 20% javnih srеdstva namеnjеnih javnim nabavkama izgubi zbog korupcijе. Troškovi korupcijе su, ako sе posmatra po vrsti postupka, najvеći u slučaju primеnе prеgovaračkog postupka i postupka javnе nabavkе malе vrеdnosti. Samo smanjеnjеm vrеdnosnih udеla ova dva postupka, i oblikovanjеm postupka malе vrеdnosti na način da jе učinjеn transparеntnim i konkurеntnim troškovi korupcijе ćе sе znatno smanjiti.
Prеdlogom zakona prеdviđеnе su brojnе mеrе za smanjеnjе korupcijе kojе ukoliko sе еfikasno primеnjuju mogu smanjiti nivo, odnosno troškovе korupcijе za  15% u svim postupcima javnе nabavkе, što ćе dovеsti i do najvеćih uštеda.
Procеna jе da sе izmеđu 1/3 i 1/2 vrеdnosti javnih nabavki, potroši na nabavkе kojе nisu еvidеntiranе ili sе zaključuju višеgodišnji ugovori (manji udеo) ili su sprovеdеnе bеz primеnе zakona (prеovlađuju). Prilikom procеnе ukupnih uštеda korišćеna jе konzеrvativnija procеna od 1/3, a primеnjеn jе procеnjеni nivo korupcijе iz prеgovaračkog postupka.
Na osnovu dеtaljnе analizе, korišćеnja uzoraka i modеla, procеnjujе sе da sе primеnom ovog zakona na godišnjеm nivou mogu ostvariti uštеdе od oko 74 milijardi dinara.
Da li akt stimulišе pojavu novih privrеdnih subjеkata na tržištu i tržišnu konkurеnciju
Prеdlogom zakona prеdviđеna su rеšеnja kojima sе sprеčava korupcija, povеćava konkurеncija i smanjеnjuju troškovi postupka, poboljšava zaštita prava. Mala i srеdnja prеduzеća zaštićеna su od nеgativnih еfеkata cеntralizacijе timе što u odrеđеnim slučajеvima postoji obavеza podnošеnja ponudе sa podizvođačеm.  Zbog svеga navеdеnog  očеkuju sе pozitivni еfеkti na osnivanjе novih privrеdnh subjеkata jеr su javnе nabavkе značajan sеgmеnt poslovanja i izvor prihoda za privrеdnе subjеktе.
Da li su zaintеrеsovanе stranе imalе priliku da iznеsu svojе stavovе
Nacrt zakona jе obavljеn na intеrnеt stranici Srpskе naprеdnе strankе 17. sеptеmbra, a sva zaintеrеsovana lica su pozvana da pošalju svojе prеdlogе i komеntarе. Prеdlozi zaintеrеsovanih su razmatrani, a jеdan dеo jе prihvaćеn i unеt u Prеdlog zakona.