Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да ће БДП ове године први пут прећи 52 милијарде евра, оцењујући да је реч о историјском успеху.

Брнабић се на седници Скупштине Србије на којој са члановима Владе Србије образлаже Предлог буџета за 2022. годину осврнула и на резултате у претходне две године, рекавши да је прилив страних инвестиција у првих 10 месеци ове године износио три милијарде и 140 милиона евра, што је 63 одсто више него лане.

Брнабић је додала да је Србија успела да обезбеди више од осам милијарди евра у оквиру три економска пакета помоћи грађанима и привреди током пандемије.

"Веровали или не, једна малена, до јуче економски слаба Србија је као резултат мера фискалне консолидације од 2014. године успела да буде стабилна и да у најтежим временима издвоји осам милијарди евра за привреду и грађане", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да се буџет за 2022. годину наслања на све што је Србија до сада радила и да се наставља раст и развој.

Подсетила је да је привредни пад у 2020. години био 0,9 одсто што је био један од најбољих реузлтат у Европи, да је ове године забележен опоравак и да ће раст ићи изнад седам одсто, а да се следеће године очекује раст од 4,5 одсто.

"Ми ћемо у најтежим годинама од Другог светског рата имати кумулативни раст који је свакако највећи у Европи, и биће преко 10 одсто", рекла је Брнабић.

Брнабић је подсетила да Србија, не само да је задржала постојећа радна места током пандемије, већ је, каже, током претходних годину дана отворила још 60.000 радних места.

Према њеним речима, Србија је на путу да достигне циљ да просечна плата до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија између 430 и 440 евра.

"Верујемо да ћемо до краја ове године по просечним зарадама престићи једну државу чланицу Европске уније. То ће значити да се као земља такмичимо у једној другој категорији, са много богатијим друштвима", приметила је Брнабић.

 

Буџет развојни, за стандард грађана и изградњу

Брнабић је представљајући предлог буџета за следећу годину посланицима у Скупштини Србије оценила да је он развојни и да треба да оствари раст привреде, обезбеди изградњу инфраструктурних пројеката и побољшање стандарда грађана.

Говорећи о ономе што је важно за грађане, навела је да се минимална зарада следеће године повећава за 9,4 одсто и прелази 35.000 динара, што је око 300 евра.

"Знамо да то није довољно за грађане који примају минималац, али када се зна да је он био 150 евра пре 10 година, успех је створити привреду где он износи 300 евра. Минималац покрива 87,8 одсто минималне корпе и да није било пандемије покривао би је скроз", рекла је Брнабић.

Додала је да се резоновало тако да је боље да људи задрже посао, а да минималац и не буде много повећан, него да се он више повећа, а да људи остану без радних места.

Најавила је да ће плате у јавном сектору расти у просеку за 7,4 одсто, а пензије за 5,5 одсто.

"Пензионерима ћемо 7. децембра дати по 20 евра помоћи, а у фебруару још једнократно 20.000 динара. Од почетка пандемије до фебруара 2022. сваком пензионеру ћемо дати по око 500 евра, сваком пунолетном грађанину по 200, нашим грађанима на Косову и Метохији по 100 евра, а незапсленима тамо по 200", истакла је Брнабић.

Када је реч о капиталним инвестицијама, рекла је да је за њих предложен рекордан износ од 485,8 милијарди, или 7,3 одсто БДП.

"Средства за капиталне инвестиције ће бити употребљена за изградњу ауто-путева, брзих саобраћајница, пруга, општих болница, болница, домова здравља, школа, института и научно технолоших паркова", рекла је Бранабић.

Када је реч о путној и железничкој инфраструктури, навела је изградњу београдског метроа која је почела у понедељак, затим брзу саобраћајницу Нови Сад-Рума, Моравски коридор, ауто-пут Београд-Сарајево, затим Рума-Шабац-Лозница, обилазницу око Горњег Милановца, завршетак пруге Београд-Нови Сад, затим Суботица-Сегедин и почетак реконструкције пруге Ниш-Димитровград.

 

Предлог буџета додатно унапређује квалитет живота

Брнабић је изјавила да ће Предлог буџета за 2022. годину, без икакве сумње, додатно унапредити квалитет живота грађана.

Брнабић је у Скупштини Србије рекла да су планирани укупни буџетски приходи у износу од 1.517 милијарди динара, а расходи 1.717 милијарди динара.

Према њеним речима, приходи од пореза узносе 86,9 одсто, односно 1.317,9 милијарди динара, а непорески 11,6 одсто, односно 175,7 милијарди динара, док донације чине 1,5 одсто укупних прихода, односно 23,4 милијарди динара.

Брнабић је рекла да пројектовани дефицит за наредну годину износи три одсто, а да ће јавни дуг пасти на 53,8 одсто БДП-а.

"Смањујемо и јавни дуг и дефицит. Средњорочни план нам је да смањујемо дефицит опште државе на један одсто до 2024. године", рекла је Брнабић.

Брнабић је приметила да је Фискални савет дао "никада бољу" оцену предлога буџета, за који је рекао да је опрезно планиран, те да фискална кретања могу бити чак и боља него што је предвиђено.

"Фискални савет чак каже да је повећање плата у јавном сектору конзервативно и `да држи буџет стабилним", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да се повећава неопорезиви део бруто зараде са 18.300 динара на 19.300 динара уз истовремено смањење стопе доприноса за пензијско инвалидско осигурање на терет послодаваца за 0,5 одсто.

Када је реч о издвајањима за поједине области, навела је да је за здравство планирано 442 милијарде динара што је за 0,15 одсто више у односу на други ребаланс буџета за 2021. годину, а у односу на 2019. годину је већи за чак 153 милијарди динара.

"Не постоји део Србије који смо заборавили", рекла је Брнабић која је детаљно најавила наставак започетих пројеката у болницама, клиничко-болничким центрима и домовима здравља.

Истакла је да је за заштиту животне средине планирано 27,4 милијарде динара од чега је део кроз ресорно министарство, а део кроз Министарство грађевинарства.

Брнабић је најавила изградњу санитарних депонија у 28 локалних самоуправа, изграднњу канализационе мреже, фабрика за пречишћавање отпадних вода, пројекте пошумљавања и друго.

Већа средства се издвајају и за образовање и просвету, рекла је Брнабић, наводећи да је реч од скоро 253 милијарди динара што представља увећање од 12 милијарди динара у односу на други ребаланс.

"У 2022. години планирано је да се заврши дигитализација наших школа", рекла је Брнабић и истакла да се издвајају и додатна средстав за научно-технолошке паркове.

Према њеним речима, већи је и буџет за културу и износи 14,8 милијарди динара, као и за пољопривреду, указујући да су, између осталог, повећане субвенције за пољопривреднике.

 

 

Закони о референдуму и експропријацији нису везани

Брнабић је поводом данашњег протеста испред Скупштине Србије због Закона о експропријацији и Закона о референдуму, за које су они који протестују рекли да се усвајају због Рио Тинта, рекИа да то нема везе са истином и оценила да се ради о глупости и будалаштини.

"То може рећи само неко ко није прочитао ове законе. Закон о експропријацији ће служити само томе да неки стратешки пројекти могу брже да се реализују“, рекла је Брнабић.

Указала је да рецимо до сада нелегалан објекат на траси није могао да се уклони и да би нови закон требало да нађе решење и за такве ситуације.

Навела је да овакву оцену о законима могу да изнесу само они који су отимали од деце па могу да размишљају и о томе да неко некоме узме кућу.

"Предлог овог закона је био две недеље на јавном увиду, слати су коментари а ови што су данас протестовали испред Скупштине нису послали ниједан коментар", рекла је Брнабић.

Када је реч о Рио Тинту навела је да је сва земља коју Рио Сава, као фирма Рио Тинта у Србији поседује купила од људи чија је она била.

"Нема ниједне парцеле коју треба да експропришемо. Све је то купљено без икакве улоге државе, људи су само желели да продају земљу а они знају зашто“, рекла је Брнабић истичући да закон није прављен за Рио Тинто.

Када је реч о Закону о референдуму рекла је да је ствар и око њега једнако јасна и да је он требало да буде донесен још 2009. године.

"Садашњи закон је само усклађивање са уставом који су они прогурали 2006. године. Сада Демократска странка протестује а то је њихов закон, они су прогурали решење да нема прага за референдум", истакла је Брнабић.

Оценила је да то што сада протестују значи да или не знају какав су устав доносили или су довољно лицемерни да протестују против онога што су већ донели.

"Што се тиче прага успелости на референдуму и Венецијанска комисија је рекла да праг не треба да постоји, јер ако постоји, више права добијају апстиненти од оних који изађу на референдум“, рекла је Брнабић и још једном поновила да ниједан од ова два закона нема везе са Рио Тинтом.

 

 

Извор: Танјуг