Посланици Народне скупштине Републике Србије започели су седницу на чијем је дневном реду 30 тачака, а предлоге закона образложила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, наводећи да ће једним од прописа бити омогућена уплата новчане помоћи младима до 16 година.

Брнабић је рекла, говорећи о Предлогу закона о привременом регистру мајки и других лица којима се уплаћује новчана помоћ, да је реч о помоћи младима до 16 година старости.

Пријаве за помоћ ће бити могуће, уколико Народна скупштина усвоји закон, у периоду од 20. августа до 20. септембра, а исплата се очекује од 25. септембра.

Што се тиче измена и допуна Закона о финансијској помоћи породици са децом, Брнабић је рекал да је она никад већа у историји Србије.

"У овој години се за мере финансијске подршке из буџета издваја 87 милијарди динара", рекла је Брнабић и изразила задовољство зато што су коначно мере почеле да дају резултате.

Према њеним речима, после скоро четири деценије, заустављен је негативан тренд укупног броја новорођене деце и Србија је једина земља у региону која је током прошле године забележила раст.

Како је рекла, новим изменама додатно се подржава родитељство посебно за жене предузетнице.

Предложеним изменама предвиђено је да очеви који су у радном односу, а чије су супруге предузетнице, након три месеца од рођења детета могу да користе право на одсуство са рада ради неге детета, одсуство са рада ради посебне неге детета и накнаду зараде, односно накнаду плате.

Отац детета ова права може остварити после навршена три месеца живота детета, за преостали период до годину дана, за прво и друго дете, односно до две године за треће и свако наредно дете.

Такође, изменама овог закона, а у складу са одлуком Уставног суда, изједначава се статус мајки предузетница, будући да је предвиђено остваривање права везаних за одсуство са посла за треће и свако наредно дете у трајању од две године.

Брнабић је истакла да је постојећим Законом о озакоњењу прописана забрана накнадног прикључења на инфраструктуру објеката који су у поступку озакоњења, додајући да се сада допуном тог закона излази у сусрет око 55.000 домаћинстава да остваре сада ту могућност.

Брнабић је објаснила да ће се тим домаћинствима омогућити да се привремено прикључе на инфраструктуру с тим што се то неће односити на инвеститоре стамбених објеката који су градили станове за продају.

Када је реч о Предлогу закона о потврђивању секторског споразума између Владе и Европске комисије о механизмима примене финансијске помоћи Уније Србији у оквиру ИПАРД 3, Брнабић је рекла да се усвајањем закона отвара пут за додатну бесповратну помоћ од 288 милиона евра што ће додатно допринети развоју руралним подручјима.

Представљајући предложене измене Закона о планирању и изградњи Брнабић је истакла да он убрзава електронски рад и уводи елементе зелене градње, односно обавезу поседовања сертификата, као да се њиме штите објекти културе и уводи конзерваторски надзор.

"Укидамо и лекс специјалис за линијске инфраструктурне објекте". Европска комисија нам је више пута скретала пажњу да одредбе овог закона посебно око јавних набавки нису у складу са европским и донели смо одлуку да се он стави ван снаге", рекла је Брнабић.

Предложеним изменама Закона о железници и интероперабилности железничког саобраћаја се према речима Брнабић, усклађује наша регулатива у овој области са правним тековинама Европске уније.

"У перспективи ово ће имати позитиван утицај на Дирекцију за железнице, привреду Србије и железничку индустрију", рекла је Брнабић.

Говорећи о предлогу Закона о запошљавању странаца чији је предлагач Министарство за рад и запошљавање, Брнабић је навела да је и сама на Социјално економском савету о томе причала са представницима синдиката и да ће се новим законским решењима обезбедити додатна сигурност за наше раднике.

"Законским изменама је предвиђено увођење јединствене дозволе за боравак и рад, која ће се издавати електронски што ће повећати ефикасност и транспарентност тог посла. Дозволе ће се издавати на три године, а не годину дана као што је сада", рекла је Брнабић.

Додала је да се уводи флексибилнији концепт запошљавања странаца и да ће Национална служба за запошљавање давати сагласност за запошљавање странаца тек када се види да нема домаћих држављана који испуњавају услове за одређено радно место.

Тиме ће се према њеним речима чувати домаћа радна снага.

Брнабић је говорила и о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о енергетици.

"Циљ овог Предлога закона је да затвори поглавље где су Република Србија и Енергетска заједница имали различита правна виђења и схватања раздвајања власничког управљања, што је онемогућавало пуну сертификацију наших оператора преносне мреже и транспортног система природног гаса", рекла је Брнабић.

Како је објаснила, говори се о раздвајању вршења управљачких права над, са једне стране, произвођачем електричне енергије и оператора преносне мреже и, са друге стране, дистрибутера и снабдевача природним гасом од оператора транспортног система.

Каже да се овим предлогом врши потпуно управљачко раздвајање тако што ЕПС и Србијагас остају у надлежности МРЕ, а тиме и Владе, док ЕМС и Транспортгас прелазе у надлежност Републичке комисије за енергетске мреже, независног државног органа који се оснива овим законом и чије је оснивање и контрола рада у надлежности Народне скупштине.

Брнабић је навела да је предложено и више законских измена везаних за потврђивање уговора о зајмовима, а један од њих је и зајам Европске банке за обнову и развој у висини од 80 милиона евра које би се уложиле у научну инфраструктуру, односно иновације у овој области.

Овим новцем изградила би се друга фаза Научно-технолошких паркова у Нишу и Чачку, као и Регионални технолошки парк у Крушевцу, а десет милиона евра би било употребљено за изградњу БИО4кампуса.

Једним од предложених уговора о задуживању обезбедило би се 16 милиајарди динара за Дунавску магистралу, затим 30 милиона евра за изградњу нових затворских капацитета у Крушевцу и Сремској Митровици, као и 280 милона евра за побољшање секундарног и терцијарног сектора здравства.

 

Предлажем Славицу Ђукић Дејановић за министра просвете

Брнабић је предложила Славицу Ђукић Дејановић за новог министра просвете.

Брнабић је рекла да је Славица Ђукић Дејановић завршила Медицински факутет, магистарске и докторске студије и специјализацију из неуропсихијатрије на Медицинском фалултету Универзитета у Београду.

"У седам мандата је била посланик у Скупштини Србије, савезном парламенту Савезне Републике Југославије и државне заједнице Србије и Црне Горе. У прелазној Влади Србије била је министар за бригу о породици. Била је и председница Скупштине Србије од 2008. до 2012. и обављала функцију вршиоца дужности председника Србије од почетка априла до краја маја 2012.“, навела је премијерка Брнабић.

Додала је да је од 2012. до 2014. Ђукић Дејановић била и министар здравља у Влади Србије, а од августа 2016. до октобра 2020. године обављала је функцију министра без портфеља у Влади Србије задужену за демографију и популациону политику.

"Након тога Славицу сам замолила да обавља функцију моје специјалне саветнице за имплементацију агенде Уједињених нација за одрживи развој, односно агенде 20-30 о образовању, борби против сиромаштва, против климатских промена и да нико у друштву не сме да буде заборављен и искључен“, рекла је премијерка Брнабић.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2