Народна скупштина

Мали: Буџет за 2021. обезбедиће да Србија буде најбоља у Европи

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је републички буџет за 2021. годину планиран тако да обезбеди да Србија у наредне две године има највећи привредни раст у Европи.

Мали је образлажући предлог буџета за наредну годину у Скупштини Србије рекао да ће раст бруто домаћег производа (БДП) догодине бити шест одсто, захваљујући мерама које је Влада предузела ове године како би у време пандемије помогла привреди и грађанима.

"Да нисмо предузели те мере имали бисмо велики БДП-а у овој години, а очекујемо да ће пад бити један одсто или да ће бити око нуле, што ће бити најбољи резултат у Европи", рекао је Мали.

Истакао је да предложени буџет за 2021. годину има две компоненте - социјалну јер је усмерен на побољшање животног стандарда, односно повећање плата у јавном сектору и пензије, и развојну јер никад више новца није било опредељено за капиталне инвестиције које подстичу раст БДП-а.

Министар финансија је рекао да су приходи буџета планирани у износу од 1.336,3 милијарде динара, што је повећање од 3,5 одсто у односу на ребаланс буџета из 2020. док су расходи 1.514,8 милијарди динара и 15 одсто су мањи у односу на ребаланс.

Дефицит буџета износиће 178,5 милијарди динара, што је три одсто БДП-а.

"За капиталне инвестиције предвиђено је 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, односно око шест одсто ако се урачуна буџетско издвајање од 28,3 милијарде које ће добити локалне самоуправе и социјални фондови, а намењено је инвестицијама", рекао је Мали.

Додао је да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто а минимална цена рада за 6,6 одсто.

У јануару ће пет одсто бити повећане плате у здравству, док ће остали запослени у јавном сектору добити повишицу од 3,5 одсто, а додатно 1,5 одсто од 1. априла.

Запослени у војсци ће од 1. априла имати и додатно повећање до десет одсто.

Како је навео, планирана су улагања у изградњу путне и железничке инфраструктуре - Моравског коридора, ауто-пута Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, ауто-пута Ниш-Плочник и Рума-Шабац-Лозница.

Мали је рекао да ће следеће године почети изградња Фрушкогорског коридора и београдског метроа, а обезбеђен је новац и индустријске паркове, за рехабилитацију пруга Ниш-Димитровград и градњу брзе пруге од Београда до Новог Сада.

Министар је истакао да су предвиђена већа улагања у пољопривреду, културу и здравство.

Мали је рекао да Влада не одустаје од програма "Србија 2025" у оквиру којег ће бити инвестирано око 14 милијарди евра, а циљ је да просечна плата 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра

 

За здравство 15,2 милијарди динара у буџету за 2021. годину

Мали је изјавио да је Предлогом буџета за 2021. годину за реконструкцију и опремање 22 здравствене установе, за које је уговор већ потписан, издвојено 15,2 милијарди динара, док ће укупна издвајања за здравство износити 386 милијарди динара.

Мали је истакао да су међу те 22 установа Клинички центар у Београду, Клинички центар у Новом Саду, као и Клинички центар у Крагујевцу.

Поред тих установа, Мали је навео да ће новац бити издвојен за радове на Дедињу 2, за радове за Клинику за инфективне и тропске болести, радове на општој болници у Лозници, Аранђеловцу, Врбасу, Сурдулици, Врању, Кикинди, Пироту, Прокупљу...

Такође, за Дом здравља у Новом Саду биће издвојено 7,8 милиона динара.

Новац ће бити издвојен и за Дом здравља у Ваљеву, Великом Градишту, Врњачкој бањи, као и за Завод за јавно здравље у Краљеву.

Министар је рекао да је реч о 22 здравствене установе за које су уговори већ потписани и додао да су на неким установама радови већ кренули, а да на осталим почињу следеће године.

"Јачина и снага једне земље више се мери само политички и економски, већ је везана и за отпорност здравственог система. Многе земље, развијеније од Србије, су пале на испиту када је у питању корона, јер нису довољно улагале у здравство", рекао је Мали.

Истакао је да је током вируса корона ниво хоспитализације у нашој земљи највећи у Европи и да износи између 12 и 38 одсто, док у Немачкој износи између један и четири одсто.

Мали наводи да је због тога велики притисак на наше здравство и да ће их зато држава увек подржати већим платама и улагањима у здравствене установе.

 

Да нисмо помогли, пад БДП-а би износио 6 одсто

Да држава није издвојила шест милијарди евра за помоћ привреди и становништву, пад економије би у другом кварталу износио 15 одсто, а на нивоу целе године макар шест одсто, изјавио је Мали.

Министар је прецизирао да је укупна економска помоћ држави и становништву износила око шест милијарди евра односно 12,7 одсто БДП-а и навео да је током кризе и тешких времена држава показала своју јачину.

Подсетио је да је програм помоћи на почетку подразумевао исплату три минималне зараде за више од милион запослених, одлагање пореза и доприноса на зараде три месеца, повољне кредите преко гарантне шеме са комерцијалним банкама и преко Фонда за развој, као и исплату једнократне помоћи од по 100 евра за више од 6,1 милион грађана.

"Чим је наступила пандемија, одмах смо реаговали и борили се да набавимо неопходну медицинску опрему, респираторе, лекове, Пи-Си-Ар тестове… Медицинска средства су нам стизала са свих страна света. Код нас нисте могли да видите ни несташицу лекова, ни хране, као што је био случај у многим јачим економијама", истакао је Мали.

Мали је подсетио да су изграђене две ковид болнице: у Батајници, која је већ примила прве пацијенте и Крушевцу која ће бити отворена средином децембра.

"За изградњу те две ковид болнице смо издвојили 6,1 милијарди динара, плус додатних 2,9 милијарди за њихово опремање. То није мали новац, али јесте веома важна инвестиција у околностима када се борите за сваки додатни кревет и за сваки људски живот", истакао је Мали.

Министар је додао да држава никад у историји није помогла привреду на тај начин.

Мали је, такође, приметио, указујући као веома важно и то да је ситуацију на тржишту рада карактеришу релативно повољна кретања урпркос негативним ефектима пандемије.

"Томе је у значајној мери такође допринео пакет економских мера владе који је био конципиран пре свега тако да обезбеди одржавање производних капацитета привреде, посебно у погледу очувања радних места", рекао је Мали.

Мали је истакао да је стопа незапослености у првом кварталу 2020. године износила 9,7 одсто, да би на крају другог квартала била 7,3 одсто, што је историјски минимум, док је на крају трећег квартала стопа незапослености износила девет одсто.

То се, према његовим речима, и даље може сматрати добрим резултатом.

Мали је навео и да је настављен раст плата, како у јавном, тако и у приватном сектору и да је у септембру 2020.године забележен реалан раст просечне нето зараде од 9,2 одсто и да је она износила 59.698 динара.

Забележено је, како је рекао, и реално повећање просечне нето зараде у јавном сектору од 11 одсто и раст зарада у приватном сектору за 8,6 одсто.

 

 

Вредност страних инвестиција ове године 2,3 милијарде евра

Мали је изјавио да ће Србија ову годину завршити са приливом страних директних инвестиција од 2,3 милијарде евра.

Мали је, такође, истакао и да упркос кризи коју је изазвала пандемија вируса корона ниједан инвеститор није повукао одлуку да улаже у Србију.

Та информација, додаје Мали, довољно говори о атрактивности и сигурности наше земље за почетак или ширење пословања.

"Буџетом за наредну годину ми смо износ новца који је везан за подршку таквим инвестицијама за скоро 50 одсто повећали у односу на 2019. годину", рекао је Мали.

Навео је да је наша земља атрактивна инвеститорима јер је показала каквим се мерама одговара на кризу, да има стабилне плате и пензије које се исплаћују у дан, као и макроекономску стабилност.

Мали је истакао да држава сваке године све више новца издваја за капиталне пројекте, као што су ауто-путеви, развој железнице, изградња индустријских паркова.

Све су то, додаје, предуслови за привлачење страних директних инвестиција и отварање нових фабрика.

Таква политика је, истиче, за последицу имала повећање извоза који је од 2012. до 2019. године, рекао је Мали, удвостручен.

Наводи да је 2012. извоз роба и услуга био 11,5 милијарди евра, док је 2019. износио 23,3 милијарди евра.

То показује, истиче, да је роба која се производи у Србији конкурентна на светском тржишту.

"Највећи број страних инвеститора који долази у Србију гради фабрику не само за домаће тржиште, већ и да пласира своју робу у целој Европи. Зато су споразуми о слободној трговини које Србија потписује важни", подвукао је Мали.

Све то утицало је и на смањење незапослености, рекао је Мали и изнео податак да је у трећем кварталу ове године стопа незапослености нижа него у првом кварталу, пре кризе изазване пандемијом.

 

Одговор Камберију: Не дискриминишемо Прешево, Медвеђу и Бујановац

Мали је одбацио тврдње народног посланика Шаипа Камберија да се за општине Прешево, Медвеђа и Бујановац не издваја довољно новца за капиталне инвестиције и да су оне дискриминисане.

Мали је истакао да је Влада Србије од 2018. године те три општине из текуће буџетске резерве крајем сваке године помогла са укупно 90 милиона динара.

Мали је навео да је крајем 2018. године тај износ био 40 милиона динара, у 2019. износио је 20 милиона динара, а у овој кризној години износи 30 милиона динара.

Такође, додао је Мали, из буџета Србије у општини Прешево у августу 2019. године завршена је реконструкција Основне школе "Вук Караџић", као и реконструкција Гимназије "Скендербег", а до краја 2020. године, наводи, биће завршена и реконструкција Основне школе "Ибрахим Кељменди".

У Медвеђи је, рекао је Мали, ове године завршена реконструкција Дома здравља.

"Није истина да постоји дискриминација и да је било ко заборављен. Кад год можемо и где год можемо, да ли су домови здравља, школе или директна подршка буџету, ми то подржимо", рекао је Мали.

Мали је одговорио да је од Министарства за људска и мањинска права стигао захтев за додатна средства за Национални савет националних мањина и да ће тим захтевом бити одборена средства у износу од 20,7 милиона динара.

"То ћемо у четвртак на наредној седници Владе Србије и одобрити", рекао је Мали.

 

 

Пензије стабилне, ПИО фонд стабилан

Мали је изјавио да су пензије стабилне и да постоји простор за њихов даљи раст из године у годину, а основа тих исплата је, како истиче, стабилност ПИО фонда.

Мали је навео да је стабилност ПИО фонда све боља, јер из године у годину расте број запослених, а самим тим и приходи од доприноса, који су, како каже, 2012. године износили 287 милијарди динара, а 2019. године су били 494 милијарде динара.

"Држава је 2012. године из буџета дотирала ПИО фонд сваког месеца на нивоу од 48 одсто, јер није било довољно доприноса да покрије пензије свих запослених, док је 2019. године тај проценат био 25,3 одсто. Двоструко мање, управо зато што је вођена одговорна економска политика", рекао је Мали.

Мали је објаснио да се одговорна политика водила на начин који је био усмерен ка отварању великог броја фабрика и на запошљавање великог броја људи, као и на смајење сиве економије и усмеравање да порези и доприноси иду у буџет, односно у РФЗО и ПИО фонд.

Како каже, наведени подаци су индикатор како једна успешна економска политика доприноси стабилности пензионог система.

"Још мало па долазимо до тога да је пензиони систем самоодржив јер је и даље тренд раста броја запослених и смањење броја незапослених", поручио је Мали.

Када је реч о односу минималне зараде и потрошачке корпе, Мали каже да је опредељење Владе Србије да се из године у годину износ минималне зараде повећава.

Мали је додао да је 2012. године минимална зарада била око 15.000 динара, а да ће од 1. јануара 2021. године бити 32.000 динара.

Према његовим речима, минимална зарада је некада покривала мање од 60 одсто минималне потрошачке корпе, а у првих десет месеци 2020. године је покривала близу 80 одсто.

"Идемо ка том циљу да се минимална зарада изједначи са нивоом потрошачке корпе што је важан социјални показатељ", рекао је Мали.

 

 

Јавна предузећа данас боље послују

Мали је изјавио да је несумњиво да јавна предузећа у Србији данас боље послују него пре десетак година и у прилог томе навео да је 2008.године само шест предузећа уплатило добит у буџет, док је 2019.године тај број био 55.

Мали је рекао да је у протеклих неколико месеци Влада Србије заједно са ЕБРД-ом радила на новој стратегији управљања јавним предузећима која су у државном власништву и да очекује да ће се у наредних десетак дана предлог акционог плана наћи на седници владе.

Примену акционог плана, Мали очекује од наредне године.

"Јавна предузећа нам више нису велики фискални ризици", рекао је Мали.

Подсетио је да је држава морала сваког месеца да издваја оргоман новац за помоћ тим предузећима, међу којима су били РТБ Бор и Железара Смедерево, који су захваљујући добрим односима српског и кинеског председника пронашли стратешког партнера.

 

 

У четвртак средства Националном савету мањина

Министарство финансија ће у четвртак пребацити средства у износу од 20,1 милион динара Министарству за људска и мањинска права, равноправност полова и друштвени дијалог, односно Националном савету националних мањина, изјавио је Мали.

“Обећао сам да ћемо помоћи Националном савету националних мањина. У петак нам је стигао захтев у износу од 20,1 милион динара који ћемо испоштовати”, рекао је Мали.

Мали је рекао да влада гледа да заврши све пројекте које кандидују локалне самоуправе и подсетио је да је завршена реконструкција ОШ “Вук Караџић” у Прешеву, као и Гимназија “Скендербег”.

Мали је такође подсетио да је скупштина у децембру прошле године изгласала гаранцију Србијагасу за изградњу гасовода од Александровца до Тутина и да се доласком гасовода очекује даљи економски развој тог дела Србије.

Мали је навео и да су ове године општине Прешево, Сјеницу, Нови Пазар, Тутин добиле додатних 250 милона динара за текућу ликвидност, завршетак капиталних пројеката, наводећи да Влада Србије помаже свакој локалној самоуправи којој помоћ треба.

 

 

Врхунски “експерти” бившег режима потпуне незналице

Мали одбацио је тврдње опозиције у вези са јавним дугом Србије, наводећи да су “врхунски финансијски експерти” бивше власти показали потпуно незнање и површност.

Мали се осврнуо на излагање Мирослава Алексића и приметио да је потпредседник Народне странке, као “велики стручњак”, представио јавни дуг мало у динарима, мало у доларима, па онда израчунао задуженост сваког грађанина у еврима.

Мали је показао фотографију Алексића испред скупштине где је на једној табли написао да је јавни дуг Србије 2012.године био 15 милијарди динара, а да је пројектовани за 2021.годину 31 милијарду динара.

“Па је обрисао динара и написао да је у доларима, па онда израчунао да је то 62 одсто БДП-а. Погрешно, наравно”, објаснио је Мали.

Мали је навео да је 2012.године јавни дуг био 17,7 милијарди евра и да јасно пише да ће јавни дуг на крају следеће године бити 57,5 одсто, оцењујући да је Алексић показао незнање и површност.

Мали је одбацио и наводе да су у буџету за следећу годину смањена средства за привреду и Агенцији за спречавање коруцпије, а да су повећана Републичком заводу за статистику и у прилог томе навео да је за привреду 2019.године буџетом било предвиђејно 20,16 милијарди динара, 2020.године 23 милијарде, а 2021.године је 40,7 милијарди динара.

Такође је указао да ће Завод за статистику имати 1,9 милиона динара више само зато што треба да заврши попис становништва.

Мали је прокоментарисао и изјаву функционера Странке слободе и правде и некадашњег саветника Мирка Цветковића, Душана Никезића, који је питао зашто влада није пре четири године подигла плате лекарима на 1.000 евра.

“Одговорићу вам врло просто. Због ваше власти и због новца који је ваш шеф Драган Ђилас ставио у џеп”, одговорио је Мали.

Мали је прецизирао да је дефицит у буџету 2008.године био 72 милијарде динара, 2009.године 127,1 милијарди динара, 2010.године 141 милијарду динара, 2011.године 163,5 милијарди динара, 2012.године 245,1 милијарду динара. “Укупно 748 милијарди динара ''рупе'' коју је ова власт покушавала да затвори кроз фискалну коснолидацију”, рекао је Мали.

Мали је такође истакао да је плата медицинске сестре у октобру 2011.године била 34.804 динара, а да је у априлу ове године износила 57.399 динара, док је плата лекара у октобру 2011 била 63.727 динара, а у априлу ове године 98.734 динара и када се узме у обзир повећање од пет одсто биће више од 103. 000 динара.

 

 

Од следеће године масовни радови у области екологије

Мали је изјавио да Србија следеће године креће у масовне радове на пројектима у области екологије и истакао да је буџет Министарства за заштиту животне средине за наредну годину вредан 8,31 милијарду евра.

Мали је навео да је буџет тог министарства за ову годину износио 7,9 милијарде динара, али да се услед ковид кризе смањио на 5,9 милијарде динара.

Поред средстава из буџета, Мали је навео да постоје и додатна средства којима ће се финансирати еколошки пројекти и додао да је од ЕБРД обезбеђен кредит у износу од 120 милиона евра за регионалне системе за управљење отпадом.

Ти регионални системи, навео је Мали, биће у Апатину-Бачу-Кули, Пријепољу-Прибоју-Сјеници, Димитровграду-Белој Паланци-Бабушници, Голупцу-Кучеву-Малом Црнићу-Петровцу на Млави-Великом Градишту-Жабарима-Жагубици, Убу-Осечини-Лајковцу-Мионици-Лјигу, Коцељева-Владимирцима-Лазаревцу-Обреновцу-Ваљеву, Бајиној Башти-Пожеги-Ариљу-Ивањици-Чајетини-Косјерићу-Чачку-Лучанима, Шапцу-Иригу-Шиду-Сремским Карловцима-Старој Пазови.

Рок за завршетак тих радова је до краја 2023. године.

Такође, истакао је да је Србија добила и кредит од ЦЕБ-а у вредности од 200 милиона евра за фабрике за прераду отпадних вода, примарну канализациону мрежу и пречишћавање отпаних вода.

Те фабрике ће се налазити у Такову, Осечини, Бабушници, Белој Паланци, Новом Кнежевцу, Србобрану, Димитровграду, Књажевцу, Неготину, Бачкој Паланци, Петровцу на Млави, Горњем Милановцу, Ивањици, Великом Градишту, Руми...

Мали је навео и да ће се осим тих пројеката радити и на завршетку недостајуће водоводне и канализационе мреже и изградње фабрика за пречишћавање отпадних вода у 70 локалних самоуправа, што је предивђено Програмом "Србија 2025".

То ће се радити са кинеским партнером, а радови ће почети на пролеће.

Укупна вредност тог пројекта је 3,2 милијарде долара, додао је Мали.

У области екологије, рекао је Мали, планирана је и замена постојеће котларнице у Крагујевцу са чврстог горива на еколошки прихватљиво.

Мали је закључио да су улагања у заштиту животне средине и зелену екологију приоритети Владе Србије.

 

 

Издвајања за просвету увећана за 12 милијарди динара

Мали је изјавио да су у буџету за 2021. годину за просвету и образовање предвиђена издвајања од укупно 235,7 милијарди динара и да је за тај сектор издвојено 12 милијарди динара више него у овој години.

Мали је образлажући Предлог буџета за 2021.годину, рекао да је, осим борбе са ковидом-19, улагање у младе, образовне капацитете, истраживања и знање најважнија ствар за Владу Србије.

“Осим борбе против пандемије, улажемо максималне напоре да се образовни систем побољша, улажемо не само у зграде, компјутере, већ и у знање младих како би били што спремнији и способнији да се носе са изазовима будућности“, рекао је Мали.

Мали је навео да је у буџету издвојено 940 милиона динара за програм Еразмус плус који омогућава нашим студентима да уђу у процес размене са страним студентима.

Како је рекао, у буџету је предвиђено 700 милиона динара за бесплатне уџбенике за социјално угрожене ученике, док је за дигиталне уџбенике планирано 789 милиона динара.

За опремање школа намењено је 729 милиона динара, док је 37 милиона евра издвојено за наставак процеса дигитализације учионица.

Мали је навео да је 95 милиона евра намењено за почетак изградње уметничких факултета, који ће бити на једном месту, затим да Биолошки и Географски добију своје зграде, као и да се прошири ЕТФ у Београду.

“Потпуно смо посвећени изградњи нових школа и факултета како би ученици и студенти имали што боље услове за рад“, рекао је Мали.

Мали је додао је да су за реконструкцију и проширење капацитета студентских домова у буџету планирана 32 милиона евра.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2