Ово је први пут да Скупштина Србије, уз предложени буџет за 2021. годину, паралелно разматра и завршни рачун буџета за 2019. годину, рекао је министар финансија Синиша Мали.

Мали је у парламенту, где је образложио неколико закона, међу којима је и Предлог закона о завршном рачуну буџета за 2019. годину, подсетио да је парламент прошле године усвојио 18 завршних рачуна буџета за претходних 18 година.

"То је био велики успех Скупштине и веома важна ствар за грађане да се види и да се зна ко ради транспарентно и да оправдамо сваки утрошени динар", рекао је Мали.

Министар је говорио о резултатима у 2019. години када су укупни приходи били 1.328 милијарди динара, расходи 1.296 милијарди динара, и суфицит 32 милијарде динара.

Навео је да је буџет у протекле четири године бележио суфицит, а да је учешће јавног дуга у БДП-у 2019. године било 52 одсто, односно 23,9 милијарди евра.

"Одговорна економска политика и тешке реформе које је почео Александар Вучић док је био премијер, довели су до тога да смо четири године заредом имали суфицит", рекао је Мали.

Мали је навео да нас је ове године омела пандемија корона вируса, али и напоменуо да буџет за 2021. даје наду да ћемо се, са никад већим инвестицијама и стопом раста од шест одсто, вратити на добре резултате постигнуте прошле године.

Мали је рекао и да је у буџету за 2020. било довољно простора за подршку већу од шест милијарди евра током највеће економске кризе узроковане корона вирусом.

 

Флексибилнији систем запошљавања, плате веће за 5%

Изменама Закона о буџетском систему предвиђена је флексибилнија контрола запошљавања у јавном сектору сходно потребама за кадровима, као и повећање плата за пет одсто у јавном сектору у 2021. години, рекао је Мали.

Мали је рекао да за нова запошљавања у институцијама, установама и предузећима више неће бити неопходно одобрење владине комисије за запошљавање.

Објаснио је да се уводи мало флексибилнији систем, уз одређено ограничење у запошљавању, уместо досадашњег система контроле, односно принципа да за сваког новозапосленог мора да се добије одобрење владине комсије.

Мали је навео да ће тако иституције, установе и предузећа да запошљавају сходно њиховим потребама и новцу који имају, али уз ограничење да не могу запослити више од 70 одсто нових радника од броја запослених који су претходне године отишли из тих институција, установа и предузећа.

"То значи да, уколико је 10 запослених у једној установи напустило ту установу током протекле године, максималан број новозапослених може бити седам без претходне сагласности владине комисије", рекао је Мали.

Тим решењем, како је рекао, институције, установе и предузећа преузимају велику одговорност на себе, одлучују о томе да ли им је потребно ново запошљавање, али и напомиње да квалитет услуга тих институција, установа и предузећа мора да се унапреди.

Измене Закона о буџетском систему, рекао је Мали, дефинишу и проценат повећања плата у јавном сектору у 2021.

Најавио је да ће плате од 1. јануара 2021. за све медицинске раднике бити веће за пет одсто, а за све остале је предвиђено најпре повећање од 3,5 одсто, а потом од априла идуће године за додатних 1,5 одсто.

Мали је позвао посланике да подрже измене заона.

 

Половина прилива од Комерцијалне банке за старе кредите

До краја године биће завршен процес налажења стратешког партнера за Комерцијалну банку од чега се очекује прилив од 400 милиона евра, а највећи део тих средстава биће искоришћен за враћање старих скупих кредита, међу којима је и кредит узет од Азербејџана 2012. године, рекао је Мали.

Мали је рекао да приходи од Комерцијалне банке нису урачунати у буџет.

"Те приходе нисмо рачунали, јер смо хтели да будемо конзервативни и реални. То ће се десити и то је важно. Скоро половину новца, 170 милиона евра, искористићемо за враћање страрих скупих кредита, међу којима је и кредит узет од Азербејџана 2012. по каматној стопи од четири одсто", рекао је Мали.

Министар финансија је рекао да ако вратимо кредит Азербејџану, додатно ћемо смањити учешће јавног дуга у БДП-у за 0,4 одсто.

"Стварамо бољу и сигурнију будућност за нашу децу. Не желимо да им оставимо скупе кредите", рекао је Мали и навео да је реч о кредитима које је узела претходна власт.

Мали је рекао да је најважнија ствар у изменама Закона о јавном дугу стварање мало флексибилније процедуре како би могли да се смање трошкови задуживања.

"Пројекција централног нивоа јавног дуга је 57,9 одсто. Далеко смо испод Мастрихта и нивоа од 60 одсто, упркос пандемији", рекао је Мали.

Навео је да је укупно учешће јавног дуга на дан 31. децембар 2019. било 52 одсто, да је ниво јавног дуга порастао у 2020. години, али да је под контролом.

Мали је рекао да учешће јавног дуга за наредну годину и дефицит од три одсто даје могућност да већ наредне године наставимо смањење учешћа јавног дуга и да дођемо до 57,5 одсто.

 

До краја године отварање гондоле Брзеће-Мали Караман

Отварање гондоле Брзеће - Мали Караман очекује се до краја године, најавио је Мали.

Мали је рекао да је та инвестиција део пројекта "Србија 2025".

Навео је да ће реализацијом тог пројекта, после више деценија прича о томе, коначно бити спојено подножје Копаоника са врхом планине.

"Тиме дајете могућност да се и Брзеће и тај део подножја Копаоника даље развија, утичете и на развој туризма у том делу Србије. Није мала инвестиција, 3,2 милијарде динара, али то је новац који смо обезбедили за развој туризма у том делу Србије", рекао је Мали.

Поред давања гаранција за задужење "Скијалишта Србије", Мали је посланицима образложио и Закон о завршном рачуну буџета Србије за 2019. годину, измене закона о буџетском систему и о јавном дугу, као и измене и допуне финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2020. годину.

 

Пензије у Србији су стабилне

На адресе 1,717 милиона пензионера у Србији 18. децембра стићи ће једнократна помоћ од по 5.000 динара, рекао је Мали и поручује да су пензије у Србији стабилне.

Мали је рекао да се изменама Финансијског плана ПИО фонда стварају предуслови за исплату једнократне новчане помоћи од 5.000 динара пензионерима.

"То је огроман успех за нас. На крају веома тешке године, када је Србија показала колико је јака и колико је могла да помогне у ублажавању негативних последица епидемије корона вируса, последња у низу мера је управо подршка за најстарије", рекао је Мали.

Подсетио је да је у априлу исплаћена једнократна помоћ пензионерима од по 4.000 динара, а да сада стиже још по 5.000 динара.

Мали је рекао да ће од 1. јануара 2021. године, по швајцарској формули, пензије бити повећане за 5,9 одсто.

Мали је рекао да су и мања издвајања из буџета за ПИО фонд јер, како је рекао, расту приходи тог фонда од уплате доприноса.

"То је резултат одговорне економске политике. Очекујем подршку за ову одлуку", навео је Мали.

 

 

Држава помаже 298 клубова са 1,1 милијарду динара

Мали је изјавио да је у оквиру програма за смањење негативних последица узроковане корона вирусом, држава обезбедила 1,1 милијарду динара за подршку спорту.

Мали је рекао да је обезбеђена помоћ за 298 клубова широм земље за различите спортове, међу којима су кошарка, рукомет, ватерполо, веслање, теквондо, тенис, карате, џудо, кајак…

"Сви клубови из прве и друге лиге добили су помоћ од 600.000 динара до 8,5 милиона динара у зависности од тога да ли имају међународна такмичења. За највећи број тих клубова је помоћ у висини њихових годишњих буџета", рекао је Мали.

Мали је додао да је спорт важан за промоцију земље, али и здравље нације.

Мали је навео да је буџет Министарства омладине и спорта за 2021.годину већи у односу на иницијални буџет тог министарства за ову годину.

Прецизирао је да је у Предлогу буџета за 2021.годину за Министарство омладине и спорта предвиђено 6,4 милијарде динара, а да је иницијални буџет за ову годину био 5,6 милијарди динара.

"Ми смо у овом буџету обезбедили, не само новац за око 570 националних признања и 400 стипендија које преко министарства дајемо на годишњем нивоу, већ и за велика међународна такмичења", рекао је Мали.

Како је рекао, обезбеђен је новац за европско првенство у одбојци за жене, квалификациони турнир за Олимпијске игре за кошаркаше, Светско првенство у атлетици 2022.године, Светско првенство у веслању 2023.године, као и за организацију више од 50 међународних и националних такмичења као што су Школаријада, Светско првенство и школском спорту...

Мали је истакао и да је обезбеђен новац у износу од преко милијарде динара за завршетак мултифункционалне дворане у Београду.

Реч је о националном тренинг центру за шест спортова - карате, теквондо, џудо, рвање, спортско пењање и стрељаштво.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2