Народна скупштина

Мали: Најстаријим суграђанима помоћ у износу од 5.000 динара

Mинистар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је посланицима Предлог закона о утврђивању гарантне шеме као мера подршке привреди за ублажавање последица пандемије болести "COVID-19" изазване вирусом "SARS-CoV-2".

Мали je такође образложио и Предлог закона о потврђивању финансијског уговора Повезане школе у Србији са Европском инвестиционом банком, чиме је нашој земљи одобрен зајам од 65 милиона евра.

Мали је објаснио да се Уредбом о утврђивању гарантне шеме као мера подршке привреди банкама омогућава да до 31. децембра 2020. године одобре до две милијарде евра повољних кредита привреди, али да предметни лимит неће бити остварен у предвиђеном року.

До краја новембра одобрено је приближно 20.000 кредита и исплаћено 1,48 милијарде евра. Закон који је пред вама односи се на продужење рока важења гарантне шеме за још шест месеци, рекао је министар.

Наиме, како је додао, дефинисали смо две милијарде евра за јефтине кредите које гарантује држава Србија, за ликвидност микро, малих и и средњих предузећа.

Мали је истакао да је велики број земаља помогао привреду и грађане на сличан начин као и Србија, те да су кредити за ликвидност важна карика која је омогућила да се наша привреда успешно бори са пандемијом, због чега ћемо и имати најбољи резултат по питању стопе раста у Европи.

Према његовим речима, поред гарантне шеме, привреда може да рачуна и на кредите Фонда за развој, чија је каматна стопа 1 одсто.

Ове године смо издвојили више од 700 милијарди динара, односно преко шест милијарди евра за пакет помоћи привреди и грађанима Србије, рекао је Мали, уз подсећање на то да тај пакет обухвата исплату минималне зараде, гаранцију државе за кредите, одлагање пореза и доприноса и исплату 100 евра пунолетним држављанима.

Такође, како је додао, то обухвата и једнократну помоћ пензионерима од 4.000 динара, која је исплаћена, као и повећање плата медицинским радницима у априлу од 10 одсто.

Они су добили једнократну помоћ пре месец дана, а исплатили смо и шесту минималну зараду угоститељима и туристичким радницима. Сутра исплаћујемо још једну једнократну помоћ нашим најстаријим суграђанима у износу од 5.000 динара, рекао је Мали.

Министар је образложио и Предлог закона о потврђивању финансијског уговора "Повезане школе у Србији", између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, који је потписан у Луксембургу 10. новембра, а у Београду 16. новембра ове године, чиме је нашој земљи одобрен зајам од 65 милиона евра.

Мали је објаснио да ће, захваљујући том зајму, бежична локална рачунарска мрежа бити изграђена у свим школским објектима у нашој земљи где је то технички оправдано и потребно.

Реч је о можда и најважнијем закону који је пред вама, јер су у питању деца, наши млади. Овим обезбеђујемо доступност рачунарске опреме, интернет, спремамо их за све што их чека у будућности, рекао је Мали.

Министар је навео да се фазе I i II већ реализују средствима из буџета Републике Србије у приближно 900 школа, те да ће изградњом бежичне мреже бити обухваћено још око 930 школа широм наше земље.

 

 

Србија је део растућег сегмента дигиталне економије

Председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма желео је да сазна нешто више о криптовалутама, па је искористио присуство министра финансија Синише Малог у Скупштини Србије и питао га је, шта је то биткоин, а Мали му је детаљно објаснио како се користе криптовалуте као средство плаћања.

Мали је Марковићу најпре објаснио да постоје традиционални и алтернативни извори финансирања.

"Ако вам треба кредит, ви одете и узмете кредит у банци, имате новац на рачуну…то је традиционални начин. Онда имамо оне који су креирали нешто ново, нову валуту, имовину, ново средство плаћања. То су криптовалуте, а биткоин је најпознатији", рекао је Мали.

Објаснио је да се појавила критична маса која је то прихватила и кренула да прави алтернативе традиционалним изворима финансирања.

Постоје, рекао је Мали, и приватне и јавне мреже, односно подела на оне валуте које су под контролом свих учесника и оних који су умрежени у једну мрежу.

"Није баш једноставно објаснити, али припада ономе на чије се име и презиме води. Управо закон о дигиталној имовини регулише ту област на начин на који може да се тргује са тим. Не може да се користи дигитална валута или имовина, а да нисте регистровани и да се не зна са колико криптовалута располажете", рекао је Мали.

Мали је покушао још једноставније да појасни:

"Имате сто неких биткоина и хоћете да платите са тим биткоином. Неко то прихвата као начин плаћања, неко не. Са новим законом постоје институције, организације, предузећа која се баве трговином тих биткоина, ви размените биткоине код њих, они то прихватају и вама дају новац".

Мали је рекао да је Предлогом закона о дигиталној имовини желео да Србија не заостаје и да буде део растућег сегмента дигиталне економије како би се младим људима дала могућност да користе нове изворе финансирања и да остану у Србији.

 

 

У најтежој години 2,3 милијарде евра инвестиција

Мали је изјавио да очекује да ће до краја године бити укупно 2,3 милијарде евра страних директних инвестиција.

"Преко 60 одсто страних директних инвестиција које долазе у цео регион Западног Балкана долазе у Србију и то за грађане значи нова радна места, фабрике, а за нас обавеза да још више ауто-путева градимо, нових индустријских зона, здравствених објеката и свега што чини развој Србије", рекао је Мали.

Министар је подсетио и да се у Србији гради фабрика Тојо Тајерс, а вредност инвестиције је 382 милиона евра. "То је највећа јапанска инвестиција у Србији икада", рекао је Мали.

Према његовим речима, изградња фабрике довољно говори колико је Србија постала и остала атрактивна за инвестиције и у време економске кризе у свету.

Мали је, говорећи о гарантним шемама кроз које се помаже привреди, рекао и да је држава мислила и на индивидуалне пољопривредне произвођаче који су имали могућност да такође добију кредите, а помоћ је ишла Уредбом преко Министарства пољопривреде.

Преко те уредбе, рекао је Мали, пласирано је 12.741 кредита за исто толико појединаца, а укупна вредност кредита је око 17 милијарди динара, и то су били кредити за ликвидност, набавку трактора и грла.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2