Потпредседник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је да ће попис пољопривреде, који је планиран за другу половину 2023. године, дати свеобухватан приказ где се налази српска пољопривреда у односу на пре 10 година, као и да ће доносиоцима одлука убудуће бити лакше, јер ће подаци одговарати реалном времену.

Недимовић је у Скупштини Србије, образлажући Предлог закона о попису пољопривреде 2023.године, рекао да ће резултати бити објављени годину дана касније.

Према његовим речима, Србија ће добити и базу података и статистичке податке који су неопходни у вези са пољопривредом.

Наводећи да ситуација са том граном није исто у односу на пре деценију, Недимовић је цитирао пољопривредника из Бачке Паланке који му је, каже, рекао да је пре десет година када је ишао на сајмове у Немачкој маштао да има такву механизацију, а да је данас има, те да је Србија чак у неким технологијама и корак испред.

Недимовић је навео да је држава за мере које се између осталог тичу помоћи пољопривредницима за механизацију и системе за наводњавање 2016. године могла да издвоји око 600 милиона динара, а четири године касније је, каже, исплаћено 11,2 милијарде динара.

“То вам говори колико се повећао капацитет државе, али и колики је број апликаната из целе Србије. Причам о мерама које се финансирају искључиво из буџета”, рекао је Недимовић.

Недимовић је рекао да ће због пописа пољопривреде и онима који буду у прилици да доносе одлуке у вези са том граном бити лакше, јер ће подаци одговарати реалном времену.

Говорећи о предлозима закона који се тичу подршци малим и средњим предузећима, односно зајму од 200 милиона евра код Европске инвестиционе банке, као и помоћи привредним субјектима за одржавање ликвидности у условима пандемије, Недимовић је указао колико су претходне мере допринеле српској економији.

Недимовић је позвао посланике да подрже предлоге закона, како би сви који су конкурисали из сектора малих и средњих предузећа добили подршку за обртна средства и одржавање текуће ликвидности.

Подршка ће, каже, бити реализована кроз Фонд за развој, те додао да ће рок отплате за одржавање ликвидности 48 месеци, грејс период 18 месеци, а каматна стопа је један одсто на годишњем нивоу.

Недимовић је рекао да је минимални износ кредита за привредна друштва милион динара, за предузетнике, задруге је 200.000 динара, док максималан износ кредита за предузетнике и микро правна лица може бити до 10 милиона динара, за мала правна лица 60 милиона динара, а за средња правна лица до 100 милиона динара.

Имајући у виду да су привредни субјекти из области туризма, угоститељства и путничког саобраћаја због пандемије посебно били погођени водило се рачуна да се привредницима из области омогући коришћење средстава под нешто повољнијим условима.

Рок отплате за њих је до пет година, укључује грејс период до две године са истом каматном стопом од 1 одсто на годишњем нивоу. 

Извор: Танјуг/РТС 2