Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић изјавио је да је социјална карта омогућила озбиљно сузбијање корупције и злоупотребу система социјалне заштите.

"Готово 5.700 лица су од почетка примене регистра социјалне карте идентификовани као умрли. У Нишу је био случај човека који је остваривао социјална права из области социјалне заштите, који је преминуо 2011. године и тек када је успостављен регистар социјалних карти утврђено је да је безмало 12 година неко примао социјалну помоћ, а лице коме је та помоћ додељена није било живо", рекао је Селаковић.

Селаковић је рекао да је за то одговоран систем који није постојао и додао и да су службеници у центрима за социјални рад били дужни да о томе воде рачуна.

"Наравно да ће се од породице тражити да се врати новац у буџет, а таквих случајева је било 5.700", рекао је Селаковић и додао да је систем социјална карта успоставила држава у претходне две године.

Селаковић је подсетио да се о социјалној карти у јавности много прича, али мало или готово ништа о томе што се говори је истина и подсетио је да је Народна скупштина већ усвојила Закон о социјалној карти.

"Прво да разјаснимо, социјална карта не садржи податке о социјално-економском статусу свих грађана Србије већ само оних грађана који су остваривали или остварују одређена права из области социјалне дечије и борачко-инвалидске заштите", рекао је Селаковић.

Селаковић је напоменуо да социјална карта није софтвер на основама вештачке интелигенције који независно од људског фактора одлучује о нечијим правима и додао да је социјална карта регистар који сабира базе података из више државних регистара. 

"Тај систем омогућава неупоредиво ефикаснији, делотворнији и бољи рад центара за социјални рад", навео је Селаковић.

Указао је да грађани не морају да иду од шалтера до шалтера већ да службеник може да добије податке о лицу које тражи остварење права за мање од минута.

Мало интересовање за рад у инспекцијама

Селаковић је изјавио да је мало интересовање људи за заснивање радног односа у инспекторатима за рад.

Селаковић је тако одговорио посланику Уједињених Борку Стефановићу који је рекао да је по акционом плану за поглавља у прступању ЕУ планирано минимум 360 инспектора, а да их има 247.

Селаковић је приметио да Стефановић износи паушалне оцене у вези са тим да радници у Србији немају заштиту на раду, истичући да се никако не слаже са тим, али јесте потврдио да нема довољно инспектора и да су инспектори у појединим окружним седиштима у просеку стари од 60 до 63 године.

Према његовим речима, таква ситуација није присутна само у Инспекцији рада, већ и у другим републичким инспекцијама што, како каже, указује на одређене системске проблеме које треба решавати.

Селаковић је током скупштинске расправе указао да се у претходних 11 година број запослених повећао за 583.000 људи.

"Пре 11 година у Србији је регистрована запосленост износила 1.727.048 радника, а 2022. године је била 2.310.035. Намерно сам изабрао податке који су рађени по идентичној методологији", рекао је Селаковић.

Како је напоменуо, у сектору грађевинарства је 2012. године било запослено 71.864 радника, а 2022. године 123.591 радник, прецизирајући да је број запослених у грађевинској индустрији повећан за 11 година за 72 одсто.

Када је реч о повредама на раду са смртним исходом, Селаковић је рекао да их је 2012. године било 26, и то у време када их је било запослено мање од 72.000, а прошле године их је било 28 са преко 123.000 запослених у грађевинској индустрији.

"Податак Министарства грађевине каже да је број градилишта већи од 120.000", рекао је Селаковић.

Извор: Танјуг/РТС 2