Народна скупштина

Весић: Грађани на левој обали Дунава добиће канализацију

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је данас у парламенту да су изабрани извођачи радова за изградњу фабрике за прераду отпадних вода за насеља на левој обали Дунава, као и градњу 80 километара канализационе мреже. 

Одговарајући на посланичка питања опозиције зашто још није ништа урађено на изградњи канализације у Крњачи коју је најављивао као "незванични градоначелник Београда", Весић је рекао се из тог питања види незнање опозиције, пошто су спроведени тендери и избрани извођачи радова. 

"Град Београд и ЕИБ су изабрали пре 15 или 20 дана извођача за изградњу фабрике за прераду отпадних вода на левој обали Дунава. До сада је трајала евалуација тендерских понуда по правилима ЕИБ. Изабрана је компанија из Индије која је победила на тендеру. Што се тиче изградње 80 километара канализације, завршен је тендер и изабрали су компанију из Турске и сада је у току потписивање уговора за изградњу канализације", навео је Весић. 

Каже да су примедбе зашто није изграђена канализација на левој обали Дунава циничне, пошто је градња насеља ту почела пре око 50 година.

"И све што је грађено је рађено испод нивоа реке. Никада никоме није пало напамет да гради канализацију на левој обали Дунава, јер их није интересовало како ти људи живе. Нисмо ми уништили постојећу канализацију већ обезбедили 55 милиона евра да се изгради канализација на левој обали Дунава", рекао је Весић.

Додао је да је први тендер за канализацију расписан 2021. године по правилима ЕИБ, која је обезбедила 35 милиона евра.

Немојте да бринете за грађане са леве обале Дунава, добиће канализацију, на вашу жалост, а ви ћете морати да пронађете неку другу тему да обмањујете грађане, поручио је Весић опозицији.

 Планирана је изградња 80 километара канализације у насељу Крњача са колекторима на Зрењанинском путу, у Борчи и Котежу и са реконструкцијом канализационих црпних станица.

 "Ми смо једина власт која је икада размишљала да се изгради канализација на левој обали Дунава", додао је Весић.

 

Сјеница и Пријепоље биће повезани ауто-путем ка Црној Гори

Весић је изјавио данас да је у плану повезивање Сјенице и Пријепоље кроз пројекат изградње ауто-пута ка Црној Гори.

Одговарајући на питање посланика Усамеа Зукорлића у Скупштини Србије, Весић је рекао да је у плану изградња приступних саобраћајница које ће повезати места уз тај ауто-пут, али је рекао да је у плану изградња регоналног пута Краљево- Нови Пазар, дугог 84 километара, преко којег ће цео тај крај бити повезан.

 

Од половине маја наше регионалне пруге улазе у европску мрежу пруга

Весић је најавио  данас у Скупштини Србије да ће 14. или 15. маја са Транспортном заједницом бити потписан документ о проширењу европске мреже пруга, у коју ће ући све наше регионалне пруге.

То ће нам обезбедити да можемо да повучемо европске грантове за пруге, на пример за реконструкцију пруге Врбас - Сомбор, затим за пругу Панчево - Орловат - Зрењанин - Чока - Кањижа... , навео је Весић одговарајући у парламенту на посланичка питања у вези са железницом.

У европску мрежу ће ући карго пруге, додао је Весић.

Како је рекао, у европску мрежу ће ући и пруге Рума - Шабац - Лозница, затим Сталаћ - Краљево - Рудница и друге.

То ће ће омогућити да имамо 600 километара нових пруга, навео је Весић.

"Убацили смо у европску мрежу транспортних путева и све луке на Дунаву, што значи да можемо кроз пројекат 'Запловимо Србијом' да тражимо грантове за луке и марине. Стварају се услови да уђемо у ону фазу ЕУ, где до 2030. финансирају пруге", навео је Весић.

Он је најавио да ће 14. маја отворити и заједничку железничку станицу са Црном Гором, у Бијелом Пољу, како се возови не би заустављали на граници.

У тој заједничкој станици ће бити царине и полиције обе земље, додао је Весић.

Заједничке станице ћемо имати и са другим земљама, Мађарском на траси брзе пруге, као и са Северном Македонијом у Табановцима.

"До краја 2024. завршићемо ту пругу до Мађарске,  рок је промењен са августа 2025. на крај 2024. године. Мађарска ће до половине 2025. завршити свој део, тако да ћео до краја 2025. имати брзу везу између Београда и Будимпеште и стизаће се за нешто мање од три сата, а од Суботице до Београда за сат и 12 минута", рекао је Весић.

Рекао је да ће и на прузи од Суботице до Сегедина, која ће бити отворена за путнички саобраћај у септембру или октобру, бити заједничка станица у Сегедину.

Подсетио је да ће Србија градити и брзу пругу до Ниша и после даље до Прешева.

"У јуну ћемо ја и мађарски колега сазвати састанак са министрма транспорта Северне Македоније, Албаније, Бугарске, Грчке, Турске и ЕУ, јер желимо да се брза пруга продужи ка тим земљама. Пољски амбасаор ме обавестио да постоји иницијатива о вишеградској прузи која би ишла од Варшаве и Прага и део ка Братислави и до Будимпеште, што значи да ће наши грађани имати везу са тим градовима", навео је Весић.

 

Градимо инфраструктурне пројекте у целој Србији, опозиција дели грађане

Весић је изјавио данас у скупштини, у расправи са лидером Двери Бошком Обрадовићем, да опозиција покушава да подели грађане Србије и истакао да се новац из буџета улаже у инфраструктурне пројекте у целој земљи, и то много више него у Београду.

Обрадовић је претходно питао Весића каква је то математика када сви грађани Србије треба да дају 4,6 милијарди евра за изградњу београдског метроа, иако би се за 2,8 милијарде евра могло изградити у 100 општина у Србији 500 километара новог асфалта у свакој општини.

"Покушавате да делите грађане Србије на Београђане и оне који то нису, то није у реду да радите. Рекли сте да влада плаћа метро у Београду, то је тачно, али је та иста влада, из тог истог буџета, радила и аутопут Милош Велики до Чачка. Па шта треба да кажу из Зајечара, да није требало да се ради аутопут до Чачка", рекао је Весић.

Како је рекао, председник Србије Александар Вучић ће у суботу отворити прву деоницу Моравског коридора од Појата до Макрешана код Крушевца, док ће у октобру бити отворена и деоница до Кошева.

"Па шта треба да кажу из Суботице, да не треба да се гради аутопут до Крушевца. Да ли је рађен аутопут до Димитровграда и Пирота, па шта је требало да кажу из Лесковца, да није требало да плате аутопут до Пирота..", нагласио је Весић.

Весић је додао да се тренутно гради 412 километара нових аутопутева, али не рачунајући многе пројекте који треба ускоро да почну.

 

 

 

 

Извор: Танјуг