Мали: Опозиција не зна да се стандард не мери анегдотама

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 15.09.2025.

Синиша Мали

потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Стандард се не мери анегдотама. Мера је статистика и она каже да је у јуну просечна плата износила 914 евра, а према нашем зацртаном плану раста до краја 2027. просечна минимална зарада у Србији износиће 650 евра,  просечна зарада ће достићи 1.400 евра и пензија 650 евра, све засновано на реалним економским основама. 

Да “људи раде два посла јер не могу да живе од једне плате” је крајње малициозно искористио Н1 јер не описује стање тржишта рада 2025. године. Данас људи имају своја радна места  на којима зарађују свој доходак - за разлику од периода када је сваки четврти грађанин био без посла и чекао на позив са бироа. Да не говорим о младим људима и немогућој мисији да тада пронадју посао јер је стопа незапослености младих била више од 50 одсто. 

Опозициона прича, преточена у личну драму, ради манипулације не може заменити статистику: 2,37 милиона запослених, 51,5 одсто стопа запослености, 8,5 одсто стопа незапослености, више него преполовљена стопа незапослених младих људи.

Дакле, створена радна места доносе зараду и сигурност коју пре једне деценије велики део грађана није имао.

А, чињенице су да је запосленост висока и растућа. У јулу 2025. у Србији је било запослено 2.367.140 људи. То су мерљиви, проверљиви показатељи трајног бољитка на тржишту рада.

Пре једне деценије слика је била битно другачија. Није било „другог посла“ - за многе није било никаквог; људи су годинама чекали на списковима Националне службе за запошљавање, гурани у социјалну помоћ чекајући да их неко позове. 

Данас, после циклуса раста запослености и формализације рада, та слика није реалност већине. Раст броја запослених и ниска незапосленост говоре да је основни извор егзистенције једно радно место - створено у реалној економији.

Даље, просечна зарада у првих шест месеци 2025. године износила је 107.177 динара што значи да је просечна потрошачка корпа од 107.087 динара у потпуности покривена.

За период јануар-јун 2025. минимална корпа износи 55.645 РСД (475 евра), а у истом периоду минимална зарада је била 52.976 РСД (452 евра), што је 95,2 одсто покривености, док се за 2026. планира да минималац покрије више од 111,5 одсто минималне корпе након повећања, чиме се прелази праг "недовољности". 

То су прецизне, методолошки дефинисане цифре, а не произвољна „округла“ сума. Важан квалитетни помак: минимална зарада прелази праг минималне потрошачке корпе (почетком 2026.), чиме се разбија наратив да „ни за корпу не може да се заради“.

Такође, инфлација је на силазном тренду и до краја  2025. године ће се  кретати око или испод 4 одсто. 

Осим тога, држава је спровела ограничење маржи: циљано, привремено, са фокусом на категорије које чине највећи део корпе. Реална зарада и минимална и просечна расту, куповна моћ минималне зараде у 2025. ће бити 11,9 одсто, а у 2026. реални раст минималца це бити 13,7 одсто. То значи реално повећање животног стандарда људи који примају најниже зараде у ове две године ће бити 27,2 одсто.

Истина је да су Словенија, Хрватска, Мађарска, Румунија тренутно изнад Србије по просечној нето плати у 2025. Али, да не заборавимо да су то пре свега земље у Европској Унији. Међутим, Србија је изнад БиХ, Северне Македоније и Албаније и крајем ове године ће се приближити и превазићи Бугарску и Црну Гору.  Србија има значајно бржи раст зарада од  већине побројаних земаља у региону. Уз већ спроведено и најављено повећање минималца, очекује се и раст просечне нето плате до око 1.022 евра у децембру 2025. и 1.174 евра у децембру 2026. 

Другим речима: поред поређења „прескаче се“ динамика реалног раста плата.

Актуелна просечна нето плата из јуна 2025. од 914 евра и пројекције раста просечне зараде од око 1.174 евра у децембру 2026. (просек 2025. године 1.050 евра) и око 1.400 евра крајем 2027. нису „хвалисање“, него полазне основе економске политике (повећање минималца + растерећење кроз већи неопорезиви цензус) и инвестиционог циклуса. 

Даље, држава је предвидела механизам неутрализације прелива трошкова, управо да се раст дохотка претвори у раст куповне моћи, а не у нови талас маржи. Механизам повећања минималне цене рада уз растерећење привреде је управо механизам да се то не догоди. Фазно и најављено повећање минималца (октобар 2025. плус 9,4 одсто; јануар 2026. плус 10,1 одсто) уз повећање неопорезивог износа на зараде како би се растеретили послодавци и смањио мотив да „прелије“ трошак на цену производа. 

Ограничење маржи по категоријама (23 групе основних производа), маржа ограничена на 20 одсто у малопродаји и 20 одсто у велепродаји/дистрибуцији, плус плафон „ванфактуриних“ давања (до 10 одсто). Тиме се сужава простор за „маржирање“ после раста доходака.

Широк обухват производа је нужан како би се избегао ефекат спуштање цене на једном, дизање на другом артиклу. Све ове мере циљају структуру поскупљења.

Храна и безалкохолна пића чине око 40 одсто потрошње типичног домаћинства. Зато је фокус на храни и хигијени – ту ограничење марже највише помаже нижим и средњим примањима. Отуд предлог за привремено ограничење маржи и већу транспарентност ценовника (обавеза објаве, надзор, казне).

Можете свирати "Супер Марија", али бројеви немају џојстик. Плате у Србији реално расту, минимална цена рада скаче и претиче минималну потрошачку корпу већ 1. јануара 2026. а мере за ограничавање марже циљају баш оно што грађане највише интересује - ценовнике. 

Подаци показују да смо на убрзаној узлазној путањи и то је једино поштено поређење: данас + смер кретања, а не анегдота без контекста.

Мене све аргументовано наводи на закључак да када се политика умеша у баш све поре друштвеног живота, што се дешава у Србији, онда се никакав бољитак не прашта и не постоји начин да се не оспорава.

Наше друштво је у тој мери под утицајем нечасних политичких намера опозиције, да је чак и раст плата и пензија грађана Србије – лоша вест.

Не, не може раст плата, пензија и животног стандарда наших грађана никако бити лоша вест, и не, нећете нас враћати у године блата у којима је добро живела само „политичка аристократија у врху власти“ која се данас бори да се врати на функције са којих су их грађани скинули на изборима.

Принцип је исти, актери су исти, али оно што није исто је како живе грађани, а то је једино важно.

То је суштина и срж разлике данашње и претходних власти. Јер, док се водила салонска политика Србија је била на дну, пред банкротом, осиромашена и девастирана, без међународног угледа, политичког утицаја или било каквог међународног уважавања.

Данас је Србија трећа економија у Европи по расту, данас Србију хвали ММФ, данас су уважаване реформе и напори који су се уложили да се оне спроведу, данас је Србија земља чији се глас чује, чија репутација је довела до избора за организатора специјализоване изложбе Експо 2027, земља у којој су њени грађани у центру интересовања свих политика и мера власти јер је она ту због њих.

Данас је Србија на путу на ком је одавно требала бити и са ког неће скренути. То је једна заиста јако лоша вест, али само за српску опозицију.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА