САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/ 24.06.2019.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

Крајње је цинично и лицемерно да било ко из Савеза за Србију каже да Александар Вучић нема политику, јер су то људи чија је једина политика била пуњење сопствених џепова. Само кроз рачуне фирми, чији је власник био Драган Ђилас, током његове владавине прошло је 18 милијарди динара. Отуда не чуди његова неописива жеља да своје приватне рачуне поново накачи на државну касу.

Није ми јасно о којој то политици могу да говоре Ђилас, Јеремић, Тадић и други чију су власт обележиле пљачкашке приватизације и разна корупционашка дела која чекају судске епилоге, али и отпуштање више од пола милиона радника. Да ли је могуће да лекције деле људи који су за реконструкцију београдског Булевара краља Александра од грађана, избором скупље понуде, узели 650 милиона динара? Шест милиона евра су преплатили и уградњу нефункционалних подземних контејнера који су се готово распали.

Када Драган Ђилас у свом памфлету каже да је њихов програм да обезбеди плате од 500 евра за наставнике, поставља се логично питање зашто то није урадио док је био на власти. Зашто његова Демократска странка није обезбедила бољи стандард тим људима. Подсетићу га да је 2009. године минимална зарада у Србији износила 159 евра, а просечна плата била је 322 евра. Данас је минимална зарада 228, а просечна 465 евра.

Човек за време чије власти је бруто домаћи производ био минус 3,1 одсто, обећава  привредни раст од најмање пет процената. Једино ако не мисли да препише себи резултате које је остварио Александар Вучић, пошто је прошлогодишњи раст БДП-а био 4,5 процената.

Ђилас у свом квази програму говори о посебној заштити за труднице и породиље, а у време његове власти тим категоријама је дуговао 396 милиона динара, а права је остваривало свега 3.500 жена. Данас та права користи 17.500 трудница и породиља.

У ова обећања тешко да би могао да поверује било ко, имајући у виду катастрофалну политику Ђиласа, Јеремића, Тадића и сви осталих из Савеза за Србију, који су потпуно уништили економију наше земље и будућност грађана Србије. Сада говоре да треба да се направи програм за повратак младих, вероватно мислећи на све оне које су отерали својом пљачкашком политиком од 2000. до 2012. године.

Због њихове бриге само о сопственим џеповима и приватним компанијама дошли смо у ситуацију да 2012. године Република Србија буде на ивици банкрота, а стање у државној каси је било такво да смо се питали да ли ћемо уопште моћи да исплатимо плате и пензије.

Захваљујући одговорној и пожртвованој политици Александра Вучића ми данас имамо могућност да сваке године повећавамо плате и пензије. Материјални положај грађана Србије је све бољи, упркос катастрофалном стању у ком смо затекли државне финансије.

Скандалозно је да лидери Савеза за Србију одлучују кога ће тужилаштво да зове на разговор, посебно имајући у виду чињеницу да они које потражују судови, а који су из редова овог Савеза, стално избегавају да се одазову и тако беже од судског процеса и правде.

Такође, скандалозно је и што последње поплаве у Београду, које су изазвале обилне падавине, на било који начин коментаришу људи из Савеза за Србију који нису уложили ниједан динар у канализационе станице. За разлику од њихове небриге, у последњих пет година за то је одвојено 422 милиона динара. Држе придике они који се нису ни потрудили да, током своје власти, изграде неки насип, ефикаснији систем за пречишћавање воде, који нису макар неки километар канализационе или водоводне мреже израдили у насељима чија имена нису ни знали, а камоли да су их некад обишли. Уместо тога уграђивали су прескупе контејнере.  Уместо да су се сетили да посаде неко дрво, они су секли платане зарад пљачке на реконструкцији Булевара краља Александра.

Није им било важно ни да отворе неку фабрику. За време власти Драгана Ђиласа у Београду није изграђена ни једна једина. Чак 10 година се чекало да, 2017. године, буде отворена фабрика „Меи Та“ захваљујући чему је око 2.800 људи добило посао.

Њихове катрастрофалне потезе, када је реч у косовској политици, тешко је и побројати. Од постављања граница између српског народа на Јарињу и Брњаку, измештања преговора из Уједињених нација под окриље Европске уније, где имамо далеко мање савезника, па преко скандалозног питања Међународном суду правде које је покренуло талас нових признања.

Управо када погледамо како су се они понашали када су били на власти можемо наслутити зашто они сваку другу политику сматрају непостојећом. Ђилас, Јеремић, Тадић, Обрадовић не могу да схвате да постоји неко, попут Вучића, који се бори искључиво за народ, за разлику од лидера Савеза за Србију које занима само новац грађана и математичка формула најбржег пребацивања тих пара у њихове новчанике.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА