Саопштења

Стефановић: Лицемерно је да Понош замера Вучићу око КиМ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/18.02.2022.

 

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

 

Нови интервју Здравка Поноша само је потврдио, ако уопште постоји неко коме није било јасно до сада, да не постоји било каква идеја, политика или чак суштина у реченицама које месијански изговара као свој политички програм.

Знам да би Понош желео да заборавимо да је он кандидат Драгана Ђиласа, као и то да представља и Вука Јеремића и Борка Стефановића и друге, чије су одлуке чињење и нечињење, онда када су били апсолутна власт у земљи, довеле до смањивања суверенитета Србије на Косову и Метохији.

Али грађани памте да су баш они, Ђилас, Јеремић, Борко, донели одлуку да се о Косову и Метохији не одлучује у УН, где је Србија имала боље изгледе, већ у ЕУ, где су највеће државе чланице заузеле став о Косову и Метохији који не подржава интересе Србије, па је било јасно да ће ти преговори за нас бити веома тешки. Памтимо такозвани косовски царински печат Борка Стефановића, границе које су успостављали на Јарињу и Брњаку, као и хапшење народа који је те лажне прелазе спаљивао. Лицемерно је да Понош било шта замера Александру Вучићу, поготово на ову тему.

Једино не могу да дам оцену ставова Здравка Поноша о томе шта би он урадио, јер човек данима упорно показује да су му све изјаве такве да не можете да цитирате ни једну реченицу, па ни да се сетите шта је тачно рекао о било чему. Здравко Понош је рекао: "Наравно да ту постоји и политичка порука, ја мислим да је тако сам и рекао, да је Косово важан елемент нашег националног идентитета и да свако ко претендује да се озбиљно бави питањима од националног значаја мора то и те како да има у виду и да се позабави тим, ја сам хтео симболички да покажем да је то важно, да обраћам пажњу на то, иако су моји политички ставови оријентисани ка будућности, ја мислим да је то неозбиљно ако се не води рачуна о трајекторији, а та трајекторија је наш национални идентитет, Косово је свакако један од најважнијих делова тог идентитета".

Такође, је рекао : "То је ствар која мора да се решава, нешто што је наталожено као проблем деценијама или столећима не може да се реши на једном састанку и за време мандата једног политичара, једне владе или чак једне генерације. То је ствар која мора да се решава инкрементално ако тако може да се каже. Свако треба да да допринос да се та ствар уради како ваља. А шта значи добро, то значи за добробит људи који тамо живе пре свега, то су њихови животи. Њихов живот није пресудно одређен са тим како су завршили преговори у Бриселу, који и не треба да се завршавају статусним питањима, то се иначе не ради у Бриселу."

Нажалост, овакав наступ бих могао да очекујем од деце у дебатном клубу седмог разреда основне школе, где деца покушавају да звуче озбиљно. Од једног кандидата за председника Србије, макар то био и Здравко Понош, више је него неозбиљно да баналним фразама вређа све напоре које су уложили наши сународници на Косову и Метохији, али и многи други људи који су у претходним годинама много учинили да исправе брљотине које су, пре свега, оставили ови који га данас подржавају и предлажу.

Осим фотографисања на Косову и Метохији, без народа наравно, што треба ваљда да убеди Србију како је Понош велики патриота, то вам је као кад дете нешто не уме да нацрта, па мора испод цртежа да напише шта је то да би и други знали. Ово говори о томе колико у његов патриотизам верују и он сам, а и грађани Србије. Нашем становништву на Косову и Метохији, осим бесмислене фразе да су добре ствари оне које људима чине добро, да је топла вода боља од хладне, суштински не нуди ништа. Када му је овакав однос према најважнијој, најозбиљнијој и најтежој теми за нашу земљу, готово да ми је тешко да уопште кажем било шта о Поношу на друге теме.

У ових неколико дана имали смо прилике да видимо да су једине интеграције за које се он залаже оне са тајкунским лобијима, и када би он икада могао да одлучује о томе овом земљом би управљала мала група тајкуна, која би покушала да се врати у време када су се они богатили, а грађани сваког дана бивали све сиромашнији. Једино, а уједно најважније, што недостаје Здравку Поношу и тајкунима који га предлажу, јесу гласови нашег народа. Како је Понош кренуо, и какве реченице изговара, уверен сам да ће их до 3. априла имати још и мање.

 

 

 

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА