Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић посетила је Овчарско-кабларску клисуру, а у оквиру те посете обишла је радове на језеру Међувршје које се налази на Магистралном путу Чачак-Пожега.

Брнабић је том приликом истакла да је Овчарско-кабларска клисура један од највећих и највреднијих бисера нашег туризма, али и културе, верских здања у који се није улагало више од 60 година.

"То је пројекат од националног значаја и ради га читава Влада. Хоћемо да вратимо Овчарску-кабларско клисуру народу, манастирима и природи Србије", рекла је Брнабић.

Брнабић је подсетила да је Влада у децембру изашла са свеобухватним планом како да се среди Овчарско-кабларска клисура како би паралелно са отварањем деонице ауто-пута Милош Велики до Пожеге имали клисуру у пуном њеном сјају и светлу.

"Много тога смо покренули, у септембру ћемо моћи да отворимо реконструисану железничку станицу, да посетимо ново пристаниште, нови трг у Овчар Бањи, амфитеатар", рекла је Брнабић и додала да није сигурна да ће до тада бити завршен Природњачки центар.

Брнабић је рекла да ће Влада додатно буџетирати средства за 2022. годину, која ће бити значајно већа него ове године.

"Један од највећих капиталних пројеката је одмуљавање језера Међувршје, у овом тренутку га чистимо од траве и трске", рекла је Брнабић и додала да је само у првих седам дана из језера извучено 70 тона траве и трске.

Брнабић је рекла да се тиме није дошло ни до пола пута када је реч о чишћењу тог језера.

Обиласку су присуствовали и министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић, министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић и градоначелник Чачка Милун Тодоровић.

Србија ће се 2023. године вратити на мапу бањског туризма

Србија је неправедно одсутна са свих европских листа за бањски туризам, рекла је Брнабић додајући да ће се то променити до 2023. године.

Брнабић је у Овчар Бањи, на питање новинара да ли ћемо дозволити да термалне воде, по којима смо међу најбогатијим земљама, само тако оду, рекла да смо раније били чувени по бањском туризму и да су нашу земљу посећивали људи из Европе.

"Посебно од деведесетих, прво због свих сукоба није било могуће инвестирати у бање, после 2000-тих нико није био заинтересован да то поправи или приватизује, није било жеље и само смо падали и бање су падале у заборав", рекла је Брнабић.

Истиче да се сада све то мења и да то виде грађани, инвеститори и домаћи и страни и да се бањски туризам полако развија.

Брнабић наводи да се све више ваучера даје сваке године, а да се углавном искористе у нашим бањама.

"Враћамо се нашем бањском туризму, то ће нас до 2023. године поново вратити на мапу бањског туризма, а како будемо дизали једну по једну бању, то ће све више бити прихода за државу, али и за локалне самоуправе и грађане", рекла је Брнабић.

Иницијатива потребна за другачију будућност Балкана

Брнабић је оценила да иницијатива "Отворени Балкан" у којој учествују Србија, Северна Македонија и Албанија има доста противника, али да је потребна за другачију будућност Балкана.

Брнабић је коментаришући оцене да та иницијатива отвара простор за формирање "велике Албаније", казала да, са друге стране, има и критика које кажу да води ка "великој Србији".

"Има ту доста противника, има противника за неке потпуно реформске иницијативе, које су нама потребне за другачију будућност за наш Балкан, која ће омогућити да регион има другачију будућност", истакла је Брнабић.

Брнабић додаје да ће иницијатива омогућити другачије повезивање људи и привреда, јер омогућава потпуно слободан проток робе чије је првенствено тржиште у региону.

"Ово је значајније за домаће инвестирторе, али важно је и за младе људе који ће имати прилику да се лакше запошљавају", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да ће бити лакше да се доводе нови инвеститори.

"Надам се да ће и други са Балкана наставити да се придружују, имаће корист за поривреду, али и за политику јер ћемо показати да можемо сами за себе да одлучујемо", поручила је Брнабић.

Извор: Танјуг