Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) је, у партнерству са Владом Србије и компанијом Филип Морис, прогласила победнике првог годишњег конкурса у оквиру програма  "StarTech", и доделила милион долара подршке стартап тимовима, предузетницима и малим и средњим предузећима за реализацију истакнутих пројектних идеја у области иновација и дигиталне трансформације.

Реч је о 29 тимова који ће добити од 15.000 до 100.000 долара бесповратно за реализацију својих иновативних идеја, а које ће допринети развоју наше економије и учинити је конкурентнијом.

На додели бесповратних средстава за најкреативиније идеје присуствовала је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић која је рекла да су НАЛЕД и компанија Филип Морис препознали приоритете Владе Србије који су, како је рекла, важни за привреду и читаво друштво.

"Они су подржали и инвестирали свој новац да би подржали визију једне другачије Србије, која своју економију базира на знању, иновацијама, креативним идејама и свему ономе што би нас учинило конкурентнијим, донело бржи раст плата и пензија, и боље плаћена радна места за младе", рекла је Брнабић.

Изразила је наду да ће и друге компаније препознати значај таквих инвестиција и да ће инвестирати у младе наде и подржати њихове идеје.

Додала је да држава годинама подржава развој иновација, а да су неки од тих начина пореске олакшице, отварање научно-технолошких паркова, старап центра и други.

Подсетила је да је држава отишла и корак даље, јер је реформа дигитализације почела од школа, те подсетила да је у основне школе уведен програм програмирања, да су све школе повезане на интернет, да је од 2018. године почело увођење дигитализованих учионица и уџбеника које би требало да се заврши до 2022. године.

Брнабић је навела и да је повећан број ИТ одељења у средњим школама, да је од првог разреда основне школе уведен предмет дигитални свет, да су проширени капацитети техничких факултета, да су усклађени закони са најбољим европским праксама…

Рекла је и да смо због тога дошли до резултата да је само у јулу ове године извоз информационо комуникационих технологија (ИКТ) сектора достигао рекордних 171 милион евра, што је 56 одсто више од јула прошле године и око 35 одсто више од јула 2019. године и додала да се овим трендом очекује да ће до краја године тај сектор достићи извоз од 1,7 милијарди евра.

Нагласила је да је сада потребно наставити улагања у развој предузетништва и предузетништвог духа како би, додаје, имали што више стартап компанија.

 

Ове године очекујемо извоз ИКТ од 1,7 милијарди евра

Само у јулу ове године извоз информационо комуникационих технологија (ИКТ) достигао је рекордних 171 милионa евра, што је 56 одсто више од јула лане и око 35 одсто више од јула 2019. године, а са овим трендом очекује се да ће до краја године тај сектор достићи извоз од 1,7 милијарди евра, изјавила је Брнабић.

Брнабић је рекла да се Србија приближава бројки од две милијарди евра од извоза ИКТ сектора и навела да ће наша земља ове године остварити више од милијарду евра суфицита од извоза услуга у области ИКТ.

Истакла је да је то већи суфицит од било које друге индустрије.

Брнабић је рекла да је у поређењу са јулом 2016. године, када се Влада Србије фокусирала на развој дигитализације и подршку иновацијама, извоз ИКТ сектора данас чак три пута већи.

"То су невероватне ствари, да то урадите у пет година, то су драматичне промене у које нико не би могао да верује", рекла је Брнабић.

Говорећи о броју запослених, навела је да је у односу на први квартал 2016. године у односу на последњи квартал 2020. године у сектору програмирања он дуплиран, са око 19.000 на око 39.000 запослених.

Нагласила је да је просечна плата у ИТ сектору данас три пута већа од просечне плате у Србији и да износи 175.000 динара месечно.

Брнабић је нагласила да је то оно што задржава младе да остају у земљи, али и да се они који су отишли враћају.

"То је потенцијал за даљи раст и развој земље, а ми јесмо земља напредних технологија, идеја, креативности…", рекла је Брнабић.

 

Рестриктивне мере нису одрживе на дужи рок

Брнабић је изјавила да је вакцинација једини излаз из тренутне епидемијске ситуације и истакла да оволиког броја новозаражених на дневном нивоу не би било да су се грађани вакцинисали и да се придржавају мера које су већ на снази.

Одговарајући на питања новинара о могућим новим мерама због великог броја новозаражених, Брнабић је подсетила да су и даље на снази мере ношења маски у затвореном простору и ношење маске на отвореном простору где није могуће држати дистанцу.

"Није истина да од мера имамо само вакцинацију. Вакцинација је најважнија мера и једина права мера и једини прави излаз из ове ситуације, али имамо и меру ношења маске", рекла је Брнабић новинарима после додела награда у оквиру програма "StarTech".

Додала је да су се грађани придржавали тих мера, сада не би било проблема око великог броја новозаражених и преминулих на дневном нивоу.

"Мере које су на снази су довољне, када бисмо их поштовали и када би сви имали личну одгворност и грађанску солидарност. Страшно је што нам сваки дан умире толико људи, то ја пандемија, умиру и у другим земљама и више, а ја бих волела да не умре нико", рекла је Брнабић.

Истакла је да, уколико би Кризни штаб увео рестриктивне мере, тиме би бројке биле смањене док мере трају, али би се поново повећале чим би биле релаксиране.

"Међутим, тиме нисмо решили проблем, само смо одуговлачили са решењем проблема, а једино од главних решења је вакцинација. Када бисмо увели мере више се не би говорило о вакцинацији, већ о томе да ли раде кафићи или не, ко поштује мере, а ко не…", рекла је Брнабић.

Указала је да је ситауција у болницама данас лакша, јер имамо мање заражених људи у болницама управо због доброг процента вакцинације који тренутно износи нешто више од 54 одсто.

Брнабић је рекла да је јуче прву дозу вакцине примило више од 4.100 људи и да верује да ћемо достићи довољан степен вакцинације, јер, како наводи, верује у одговорност нашег народа.

Истакла је и да рестриктивне мере и честа "отварања и затварања" нису добра за ментално здравље нације.

Брнабић је додала да комунална милиција ради свој посао и контролише поштовање мера, али да их нема довољно и да не могу да стигну да исконтролишту свако место.

"И даље се све своди на личну одговорност", закључила је Брнабић.

 

Децентрализација у ИТ сектору важна за младе у унутрашњости

Брнабић је оценила да је децентрализација у ИТ индустрији од изузетне важности додајући да је за остваривање идеја младих у мањим срединама потребан и широкопојасни интернет којим ће територија Србије у потпуности бити покривена до 2025. године.

Брнабић је указала и на то да не може свака локална самоуправа у Србији да има научно технолошки парк и додала да ми имамо више таквих паркова него било која друга земља у односу на број становника.

Подсетила је да сада постоје научно - технолошки паркови у Београду, Нишу, Новом Саду и у Чачку и да се планирају још два, у Крушевцу и Крагујевцу.

"У том смислу смо заиста доста урадили и у децентрализацију и иновација и развоја и у томе да млади људи остају у тим срединама", рекла је Брнабић.

Брнабић каже да су поред тога уложена значајна средства да се отвори мрежа бизнис инкубатора и стартап центара и у много мањим градовима, као што је на пример Ариље или Прибој.

"Наставићемо то да радимо", рекла је Брнабић и додаје да се улажу напори да људи остају у својим мањим срединама и да у њима отварају своје компаније, иновационе компаније и пробају да остваре своје идеје.

Како каже, велика ствар је и брзи и квалитетан интернет у свакој локалној самоуправи у Србији.

Према њеним речима, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој ради се на постављању широко ојасног интернета на читавој територији наше државе.

"Циљ је да до 2025. године имамо у потпуности покривену читаву територију Србије са широкопојасним интернетом тако да имамо у сваком селу брз и квалитетан интернет", рекла је Брнабић.

На питање колико је у тој области важна сарадња владе, привреде и цивилног сектора, Брнабић каже да је од изузетне важности и додаје да ни у једном успешном друштву влада не може да уради ништа сама и то ни у једном сегменту.

"Основе успешног друштва су у јавно - приватним партнерствима, партнерствима јавног сектора, односно државне управе са организацијама цивилног друштва и ако је могуће свега онога што ради НАЛЕД, а то је спајање државне управе, локалне самоуправе, приватног сектора и организација цивилног друштва", рекла је Брнабић.

 

Суштина је колико неко има кад изађе из политике

Брнабић је изјавила да би у случају министра финансија Синише Малог и Пандориних папира који га повезују са наводним поседовањем 24 стана у Бугарској, требало препустити надлежним органима да утврде да ли су те тврдње тачне.

Одговарајући на питање новинара има ли проблем с тим што у влади има људе који су сакривали своју имовину, Брнабић је одговорила да су то тврдње појединих медија и да ће у то поверовати тек када надлежни органи то докажу.

"То ви тврдите, ја нисам видела да је то истина. Ово је држава у којој влада владавина права, која има независно судство и све остале независне институције које би требало то да истраже", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да су се такве тврдње већ појављивале у папирима под другим називом, тј. да су "рециклиране" и да су надлежни органи тада утврдили да нису биле истините.

Брнабић је рекла да за њу није суштина колико је новца неко има пре уласка у политику, под условом да је све стечено на законит начин, већ при изласку из ње.

"Много је важније да ли је неко користио свој политички утицај како би се обогатио, и то је суштина и много важније за грађане Србије", рекла је Брнабић.

Додала је да је садашњи лидер ССП Драган Ђилас, а некадашњи градоначелник Београда, ушао у политику са једним станом и неколико хиљада евра, а изашао са 619 милиона евра које је, како каже, сам пријавио, као и са 29 станова у центру Београда на име његовог брата.

"То је катастрофално", рекла је Брнабић.

 

Верујем да ће се судство изборити упркос притисцима

Брнабић је изјавила да је уверена да ће судство успети да се избори са случајевима "Јовањица" и "клан Вељка Беливука" без обзира на, како каже, ужасне притиске које трпи.

Брнабић је то рекла одговарајући на питање новинара у Београду какав је њен став око медијског иступања оптуженог у случају Јовањица Предрага Колувије.

Брнабић је указала да је у нашем друштву присутно лицемерје што се може видети у извештавању појединих медија о овим случајевима.

"У случају Вељка Беливука, на почетку истраге, док је истрага у току, имате објављивање сведочења главно осумњичених - Вељка Беливука и Марка Миљковића и то у тренутку када су сведочења под ознаком поверљиво јер могу да утичу на истрагу.

Некако је процурео тај документ и један портал га је објавио и имамо низ политичара који су једва дочекали да коментаришу то сведочење, да кажу да је потребно саслушати све које су Беливук и Миљковић навели у сведочењу и да су њих двојица кредибилни сведоци", рекла је Брнабић.

Додаје да су ти медији рекли и да треба саслушати председника Републике Александра Вучића јер су га Беливук и Миљковић у својим исказима споменули.

"Никоме није важна ни форма, односно то што су директно утицали на истрагу тиме што су објавили поверљиви документ", нагласила је Брнабић.

Брнабић каже да у случају Јовањица, након што је завршен случај, истрага, и што је оптужени био две године у притвору и пуштен, због једног интервјуа који је дао тај део медија који Беливука и Миљковића сматрају за кредибилне сведоке, постављају питање утицања на истрагу.

"То су потпуно различити стандарди у владавини права и чини се да нико нема проблем са тим. Ја имам проблем са тим и мислим да је то лицемерје, да је то страшно за наше друштво и ако тако наставимо имаћемо проблема јер једнима је све дозвољено, а другима није дозвољено ништа, чак и ако ово не може да утиче на истрагу јер је завршена давних дана", навела је Брнабић.

Брнабић каже и да се данас поставља питање да ли је у реду да се политичари мешају у судске процесе и истиче да то питање постављају управо они који су ишли на прес конференције политичара, који су сви до једног коментарисали процес.

"Тада нису питали да ли је у реду да се процес коментарише јер је политичарима које они подржавају то потпуно дозвољено, да они суде и просуђују и то је дозвољено, уколико се ради о политичкој опцији коју подржавају. То није владавина права, није објективно новинарство", истиче Брнабић.

Наглашава да се њено мишљење не мења од случаја до случаја, од политичара до политичара и истиче да верује у државне институције, у државу Србију и судство да ће се изборити упркос притисцима.

 

 

Извор: Танјуг