Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је да су односи Београда и Загреба изузетно комплексни и даље изузетно тешки, истичући да Србија увек шаље поруку мира и помирења, чак и када обележава трагедије које је доживео српски народ.

Брнабић је истакла да су управо поруке мира и помирење за њу најважније поруке у говору председника Александра Вучића приликом обележавања хрватске војно-полицијске акције "Олује" 1995. када је из Хрватске избегло више од 220.000 Срба.

"Желимо помирење, мир, не тражимо од вас да се извињавате, признате геноцид у Јасеновцу, али желимо да нас пустите да тугујемо тај дан или тих дана. Желимо помирење, али не и понижење, на које нећемо пристати", рекла је Брнабић.

Упитана да прокоментарише то што је званичник организација Срба у Хрватској Борис Милошевић присуствовао прослави акције "Олуја" у Kнину, Брнабић је рекла да је за њу тешко да говори о томе и додала да се она држи и слаже са државном политиком коју је по том питању зацртао председник Вучић.

"Ми не желимо да се Срби више деле где год да живе, да ли у БиХ, Хрватској... већ да им пружимо подршку и будемо јединствени и зато је мени тешко да јавно осудим то што је Милошевић урадио", навела је Брнабић.

Брнабић је додала да жели да пружи подршку Србима у Хрватској, али не може да подржи Милошевићев чин.

"Не разумем зашто је то урађено, разумела бих да су Срби нешто добили, да оде тамо када Срби који су повратници добију струју, али да урадите то када се ништа од тога није десило, у нади да ће повратници добити струју у земљи чланици ЕУ у 21. веку, то не разумем и то је јако понижавајуће", нагласила је Брнабић.

Kако је рекла, све теже речи и неслагања остављају се за састанке иза затворених врата.

Наводи да су Срби у региону нешто јачи управо јер је Вучић кренуо да их окупља.

Политика Србије је да матица Србима у региону помогне да не забораве свој језик, традицију, културу, рекла је Брнабић и додала да се зато сада у Словенији први пут учи српски језик у школама са српским ђацима.

"То је нова политика државе Србије, политика од 2014. године, имали смо земљу која није обележавала трагедију у ''Олуји'', као да нисмо желели да повредимо Хрватску, да ли се знало о бици на Kошарама, ја сам знала јако мало, а ти људи су избачени из Војске Србије да се не би причало о томе", истакла је Брнабић.

Подсећа и да се до 2014. није обележавало ни НАТО бомбардовање, осим што се о томе говорило у кампањи.

Пита да ли то није чињено да се не би повредиле земље које су бомбардовале тадашњу СРЈ и додаје да без обзира што се то данас обележава, Србија с тим земљама има добре односе.

Упитана зашто су Срби једино интерно расељени народ из Хрватске, Брнабић је рекла да је то тешко питање, као и да се ти проблеми решавају од 2014. године.

"Почели смо да решавамо проблеме од 2014, после 20 година и то сви знају. То су биле скоро табу теме, не само што се десило од злочина над Србима, не само ''Олуја'' већ и многи други злочини, па и јунаштва, као што је битка на Kошарама. Тек 2014. ми смо кренули да говоримо о томе, да решавамо та питања, њихове проблеме попут стамбеног питања, одавање почасти, туговање са њима", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да у сваком случају по том питању остаје још много да се уради.

 

Најближи томе да од 1. септембра млађи основци крену у школу

Брнабић је најавила да ће у уторак бити саопштена коначна одлука о наредној школској години, али да су најближи томе да од 1. септембра ђаци од првог до петог разреда похађају наставу у школама.

Брнабић је рекла да Министарство просвете ради на упутству и да ће у понедељак бити одржан финални састанак, коју ће Kризни штаб у уторак усвојити.

"Најближи смо томе да од 1. септембра ђаци од првог до петог разреда похађају наставу у школама", рекла је Брнабић.

Након тога, министар просвете обавестиће јавност како ће изгледати настава у предстојећој школској години.

Брнабић је указала да ће бити издато упутство за родитеље, да се са УНИЦЕФ-ом, припрема и видео који ће бити емитован на свим националним фреквенцијама, а који се тиче понашања ђака у школама, али и како родитељи да обезбеде да болесна деца не иду у школу, како да се то проверава.

Упитана за универзитете рекла је да ту држава нема толико ингеренције због аутономије универзитета.

"Трудићемо се да им будемо на услузи, да пружимо стручну помоћ и све остало. Препорука је све оно што је било до сада, да се на факултетима држи настава уз обавезне мере превенције, ношење маски, држање дистанце, стално чишћење и проветравање просторија. Kолико ту сами факултети раде је до аутономије универзитета", објаснила је Брнабић.

Брнабић је рекла да не постоји много простора за државу да утиче на то, осим стручне подршке коју може да пружи, и преко студентског смештаја и изолације за студенте који буду заражени.

 

Број хоспитализованих опада већ 11 дана

Охрабрује пад броја заражених, мада је он и даље висок, али још више охрабрује број хоспитализованих, јер имамо 11 узастопних дана у којима број хоспитализованих опада, а већ у последњих неколико дана имамо више отпуштених из болница, него примљених, изјавила је Брнабић.

"Пад броја заражених значи да су грађани дисциплиновани, да се заједно боримо и да мере дају резултате. И даље је висок број 255 заражених дневно, и потребно је да наставимо да будемо дисциплиновани, док се не нађе вакцина и док нам не буде доступна", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да држава ради свакодневно на томе да Србија буде једна од првих 20 земаља које ће добити вакцину, те да се преговара с разним компанијама и партнерима.

"Преговарамо с неколико партнера, али не бих даље о томе. Али, могу да гарантујем да ћемо бити једна од првих земаља која ће добити вакцину, која ће бити у Србији тек када буде потпуно безбедна. Све протоколе и документацију о фазама тестирања већ данас гледају стручњаци", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да ако дође до опуштања, постоји могућност и вероватноћа да поново дође до заражавања великог броја људи.

На питање да ли "прети" полицијски час, Брнабић је рекла да је јако далеко од тога, јер ако се сви придржавају мера које су на снази, ствари могу да се држе под контролом.

"Очекујемо да додатно пада број оболелих и хоспитализованих, да се болнице враћају у нонковид режим. Припремамо се за јесен и зиму. Далеко смо од рестриктивних мера, али ове које су сада на снази остаће још неко време, мораћемо и даље да држимо дистанцу и носимо маску", рекла је Брнабић.

На питање о поверењу грађана у кризни штаб, рекла је да није било пољуљано поверење грађана у штаб, већ да јој се чини да у одређеним политичким и другим круговима то поверење никада није ни постојало, а да су се они од првог дана трудили да то прошире и међу грађане.

"И поред покушаја да грађани немају поверење у Kризни штаб, мислим да највећи број грађана има поверење у те људе, да им верује, да их слуша и да прати прес конференције", рекла је Брнабић.

 

Kо би волео да живи у згради у којој се врши обрада ПЦР-а

Не одуговлачимо с давањем дозволе за ПЦР тестирање у приватним лабораторијама и не смемо по цену било чега дати дозволе, јер би имали много више штете него користи, истакла је Брнабић.

Брнабић је подсетила да свака лабораторија мора да има посебне услове да се бави ПЦР тестирањем и обрадом ПЦР узорака.

"Све лабораторије које имамо у овом тренутку морају да имају зграду само за то, посебне услове за преузимање брисева и њихово чување", објаснила је Брнабић.

Брнабић је рекла да се тренутно захтевима приватних лабораторија бави инспекција Министарства здравља.

Указала је, међутим, да су приватне лабораторије најчешће смештене у приватним зградама.

"Kолико би волели станари да живе у згради где се ПЦР методом обрађују узорци? Највише би волели да можемо да кажемо нека иду све приватне лабораторије у тестирање, али ко ће бити крив ако вирус изађе из лабораторија - биће то пре свега Kризни штаб, па Влада и Министарство здравља", рекла је Брнабић.

Подсетила је да је дозвољено брзо серолошко тестирање у приватним лабораторијама, али и додала да је ПЦР тестирање толико опасно и осетљиво питање да мора да се води рачуна о заштити грађана и људи који ће их обрађивати.

"Ја у овом тренутку не знам ниједну лабораторију која има услове као државне. Да приватне лабораторије у стамбеним зградама обрађују узорке ковид-а ПЦР методама, не бих волела да живим у тој згради", додала је Брнабић.

Брнабић је указала да се држава труди да повећа државне капацитете за ПЦР тестирање, подсећајући да су повећани са 500 на 11.000 дневно.

"Синоћ касно разговарала сам с директорком Завода за биоциде која је рекла да су спремни да повећају тестирања на додатних 3.000 дневно. Причам и са канцеларијом за ИТ како да направимо систем за информисање где нема редова, где могу да закажем тестирање", нагласила је Брнабић.

 

Реформе и улагања у наредном периоду у здравству

Брнабић је изјавила да се највеће реформе и улагања у наредном периоду могу очекивати у сектору здравства, истакавши да се држава тиме жели захвалити медицинском особљу и показати колико је земљи важно здравство.

Брнабићева је рекла да је бескрајно срећна и изузетно поносна што је фискалном дисциплином и бољим економским резултатима држава успела да повећа плате лекарима и медицинским сестрама.

"То ће бити наш даљи фокус и приоритет. Тиме што смо толико инвестирали у здравство, успели смо да се изборимо да имамо све боље услове. Све болнице које су биле у првој фази одбране од ковида су биле реновиране. Нисмо стигли да завршимо Инфективну клинику али улажемо пет милиона, и радови се настављају. Ускоро ћемо их завршити. У Дедиње 2 улажемо 22 милиона евра. То није ковид болница али ће пружати подршку срчаним пацијентима. То је оно где ћемо наставити да пружамо подршку", подвукла је Брнабић.

Брнабић је указала да ће држава покушати и да одмори лекаре и медицинско особље, јер су они хероји овог времена.

 

Спремна за даље изазове, имамо добре кандидате у СНС

Брнабић је изјавила да, лично, не би имала ништа против да буде премијерка и у новој влади, јер је спремна за даље изазове, али да СНС има добре кандидате и да ће, ко год буде мандатар, то бити квалитетан кандидат.

"Имамо добре кандидате у странци, постоји неколико кандадата иза којих бих стала и знам да би одлично обављали дужност", рекла је Брнабић.

На питање да ли се наставља сарадња са СПС-ом и да ли ће бити сарадње са СПАС-ом Александра Шапића, Брнабић је одговорила: "Не знам, не одлучујем ја".

Упитана да ли постоји него кога не би волела у свом кабинету, уколико би поново била премијрека, Брнабић је одговорила потврдно.

"Искрено, људски, постоје, али не би било коректно да о њима говорим, али мислим да постоје људи који нису довољно добро радили свој посао", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је њена дужност да будућој влади остави план како да наставе даље.

"Завршавамо неке ствари, подвлачимо црту - шта смо урадили, шта је у току и шта треба даље да се ради, што смо и урадили с програмом ''Србија 2025'' и са три стратегије које трасирају даљи развој земље", рекла је Брнабић.

То су, подсећа, стратегија паметне специјализације, нова стратегија индустријског развоја и стратегија вештачке интелигенције, уз све започете и планиране пројекте.

"Ја сам мирна и задовољна оним што сам урадила и што остављам будућој влади. Да ли ћу бити ја или неко други... Биће квалитетан кандидат, свакако", рекла је Брнабић.

На питање да ли би, лично, имала нешто против да то буде она, одговорила је:

Не бих имала ништа против, спремна сам за даље изазове, како код било, ја ћу наставити да се борим за земљу".

 

Самостални уметници приоритет као и привредници

Поред привредника, и самостални уметници су приоритет Влади у пружању подршке у превазилажењу проблема насталих услед епидемије корона вируса, изјавила је Брнабић.

Kако је наводи, и за самосталне уметнике је издвојена подршка као и за привреднике, а када су у питању запослени у позориштима, они су у нешто бољој ситуацији него што су њихове америчке колеге јер се код нас позоришта финансирају из буџета, док се у Америци самофинансирају и када нема представа, нема ни плата.

"Желимо да позоришна сезона крене од октобра, ту радимо на једном стручном упутству. И музеји треба да раде и биоскопе да отворимо и гледамо како да буде најбезбедније за грађане у здравственом смислу", рекла је Брнабић.

Kризни штаб на чијем је челу, као о приоритетима за подршку за превазилажење кризе изазване епидемијом корона вируса, размишља о привреди, школама, култури и спорту, рекла је Брнабић.

Kада су у питању школе, Брнабић је рекла да постоји интенција да што више деце иде што дуже у школу, и у том смислу наводи да се узимају примери из многих земаља према којима покушава да се направи најбољи модел.

Приоритет је и привреда, и то да би се омогућило и обезбедило довољно новца за здравство.

Брнабић је рекла да је предложила методу масовних тестирања великих система као што су Јура или Леони где се не тестира појединачно од сваког радника брис, већ од свих заједно и једино уколико се покаже да је неко заражен, онда се проверавају брисеви појединачно.

Kада је у питању спорт, Брнабић је рекла да је било важно да такмичења наставе да се одвијају, а да у овом моменту не зна када би публика могла да се врати на трибине, нити када ће се то десити, као ни под којим условима.

 

Паралелно са борбом против короне важно одржати привреду

Новац из новог пакета помоћи привреди од 66 милијарди динара већ је почео да се троши, изјавила је Брнабић, прецизирајући да се то чини за 60 одсто минималца за микро, мала и средња предузећа.

Брнабић је рекла да се наставља подршка кроз Фонд за развој с комерцијалним банкама, као и да ће се обезбедити додатна средства за угоститељство, индустрију...

Kако је рекла, туризам добро стоји јер су домаћи гости остали у земљи тако да је у хотелима у унутрашњости добра ситуација, а проблем су хотели и ситуација у великим градовима - Београду, Новом Саду, делимично у Нишу и Kрагујевцу.

Брнабић подсећа да је Србија у групи земаља која је пружила највећу подршку привреди, 12 одсто БДП-а, од чега се и виде резултати.

У том смислу,  нисмо имали пад запослености, већ благи раст.

"Ми смо и даље земља која мало заостаје за Литванијом у економском расту, односно по томе колико нам је мали био економски пад и зато и имамо други талас подршке да дамо ветар у леђа привреди док се не опорави европска економија. За нас је добра вест опоравак у Немачкој, посебно у аутоиндустрији", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да су за Србију најбитније немачка и италијанска привреда, којој ће требати мало више времена да се опорави.

Упитана како је држава успела да одржи поверење страних инвеститора, Брнабић је рекла да се то огромно поверење стиче од 2014. године и то тако што је постојао отворен однос са свима и страни инвеститори су могли да рачунају на то да ће се у Србији наставити да ради на побољшању пословног окружења.

Брнабић очекује да се током септембра и октобра положе камени темељци за још неке погоне, као и да земља напредује на Дуинг листи.

Здравство ће бити у овој мери финансирано све док за то буде било потребе, истакла је Брнабић и додала да се управо због тога опоравља привреда, као и да су задати лимити да се не иде преко 60 одсто јавног дуга и седам одсто дефицита у буџету.

"Даваћемо тај новац и зато је важно да паралелно са тим држимо нашу привреду, да радимо", казала је Брнабић.

Свима онима који критикују то што се земља прерано отворила, Брнабић је поручила да би, да се касније отворила, не би било довољно новца за здравство и финансирање борбе против епидемије корона вируса.

"Морамо да видимо како да будемо што флексибилнији и да видимо како наша привреда што пре да ради уз здравствене мере. Наша привреда се добро држи, хвала Богу, и за то смо имали и за подршку здравству и за тестове и зато је важно да се држи баланс", рекла је Брнабић.

Одговарајући на питање када ће грађанима који су оштећени током поплава бити исплаћен новац за помоћ, односно сређивање кућа, Брнабић је рекла да ће сутра проверити докле се стигло са тим и додаје да је посебно важно да се Kосјерићу пружи максимална подршка, као и у Ивањици, где је била велика штета.

 

 

Извор: Танјуг/ТВ Прва