Брнабић: Ово су постали протести против здравог разума

Уз председника Србије Александра Вучића и председника Владе Републике Србије Милоша Вучевића, председница Народне Скупштине Републике Србије Ана Брнабић свакако је највише на мети опозиције и такозваних еколога. Ти напади све чешће попримају размере хистерије у којој истина и дијалог више никог с те стране не занимају.

У интервјуу за Ало, Брнабић говори о тим ударима, изазовима с којима се суочава на новом послу и општој клими у Србији у којој је ових дана литијум реч која се највише изговара.

*Почнимо, дакле, од тога да је литијум постао питање свих питања. На жалост или на срећу?

- "Рио Тинто" је у Србији 23 године, а ове године је тачно 20 година откако ради на пројекту "Јадар", јер су прва истражна права добили 2004. Овај пројекат и чињеница да су овакве резерве литијума откривене у Србији су 18 година били разлог за невероватну срећу и понос, а онда су, напрасно, постали тема раздора. Моје питање, које и даље стоји неодговорено је: "Зашто и како је до тога дошло?" Овај пројекат би Србији, а посебно западној Србији, донео нова радна места, боље плате и животни стандард, пољопривредна активност би могла да се настави зато што је овај рудник под земљом, а није отворени коп. Србија би постала снабдевач стратешких сировина и производа, па би самим тим наш утицај у Европи и свету порастао. Свакако се подразумева да се све то ради уз поштовање и примену најстрожих мера заштите животне средине.

*Звали сте на разговор Иванку Поповић из Прогласа, нудили сте јавни дијалог о "Рио Тинту“, председник Вучић је позвао говорнике с протеста у тим за литијум. Одзив је, међутим, ћутање или одбијање.

- Иванку Поповић сам позвала да разговарамо као некога ко је професор на Технолошко-металуршком факултету, ко је шест година био декан тог факултета, као некога ко је био ректор Београдског универзитета, такође, као неког ко се политички не слаже са нама. Звала сам је као стручњака, а не као политичара, да чујем савет како да се одупремо овом масовном покрету - не против литијума и рударства, већ против науке. Звала сам и многе друге људе из света науке и разговарала с њима. И оне који се политички слажу с нама и оне који мисле другачије. Само је Иванка Поповић нашла за сходно да о томе прво обавести Шолакове медије, а онда да од тога направи политички абер.

*У последње време баш често на Твитеру одговарате на нападе и оптужбе опозиционара. Како коментаришете протесте због литијума и најаву пакленог септембра, како га опозиционари називају?

- Ја молим људе да схвате да су ови протести прерасли у протесте против науке, против здравог разума, да су постали протести теоретичара завере. На њима говоре људи који верују у кемтрејлс, људи који кажу да нам геолошка струка не треба, да треба затворити све руднике, причају о сатанизму, боре се против банкарског система, шире страх и панику. Ми, ако наставимо овим путем, долазимо до тога да ћемо се, после овога, борити против 5Г мреже, клиничких студија које нам доносе нове лекове и дају шансу за живот пацијентима који су у терминалним фазама болести, да ћемо се борити против вештачке интелигенције, биотехнологије, да ћемо затварати научно-технолошке паркове које су нам толико тога доброг донели у протеклих 10 година. Они који то не виде, треба да отворе очи. Због тога ми је посебно стало да разговарам с људима који се баве науком. Међутим, када чујем од људи као што је Иванка Поповић, а која је професор, доктор наука, неко ко је био декан јаког и важног техничког факултета и ректор Универзитета у Београду, да се противе свим истраживањима бора и литијума, то је за мене потпуно поражавајуће. Замислите да се неко из науке противи истраживањима било чега. Наука значи истраживање. Наука је истраживање. То је логички нонсенс, апсурд, дефиниција контрадикторности. Што се пакленог септембра тиче, ми ћемо покушати да се супротставимо разумом, чињеницама, разговором с људима. Свакако ће бити онако како народ одлучи.

*Еколози или лажни еколози. Шта преовлађује у Србији?

- Нажалост, лажни еколози. Било би фантастично када бисмо ми, као земља, као народ почели више да размишљамо о животној средини, али то није случај. Нико из Лознице није питао Владу Србије свих ових година да ли смо и како, уклонили опасни отпад из хемијске индустрије „Вискоза“ у Лозници која је затворена 2005. А тај отпад је опаснији од било чега што може да изазове било какав рудник. Влада је, закључно с прошлом годином, сав опасни отпад изместила и решила тај проблем. Влада за коју кажу да не брине о животној средини. Ко је градио филтере на нашим термоелектранама? Влада чија је окосница СНС. Ко је донео законе да имамо прве зелене киловате у Србији? Влада чија је окосница СНС. Затварање ложишта на мазут и угаљ? СНС. И онда су они сви забринути за животну средину, а ми нисмо? Па чињенице говоре другачије.

*Када смо прошли пут радиле интервју, били сте председница Владе, сада водите Скупштину. Каква је разлика из неког вашег личног угла? Шта је теже?

- Потпуно је другачије. Као председник Владе, ви сте менаџер, решавате проблеме, гурате пројекте. Као председник Народне скупштине, више размишљате о суштини политике, стању у друштву, дијалогу, широј слици. Бити председник Владе је свакако интензивније. Све је ваш проблем и свиме морате да се бавите.

*Који вам је моменат био најтежи откако сте дошли на чело парламента? И који вам је био најдражи?

- Тешки су ми били разговори с опозицијом о захтевима за изборе, али је за Србију добро што смо их имали и што смо показали да, какве год разлике биле, мора да се разговара. Дијалог је једини пут за решавање било ког проблема. Најдражи моменат ми је био обележавање Дана девојчица у ИКТ сектору у Скупштини, када је у сали за седнице наступао хор Клуба студената технике (КСТ). Волела бих да се наша Скупштина више отвори за такве ствари.

*Пре неколико дана је загребачки Јутарњи лист објавио опширан текст у којем хвали председника Вучића, назива га тренутно најважнијим државником у Европи, те одаје признање нашој спољној политици. Како ви видите тај текст? Посебно зато што сте ми прошлог пута рекли да вам непрестани напади на Србију из Хрватске тешко падају.

- Није тај текст имао намеру да похвали Србију или председника Вучића. Он је тачно истакао да је Александар Вучић успео да потпуно преокрене курс Србије, да је етаблира као једну од најуспешнијих, најпросперитетнијих и најутицајнијих држава, али закључује да су наше намере, у суштини, нечасне. А то није истина. Истина је да се Александар Вучић борио и бори за миран, стабилан и добро повезан регион. Да се борио да Србија буде просперитетна, али и да читав регион буде једнако просперитетан. У томе, нажалост, није нашао савезнике. Сврха текста је да упозори ЕУ и САД на Србију, мада би на месту било да упозори хрватске власти на растуће неоусташтво.

*За крај, како видите Србију и себе за три, пет и десет година?

- За три године, Србија је домаћин ЕXПО. Угостићемо читав свет овде и показаћемо ново лице Србије, 15 година након промена које су се десиле 2012. Просечна плата ће бити најмање 1.400 евра, пензије 650 евра. То је потпуно друга земља... Очекујем да Србија настави да јача и да у свим областима буде победничка земља.

Син је моја највећа срећа

*Ана Брнабић пре пет и десет година и Ана Брнабић сада. Која је разлика? Питам и политички и приватно.

- Политички: искуснија, прекаљенија, са много ожиљака, али једнако спремна да се борим за Србију у коју верујем. Приватно: много срећнија, јер сам пре пет година добила сина који је моја највећа срећа и највећи понос.

Тешко ми је пао пораз кошаркаша због очигледне судијске крађе

*Сви смо гледали Олимпијске игре. Које сте такмичење наших спортиста најрадосније, а које најтеже испратили?

- Тешко је то рећи. Као и свима, сваки пораз ми је тешко пао, а свака победа ми је била празник. Можда ми је најтеже пао пораз кошаркаша против САД, јер је суђење било толико очигледно пристрасно, а наши су се тако херојски борили. Највећа радост свакако сва три наша злата.

Извор: Ало