Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је да је српска привреда под тешким околностима пандемије вируса корона 2020. и 2021. године показала изузетну жилавост и отпорност и истакла да је то заједнички резултат привреде, привредника и државе.

Брнабић је обраћајући се на представљању Беле књиге Савета страних инвеститора (ФИЦ) рекла да је њена импресија и утисак да је упркос пандемији пронађен најбољи начин да држава сарађује са Саветом.

"Упркос пандемији успели смо да нађемо начин да нам привреда не пада, већ да расте, али и да нађемо баланс између здравља нације, заштите здравственог система и заштите економије. Успели смо да постигнемо напредак који је лошији од оног постигнутог 2019. године, али бољи од много година пре тога", рекла је Брнабић.

Додаје да су то успели иако је било много мање времена да се усредсреде на препоруке Савета јер су се бавили другим стварима да би српска привреда расла и борили се против пандемије.

"Под овако тешким околностима је привреда показала ванредну жилавост, ванредну отпорност и показали смо да смо као земља спремни да се суочимо са оваквим околностима, најтежом кризом након Другог светског рата, да наставимо да растемо, да наша привреда настави да расте и да покажемо ефикасност у доношењу одлуку и способност да те одлуке буду довољне добре да имамо неке од најбољих резултата у Европи", рекла је Брнабић.

Брнабић подсећа да је пад БДП-а у 2020. години био 0,9 одсто, истакавши да је то један од најбољих резултата у Европи и додаје да је у 2021. години показатељ великог напретка, раста и динамике опоравка већег у односу на земље Европе то што ће Србија имати раст изнад седам одсто.

Честитала је представницима привреде на томе, као и на борби да задрже радну снагу и истакла да је то уједно и резултат мера помоћи и подршке државе привреди и грађанима у висини изнад осам милијарди евра.

"То је резултат јаке привреде и вере привреде у државу и наших пакета подршке, али такође и вере нових инвеститора у Србију јер смо наставили да добијамо инвестиције из Немачке и Јапана као најконзервативнијих", рекла је Брнабић.

Брнабић истиче да када је незапосленост у неким држава драстично расла и достизала и постотак од више од 20 одсто, у Србији је расла запосленост упркос пандемији.

Говорећи о кумулативном расту српске економије од 2017. године када су завршене мере фискализације, до краја 2020. године, износио је 17 одсто.

Када се упореди са регионом, како каже, види се колико је Србија напредовала и колико је успела да надокнади време.

Наш кумулативни раст је 2018. године био 18 одсто, Хрватске 7 одсто, Северне Македоније 6,6 одсто, Црне Горе 3,8 одсто, БиХ 9,8 одсто и Албаније 11,4 одсто.

"То показује како смо ми успели да од земље која је 2012. године била на дну лествице у региону Западног Балкана и по висини плата у негативном смислу се такмичила са Албанијом и Северном Македонијом, дођемо до тога да будемо земља која има највеће плате у региону, а до краја године ће прећи и једну чланицу Европске уније", рекла је Брнабић.

Ако се посматра кумулативни раст само у периоду од 2020. до 2022. године, односно период пандемије, биће виши од 10 одсто, рекла је Брнабић додајући да ће самим тим бити највећи у Европи.

"Ми ћемо ове године у апсолутном износу, наш БДП ће прећи 52 милијарде евра, верујемо да ће бити око 52,4 милијарде евра. То је невероватна ствар, то је креирана нова вредност коју смо сви заједно креирали", рекла је Брнабић.

Према њеним речима, 2012. године је у апсолутном износу БДП-а Србије износио 33,7 милијарде евра, што значи да је за непуних 10 година створено скоро 20 милијарди евра додатне вредности за грађане.

Прилив страних директних инвестиција у првих 10 месеци је био од 3,14 милијарде евра, рекла је Брнабић и додала да се јавни дуг држи испод 60 одсто, а да је ребалансом буџета предвиђено да ове године буде 58,2 одсто.

"И даље се држимо конзервативне фискалне и монетарне политике без обзира што постоје земље које не пазе на дефицит и јавни дуг. Ми желимо да будемо конзервативни", рекла је Брнабић.

Извор: Танјуг