Србија је данас много другачија земља него 2017. године и фундаментално другачија него 2014. године, престала је да буде земља која ниже историјске поразе и постала земља која побеђује, поручила је мандатарка за састав нове владе Ана Брнабић, на почетку излагања експозеа пред посланицима.

"Почели смо коначно да верујемо у себе, у сопствене капацитете и успех, не тражимо изговоре за неуспехе. Почели смо да радимо и престали да кукамо", рекла је Брнабић, додајући да јој је част да по други пут тражи подршку за програм рада владе који предлаже.

Брнабић је указала да је Србија, на међународном плану, постала земља која се поштује и уважава, води независну и самосталну спољну политику, поуздан је партнер за разговор, а не земља пред коју се постављају услови и ултиматуми.

Такође, Србија је данас финансијски и економски стабилна земља, додала је Брнабић.

"Земља у којој је незапосленост на рекордно ниском нивоу од 7,3 одсто, просечна нето плата већа од 500 евра и земља у којој се плате и пензије континуирано повећавају. Земља која је ушла у период стабилног раста чија је стопа једна од највећих у овом делу Европе, а ове године ће вероватно бити највећа", навела је Брнабић.

Брнабић је рекла да све то треба да буде на понос свим грађанима, јер смо то урадили сви заједно:

"Радили смо заједно, борили смо се заједно, мењали смо наше навике и размишљања, како би ми сами били успешнији, и како би онда наше друштво било успешније".

"Ово што смо урадили у последњих шест до седам година је било све осим лако", навела је Брнабић.

 

Ово је влада континуитета, са шест важних циљева

Брнабић је нагласила да ће нова влада бити влада политичког и економског континуитета и имаће шест циљева о којима ће посебно водити рачуна.

"Ова влада имаће шест циљева о којима ће посебно водити рачуна - борба против ковида, Косово и Метохија, борба против организованог криминала и рат против мафије, независно одлучивање Србије, владавина права и убрзање реформи и даље економско јачање Србије", нагласила је Брнабић.

Брнабић је рекла да ће нова влада у складу са потребама, изазовима са којима се суочавамо и резултатима отворити нове теме које ће даље допринети снази наше земље и квалитету живота у њој.

У експозеу пред посланицима, нагласила је да је неопходно да се гради даље на постигнутим резултатима, а свако од министара ће, у свом ресору, имати своје приоритете, док ће влада имати основне правце деловања.

Брнабић је истакла да је први циљ борба против вируса Ковид 19 и јачања нашег здравства.

Други приоритет је очување виталних интереса српског народа на Косову и Метохији.

Трећи циљ је, како је подвукла, борба против организованог криминала и свеобухватни рат против мафије, док је четврти приоритет очување независности и самосталног одлучивања Србије.

Затим, пети приоритет новој влади су владавина права и убрзање реформи на нашем европском путу, а шести даље економско јачање Србије.

Указала је да је као премијер Србије 2014. године, Александар Вучић започео трансформацију наше земље.

"До 2017, када сам као мандатар представљала програм за рад Владе, ова прва (и најтежа) фаза трансформације је већ дала очигледне резултате. Србија је постигла финансијску и макроекономску стабилност, значајно је смањена незапосленост (на 13 одсто), почео је да се види опоравак економије (раст у 2016. је био 3,3 одсто)", подсетила је Брнабић.

Брнабић је навела да је Србија значајно побољшала услове пословања што се видело кроз скок на Дуинг Бизнис листи Светске банке и по томе што су стране директне инвестиције у Србији 2017. већ достигле 2,6 милијарди евра.

Указала је да је Србија кренула да решава и решила нека од тешких питања која су деценијама озбиљно угрожавала наш буџет као што су Железара Смедерево и РТБ Бор, а Србија је, додала је, постала кредибилан партнер и политички и економски.

"Та Влада била је Влада континуитета са економском, унутрашњом и спољном политиком коју је поставио Вучић 2014. године, с тим што је имала задатак да крене у следећу фазу трансформације наше економије и нашег друштва", објаснила је Брнабић.

Брнабић је истакла да је та трансформација, неопходна како би наставили да градимо нашу економију и јачамо наше друштво, била је свеопшта дигитализација - привреде, образовања и јавне управе.

Брнабић је подвукла да је успешно започета важна трансформација ка друштву и економији заснованим на знању и иновацијама.

"Остварили смо много динамичнији раст нашег БДП-а: од 2016. до 2020. године, БДП Србије је укупно порастао 14,8 одсто. У 4. кварталу 2019. године и у 1. кварталу 2020.године, Србија је остварила највиши квартални раст БДП-а у Европи, док је у 2. кварталу остварила један од најмањих падова привреде. Ове године бићемо земља са најбољим економским резултатима у Европи", пренела је Брнабић.

Стопа незапослености је, како је указала, опала за преко шест одсто, а регистрована запосленост је порасла за скоро 10 одсто, што је око 200.000 радних места.

Просечне зараде су данас више за 34 одсто, а минимална зарада је повећана за 52 одсто у односу на 2016. годину. Кредитни рејтинг Србије је, подсећа, унапређен са ББ- на ББ+ и данас смо на корак од инвестиционог рејтинга.

"Учешће јавног дуга у БДП-у је додатно спуштено са 67,8 одсто крајем 2016. године, на 48,4 одсто почетком 2020. године. Иако је ове године дошло до повећања учешћа јавног дуга у БДП-у због кризе узроковане корона вирусом, Србија је успела да одржи ниво учешћа јавног дуга у БДП-у испод 60 одсто (56,8 одсто)", рекла је Брнабић.

Указала је да је инфлација одржана унутар предвиђених оквира или је чак ишла благо испод њих.

Стране директне инвестиције су достигле рекордних 3,6 милијарди евра у 2019. години, скоро дупло више него у 2016. години. Извоз роба је достигао 17,5 милијарди евра 2019. године, што је скоро 46 одсто више него 2015. године.

Извоз ИТ услуга у 2019. години био је, наводи, скоро два пута већи него у 2016. години и износио је 1,42 милијарде евра. Суфицит у 2019. години у размени ИТ услуга највећи је у размени било које робе или услуге из Србије.

У неким областима, према њеним речима, Србија је само у ове претходне три године отишла даље и мењала се брже него многе земље Европе.

"Од 2017. године, Информатика је обавезан предмет у основним школама од 5. разреда, када ученици почињу да уче блоковско програмирање, док од 6. разреда уче и текстуално програмирање, да би се у 8. разреду већ сусрели са елементима науке о подацима", објаснила је Брнабић.

Брнабић је указала да је од ове школске године за прваке уведен предмет Дигитални свет кроз који од малих ногу уче да схватају свет у коме живе, и да буду спремнији, свестранији и са више самопоуздања него њихови вршњаци у другим деловима Европе и света.

"У средњим школама скоро 2 одсто ученика иде у специјализована ИТ одељења. Обезбедили смо приступ интернету у свим основним школама и уложили смо додатних 10 милиона евра у приступ брзом интернету за 1.000 школа. Данас имамо 10.000 дигиталних учионица, а комплетна дигитализација школа мора да се заврши до 2022. године", рекла је Брнабић.

 

Први циљ борба против КОВИД-19 и јачање српског здравства

Први циљ Владе Србије биће борба против вируса ковид 19 и јачање нашег здравства, изјавила је Брнабић.

"Пред нама су тешки дани и тешка зима и још једна тешка година у којој ћемо морати да наставимо ову борбу", навела је Брнабић.

Брнабић је рекла да очекују да ће свет тек 2022. године моћи да се врати у некакву нормалност, а да ће се у економском смислу свет од ове кризе опоравити тек 2029. године, с тим што ће тада однос снага у свету вероватно бити много другачији.

У свему томе, Србија мора да настави да напредује и мора да напредује још брже, нагласила је Брнабић.

У претходном периоду, улагања у здравствену инфраструктуру била су изузетно значајна и од 2016. године обновљено је скоро 80 објеката примарне здравствене заштите.

У току су радови на шест великих домова здравља, а покренуте су и набавке за додатне објекте.

"Улажемо више од 200 милиона евра у обнову и изградњу 20 општих болница и здравствених центара широм Србије и више од 300 милиона евра у изградњу и обнову клиника и специјализованих болница. У току су радови на КЦ Србије, где ће 1. фаза бити готова крајем 2021. године. Ускоро очекујемо почетак радова на комплетној реконструкцији и изградњи КЦ Војводине (инвестиција око 34 милиона евра) и објаву тендера за КЦ Крагујевац (30 милиона евра)", рекла је Брнабић.

Апсолутни приоритет биће да влада заврши започете пројекте здравствене инфраструктуре и започне нове, а пре свега изградњу нове Универзитетске дечје клинике, Тиршова 2.

Приоритет је да се, у сарадњи са Војском Србије, до краја године заврше две потпуно нове ковид болнице, у Београду и Крушевцу.

"Наставићемо да радимо на сталном повећању плата у здравству, као и у њихову едукацију, опрему на којој раде и услове у којима раде", поручила је Брнабић.

Подсећа да су до 2013. године, плате у здравству биле срамно мале - плата доктора специјалисте износила је 67,540 динара, док је плата медицинске сестре износила свега 32,454 динара.

До 2020. године, успели смо да плате доктора специјалиста повећамо 57 одсто, а плате медицинских сестара 67 одсто, нагласила је Брнабић.

Да би наше здравство било још ефикасније у мандату ове владе мора да се отвори нова тема, а то је дигитализација здравства.

"Морамо да обезбедимо свим грађанима Србије јединствени електронски здравствени картон у коме ће бити подаци из свих здравствених установа, доступни грађанима у сваком тренутку, а њиховим лекарима кад год су им потребни", рекла је Брнабић.

На тај начин, грађани ће заиста бити постављени у центар здравственог система. Повезан здравствени систем ће бити много транспарентнији, ефикаснији и квалитетнији, уз значајне уштеде за државни буџет које ће онда моћи да се усмере на здравствену инфраструктуру и плате.

"Област здравства и биомедицинских наука, видимо и као значајну прилику за развој наше економије и наше политичко позиционирање. Процена Светског економског форума је да ће свет 2040. године трошити 25 хиљада милијарди долара годишње на здравство. Као и у другим областима где технологија изазива праву револуцију, нови играчи имају шансу за раст коју не би имали да ових промена нема. Ми желимо да што више њих буде из Србије и у Србији", рекла је Брнабић.

 

Од Заједнице српских општина, да будем јасна, не одустајемо

Брнабић је изјавила да ће један од приоритетних циљева будуће владе бити очување виталних интереса српског народа на КиМ и поручила да наша земља неће одустати од дијалога и формирања Заједнице српских општина.

Истакла је да ће, поред здравствених, ова влада имати огромне политичке изазове, пре свега у односима са Приштином, наставком дијалога о нормализацији и успостављању Заједнице српских општина.

"Од Заједнице српских општина, да будем сасвим јасна, ми нећемо одустати. Ми држимо нашу реч, стојимо иза нашег потписа и очекујемо и од других како би у доброј вери наставили даље разговоре", рекла је Брнабић.

Истиче да ће нова влада наставити да води политику заштите виталних националних интереса, мира и сарадње када је Косово и Метохија у питању, а са циљем заштите нашег народа, културне и верске баштине на КиМ, али и мира и стабилности у читавом региону.

"Приоритети ће бити наставак вођења преговора са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, унапређење економског развоја и услова живота српског становништва на КиМ и подршка повратку интерно расељених лица", навела је Брнабић.

На том важном питању које је, истиче, и највећи изазов за дугорочно одрживу безбедност и стабилност читавог региона, влада ће све своје активности и потезе координирати са председником Србије Александром Вучићем и представницима српског народа на КиМ.

"Национално и политичко јединство по овом питању је наш апсолутни приоритет", закључила је Брнабић.

 

Пресецање извора финансирања и мреже утицаја мафије

Брнабић је истакла да ће пресецање извора финансирања и разбијање мреже утицаја у државним органима, политици и медијима оних који се баве организованим криминалом, бити две кључне тачке којима ће се задати "одлучујући ударац организованом криминалу".

Брнабић је у експозеу пред народним посланицима нагласила да је пред новом владом озбиљна и тешка борба против организованог криминала и мафије, која је, како је навела, помислила да је јача од државе и да може њоме да управља.

"Наш посао је да покажемо да је држава увек јака, да са институцијама нема играња, да се никакве везе између представника институција и криминалаца неће толерисати и да нико од њих неће бити заштићен", поручила је Брнабић.

Како је рекла, у овој борби превасходно се обраћа безбедносним службама које се морају посебно бавити безбедношћу председника Србије, Александра Вучића, који је објавио и покренуо рат против мафије.

"Сведочимо сваки дан најмонструознијим и најбезобзирнијим нападима на њега и његову породицу само и искључиво са једним циљем: да га дехуманизују и криминализују до те мере да сваки напад на њега - вербални или физички - постане очекиван и разумљив", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да је финансијска моћ оних који се баве организованим криминалом огромна.

"Наша енергија да се овоме супротставимо мора бити већа. Ово ћу и лично схватити као један од мојих задатака и борићу се за истину, свакодневно и неуморно, против свих лажи које пласирају против председника Републике и његове породице", рекла је Брнабић и додала да ће за победу над организованим криминалом бити преко потребно учешће свих грана власти, а, пре свега, правосуђа.

"Пружићемо пуну заштиту свима који су укључени у борбу против организованог криминала, сваки полицијски и финансијски инспектор, тужилац, судија, новинар или државни функционер који буде на мети криминалних банди биће под заштитом", нагласила је Брнабић.

Очекује у том смислу подршку свих грађана Србије, али и апсолутну подршку законодавне и судске власти.

"Ово је борба за нашу земљу и за будућност наше деце. Немам дилему, у борби између државе и мафије, држава ће изаћи као победник и гарантујем да ћемо умети да заштитимо вољу наших грађана и човека коме су они директно и лично дали поверење да води Србију у нове победе", закључила је Брнабић свој експозе пред посланицима Скупштине Србије.

 

Даље економско јачање Србије и подизање стандарда грађана

Даље економско јачање Србије и подизање животног стандарда грађана биће међу главним приоритетима Владе Србије, поручила је Брнабић.

"Ова влада мора да ради још више, са још већом енергијом и већом преданошћу, јер иако нисмо она земља каква је Србија била до пре шест или седам година, ни са овим резултатима нису сви људи у Србији осетили довољно и конкретно побољшање квалитета живота", рекла је Брнабић.

У смислу колико новца имају у својим новчаницима, шта себи и својој деци могу да приуште за тај новац, да ли имају асфалтиран пут до куће, да ли њихова деца и унуци имају интернет у свом селу, да ли могу лако до дођу до лекара и добију адекватну негу, додала је Брнабић.

Истакла је да ће бити реализован програм "Србија 2025", као програм конкретних области и листа конкретних пројеката вредних близу 14 милијарди евра на којима ће влада радити како би до краја 2025. године стигли до зацртаног циља: 900 евра просечне плате у Србији и између 430 и 440 евра просечне пензије.

То су пројекти који ће у сваком смислу значити много бољи квалитет живота за све наше грађане.

У путној инфраструктури за свега неколико година успели смо да изградимо 320 км нових ауто-путева, што је више него у претходне четири деценије, рекла је Брнабић.

Започета је изградња још 290 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, навела је Брнабић.

"Настављена је изградња ауто-пута "Милош Велики" до Пожеге, започели смо изградњу Моравског коридора од Појата до Прељине. Градимо деоницу Рума - Шабац - Лозница и ауто-пут од Београда ка Сарајеву (деоница Кузмин - Сремска Рача)", навела је Брнабић.

Такође, Ваљево ће бити повезано ауто-путем "Милош Велики" деоницом Иверак - Лајковац.

"Ускоро завршавамо и последњу деоницу на брзој саобраћајници Крагујевац - Баточина, а радови су у току и на обилазници око Београда, од Остружнице до Бубањ потока", рекла је Брнабић.

Када говоримо о железничкој инфраструктури, наводи да су започети радови на брзој прузи Београд - Нови Сад и да ће већ крајем следеће године наши грађани путовати између ова два града за 25 минута.

Следеће године почињемо са изградњом Фрушкогорског коридора, метроа у Београду и ауто-пута мира деоницу Ниш - Плочник која је изузетно важна за Прокупље и Куршумлију.

Настављамо припрему пројектно-техничке документације за изградњу ауто-пута Београд - Зрењанин - Нови Сад (тзв. Војвођанско П) и брзе саобраћајнице Сомбор - Кула - Врбас - Бечеј - Кикинда, којима ћемо повезати све делови севера земље, рекла је Брнабић.

Наводи и да издвајамо средства за изградњу северне обилазнице око Крагујевца, обилазнице око Лознице и обилазнице око Новог Сада са новим мостом преко Дунава, а до 2023. године треба да започну радови на ауто-путу "Вожд Карађорђе" и изградња јужног крака ауто-пута Београд - Сарајево (деоница Пожега - Ужице - Котроман).

Наставак изградње ауто-пута на Коридору 11 "Милош Велики" од Пожеге до Бољара остаје један од приоритета.

"Настављамо и са модернизацијом и реконструкцијом железничке мреже. Следеће године почињемо са радовима на деоници брзе пруге Нови Сад - Суботица и са модернизацијом пруге Ниш - Димитровград, а истовремено радимо на припреми пројектно-техничке документације за модернизацију пруге од Београда до Ниша, и од Ниша до Прешева".

Након завршетка припреме документације чија је израда у току, започећемо са радовима на реконструкцији барске пруге, чиме ће главни железнички правци на Коридорима 10 и 11 у потпуности бити покривени, рекла је мандатарка.

Убрзо ће бити готова и техничка документација за изградњу савременог Диспечерског центра из кога ће се управљати целокупним железничким саобраћајем у Србији.

Брнабић је рекла да се завршетак очекује 2023. године.

Истиче да влада неће заборавити исток земље.

Поред изградње ауто-пута "Вожд Карађорђе", радиће се и на изградњи брзе саобраћајнице до Голупца, од Коридора 10 преко Пожаревца и Великог Градишта.

Све ове инвестиције биће пропраћене гасификацијом ове регије и формирањем зоне специјализоване за хемијску индустрију у Прахову, навела је Брнабић.

Радови на проширењу капацитета Луке Прахово ће започети следеће године и, на овај начин, уз постојеће инвестиције, источни део земље постаје неупоредиво конкурентнији за привлачење страних и домаћих инвеститора, рекла је Брнабић.

Такође, биће настављено улагање у развој водног саобраћаја, а аеродром Морава ће бити проширен са још једном додатном пистом.

Програм "Србија 2025" предвиђа и улагања у пољопривреду, туризам, дигитализацију и образовање, спортску инфраструктуру, културу, здравство, бригу о младима и популациону политику.

"Он ће нам бити звезда водиља у нашем раду на конкретним пројектима како би се, у сваком смислу, даље унапређивао квалитет живота свих грађана Србије", рекла је Брнабић.

 

Образовање остаје приоритет нове владе

Брнабић је нагласила да ће образовање остати један од кључних приоритета нове владе, те да ће се радити на оснаживању људских капацитета.

"Од априла следеће године, Србија ће први пут имати јединствени информациони систем просвете", нагласила је Брнабић у свом експозеу у Скупштини Србије.

Бранбић је додала да ће Србија први пут имати јасан преглед целокупног образованог система који ће омогућити да се доносе информисане одлуке о стратешким улагањима, како би се адекватно одговорило на потребе српског друштва и економије.

Како објашњава, у Србији ће се тачно знати колико је држава уложила новца у формално образовање сваког грађанина и како да се побољшају ефекти тих улагања.

"У наредном периоду додатно ћемо подржати развој предшколског васпитања повећаним улагањима у вртиће, опремањем предшколских установа и подршком стручном кадру", истакла је Брнабић и нагласила да су увођење дуалног образовања на високошколским установама и завршавање нове Стратегије образовања важни задаци који су пред Србијом.

Када је реч о српској дијаспори, Брнабић је подсетила да је у претходном мандату владе поједностављен поступак признавања иностраних диплома, измењена Уредба о царинским повластицама како би људи из дијаспоре могли да се врате у Србију, не плаћајући царине на сопствену имовину.

"Увели смо порески подстицај за запошљавање повратника и покренули ''Тачку повратка'' која пружа информације нашој дијаспори на које све начине може бити укључена у српско друштво", казала је Брнабић.

Брнабић  је додала да "Тачка повратка" већ ради на проширењу свог програма како би у будућности била не само партнер дијаспори приликом повратка, већ и партнер у проналаску запослења, пословних, инвестиционих и других прилика у Србији.

Брнабић  је такође нагласила да мора да се настави рад на јачању иновационих капацитета како би се наставила транзиција ка економији заснованој на иновацијама и знању, производњи и активностима са већом додатом вредношћу, и тиме повећа наша општа конкурентност.

"Током мандата претходне Владе изградили смо важну иновациону инфраструктуру. Данас Србија има четири Научно-технолошка парка у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку, а Факултет техничких наука из Новог Сада добио је потпуно нову зграду како би повећали своје капацитете", истакла је она.

Додала је да се ускоро завршава још једна зграда Електронског факултета у Нишу, а током следеће године и додатну зграду Факултета организационих наука у Београду.

"У мандату ове Владе морамо да започнемо изградњу Биосенс института у Новом Саду, додатну зграду Електротехничког факултета у Београду, завршимо изградњу Истраживачко-развојног института у Крагујевцу и пружимо подршку приватним иницијативама за отварање истраживачких центара у Србији", закључила је Брнабић.

 

Подизање продуктивности фирми и телекомуникационе инфраструктуре

Брнабић је најавила да ће један од приоритета Владе Србије бити да повећа укупну продуктивност наших фирми која је тренутно релативно ниска у поређењу са просеком у ЕУ, као и да се унапреди телекомуникациона инфраструктура.

Продуктивност фирми у Србији расте за 1,1 одсто годишње, а да би се повећао раст БДП-а за један процентни поен, тренутни раст продуктивности требао би да се дуплира, рекла је Брнабић.

Подсећа да је претходна влада при крају мандата усвојила три стратегије које трасирају правац за даљи рад: Стратегију индустријске политике до 2030. године, Стратегију паметне специјализације до 2027. године и Стратегију развоја вештачке интелигенције до 2025. године.

Све идентификују сличне проблеме и предлажу активности које би адресирале те проблеме, то су: оснаживање људских капацитета, иновације у циљу стварања додате вредности и подизања продуктивности, као и стимулација предузетништва и стартап екосистема, навела је Брнабић.

"Екстремно је важно да радимо на унапређењу телекомуникационе инфраструктуре у Србији. Морамо градити ''дигиталне путеве'', односно обезбеђивати да свако село и свако домаћинство у Србији има брз и квалитетан интернет. Једино тако ћемо омогућити свима једнаке шансе за развој, образовање и научну делатност", поручила је Брнабић.

Наша визија је да 2025. године више не постоји домаћинство у Србији које није покривено широкопојасним интернетом, нагласила је Брнабић.

Додаје да морамо наставити да јачамо нашу конкурентност у области интелектуалне својине и патената.

"Усвојили смо читав пакет измена и допуна закона који се односе на интелектуалну својину и пореске подстицаје за истраживање и развој и иновативна стартап предузећа. Сада морамо даље да промовишемо ова унапређења како би стимулисали отварање нових истраживачких и развојних центара у Србији, којих имамо све више".

Такође, неопходно је да испратимо компаније које се баве истраживањем и развојем, региструју патенте и баве се иновацијама и анализирамо каква је додатна подршка потребна за њихов даљи развој, навела је Брнабић.

Како би стимулисала предузетништво, влада је 2018. године увела посебне олакшице за младе људе који су у претходних 12 месеци завршили школу уколико желе да оснују своју фирму, као и за старије који су дуже од шест месеци регистровани на НСЗ.

Захваљујући тим олакшицама, до сада је регистровано више од 1.100 привредних субјеката, међу којима преко 1.000 предузетника.

Међутим, према Глобалном индексу конкурентности, Србија је изузетно лоше рангирана у домену става према предузетничком ризику, тј. спремности да се ризикује и започне сопствени бизнис, указала је Брнабић.

"У овом сегменту, заузимамо 107. место од 141 државе. Нама је неопходно унапређење и подршка развоју предузетничког духа. У наредном периоду, планиране су измене и допуне Закона о младима и ревизија Националне стратегије за младе, а један од приоритета у раду биће унапређење омладинског предузетништва".

Током мандата претходне владе, држава је по први пут почела системски да подржава развој стартап компанија.

Урађено је много ствари, истиче Брнабић и наводи:

Од сталног увећавања буџета Фонда за иновациону делатност, преко олакшаног финансирања почетка пословања кроз трогодишње ослобађање стартапа од пореза и доприноса на зараде оснивача, до пореског кредита од 30 одсто за компаније које улажу у стартап и омогућавања учешћа запослених у капиталу путем права на сопствени удео.

Створен је и правни основ за пословање алтернативних инвестиционих фондова у Србији.

"Наставићемо да радимо на овоме, а наш циљ је да 2025. године наш стартап екосистем има раст од 20 одсто годишње и да са око 300 стартап компанија дођемо на више од 700".

Једна од ствари које муче владу је питање како да се нађе начин да се ефикасније повеже наша наука са привредом и тако подигне продуктивност и конкурентност.

Влада је буџете за науку и истраживање значајно увећала у претходном мандату и формирала нове институције, као што је Фонд за науку. "Ипак, улагања у истраживање и развој су у Србији доста нижа од оних у земљама ЕУ и од стандарда предвиђеног Лисабонском конвенцијом. Највећи проблем је то што је учешће приватног сектора у улагањима у истраживање и развој јако ниско. Увели смо нове облике фискалних олакшица за инвестирање у истраживање и развој за привредна друштва, али на овоме још морамо да радимо", рекла је Брнабић.

Поред тога, Фонд за науку мора током 2021. године подстаћи ближу сарадњу између српске индустрије и српске науке, јер је у овом тренутку допринос научно-истраживачке заједнице српској индустрији минималан што је неодрживо уколико желимо јаку, конкурентну привреду, поручила је Брнабић.

 

Фокус и на пољопривреди, енергетици, туризму, екологији

Пољопривреда, вештачка интелигенција и културне индустрије, туризам, екологија, енергетика и рударство, такође су сектори који су важни за даљи привредни раст, навела је Брнабић.

Брнабић је указала да се значај пољопривреде и самоодрживости показала више него икада током ковид кризе, када је Србија била једна од ретких земаља на свету која ни у једном тренутку није имала несташице хране и основних животних намирница, већ управо супротно, и поред кризе, Србија је била у прилици да извози сировине и производе.

Брнабић је навела да се улаже у системе за наводњавање, електрификацију поља, аутоматску противградну заштиту, субвенције за обнову механизације и куповину нове опреме, док се стимулише унапређење квалитета садног материјала и процеса производње.

Брнабић је навела да ће посебна пажња бити усмерена на убрзање процеса одобравања и уговарања подршке и реализацију планираних инвестиција из ИПАРД фонда ЕУ.

"Али, можда и најважнији нови задатак за нас је да радимо више на односу између пољопривреде и прехрамбене индустрије. Зато смо у Закону о министарствима предложили да прехрамбена индустрија из сектора привреде пређе у сектор пољопривреде", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да је једна од највећих шанси да у ланцу производње хране начинимо искорак ка производима вишег степена финализације и да се, од извозника пољопривредних производа, трансформишемо у извозника хране и готових производа.

"Ту ће нам бити посебно важан сектор винарства и виноградарства. У најкраћем року морамо усвојити Стратегију развоја виноградарства и винарства и завршити нови Закон о вину", навела је Брнабић.

Као посебно важну област за нову владу, навела је вештачку интелигенцију, указујући да је Србија ове године "скочила" 12 места у односу на 2019. годину и сада је 46. земља од 194 које се мере, прва у региону Балкана.

"Основаћемо Институт за развој вештачке интелигенције у сарадњи са научно-истраживачким установама, привредом и јавним сектором. Циљ нам је да позиционирамо нашу земљу као лидера региона у развоју вештачке интелигенције", рекла је Брнабић и додала да је све то могуће у 2021. години.

Такође, навела је да ће се влада у наредном мандату бавити образовањем младих талената у уметности и креативним делатностима уопште.

"Радимо на изградњи нових зграда и проширењу капацитета уметничких факултета, радићемо на унапређењу стручних уметничких средњих школа и јачању уметничког гимназијског образовања, наставити са улагањем у очување културног и археолошког наслеђа и олакшавање услова за рад с фокусом на појединце - самосталне и слободне уметнике - чији ћемо статус коначно, после више деценија, решити", рекла је Брнабић.

Додала је да ће се подстицати пренамена објеката културног и индустријског наслеђа отварањем нових културних центара и креативних простора.

Када је реч о туризму, Брнабић је навела да се у претходне четири године показало да туризам има значајан потенцијал да допринесе динамичном расту и развоју Србије.

"Ова година била је погубна по сектор туризма у читавом свету, али нам је показала снажан потенцијал домаће туристичке понуде коју су у огромној мери користили наши грађани последњих месеци", рекла је Брнабић.

Подсетила је да је претходна влада развила систем еТуриста, који ће влада наставити да користи за боље "таргетирано" улагање, а наставиће се са подстицајима за приватне инвестиције у смештајне капацитете у бањским местима, као и са системом ваучера за одмор у Србији.

"Србија је, захваљујући свему учињеном од 2014. године, данас, без сумње, дошла у фазу развоја када неопходно морамо да се окренемо теми животне средине и еколошке одрживости нашег развоја", поручила је Брнабић.

Брнабић је навела да квалитет животне средине постаје једно од горућих питања када се говори о општем квалитету живота грађана, у време када је незапосленост ниска, економски проспекти добри, а плате, иако још увек ниске, ипак у континуираном порасту.

Зато ће, нагласила је, повећање стандарда заштите животне средине, пре свега када је реч о отпадним водама и чврстом отпаду и заштита здравља грађана, у смислу побољшања квалитета ваздуха, биће међу кључним приоритетима владе, у које ће се значајно улагати.

Илуструјући колики изазов представља пречишћавање отпадних вода, навела је да се процењује да је за време СФРЈ, у доба највећег инфраструктурног развоја, изграђено 44 постројења за пречишћавање отпадних вода, а ми сада, треба да изградимо 320 у наредних 15 година.

Такође, други приоритет је управљање отпадом, а у погледу квалитета ваздуха, поред проширења мреже за мониторинг квалитета ваздуха, потребан је нови стратешки и правни оквир, као и улагање у осавремењивање система грејања.

"То су огромне инвестиције, али до сада морамо да урадимо", рекла је Брнабић.

По питању енергетике, наставиће се са реализацијом планираних инвестиција у енергетској инфраструктури, подизање квалитета ваздуха и смањење емисија штетних гасова и ефекта стаклене баште, што је од посебног значаја за државу.

"Завршићемо изградњу магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском (тзв. "Турски ток"), започећемо изградњу гасне интерконекције између Србије и Бугарске и радићемо на проширењу капацитета подземног складишта гаса у Банатском Двору", рекла је Брнабић.

Додала је да ће се, у оквиру "зелене агенде", надлежни трудити да континуирано повећавају удео обновљивих извора енергије у производњи електричне и топлотне енергије, уз стимулацију енергетске ефикасности у Србији.

"Започели смо изградњу постројења за одсумпоравање гасова у термоелектрани Никола Тесла А, и наставићемо са реализацијом других сличних пројеката како би читав енергетски систем учинили еколошки одрживим", рекла је Брнабић.

Такође, сектор рударства остаје важан елемент привредног развоја Србије.

Тако ће посебан фокус бити на реализацији пројекта "Јадар" који представља велику прилику за Србију, јер се у Лозници налази лежиште новооткривеног минерала литијум-бората, "Јадарита".

Брнабић је рекла да тај пројекат има потенцијал да позиционира Србију као значајног снабдевача светског тржишта за производњу литијумских батерија за електрична возила и складиштење енергије.

"Наш циљ је да, уз партнере из Рио Тинта, формирамо стратешко партнерство са трећом компанијом која би започела производњу хибридних и електричних аутомобила и/или компанијом која ће покренути производњу електричних батерија у Србији. Ово би нам омогућило да даље унапредимо и подигнемо нашу економију и да заузмемо лидерску позицију у региону с аспекта технологија ниско-угљеничног развоја", рекла је Брнабић.

 

Влада коју предлажем је проевропска

Брнабић је изјавила да је влада коју предлаже проевропска и додала да ће њен задатак бити да убрза процес европских интеграција.

Први корак ка томе, истиче, јесте промена Устава Србије у делу правосуђа, која је, каже, неопходан корак у даљем оснаживању владавине права и даљем усклађивању са европским правним тековинама и европским стандардима.

Брнабић је подсетила да је у претходном мандату влада, након опсежних јавних консултација које су трајале нешто више од 18 месеци, као и консултација и подршке Венецијанске комисије, Скупштини упутила иницијативу за измену Устава.

Истиче да је то битно како би наше друштво имало правосуђе које је независно од свих политичких утицаја, али и много ефикасније и одговорније према грађанима.

"Наставићемо да подржавамо измене Устава у области правосуђа у циљу проналажења најбољих решења за наш правни систем", рекла је Брнабић у експозеу.

Када је реч о медијском простору, усвојена је, подсећа, Медијска стратегија за период до 2025. године.

Влада је, каже, тај посао урадила у партнерству са медијским и новинарским удружењима, чији представници су чинили половину чланова Радне групе за израду Медијске стратегије.

Транспарентност и инклузивност целог процеса подржали су, наводи Брнабић, партнери из Мисије ОЕБС у Србији, Делегације ЕУ у Србији, Амбасаде Краљевине Норвешке и Фондације Конрад Аденауер.

Додаје да је иста Радна група наставила и рад на Акционом плану за имплементацију стратегије који ће, истиче, бити један од првих докумената на дневном реду нове владе.

 

Влада да од Србије даље прави земљу победника

Брнабић је  рекла  данас да нова влада мора да настави да од Србије даље гради земљу победника у областима у којима смо кроз историју ретко побеђивали - у економији, стопи незапослености, технологији, иновацијама, огромној вери у себе, своје људе и своју будућност.

Казала је да Србија остаје привржена развоју добродуседства, јер оно омогућава одржив развој и саме Србије, као и да ће будућа влада наставити да показује посебан интерес за статус Срба и српског језика у државама региона.

Брнабић је, у експозеу пред народним посланицима, казала, да ће се влада, руководећи потребом унапређења економске сарадње и даљег економског увезивања у региону Западног Балкана, радити на имплементацији „Мини шенген“ иницијативе усмерене на олакшавање слободе кретања људи, робе, услуга и капитала.

„Поред овога, Влада Србије ће свакако наставити да, у складу са општеприхваћеним међународним нормама, показује посебан интерес за статус Срба и српског језика у државама региона и наставиће да инсистира на поштовању основних права, језика, идентитета, верске припадности и културног наслеђа Срба, на исти начин на који се права других народа и националних мањина доследно поштују у Републици Србији“, објаснила је Брнабић.

Брнабић је подсетила да је на прошлим парламентарним изборима одржаним листа „Александар Вучић - За нашу децу“ добила огромно поверење грађана Србије, како је додала, „готово без преседана у савременој српској политичкој историји“.

Овакво поверење, према њеним речима, носи једнако огромну одговорност за то како се даље Србија развија, какав је квалитет живота у њој и колико су људи у Србији срећни, задовољни и испуњени.

„Кроз све изазове који су пред нама, Србију морамо водити и штитити као суштински слободну, независну и суверену државу која је на европском путу - и у политичком и у вредносном смислу, али која чува своје пријатељске односе и са Руском Федерацијом, Кином и свим осталим нашим партнерима, и гради све боље односе са САД“, нагласила је Бнабић.

Брнабић је казала да ће Влада Србије наставити да води политику активног умрежавања, предано радећи на активном убрзавању европских интеграција, регионалној сарадњи, проширивању веза са осталим партнерима широм света, као и јачања свог присуства у међународним организацијама и транснационалним форумима.

Србија је, подсетила је она, чланица свих битних међународних економских и финансијских организација, а у наредном периоду ће даље радити на чланству у Светској трговинској организацији (СТО), што би нам много помогло у даљем економском развоју.

Што се одбрамбене политике тиче рекла је да је Србија опредељена да, у складу са одлуком о војној неутралности, јача одбрамбене капацитете и развија одбрамбену индустрију, ефикасан и економски одржив систем одбране и професионалну и ефикасну војску.

"Упркос свима изазовима, а биће их много, морамо да чувамо мир. Мир и стабилност су предуслови за очување свега што смо створили и остварење свих осталих планова који ће даље ојачати нашу земљу и квалитет живота у њој“, подвукла је Брнабић.

Квалитет живота грађана Србије, каже, мора се стално сагледавати из различитих аспеката, анализирати и радити на томе каквог квалитета су нам путеви и да ли треба да их обнављамо и градимо нове, колико су градови и општине у Србији међусобно повезане, како су повезане са регионом. Такође, додаје, је битно и какве су нам школе, какав је ниво здравствене заштите и колико брзо обнављамо и градимо нашу образовну и здравствену инфраструктуру.

"Влада ће се трудити да свакодневно подсећа органе управе на свим нивоима, укључујући и градоначелнике и председнике општина да обичан човек мора да буде у центру наше пажње. Да смо ми ту због наших грађана и да служимо њима. Да, зато, никада не смемо бити превише заузети да чујемо њихове потребе и радимо на њиховом решавању - како системски, тако и појединачно“, рекла је Брнабић.

 

Медији и цивилно друштво међу најважнијим партнерима

Бранбић је  изјавила  данас да су медији и цивилно друштво међу најважнијим партнерима будуће владе у свим реформским процесима, због чега је, каже, и донета одлука да се формира нови ресор - Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Додаје да ће то Министарство, између осталог, радити на унапређењу дијалога и сарадње са организацијама цивилног друштва.

Један од првих задатака тог министарства биће да постави основу за даљи рад на Стратегији за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, рекла је Брнабић у Скупштини Србије, где је представила експозе.

Истиче да ће Стратегија бити свеобухватни документ којим ће влада заједно са цивилним друштвом одредити правце даље сарадње.

Влада ће, наглашава Брнабић, радити и на јачању демократског друштва у којем сви грађани уживају једнака права, имају једнаке могућности за остваривање својих потенцијала и равноправно учешће у свим аспектима друштвеног, културног, политичког и економског живота.

"У складу са тим, високо место међу приоритетима будуће владе биће инклузивно друштво - друштво у коме се разлика поштује и цени, и у којем се активно бори против дискриминације и предрасуда у политикама и у пракси, друштво које пружа једнаке шансе за све своје грађане", закључила је Брнабић.

 

Бићемо свакодневно посвећени остварењу циљева

Будућа Влада Србије, уколико добије подршку посланика, имаће 21 ресор и два министра без портфеља, и бориће се да постигне и више од зацртаног, поручила је у Скупштини Србије мандатака Ана Брнабић и истакла да следе изазовна времена, али да 2025. године Србија мора бити земља у којој су просечне плате 900 евра, а просечне пензије изнад 400 евра.

Брнабић је пред посланицима истакла да је поносна на чињеницу да је предложено шест нових министара и чак 11 жена које ће водити неке од најкомплекснијих ресора у влади, сучене са неким од највећих изазова.

"Ја са овог места позивам привреду и све друге чиониоце у друштву да прате пример који данас дајемо - и влада, и ви као скупштина, која у овом тренутку има скоро 40 одсто жена у посланичким клупама", рекла је Брнабић, која је у парламенту представила експозе и кандидате за министре.

У говору који је трајао око сат и по, Брнабић је навела да промене у влади говоре о томе да су пажљиво слушали шта су им грађани поручили на изборима и разумели да морају још енергичније да раде, да су потребна нова знања и ентузијазам.

У том смислу, навела је да је за чланове будуће Владе Србије предложила:

- Бранка Ружића, за првог потпредседника Владе и министра просвете, науке и технолошког развоја

- Бранислава Недимовића, за потпредседника Владе и министра пољопривреде, шумарства и водопривреде

- Зорану Михајловић, за потпредседницу Владе и министарку рударства и енергетике

- Небојшу Стефановића, за потпредседника Владе и министра одбране

- Мају Гојковић, за потпредседницу Владе и министарку културе и информисања

- Синишу Малог, за министра финансија

- Анђелку Атанасковић, за министарку привреде

- Ирену Вујовић, за министарку за заштиту животне средине

- Томислава Момировића, за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

- Татјану Матић, за министарку трговине, туризма и телекомуникација

- Мају Поповић, за министарку правде,

- Марију Обрадовић, за министарку за државну управу и локалну самоуправу

- Гордану Чомић, за министарку за људска и мањинска права и друштвени дијалог

- Александра Вулина за министра унутрашњих послова,

- Николу Селаковића, за министра спољних послова

- Јадранку Јоксимовић, за министарку за европске интеграције

- Златибора Лончара, за министра здравља

- Дарију Кисић Тепавчевић, за министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

- Радомира Ратка Дмитровића, за министра за бригу о породици и демографију

- Вању Удовичића, за министра омладине и спорта

- Милана Кркобабића, за министра за бригу о селу

- Ненада Поповића, за министра без портфеља

- Новицу Тончева, за министра без портфеља.

Брнабић је навела да од свих чланова свог кабинета очекује да свакодневно буду потпуно посвећени остваривању циљева који се данас постављају, јер, како је рекла, нема веће части од тога да служе својој земљи и грађанима, те да тако очекује од свих да се понашају свакога дана.

"Тражим да се боримо, да се не миримо са тренутним стањем, него да увек покушавамо да постигнемо више. Не заборавите да смо одговорни Скупштини и свим грађанима и да су једино они ти за које радимо", навела је Брнабић.

Брнабић  је указала да долазе изазовна времена, али да 2025. године Србија мора бити земља у којој су просечне плате 900 евра, а просечне пензије између 430 и 450 евра.

"Србија мора бити земља у којој је незапосленост на нивоу еврозоне, земља модерног образовања и инфраструктуре, добро повезана, лидер у напредним технологијама и дигитализацији”, поручила је Брнабић.

Србија мора бити земља перспективе и земља победник у сваком смислу, а за то свако од нас мора да да све од себе сваки дан, закључила је мандатарка.

 

Најозбиљнија реформа владе - увођење платних разреда

Мандатарка Ана Брнабић је изјавила да је најозбиљнија реформа која чека будућу владу увођење платних разреда, како би, каже, сви у јавној управи били плаћени једнако у односу на радно место и одговорност посла, а не да њихове плате зависе од тога где и у којој државној установи раде.

Наводи да је примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору и Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе одложена због  ковид кризе за 2022. годину.

"Ово морамо да завршимо и тиме омогућимо да сви у јавној управи буду плаћени у односу на радно место и одговорност посла једнако", поручила је Брнабић.

Брнабић је рекла да ће будућа влада морати брже да ради и на реформи јавних предузећа и додала да је то захтеван процес у који је наша земља већ ушла уз подршку партнера као што је Светска банка, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Међународни монетарни фонд (ММФ).

"Ова реформа неће само помоћи буџету, већ ће значајно подићи конкурентност наше привреде", рекла је  Брнабић.

Истиче да ће наредна влада завршити и пустити у рад систем од огромног значаја за Србију - Државни центар за чување података (дата центар) у Крагујевцу.

"Подаци наших грађана и привреде биће чувани по највишим техничким и безбедносним стандардима, а закључивањем уговора са великим комерцијалним корисницима који буду желели да своју опрему и податке сместе у Дата центар, Крагујевац ћемо претворити у регионални ИТ центар", истакла је Брнабић.

Приоритетну реформу, представља и рад на социјалним картама које ће омогућити да грађани који су у најтежем економском положају буду видљивији у систему, како би благовремено остварили права на потребну подршку.

"Ово ће умногоме унапредити контролу социјалних давања и, самим тим, резултираће у много бољој и много више фер расподели новца", наглашава Брнабић.

Будућу владу чека, наводи, проширење обухвата реформе сезонског запошљавања.

Ту реформу је, додаје Брнабић, влада успешно спровела за сезонске раднике у пољопривреди, а сада, обухват мора да се прошири и на сектор грађевине, туризма и угоститељства и помоћ у кући.

Мандатарка наводи да ће влада сада популациону политику ставити у ранг читавог министарства.

Брнабић је рекла да је наша земља у претходном периоду финансирањем мера популационе политике постигла значајне резултате.

У поређењу са регионом, Србија, додаје, једина бележи раст броја живорођених у 2019. у односу на 2018. годину.

"У 2019. години у Србији су рођене 424 бебе више у односу на 2018, а стопа укупног фертилитета (број деце по жени) први пут после 15 година већи је од 1,5", наводи Брнабић.

Један од приоритетних задатака биће, истиче, додатна измена Закона о финансијској подршци породицама са децом.

"Мењаћемо и правни оквир како би се накнаде убудуће директно исплаћивале трудницама од државе, а не преко послодавца како би спречили кашњења у исплатама и обезбедили додатну сигурност трудницама", рекла је Брнабић.

У плану је, и решавање стамбеног питања за младе брачне парове, субвенционисање вртића и издвајање средстава за богатију мрежу предшколских установа.

Важно је да држава , настави и стратешка улагања у спорт.

Рекордна улагања у спорт у претходном периоду, додаје, имају за резултат рекордне успехе које је репрезентативни спорт забележио у претходним годинама.

"У претходних пет година имамо 265 одсто више освојених медаља него некада за период од 14 година. У наредном периоду наставићемо са планским и системским финансирањем спорта", рекла је Брнабић.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 1