Ђерлек: Нема места за панику, не недостаје нам педијатара
Да ли Србија има довољно лекара и осталог медицинског особља, питање је на које је одговорио Члан председништва СНС Мирсад Ђерлек Мирсад Ђерлек.
"Председник Србије Александар Вучић недавно је уручио 19 уговора медицинским радницима који су одлучили да се врате из иностранства и запосле у Србији", рекао је Ђерлек.
"Сви ми који желимо да пружимо квалитетну здравствену заштиту, увек нам треба што више кадра да бисмо дошли до тог циља. Када погледате, увек ће бити мање кадра него што је потребно, али у овом тренутку можемо да кажемо да свако дете добије здравствену заштиту и здравствену услугу. Да ли нам треба више педијатра? Свакако. Ниједно дете за сада није изгубило живот због непрофесионалног понашања педијатра, сва деца су добила здравствену заштиту и здравствену услугу. Наши педијатри имају доста посла и раде много више него што је уобичајено, али наравно да ће држава учинити све да повећа број кадрова у свим областима здравственог система, наравно и у педијатрији, одговорио је Ђерлек на кључно питање да ли у Србији има довољно педијатара", рекао је Ђерлек.
Ђерлек навео је да у Новом Саду један лекар брине о више од хиљаду деце, што је изнад европског просека. Ђерлек је одговорио:
"Доста младих лекара, а пре свега наши најбољи студенти које примамо два пута годишње, врло се ретко одлучују за педијатрију. Већина не жели да ради у домовима здравља, већ бира атрактивније специјализације попут кардиохирургије или пластичне хирургије. Мој савет би био тим младим људима да дођу до сталног радног односа, јер је то сигурност за оснивање породице. Мислим да су још млади и да немају искуства, али на нама је да им помогнемо и саветујемо да је будућност медицине управо примарна здравствена заштита. Ту се спашавају животи и решава више од 70% проблема наших грађана", рекао је Ђерлек.
"Сто најбољих дипломаца имају прилику да бирају и где ће да раде и специјализацију, јер су то својим трудом заслужили. Међутим, велики број младих колега запошљавамо на основу захтева здравствених установа, било због пензије или других разлога одласка кадра. Желим да поручим родитељима да нема места за панику. Мене је изненадила изјава председника удружења педијатара, зато што нема потребе ширити панику родитељима. Зашто то потиче из Новог Сада и зашто то изјављује човек који је био у бившем режиму и могао је нешто да уради, него је чекао да ми покренемо разорени здравствени систем од 2000. до 2012. године. У том периоду пацијенти су куповали фластере и андол. Ако то упоредите са последњих десет година, много је уложено и здравствени систем је промењен захваљујући председнику Александру Вучићу и министру Златибору Лончару", рекао је Ђерлек.
Ђерлек је истакао да је сама изградња нове дечије клинике Тиршова 2 демант на тврдње о лошем стању.
"Родитељи прате друштвене мреже где се шире полуистине. Нема места за панику. Факат је да нам треба више педијатара, али тренутно у Србији имамо 1.660 педијатара и око 400 лекара на специјализацији из педијатрије. Колико овој држави стало до здравља деце говори и изградња најсавременије дечије клинике на Балкану, Тиршове 2, која ће имати све од дијагностике до лечења најтежих пацијената", рекао је Ђерлек.
На питање да ли држава има стратегију за повратак лекара из иностранства, Ђерлек је одговорио:
"Министарство здравља је основало канцеларију за дијаспору и већ се вратило 150 породица. Наши стручњаци виде да у Србији сада постоје исти услови за рад као у иностранству, али овде су са породицама и у својој земљи. Држава повећава број кадрова, али за то су потребна и средства. Они који блокирају рад земље већ десет месеци праве огромне економске губитке, али сам сигуран да ће држава обезбедити новац и нове педијатре."
"Од 2000. до 2012. није урађена ни једна здравствена установа. Од 2012. до 2024. урађено је 145 потпуно нових установа. То је огромна разлика. Постоје радне групе које раде анализе кадрова и израђују дугорочне стратешке планове развоја здравственог система. Грешка бившег режима била је што од 2003. до 2012. десет година нису даване специјализације. То је ненадокнадив губитак и ми то сада поправљамо. На нашу срећу успевамо, али још није достигнуто оно што желимо, да лекар има више времена да се посвети пацијенту", рекао је Ђерлек.
Извор: Курир
