Највећи успеси министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у претходних годину дана, су измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом, пројекат у сарадњи са Норвешком „Реци Не раду на црно“ и смањење стопе незапослености, оценио је министар Зоран Ђорђевић.

Према речима Ђорђевића, Закон о финансијској подршци породици са децом представља почетак борбе Владе Србије да промени демографску слику Србије, да подстакне рађање.

„Председник државе Александар Вучић стао је на чело тима који се бори против проблема негативне демографске слике Србије и то доста говори о озбиљности овог проблема. Изменама Закона о финансијској подршци породици са децом желимо суштински да мењамо начин и приступ том проблему. Желимо да подстичемо рађање и да променимо демографску слику, да имамо више рођених него умрлих и то је наш дугорочни циљ“, каже Ђорђевић.

Када је реч о пројекту „Реци Не раду на црно“ и борби против сиве економије, Ђорђевић је истакао да је у првих годину дана владе на челу са Аном Брнабић, инспекција извршила преко 55.000 надзора.

„Само у последњих шест месеци било 33.000 надзора, а то је неких 30 одсто више инспекцијских надзора него у истом периоду прошле године. Оно што охрабрује је то да смо успели да затекнемо много мање, неких 20 одсто људи, који раде на црно, што значи да смо успели у медијској кампањи коју смо спровели кроз пројекат „Реци Не раду на црно''“, изјавио је Ђорђевић.

Додао је да рад на црно није штетан само за државу него и за саме раднике и послодавце који раде по закону, јер нелојална конкуренција отежава пословање.

Ђорђевић је посебно истакао да је овај пројекат утицао и на смањење стопе незапослености, као и то да је Србија на добром путу да стопа незапослености у наредном периоду падне испод 10 одсто.

„Резултати са краја јуна месеца показују да је Србија на историјском минимуму када је у питању евиденција незапослених. У јуну је на евиденцији било 579.072 лица, што је за 15.031 лице мање него у прошлом месецу, а 10 одсто мање него што их је било прошле године у исто време. У наредном периоду нам је циљ, који је поставио и председник Вучић, да одемо испод 10 одсто, и то је један од задатака Министарства“, нагласио је Ђорђевић.

Када је у питању измена Закона о социјалној заштити, Ђорђевић је изјавио да тиме Министарство жели да, поред осталог, унапреди и рад центара за социјални рад.

„Покренули смо пројекат који се састоји од четири фазе. Прва фаза је била анализа тога шта имамо, како би требало да изгледају центри за социјални рад. Затим, једна новост када је у питању приступ, је то да ћемо убудуће да кадрирамо и да радимо профилисање људи који раде у центрима за социјални рад, желећи пре свега да људи који имају најбоље квалитете по профилу раде. Последња фаза јесте профилисање оних који траже помоћ у центрима за социјални рад“, рекао је Ђорђевић.

Ђорђевић је говорио и о пројекту израде социјалних карата помоћу којих ће држава моћи да категоризује грађане и без административних потешкоћа и транспарентно да даје помоћ.

„Социјалним картама ће бити укрштени подаци државних институција. Новости, када су у питању они који примају социјалну помоћ, су да више неће бити проблема којих тренутно имамо, а то су да они који примају помоћ не желе да се запосле, јер некада је социјална помоћ већа од зараде“, истакао је Ђорђевић.

Ђорђевић је додао да ће Србија искористити пример Сједињених Америчких Држава да се онима који се запосле не укида социјална помоћ одмах, већ у наредних годину, годину и по дана.

Ђорђевић је рекао да је Министарство у протеклом периоду имало 11 измена закона и нових закона, а да се у другој половини године очекује још 20 великих промена и неки нови закони и додао да сматра да је то добра вест за све грађане Србије.

„У наредном периоду очекују се измене и допуне Закона о социјалном предузетништву, Закона о лизингу радне снаге, Закона о родној равноправности и Закона о спречавању дискриминације. А, новост би био Закон о дечијем омбудсману“, изјавио је Ђорђевић.

Када је реч о смештају наших најстаријих грађана у домове за старе, Ђорђевић истиче да је Министарство пооштрило контролу домова са жељом да људи који желе да своје најстарије сместе у дом знају да су домови сигурни.

„За оне грађане који су на листи чекања, који немају никога да брине о њима и немају довољно финансијских средстава, Министарство је склопило уговор са приватним домовима у којима могу бити смештени и смештај ће субвенционисати држава“, рекао је Ђорђевић и додао да верује да ће тако Србија постати прва земља у Европи која неће имати листе чекања.

Како је један од приоритетних задатака Владе дигитализација, што је и премијерка Ана Брнабић у свом експозеу истакла, Ђорђевић наводи да Министарство поред социјалних карата и мобилног инспектора уводи и електронско управљање документима.

„У овај пројекат смо укључили Националну службу за запошљавање, ПИО фонд и Агенцију за мирно решавање радних спорова. Сви ћемо бити у једном систему управљања документима, који ће бити потпуно електронски", навео је Ђорђевић.

Сви запослени, Ђорђевић каже, укључујући Министарство, ове установе, али и центре за социјални рад ће добити идентификационе картице које ће поред идентификације пружити запосленима и могућност електронског потписа.

"Радићемо апликацију за мобилни телефон помоћу које ће запослени моћи да оверавају и одобравају документа“, закључио је Ђорђевић.

Извор: Танјуг