Ђурић: Питање КиМ је суштинска тачка неслагања са САД
Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике између Србије и Сједињених Америчких Држава јесте круна вишегодишњег рада и дијалога, на том пољу се наши интереси подударају, а не супротстављају, рекао је министар спољних послова у Влади Републике Србије Марко Ђурић.
Курти је све више у америчким политичким круговима препознат као реметилац и дестабилизатор, као неко ко својом агресивношћу и хировитошћу квари планове за будућност Балкана, рекао је министар Ђурић.
У Вашингтону је прошле недеље одржан стратешки дијалог између САД и Србије под називом "Пупинова иницијатива", с циљем унапређења односа између две земље. У панел дискусији о овој теми говорио је министар Ђурић.
– На форуму сам констатовао да Србија, као земља која држи до себе, мора да унапреди капацитете за продуктиван дијалог са САД. Притом, нисам мислио само на капацитете Министарства спољних послова и владе, већ и на пословну, академску, научну и културну заједницу, као и на нашу бројну дијаспору. Важан чинилац у односима са САД су и "think tanks" и непрофитне организације, јер на том нивоу је најлакше кандидовати политике и аргументовати позиције Србије пре него што оне дођу на сто саговорника на високом политичком нивоу. "Пупинова иницијатива" делује, баш као и наш знаменити сународник по којем је та организација понела име, подаље од светала рефлектора, радећи за интерес Србије и српског народа, јер унапређење односа са САД јесте несумњиво наш ургентни државни и национални интерес", истиче министар Ђурић.
* Ваше излагање о односу САД и Србије и шире, целог региона, било је изузетно успешно. Који је најновији развој догађаја у том погледу?
- Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике између Републике Србије и САД, који смо потписали пре неколико дана, јесте круна вишегодишњег рада и дијалога. Он третира једно поље живота и економије на којем се интереси Србије и САД подударају, а не супротстављају. Време ће показати колики је историјски значај овог документа, јер пред нама је доба убрзаног индустријског и технолошког развоја, који мора почивати на стабилним енергетским основама. Без претеривања, у наредне две или две и по деценије трошићемо четири пута више енергије него данас и, колико год људима изгледало да је то дуг временски период, чињеница је да би то био немогућ задатак уколико не бисмо имали политичку и технолошку подршку држава које су кадре да нам на том путу помогну. Дакле, споразум који смо потписали, осим што креира правне основе за ефикасну пословну сарадњу у области енергетике, јесте и нека врста јавне потврде спремности америчког политичког естаблишмента да улаже у будућност Србије и њен развој.
* Шта се у политичким круговима Вашингтона говори о важном питању за Србију – Косову и Метохији?
- Питање Косова и Метохије остаје суштинска тачка неслагања у српско-америчким односима, али позитиван помак је што данас, чак и о тој теми, успевамо да разговарамо на садржајнији и продуктивнији начин него што смо то радили у прошлости. Имиџ Србије се полако али сигурно мења у америчкој политичкој заједници и, након дугог низа година у којем је Србија у САД препознавана као држава која ствара проблеме, за њих постајемо држава која нуди решења и гарантује стабилност на Балкану. Са тих позиција лакше је разговарати и о темама око којих се не слажемо, али и очекивати тактичнији и прагматичнији приступ Вашингтона решавању проблема на Косову и Метохији. Политичари у САД не изговарају увек јавно оно што мисле, посебно када је реч о међународним односима, али имам утисак да све мање толеранције и разумевања имају за једностране и некоординисане потезе Приштине. Албин Курти је све више у америчким политичким круговима препознат као реметилац и дестабилизатор, као неко ко својом агресивношћу и хировитошћу квари планове за будућност Балкана, и ми свакако и ту треба да тражимо простор да се изборимо за поштовање права српског народа у нашој јужној покрајини.
* Ви сте се дотакли и регионалних односа. Да ли се они унапређују или стагнирају?
- Односи које данас имамо, рецимо, с Мађарском, Северном Македонијом или Албанијом доказују да је, без обзира на историју односа који нису увек почивали на поверењу и добронамерној сарадњи, могуће за кратко време суштински променити природу веза држава и народа, и у том смислу сам оптимиста и када је реч о нашим осталим суседима. Велике ћу напоре уложити како би односи с Хрватском и Босном и Херцеговином, као и с другим нашим суседима, били унапређени по сличном моделу. Србија искрено и отворено пружа руку желећи бољу регионалну сарадњу, и надам се да ће наши суседи схватити, не само колико смо добронамерни у том гесту, већ и колико је за све нас корисно да окренемо нову страницу историје. Уверен сам да ће САД у предстојећем периоду инвестирати много више времена и пажње у стварање климе за бољу сарадњу земаља на Балкану.
Извор: Политика
