"Нисам приметио да постоји нека врста неповерења или подозрења због мултивекторске политике Србије", истакао је Њ.Е. изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама г. Марко Ђурић, одговарајући на питање да ли блиска политичка и војно-техничка сарадња са Русијом, Белорусијом и Кином отежава билатералне односе са Сједињеним Америчким Државама.

"Поверење између Србије и Америке је заиста у порасту. То је нешто чиме могу да будем задовољан као амбасадор. И ми водимо дијалог са представницима најразличитијих америчких институција, сарађујемо на многим пољима. Њима је познато да је Србија земља која баштини самосталну, независну и мултивекторску спољну политику", указао је Ђурић, подвлачећи да је жеља Србије да се ти односи развијају у будућности.

"Не могу да кажем да сам овде суочен са отвореним притисцима или критикама везаним за то кога ће Србија бирати за трговинске или друге саговорнике у другим деловима света. Уосталом, подсетио бих на то да је и државни секретар Блинкен пре неколико месеци говорио о томе да Сједињене Америчке Државе неће притискати своје партнере да бирају између сарадње са Америком и Русијом, Кином и другим земљама", рекао је Ђурић.

Упркос упозорењима из Вашингтона да куповина руске војне опреме изазива забринутост Америке и да би на концу такви потези за последицу могли имати и санкције, делује да Србија не посустаје у томе. Недавну потврду пружио је министар полиције Александар Вулин који је руским РИА Новостима, између осталог, рекао да ће Војска и полиција Србије, у складу са постојећим споразумима и уговорима, добити најновију опрему и наоружање из Русије, без прецизирања тачног термина.

Такође, у текућој недељи припадници војски Србије и Русије, како су саопштила њихова министарства одбране, одржали су две војне вежбе у истом периоду: "БАРС 21" и "Словенски штит 2021". Руско Министарство одбране саопштило је да је у Србију, за потребе вежбе "Словенски штит 2021" пребачена и једна батерија противракетног система "Панцир-С", објавила је руска државна новинска агенција РИА Новости.

Ђурића смо питали да ли овакав вид сарадње значи да Србија, држава која је на прокламованом путу евроинтеграција има тенденцију да угрожава односе са тако значајним партнером као што су Сједињене Државе.

"Управо док ми водимо овај разговор мислим да се своде утисци са вежби између падобранаца специјалаца из 173. америчке бригаде специјалних ваздухопловних снага и српске 63. падобранске бригаде и у тим вежбама учествовало је близу 200 наших командоса. Далеко од тога да је то једина заједничка вежбовна активност. Сматрам то врстом практичне сарадње, а узгред ове године обележавамо и петнаест година партнерства између Србије и Националне гарде Охаја", што је, подвлачи Ђурић, најбољи начин за грађење поверења.

* Да ли мислите да то може дати дугорочни резултат?

- Србија је земља која има дубоке разлоге за своју војно - неутралну позицију. Војна неутралност подразумева прихватање војно неутралног положаја од стране великих сила, и у том смислу Србија је у појачаном дијалогу са великим силама ради афирмације овог положаја. Дубоко верујем да дугорочно наша политика може да донесе безбеднијем окружењу. Уосталом, ако погледамо неколико европских држава, попут Швајцарске и Аустрије које не желим да поредим са нама по животном стандарду јер су далеко испред, али у погледу доприноса европској и глобалној безбедности сматрам да Србија нема разлога да заостаје за њима, због свог неутралног положаја.

Повећана усклађеност спољне политике са ЕУ

* Немате бојазни упркос незадовољству појединих чланица Европске уније и извештаја Европске комисије по којима се сматра да постоји недовољна усклађеност спољне политике Србије у складу са вредностима које треба да исказује једна будућа чланица?

- Србија је остварила значајан напредак у усклађивању са спољном и безбедносном политиком Европске уније за само неколико месеци, са 48 на 63 одсто, али није поента ни само у процентима. Србија суштински темељи и баштини европске вредности и када је реч о економији ми ћемо до краја ове године чак превазићи животни стандард у неким од најсиромашнијих земаља Европској унији. Али, као што рекох, није све у економији. Ми заиста желимо да заједно са нашим европским партнерима, али оног момента када будемо седели заједно за столом, учествујемо у креирању и формулисању те политике. До тада, Србија настоји да буде што је могуће више усклађена, а има своје интересе које мора да задовољи. Као и своје специфичности које се, између осталог тичу и појединих нерешених регионалних питања.

* Прошло је скоро година од како сте преузели мандат амбасадора у Сједињеним Државама. Како бисте одредили односе Србије и Сједињених Држава, у којим областима бисте сарадњу означили као успешну, а где сматрате да би је требало побољшати?

- На дужност амбасадора у Сједињеним Државама ступио сам формално 20. јануара ове године. У Вашингтон сам допутовао крајем децембра и могу да кажем да за ових практично годину дана имамо живу активност на развијању економских активности Србије и Сједињених Америчких Држава. И сматрам да је развој економске сарадње између Србије и Америке један од најздравијих темеља за изградњу укупних билатералних односа између наше две земље. Дакле, политика ће увек пратити економију, а Америка и Србија имају шта једна другој да понуде када је реч о економској сарадњи. Србија је земља која се последњих година у привредном смислу динамично развија. По различитим статистичким показатељима биће прва, односно друга у Европи по привредном расту ове године. Али, специфичне области у којима се развијамо, као што су ИТ, софтвер инжењеринг и тако даље: то су области које су овде у Америци међу првима. Ако не и прве у свету. Постоји и огроман потенцијал за сарадњу у области енергетике, што се често губи из вида. Приоритет нове америчке администрације су обновљиви извори енергије и велико ми је задовољство што смо пре неколико недеља били сведоци потписивања Меморандума о разумевању са групом америчких компанија за изградњу великих соларних постројења у Србији, чија вредност, уколико се не варам, превазилази милијарду и шесто милиона долара.

Реализација таквих корака управо може да да импулс економским односима. Али, ми планирамо и корак даље. У претходном периоду извршили смо припреме за успостављање трајног српског представништва које би се бавило привредним односима. Део српског бизниса, а нарочито у домену ИТ-а и софтвера изразио је интересовање за отварање неке врсте српске привредне куће и ми са Привредном комором Србије, Министарством трговине и нашим америчким домаћинима радимо на томе. Посебно бих желео да нагласим да ћемо за свега неколико дана, дакле ове недеље, имати први привредни "roadshow" који организујемо са америчким Министарством трговине (Department of commerce) који ће окупити представнике најмање неколико десетина водећих америчких компанија. Којима ћемо представити могућности нашег тржишта. Такође, мислим да овде велику пажњу привреде почиње да привлачи иницијатива "Отворени Балкан", односно чињеница да се у региону предузимају конкретни кораци да се либерализује проток људи, роба, капитала и услуга и да се створи јединствено тржиште радне снаге.

* Поменули сте да политика прати економију. Све што сте до сада изнели у вези са сарадњом било је у вези са економског сфером. Како то изгледа политички?

- Имам срећу да сам амбасадор Србије у Америци која је година јубилеја америчко-српских односа. Дакле, ове године обележавамо 140 година од како су Србија и Америка 1881. године, дакле далеко од времена савремених телекомуникација када је за обично писмо било потребно неколико недеља, ако не и месеци, да превали пут између Вашингтона и Београда. У том времену ми смо успоставили односе, потписали уговоре, конзуларне и трговинске конвенције. У ери нове дигиталне револуције и других геополитичких догађаја имамо сваки разлог да овај однос, ми као Србија, покушамо да поставимо као један од приоритетних, што настојимо да учинимо. Рекао бих да су наши односи у успону, у политичком домену.

Имамо бројна питања на којима сарађујемо, не само регионална, дакле кад говоримо о економији изложио сам да економска размена бележи стални раст. Али, када је реч о политичкој размени, за нас је веома значајно да од представника администрације Сједињених Америчких Држава можемо све чешће да чујемо снажну подршку регионалним и европским интеграцијама. Без сарадње са Вашингтоном тешко да може бити решења за питање Косова и Метохије. И за различита друга питања. Ми настојимо да унапредимо поверење између наших страна. Такође, не бих потценио сарадњу у области одбране која је у успону. Дакле, наше војске вежбају заједно. У Вашингтону очекујемо да изложимо, што је посебан понос, самоходну хаубицу "Нора", што је један од најпрепознатљивијих производа српске одбрамбене индустрије. У испитном центру америчке војске у Јуми прошао је испитивања за употребу у оквиру америчких Оружаних снага, за шта је тренутно под разматрањем. Све то је добар сигнал да поверење између земаља расте.

Србија не бежи од отворених питања из прошлости

* Све то што сте рекли ослања се на коресподенцију двају дипломатија, која је доступна јавности, и могло би се рећи да узајамни односи јесу партнерски и да теже напредовању. Али, постоји неколико питања која не можемо да не приметимо да оптерећују односе две земље, макар према тврдњама америчке администрације. Овде ћу се сада позивати на извештаја Стејт департмента о људским правима о Србији који је објављен марта ове године. Дакле, једно од питања је паљење америчке амбасаде која је уз још неколико дипломатских представништава, нападнута током митинга "Косово је Србија" у данима проглашења косовске независности 2008.године. Америчке власти, колико сам видео, незадовољне су пошто је позадина тог чина и даље неоткривена, а суђење пред надлежним судом тапка у месту. Да ли ви са вашим америчким колегама причате о томе и како се та препрека у билатералним односима може разрешити, јер америчке власти из године у годину подсећају Србију да се ту, како они тврде, не догађа ништа?

- Да будем сасвим искрен са вама, наши разговори су углавном сконцентрисани на будућност, што мислим да је добро. Али, ми не бежимо ни од отворених питања из прошлости и мислим да српски државни органи улажу напоре да се тај случај који сте поменули разреши на прави начин. Мислим да би са моје стране било погрешно да улазим у процену ефикасности рада правосудних органа. Могу као грађанин да кажем да то често није она динамика коју бисмо волели да видимо, али немојте да имате сумње да су власти Србије на страни тога да се испита одговорност и за тај и за све друге инциденте који се помињу.

* Сједињене Државе учестало подсећају и на неразрешен случај убиства америчких држављана албанског порекла, браће Битићи. И ситуација је овде нешто компликованија, чини ми се, у односу на амбасаду, пошто преживели чланови те породице као одговорну особу означавају Горана Радосављевића Гурија, бившег команданта Жандармерије. Њему и његовој породици су још 2018. године уведене санкције. Јула ове године америчка амбасада је саопштила да Радосављевић треба да буде суочен са правдом, а не да прима почасти поводом тога што му је уручена плакета због Дана Жандармерије. Он је такође члан Главног одбора Српске напредне странке, партије чији сте Ви члан. Како преко тог проблема може да се пређе и да ли је то могуће?

Тужилаштво ради на случају убиства браће Битићи

* Пре свега, хоћу да кажем да нико не треба да има било какве сумње да везано за наш однос према било ком злочину. Дакле, не делим злочин, злочинце, нити жртве злочина по држављанству нити националној припадности. Убиство браће Битићи је стравичан злочин за који мора да уследи заслужена казна против оних који су га починили. Али, исто тако, уверен сам у то да правосудни органи треба да дају свој суд, а да ми политичари или дипломатски представници да помогнемо њиховом раду. Међутим, јако је важно да правосудни органи имају ваљане доказе и да имају сва друга средства на располагању. И колико сам упознат, Тужилаштво за ратне злочине активно ради на овом случају. Прикупља нове доказе и сигуран сам, немам никакве сумње, да с обзиром на то да активно ради на овом случају и прикупља доказе који могу да доведу до довољног броја доказа да се против конкретних лица подигну оптужнице и да неће бити заштићених. До тада се не бих усудио да упирем прстом у било ког појединца. Нисам ни тужилац ни судија. Мислим да бих направио суштинску, фундаменталну грешку, на рачун владавине права.

* Ту сте потпуно у праву, али да ли постоји било каква могућност да би Радосављевић, с обзиром на то да је припадник Српске напредне странке, владајуће партије, могао бити на неки начин ту изузет. Да му се прогледа кроз прсте, да не иде истрага у том смеру?

- Не бих да упаднем у замку да се изјашњавам о било ком појединцу у било ком контексту јер не желим да инсинуирам, било какву повезаност, било чију са тиме. Дубоко сам уверен да је то посао надлежних органа и сматрам да, ако било ко има одређених индиција да надлежни органи не раде свој посао ваљано, или да не користе све доказне поступке и могућности, да на то треба да укажу. Ту мислим на све заинтересоване стране. А, као амбасадор Србије, верујте ми да желим да се тај случај што је могуће брже реши кажњавањем одговорних за тај несумњиви страшан злочин, поново не делећи било кога ни по националној ни по припадности на основу држављанства. Уосталом, ако се вратимо петнаест, двадесет година уназад, много је, нажалост, још случајева који су неразрешени, заиста сматрам да би било лековито за регион да они буду разрешени.

* Јавно се критикују и случајеви корупције међу члановима Владе Србије, као и озбиљна ограничења слободе изражавања и насиље над новинарима. Да ли се Вама као званичном дипломатском представнику Србије у Америци те критике званично преносе и како одговарате на то? Последње што смо видели у вези са наводном корупцијом су "Пандорини папири" и тврдње да постоји умешаност функционера Србије… Како то изгледа, да ли осим што се објављује у извештају Стејт департмента, што је доступно јавности и вама скрене пажња и имате ли на то неки одговор?

- Овде се трудим да се, у разговору са саговорницима, генерално фокусирам на најпозитивније теме. Међутим, оно што је занимљиво је да и питања везана за сузбијање корупције у нашој земљи постаје тема тамо где имамо шта позитивно да прикажемо. Само ако погледате статистичке податке од јануара до краја августа ове године видећете да је у нашој земљи, за то време правосудни систем примио негде 1.618, ако се не варам опростићете ако сам у неком броју погрешио, кривичних пријава везано за случајеве корупције. Оптужни предлози сачињени су већ у преко 200 таквих случајева. Томе додајем чињеницу да су крајем септембра усвојене измене закона о борби против корупције које дају нова овлашћења Агенцији за борбу против корупције, такође тужилаштво је усвојило различита обавезујућа упутства која дају додатни подстицај тужилачким органима.

Уведени су кодекси интегритета у различите институције, и на крају крајева да је дошло до неколико конкретних процесуирања чак и високих политичких званичника, сматрам да постоји позитиван помак у том правцу. Наравно борба против корупције никада и нигде није готова, у нашој земљи ће свакако бити интензивирана у наредном периоду и предстоји, али ми смо потпуно свесни да је реч о канцеру које изједа свако друштво па представља претњу и нашем друштву. Сматрамо да имамо обавезу и одговорност, не према међународној заједници, колико према самима себи да успоставимо друштво у коме интегритет у јавном деловању и деловању уопште представља императив.

* Морам да се надовежем и да укажем да је Транспаренси интернешенал је Србију означио као земљу која најмање предњачи у борби против корупције у свом последњем извештају. Ту су, веровали или не, биле и Сједињене Државе. То се мало коси са подацима које сте изнели…

- Слажем се са вама да се њихова оцена разликује од званичних статистика које јасно и чињеницама говоре о томе да постоји озбиљан и све значајнији број случајева који се процесуира. О томе због чега се њихови извештаји разликују од онога што бројке и чињенице говоре не бих био у прилици да коментаришем, не желим да улазим у процену њихове методологије, анализу тога да ли су томе кумовали одређени други разлози, сматрам да би то било неадекватно.

Без одговорности Србије за тензије и неспоразуме у региону

* Били сте спољнополитички саветник бившег председника Николића, водили сте Канцеларију за Косово и Метохију у Влади Србије, сада сте највиши дипломатски представник Србије у једној од најмоћнијих држава света. Како тумачите заоштравање регионалних односа на Балкану, превасходно између Србије са једне стране и дела њених непосредних суседа са друге?

- Прича о "Отвореном Балкану" је једна од најпозитивнијих прича које волим да представим саговорницима у Вашингтону зато што сматрам да је то промена не само српске него и регионалне политике, нешто што нисмо видели претходних неколико деценија. Дакле, нешто што је било можда и незамисливо пре само неколико година, да Србија, Албанија, Северна Македонија, а надамо се ускоро и друге државе, седну и раде заједно на томе како да уклоне фрустрирајуће границе. Које деле родбине, деле бизнисе, онемогућавају нормалан живот у региону, и мислим да је ово једно од места са којих, уколико будемо имали суштинску и адекватну подршку, а имамо најаве да ће такве подршке бити, та иницијатива може да добије у пуној мери свој живот и капацитет какав је потребан.

Наравно, као антитеза томе, увек постоје центрипеталне тенденције у региону, настојања да се сукобима и етничким поделама политички профитира. Драго ми је што Србија није иницијатор и није део тога, осим тога што је изложена врло често непринципијелним критикама и нападима из политичких кругова који нису у стању да својим грађанима понуде резултат у погледу смањења незапослености, изградње инфраструктуре, бољих релација са свима у свету. За шта се усуђујем да кажем да имам аргументе, да је Србија постигла претходних неколико година.

* Има ли ту у било ком смислу одговорности Србије коју у последње време, да кажем, прате тврдње или оптужбе да промовише наративе са израженим националним набојем?

- Мислим да нема одговорности Србије за политичке тензије и неспоразуме у региону. Србија заиста жели да изађе из матрице међудржавних или међунационалних сукоба, то је наш витални интерес. Ми смо ти који највише губимо из те врсте и реторике и политичких сукоба и реторике. Ми морамо, и мислим да председник Вучић врло пажљиво ради на томе, да сачувамо политичку и укупну стабилност у региону. То је један од кључних императива очувања нашег економског опоравка и раста. А, економски опоравак и раст кључни је предуслов за задржавање младих људи и уопште становништва у нашем региону. Један од највећих изазова нису политичке тензије у региону колико, нажалост, лоша демографска слика.

Дакле, јесу и политичке тензије врло често нешто што забрињава, али то треба да упоредимо са чињеницом да из читавог региона одлази велики број људи. Дакле, ту не мислим само на Србију него и све земље, како се то популарно каже Западног Балкана, традиционално и годинама, огроман број људи емигрира. Мислим да имамо апсолутни интерес да у том правцу усмеримо дискусију.

* Седморо чланова Конгреса и истовремено Албанског кокуса затражили су од америчког председника Бајдена и секретара Блинкена већи ангажман у решавању тензија Србије и Косова, помињући и војну мобилизацију на граници или административном прелазу две стране. Сличне тврдње износе и албанска, бошњачка и црногорска дијаспорска удружења која су се обратила двојици званичника?

- Такве тврдње немају утемељења у дешавањима на терену. Ако погледате настојања Србије претходних неколико недеља, била су уперена ка деескалацији кризе која је изазвана слањем специјалних снага мимо споразума, мимо договора, да се тобоже спроведе нека одлука о таблицама, која и сама није у складу са споразумима. При томе власти у Приштини јавно говоре о томе да не желе да спроведу ни споразуме из 2013. године, то јест Бриселске споразуме, ни принципе из Вашингтона које је прихватила и нова америчка администрација. Јавно пркосе настојањима међународне заједнице да се постигне конструктиван однос у дијалогу. Тако да такве тврдње лобиста Приштине и неких других кругова не пролазе тест стварности. Са друге стране, иако не бих потцењивао значај оваквих изјава, уверен сам да нас до краја ове године очекује још конгресних писама са много већим бројем потписника, које ће бити усмерене на позитивне теме из наших билатералних односа и генерално везане за сарадњу у региону. Која ће апострофирати све оно што у непосредно претходном периоду јесмо и што ћемо тек постићи заједно.

* Колику озбиљност могу носити писма дијаспорских организација са истом темом?

- Не бих потцењивао значај тога, али ево седећи овде у Сједињеним Америчким Државама на месту на коме седим готово годину дана, могу да кажем да сам имао и веома пријатних сусрета са представницима наших исељеника који припадају управо тим националностима и да не гледају сви црно-бело. Увек имате екстремних удружења и представника, то не представља нужно став већине.

Српска идеологија, идеологија сарадње и отварања граница

* Колико тим напетостима може да допринесе истицање идеологије такозваног српског света који се према тумачењу дела јавности који то тврди ослања на наставак политике Слободана Милошевића?

- Истицање прича о идеологији српског света се заправо претворило у неку врсту страшила којим се Србија жели проказати као потенцијални хегемон у региону што је потпуно супротно од свега онога што Србија жели да постигне. Суштина политике Србије према Србима у региону и интересовање за њихова људска и мањинска права, пошто су они значајна мањина у неким од држава у региону, као и за њихова колективна, идентитетска и политичка права. Сматрам да је реч не само о нашој уставној обавези, већ и о европској и цивилизацијској тековини. Поједини политички кругови, који опет нису у стању да својим бирачима испоруче квалитетан економски и други резултат, лакше им је да прибегну томе да кривицу потраже негде другде. Због тога Србија, као земља која има Београд као свој главни град и нешто више становника, нажалост, постаје природан избор.

* Има ли таква идеологија било какву аналогију са руским светом, који се опет у међународним круговима тумачи као нека хегемонистичка тенденција на простору који заузима бивши Совјетски Савез?

- Српска идеологија је идеологија сарадње и отварања граница у региону. Идеологија нових коридора, железница, путева, нових економских шанси, промене региона на боље. То је суштина наше идеје, а поносни смо на наше сународнике у региону. Желимо да они имају право да користе свој језик, своје писмо, школују се такође на свом језику, да учествују у политичком животу. И да уживају сва колективна политичка права и не бих то доводио у везу са другим пројектима изван нашег региона. Ово није копија било чега.

"Отворени Балкан", кичма Вашингтонског споразума

* Били сте члан делегације Србије која је овде у Вашингтону, пре нешто више од годину дана, преговарала и потписала Вашингтонски споразум, убрзо сте дошли да службујете овде. Да ли знате колико се и у чему одмакло?

- Веома је значајно што Вашингтонски споразум садржи једну веома добру идеју, а то је да економија може да буде мост за решавање бројних проблема између, не само Срба и Албанаца. Већ то може да буде нека врста преседана за увезивање укупних међунационалних и међуетничких односа у нашем региону. Веома сам задовољан због тога што је нова администрација у Вашингтону прихватила вашингтонске принципе, односно језгро Вашингтонског споразума које се односи на јачање економске сарадње као фундамента за унапређење односа. Могу да кажем да смо са наше стране заиста кренули да радимо на примени неких од вашингтонских елемената, односно вашингтонских принципа како то сад називају представници овдашње администрације. Навешћу вам конкретан пример, реч је о изградњи ауто-пута од Ниша према прелазу Мердаре, пројекту од изузетног значаја.

* То је будући ауто-пут мира?

- Тако је. Поменуо бих и ревитализацију железничког канала, односно железничке пруге до административног прелаза Мердаре, што су све кораци који су предвиђени Вашингтонским споразумом. Наравно, Србија је веома заинтересована за то да се поштују пресуде приштинских судова везано за манастир Високи Дечани, што нажалост није случај. Веома је заинтересована за то да се Приштина придружи иницијативи "Отворени Балкан", односно мини Шенген, што је кичма Вашингтонског споразума. А, то не да није случај већ, нажалост, приштински прваци ових дана уводе нове економске санкције и казнене мере, што је супротно духу и слову онога што је договорено. Волео бих да све буде имплементирано до краја и волео бих мање ноншалантан и негативан однос према Вашингтонском и Бриселском споразуму од стране наших колега у Приштини.

* Колико примену отежава чињеница да Србија није испунила једну од одредби, односно пребацила амбасаду у Јерусалим на шта се обавезала једном од одредби? Што је опет у Бриселу изазвало негативне реакције, тако да делује као да се Србија у вези са том једном одредбом налази између чекића и наковња?

- Тај сегмент Вашингтонског споразума је једини део споразума у којем се документ на који се обавезала Приштина и документ на који се обавезао Београд фундаментално разликују. Наиме Београд није хтео и није желео, да се обавеже на прихватање признања независности Косова и Израела, што је нешто што стоји у приштинском документу. Израел је то, на нашу жалост, учинио, а наш однос са Израелом, билатерална релација између Србије и Израела и одредба о којој сте говорили, условљена је односима Србије и Израела. Одређене ствари промениле су се након признања Косова од стране Израела.

* Да ли тако нешто ипак Сједињеним Државама, које су покровитељ тог споразума, указује да Србија није доследна у примени својих обавеза?

- Србија је, ако пажљиво анализирате Вашингтонски споразум, веома доследна. Дакле, ми смо страна која је, да кажем до сада највише из Вашингтонског споразума спровела и тако ће остати и даље. А ми ћемо у разговору са нашим израелским и другим међународним партнерима наставити да тражимо решење за наше односе који ће задовољити интересе обе стране.

* Имате ли сазнања о ангажману Корпорације за међународно развојно финансирање (ДФЦ)? Знам да је у Београду отворена канцеларија, тада су званичници Србије говорили о милијардама долара улагања, о чему су говорили Синиша Мали и Зорана Михајловић. Чини ми се да милијарде долара нису стигле, долазила су само штура обавештења јавности о смени руководства након избора овде у Америци и неколико званичних потврда нових званичника о посвећености улагања у Србији, које је конкретно Глас Америке добио у покушају да сазна шта се збива... Нама, макар са ове стране, не изгледа да се десило било шта конкретно. Имате ли ви неко сазнање?

- Највише најава везаних за улагања преко ДФЦ-ја долазило је од америчких званичника. Оно што су говорили српски званичници могло је бити само преношење онога што су говорили амерички званичници. Али, нама је велико задовољство због тога што је ДФЦ у Београду успоставио своју канцеларију и то регионалну канцеларију која покрива низ земаља. То је јако добар сигнал за инвеститоре, за привреду, а ДФЦ већ ради и конкретне ствари. ДФЦ у овом тренутку има активну гарантну схему за кредитирање пољопривредника. Очекујемо у наредном периоду да буде активирана и гарантна шема по најавама које смо добили од представника ДФЦ-ја. Дакле да буде активирана гарантна шема која ће подржати и мале и средње предузетнике. То су само неки од сегмената, на којима знам да људи из ДФЦ раде и они имају нашу пуну подршку. Сматрам да њихово присуство у нашој земљи представља доказ заинтересованости обе стране за унапређење економских односа.

* Да ли је то о чему сте сад говорили на нивоу писама о намерама и доброј вољи или нешто што се већ спроводи на терену, де факто се догађа?

- Део овога што сам већ поменуо, дакле гарантна шема за кредите за пољопривредника, по мојим сазнањима, нешто је што се већ реализује. Део везан за мала и средња предузећа је нешто што је у процесу припреме.

Отпораш и власт

* Били сте члан организације која је у највећој мери допринела паду режима Слободана Милошевића након септембра 2000. године. Како реагујете на тврдње да је у данашње време у Србији на власти иста гарнитура као и пре петооктобарских промена, односно делом, они људи којима сте тада били супротстављени?

- Знате шта, таква врста поређења је само доказ колико је тај део опозиције који износи такве тврдње политички банкротиран. Зато што је реч о људима који двадесет година нису у стању да изађу, пре свега, из тог наратива, а након што су дванаест година имали прилику да покажу шта знају и умеју, бирачи су их сменили са власти. Сада, пошто се грчевито држе за своје лидерске позиције у опозицији, заправо гушећи праву опозицију, јер су новцем који су приграбили и прибавили за време док су били на власти успоставили огроман утицај над делом медија и политичких странака. Не желе никако да се помере, никако да се макну да се случајно неко нов не би појавио на терену опозиције. Верујте ми, себично и ускостраначки гледајући на те ствари рекао бих, супер: са таквом политиком и лидерима заувек ће остати испод десет одсто. Међутим, одговорно сагледавајући потребу за развојем демократије и плурализма у Србији могу само да изразим жаљење због тога што исти људи двадесет година држе српску опозициону сцену у талачкој ситуацији.

* Верујем да сте у том периоду када сте, да кажем били на београдским улицама, делом били под утицајем или утиском невладиног сектора који је тада указивао да се у земљи догађа нешто веома лоше. Те исте тврдње су и данас присутне. Како на те тврдње данас гледате?

- Тада сам имао седамнаест година. Данас сам нешто старији, двадесет година касније. Данас сам можда и мало циничнији, па увек што ми пада напамет је да погледамо мало траг новца. Да видимо ко има корист од таквих тврдњи… Оно што сматрам је да веома озбиљно треба узети у разматрање и оно што говоре представници невладиног сектора. Али, све, па и оно што они говоре подлеже провери чињеница.

* Помињали сте траг новца, да ли инсинуирате ту нешто, нисте на трагу страних плаћеника или...

- Не инсинуирам ништа. Ако погледате српску регулативу по том питању мислим да смо једна од ретких земаља у којима се таква врста питања не поставља. Дакле, код нас је крајње либерализовано финансирање свега тога и није никаква посебна тајна да један део представника цивилног друштва бива финансиран из буџета Србије. То је чак и законска обавеза за бројна министарства. Неки бивају финансирани од приватног сектора, неки по расположивим изворима из иностранства. Али, кажем не бих спекулисао о мотивацији ко шта и зашто финансира.

* Део тих невладиних организација, али и да кажем истраживачких портала, нашао на оној листи Управе за спречавање прања новца и финансирање тероризма, Управе при Министарству финансија, због чега су реаговали и Манивал и Уједињене нације. Ми смо разговарали са госпођом која је фактички у кореспонденцији са Владом Србије у вези са тим питањем. Не изгледа то баш толико либерално, колико Ви кажете, чини ми се…

* Заиста нисам упознат да постоје озбиљнији проблеми у вези са тиме, али увек сам спреман да саслушам и другачији став.

 

 

Извор: Глас Америке