Постоји огроман потенцијал и потреба да унапредимо капацитете за сарадњу, Србија данас гради стратешку политичку инфраструктуру у Вашингтону за добре будуће односе са САД, рекао је Њ.Е. изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама г. Марко Ђурић.

До Божића по грегоријанском календару у америчком Конгресу биће усвојена резолуција која ће представити српске националне интересе који нису у супротности с политичким и државним ставовима САД. Овај документ подржаће више десетина сенатора из Републиканске и Демократске партије, што ће бити крунски доказ да антисрпски наратив неће моћи да пролази као до сада.

Кључну улогу у тој иницијативи има амбасада Србије у Вашингтону, за шта највеће заслуге припадају амбасадору Марку Ђурићу, који је за свега неколико месеци успео да чак четири пута увећа број припадника српског кокуса у Америци.

"Од ступања на дужност у Вашингтону, пре десет месеци, 18. јануара ове године, срео сам се и успоставио редовну комуникацију с више десетина чланова Конгреса из обе партије. Посебну вредност верујем да имају и лична пријатељства која су успостављена с неколицином утицајнијих чланова Конгреса. За неке од њих мислим да су истовремено добри људи и изузетно перспективни и да ће у будућности заузимати и неке од кључних позиција у власти у САД", рекао је Ђурић. Додаје да уз ову активност свакодневно интензивно ради с политичким и каријерним стаферима како би осигурали да креатори политика добију и наше информације о дешавањима у Србији и региону, али и приликама за продубљивање економске, политичке и других видова сарадње.

"Српски кокус је значајно оснажен, Србија активно ради у Вашингтону. До краја године очекујем конгресно писмо подршке Србији и српско-америчким односима, за које имам разлога да верујем да ће бити пописано од стране великог броја чланова Конгреса, међу којима су и неки од најутицајнијих", истиче Ђурић. Амбасадор Србије рекао је да је на односима Србије и САД неопходно континуирано и истрајно радити и наглашава да би много тога било другачије да смо у прошлости у политичкој класи имали критичну масу људи који суштински разумеју како Америка функционише и поседују сет вештина који је неопходан за рад с овдашњим институцијама, јавношћу.

"Двадесети век Србима вероватно за то није оставио довољно простора. Једна од наших колективних илузија јесте да је довољно да конзумирамо поп-културу да бисмо упознали америчко друштво, вредности, политику... Ствари су далеко сложеније. Постоји огроман потенцијал, али и потреба да унапредимо наше капацитете за сарадњу да би она у наредном периоду била још продуктивнија. Србија данас гради стратешку политичку инфраструктуру у Вашингтону за добре будуће односе са САД. Не ради се само о вишеструко увећаном и активираном српском кокусу, новој згради амбасаде која је у припреми, трговинском представништву, новим инвестицијама чија се вредност мери милијардама долара", рекао је Марко Ђурић и објашњава да је реч о стратешком настојању да у САД стално налазимо нове пријатеље и људе који ће упознати Србију каква јесте.

"Председник Вучић је препознао значај овог односа и уложио доста личног труда. Србија данас има добре резултате, сјајну визију будућности и право је задовољство то представљати саговорницима у САД. Чак и онима који су традиционални скептици", наводи Марко Ђурић.

Многи аналитичари у Америци сматрају да су лобистичке агенције четврта грана власти у држави захваљујући пре свега њиховој способности да подрже доношење закона или допринесу његовом поништавању. Да би дошле до циља, компаније примењују различите стратегије у складу с другачијим околностима, које се по потреби могу мењати. Труде се да обликују јавно мњење и да се утиче не само на законодавца већ и на извршну власт, да предузму мере коју иду у прилог клијентима тих компанија. Активности лобистичких компанија не своде се само на заступање приватних интереса, јер је велики део напора лобиста посвећен служењу питањима у вези са социјалном правдом, правима мањина и подршком усељеницима или избеглицама.

Улица К - авенија вашингтонских лобиста

Улица К је једна од најважнијих улица у централном делу главног града САД, која је постала авенија вашингтонских лобиста, а њено име се користи као синоним за лобисте и лобистичке компаније. Многе лобистичке компаније имале су своје седишта у зградама у овој улици, али се то протекле деценије променило и већина озбиљних лобистичких компанија не налази се тамо. Иначе, термин "лоби" датира из 18. века из Енглеске, када су се мушкарци кретали по предворјима "lobby" лондонских позоришта да би се сусрели с моћним политичарима који су долазили да гледају представе. Недуго затим тај феномен се преселио у Сједињене Америчке Државе, а хотел "Вилард", уз Белу кућу, постаје центар таквих активности. Вероватно је томе допринело то што је тадашњи амерички председник Јелисиз Грант (1869-1877) свакодневно доручковао у овом хотелу, који је удаљен око 200 метара од Беле куће. То је навело неке утицајне људе да долазе у лоби хотела с понудама и захтевима како би их директно износили председнику или његовим блиским сарадницима.

За лобирање у 2020. години - 3,5 милијарди долара

Подаци Центра за одговорну политику, истраживачког центра који се бави питањем лобирања и прати финансирање америчке политике, показују да је прошле године, упркос пандемији, утрошено 3,5 милијарди долара на активности лобирања, вршења притиска и утицања на власт у Америци из различитих сектора, индустрија и страних држава. Током 2020. стране земље су у лобирање утрошиле око 232 милиона америчких долара, што је много мање него што се, рецимо, издвајања за заступање интереса само у здравственом сектору (615 милиона долара). Занимљива је листа држава које су платиле лобирање:

Русија - 41 милион долара

Катар - 34 милиона долара

Кина - 31 милион долара

Јапан - 26 милиона долара

Јужна Кореја - 23 милиона долара

Бахами - 21 милион долара

Маршалова Острва - 16 милиона долара

Израел - 15 милиона долара

Уједињени Арапски Емирати - 13 милиона долара

Саудијска Арабија - 12 милиона долара

Извор: Политика