Улога цивилног друштва је кључна у процесу евроинтеграција Србије и преговора о прикључењу Европској унији, како због експертског знања које пружају, толико и због потребе укључивања и обавештавања јавности о тим процесима, порука је данашњег семинара Регионалног конвента о европској интеграцији.

Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је на скупу "Сарадња државе и цивилног сектора у области правосуђа и основних права" да сарадња цивилног сектора и државе у процесу прикључења Србије ЕУ на најбољи начин показује да су "сви власници тих процеса - и влада, и Скупштина, и цивилни сектор, независни државни органи, струковне организације"...

"Важно је да сви комуницирамо и да најширој јавности покушамо да предочимо зашто је процес европских интеграција важан, шта он сада доноси, а шта ће тек донети", истакла је Јоксимовића обраћајући се учесницима семинара.

Говорећи о преговарачком поглављу 23 Јоксимовић је оценила да је то једно од најзанимљивијих поглавља које се односи на теме које чине политику једног друштва које жели да буде модерно, док је борба против корупције оно што је јавности највидљивије унутар њега.

"Када је реч о поглављу 23 грађани само чују бројеве. Посао свих нас у овом процесу јесте да комуницирамо с нашом јавношћу и да предочимо шта су конкретно користи које произилазе из преговарачких поглавља", рекла је Јоксимовић.

Како је нагласила, отварање поглавља 23 и 24 је најбољи начин за започињање реформи бржим темпом, јер она омогућавају мерљивост постигнутих реформи.

„Ако имате акционе планове као услове за отварање поглавља, а они представљају јасно мерљив критеријум на основу кога можемо да кажемо да су неке реформе спроведене, отварање поглавља је најбољи начин да натерате државу кандидата да почне да ради брже и озбиљније“, објаснила је министарка.

Она је као пример навела проблем стања медија у Србији, односно слободе изражавања.

"Критике увек могу да постоје и треба да постоје, али замислите да смо отворили поглавље 23, колико би то заправо смањило недоумице, критизерство, сензационализам, али и оправдане критике. Имали бисмо јасно мерљив део акционог плана који се односи, између осталог, и на спровођење сета медијских закона. Тада би критика била чврста, утемељенија на чињеницама и оправданија", сматра Јоксимовић.

Шефица Преговарачког тима за вођење преговора Србије са ЕУ Тања Мишчевић нагласила је потребу укључења цивилног друштва у тај процес и додала да Влада Србије чини све како би то било учињено.

"Ово није процес само за владу и њену администрацију, већ за читаво друштво. Ако је негде посебно важно да цивилно друштво буде укључено и у припрему и у разговоре и у саме преговоре у вези са неким од кључних поглавља и питања у процесу европских интерграција онда је то реформа правосуђа и борба против корупције", навела је Мишчевић.

Како каже, организације цивилног друштва укључене су на три нивоа у процес евроинтеграција - у фази припрема за скириниг, затим израде акционих планова, а биће укључени и на њиховој имплементацији.

"Идеја није била да се цивилно друштво укључи да бисмо имали још нешто чиме бисмо се хвалили, већ да добијемо праву слику и праву оцену онога што смо планирали у спровођењу акционог плана у вези са борбом против корупције и реформе правосуђа, и то од стране оних који то конкретно и директно раде на терену", рекла је Мишчевић.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт сматра да организације цивилног друштва и невладиних организација и тела треба да одиграју огромну улогу у оквиру трансформативног процеса интеграција и приступања, не само Србије, већ и других земаља у региону.

Он је нагласио да је потребно имати увид у тај шири принцип константне улоге цивилног друштва у модерним државама којем Европска унија придаје веома велики значај.

"Не ради се ту само о процесу приступања, већ треба имати на уму да постојеће државе чланице ЕУ такође спроводе веома тешке промене у којима је потребно одржати темпо како би остале конкуретне у свету и одржале прикључак с процесом глобализације", објаснио је Девенпорт.

Европска комисија, али и ЕУ у целини, поручује, организације цивилног друштва посматрају као значајне актере и партнере у консултацијама када је реч о евроинтеграцијама и реформама земаља у региону, наводећи као пример редовне консултације у процесу припреме годишњег извешаја о напретку.

Он је додао и да се нада да ће се појачати напори када је реч о комуникацији државе с грађанима када је реч о информисању о процесу евроинтеграција.