Министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић, рекла је да је Србија, прихватањем нове методологије у приступним преговорима са Европском унијом, још у тренутку када нико није знао како ће она да изгледа, показала висок ниво поверења у намере Европске уније. Поручује да је Србија спремна да настави процес евроинтеграција.

Јоксимовић јерекла да је методологија сада нешто боље разјашњена.

"Наравно, државе чланице морају да се изјасне о том предлогу. Да ли ће ту бити неких додатних измена, видећемо. Али мислим да је то отприлике сада тај пакет предлога", навела јеЈоксимовић.

Истиче да се отприлике већ знало каква ће да буде нова методологија, и да су неки детаљи били неразјашњени.

"Оно што је најважније, то је да ова методологија заправо на неки начин, бар што се тиче нас који смо већ у процесу, појачава оне ствари које су иначе већ биле важне у нашем процесу, који је био много ригорознији него за садашње чланице када су преговарале за своје чланство", објаснила је Јоксимовић.

Прецизира да се то односи на политичке критеријуме и владавину права.

"Сада је то посебно наглашено и посебно подвучено, заправо најважнији сегмент. То је кластер 1, где се налазе између осталог и поглавља 23 и 24", рекла је Јоксимовић.

 

Државе чланице преузимају већу улогу

Наводи да ће мерење напретка у тим областима бити додатно посматрано и анализирано, не само од стране Европске комисије, већ и од држава чланица Европске уније.

"Према томе, и државе чланице сада преузимају већу улогу у неком политичком надзору", истакла је и додала да се документ односи и на земље чланице и на Србију као кандидата.

Јоксимовић је рекла да је међувладина конференција и до сада постојала као формат, али само ако би се отварала поглавља.

"По новој методологији, међувладине конференције ће бити највиши ниво стратешког политичког дијалога. Дакле, на министарском ниову, између држава чланица и кандидата, у овом случају Србије, независно од тога да ли отварамо неки кластер или групу поглавља везану за кластер", навела јеЈоксимовић.

Јоксимовић је рекла да је процес на највишем политичком нивоу транспарентнији.

"Да ми онда видимо шта државе чланице очекују од Србије у погледу рецимо владавине права, борбе против корупције, реформе правосуђа, борбе против организованог криминала, и тако даље", указала је Јоксимовић.

 

Дефинисане корективне мере

Јоксимовић наводи да се, корективне мере, које су део новог предлога, пре свега односе на оне на које ће први пут бити примењена методологија.

"Односе се и на нас али у другом смислу, јер ми имамо већ постојећи преговарачки оквир, који се, по овом предлогу, који је комесар Вархељи јуче представио, неће мењати. Дакле, то је врло добро, јер је то једини фер приступ", рекла је Јоксимовић и додала да се све промене адаптирају у оквиру постојећег преговарачког оквира.

Рекла је да су за Србију врло јасно дефинисане корективне мере. Поменула је нормализацију односа између Београда и Приштине, као и да нема напретка уколико нема помака у области владавине права, регионалну и добросуседску сарадњу.

 

Дванаест милиона из Фонда солидарности

Европска унија ће доделити Србији 12 милиона евра из Фонда солидарности, Јоксимовић је рекла да Европска унија није то доделила Србији тек онако, него је Србија аплицирала.

"Ја сам инсистирала на томе, јер сам 2014. године када су биле поплаве, била на челу радне групе која је тада упутила апликацију за Фонд солидарности", рекла је Јоксимовић.

Рекла је да је у међувремену Фонд солидарности проширен, не само на елементарне непогоде и природе катастрофе, већ и на заштиту јавног здравља.

"Ми смо формирали радну групу којом сам ја председавала негде у априлу. Крајем јуна поднели смо апликацију. Шта то значи? То значи да је од 20 држава које су аплицирале, од тога 17 су чланице Европске уније, а три су кандидати, Србија добила 12 милиона евра бесповратно", рекла је Јоксимовић.

Нагласила је да је апликација одлично припремљена и захвалила је свима који су учествовали у приказивању тока епидемије, мера у прва четири месеца...

Јоксимовић је рекла да ће новац бити искоришћен за покривање свих трошкова које смо имали у погледу јавног здравља и хитних реакција у прва четири месеца од избијања епидемије.

 

О дигиталном сертификату

Европска комисија је јуче представила дигитални зелени сертификат, а у јавности је било много дилема о путовањима и вакцинама које ће се признавати.

Јоксимовић је рекла да је зелени дигитални сертификат намењен земљама чланицама Европске уније, и да је због тога било инсистирање на вакцинама које су призанте од Европске агенције за лекове.

"Дакле, то се није односило у старту на треће земље, где још увек спада Србија јер нисмо чланица Европске уније. Међутим, у договору са Светском здравственом организацијом, Европском комисијом и Европском унијомдоговорено је да ће наћи моделе, јер није ту у питању само Србија. Свакако ће се наћи модел да се уједначе на неки начин или прихвате сертификати", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да је добро то што је Европска унија, имајући у виду да су неке чланице користиле вакцине других произвођача, оставила државама чланицама да одлуче о томе да ли ће прихватити и неке друге сертификате које ће издавати треће државе.

Истиче да, чак и када би се десило да се такав сертификат примени, опет остаје одредба која се односи на то да ли имате антитела, или негативан пи-си-ар тест.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 1