Плате у јавном сектору следеће године сигурно ће расти више од шест одсто. Иако је пројектовани дефицит за ову годину износио 6,9 процената БДП-а, очекујемо да ће он бити испод пет одсто.

ММФ је Србији доделио 627,6 милиона специјалних права вучења чији је еквивалент 760 милиона евра. Део новца ћемо употребити за измиривање обавеза које доспевају наредне године. Средства могу да се користе од 1. јануара 2022. године, а спремамо и закон о томе који ће се наћи на седници владе у првој половини октобра. Реч је о веома јефтином новцу, који је ММФ поклонио свим државама чланицама како би им помогао услед пандемије вируса корона. Камата на ова средства је 0,05 одсто, тако да ћемо наравно искористити тај новац, рекао је министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали.

* Колики очекујете да ће бити дефицит до краја године? Да ли на нивоу плана од 6,9 одсто БДП-а, или мањи?

- Иако је пројектовани дефицит за ову годину износио 6,9 процената БДП-а, очекујемо да ће он сигурно бити испод пет одсто. Имаћемо бољи фискални резултат пре свега због боље реализације прихода, с обзиром на то да нам се привреда опоравила много брже и боље него што смо очекивали. У првих девет месеци остварен је за 182,7 милијарди динара бољи резултат од планираног, односно дефицит износи 93 милијарде динара.

* Из доступних податка види се да јавне инвестиције баш и не теку по плану. Зашто је то тако? Брине ли вас то?

- Инвестиције иду својом динамиком. Не слажем се да је слаба реализација, пошто је на републичком нивоу, у првих девет месеци ове године, у поређењу са истим периодом 2020., реализација капиталних инвестиција већа за чак 95,7 одсто. План капиталних инвестиција у овогодишњем буџету је амбициозно постављен и тренутно се спроводи само пет одсто мање од плана, мада очекујем да ћемо и то надокнадити у последњем кварталу 2021. године.

* Да ли је исцрпљен трећи пакет подршке који је предвиђен за ову годину? Ако не рачунамо да је остало да се до краја 2021. године исплати помоћ грађанима. Хоће ли бити неких изненађења у том смислу?

- И даље спроводимо трећи пакет економске подршке привреди и грађанима у циљу ублажавања последица пандемије. Остала нам је исплата по 30 евра у новембру, односно по 20 евра у децембру, свим пунолетним држављанима. Све обавезе предвиђене са сва три пакета, која су укупно вредне око осам милијарди евра, држава је спровела у дан и у динар. Резултати из ове године показују да привреда и економија одлично функционишу, као и да је ова помоћ дала добре ефекте. Не очекујемо да ће привреда опет стати, као што је то био случај 2020. Наравно да ћемо и у наредном периоду активно пратити сва дешавања на светском и домаћем тржишту и реаговати у складу са ситуацијом.

* Ускоро почињете прве званичне разговоре с ММФ-ом у оквиру новог аранжмана. Са чим излазите пред њих? Какво је стање јавних финансија у другој години корона кризе?

- Са мисијом ММФ-а имаћемо састанке од 11. октобра у оквиру редовне ревизије програма, који ће се и овог пута, услед пандемије вируса корона, одржавати онлајн. Представићемо им резултате из ове године, као и пројекције за 2022. За 2021. године очекујемо бољи резултат, односно дефицит испод пет одсто БДП-а и то захваљујући бољој наплати прихода, пре свега пореских, али и мањој реализацији појединих категорија расхода, пре свега трансфера организацијама обавезног социјалног осигурања, због боље наплате доприноса, као резултат повољних услова на тржишту рада.

* Незаобилазни део разговора биће и буџет за наредну годину. Да ли га правите с мањим дефицитом у државној каси у односу на претходне две године и колики ће бити? Да ли постоји ризик да вам корона помрси рачуне и у 2022. години?

- Буџетом за 2022. годину ћемо предвидети знатно нижи дефицит него што је то пројектовано ребалансом буџета из априла 2021. године, када је предвиђени дефицит износио 6,9 одсто БДП-а. Следеће године очекујемо дефицит од око три одсто БДП-а. Не очекујемо да нам корона помрси рачуне, али увек треба бити опрезан. Успешно се већ две године боримо са пандемијом, наша привреда добро ради, сачувана су радна места и верујемо да ће тако бити и у наредном периоду, а очекујемо и да ће утицај пандемије слабити током 2022. године.

* Привредни раст је евидентан. Колико повећање плата у јавном сектору и пензија за наредну годину због тога очекујете?

- Имамо заиста добре резултате, и боље него што смо се надали, тако да постоји простор за повећање плата и пензија. Пензије се повећавају у складу са швајцарском формулом, у односу на раст инфлације и раст плата, и оне ће сигурно расти више од пет одсто. Осим тога, наши најстарији суграђани добиће једнократну новчану помоћ у износу од 20.000 динара у фебруару или марту. Када је реч о платама, чекамо крај трећег квартала да видимо колико процената ће тачно износити тај раст, али он ће сигурно бити већи од шест одсто. Од 1. јануара расте и износ минималне цене рада и то за 9,4 одсто, тако да ће она износити 35.012 динара.

* Када ће се мењати формула за обрачун пензија?

- За сада у потпуности спроводимо швајцарску формулу, и драго ми је што је то питање напокон законски уређено. Дакле спроводимо је и у време кризе, као што је то било ове године када су се пензије повећале за 5,9 одсто, сходно параметрима предвиђених формулом. Надам се да ћемо у наредном периоду, када буду постојале фискалне могућности, и када се у потпуности извучемо из пандемије, доћи до тога да пензије у већој мери прате раст плата. Циљ нам је да просечна пензија 2025. године износи 440 евра.

* Од почетка корона кризе држава се задужила за око 5,5 милијарди евра. Јавни дуг расте. Када ће држава да повуче ручну кочницу? И ММФ очекује да га вратимо на силазну путању.

- Овде није реч само о очекивањима ММФ-а, то је и наша стратегија и наш циљ. Не заборавите да смо пре неколико година имали удео јавног дуга у БДП-у већи од 70 одсто, а да смо га спустили на 52 процента, колико је износио пре почетка пандемије. Управо због тога смо и могли да помогнемо привреду, јер смо знали да имамо простора да повећавамо јавни дуг. Дакле, наш јавни дуг је ишао силазном путањом и верујем да ћемо се брзо вратити на тај пут. Новац који смо узели задуживањем од почетка корона кризе је пре свега искоришћен за помоћ привреди и грађанима, али и за враћање старих и скупих дугова. Наредних година нас очекују одрживи нивои дефицита, а самим тим ће и јавни дуг ићи силазном путањом. Он свакако неће прећи 60 одсто БДП-а. Може да буде само нижи од тога и томе ћемо тежити.

* Светла тачка нових задужења су зелене обвезнице од милијарду евра које су емитоване с каматом од један одсто. Неки кажу да је лакше узети новац него спровести те инвестиције. Шта ви кажете на то?

- Република Србија је јасно опредељена ка повећању улагања у екологију и заштиту животне средине и желели смо да обезбедимо најповољнија могућа средства за зелене пројекте из нових извора финансирања, какво је и тржиште зелених обвезница. Та средства биће искоришћена за изградњу постројења за пречишћавање воде за пиће и постројења за пречишћавање отпадних вода, за изградњу метроа и модерне железнице, за заштиту од поплава, очување биодиверзитета, контролу и превенцију загађења, прикупљање, прераду и рециклажу отпада, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Потрошња ових средства биће строго контролисана и никако се не могу користити за друге намене. Већ део еколошких пројеката је спреман, неки су још у фази припреме, али оно што је извесно то је да се боримо за зеленију и чистију Србију и то је политика од које нећемо одустати.

* Корона криза је неке реформе попут оних плата у јавном сектору и платних разреда ставила у други план. Кад се може очекивати завршетак тог посла?

- Тако је, али смо и поред тога успели да започнемо пројекат "Искра" који уводи ред у систем зарада код корисника јавних средстава, а који ће бити кључан за реформу плата, која треба да се спроведе. Тај пројекат мења начин на који се обрачунавају плате запослених код корисника јавних средстава. Он ће се уводити по фазама, најпре у сектор рада, запошљавања и социјалне политике и секторе културе и правосуђа, а онда и у сектор просвете, затим здравства и у последњој фази у јединице локалне самоуправе са индиректним корисницима. Омогућиће прецизно планирање и извршење буџета за расходе за запослене, контролу трошкова запошљавања, видљивост и доступност података. Успешна реализација овог пројекта је предуслов за завршетак реформе плата.

* Брине ли вас инфлација која је тренутно близу горње границе пројектованог циља Народне банке? Има ли ризика да буде и већа?

- Не брине нас повећање инфлације јер је оно привременог карактера, с обзиром на то да је проузроковано ниском прошлогодишњом базом, глобалним факторима попут раста светских цена нафте и других примарних производа, што је, уз застоје у глобалним ланцима снабдевања, довело до виших трошковних притисака како на светском, тако и на домаћем тржишту. Сматрамо да ће се ситуација стабилизовати већ почетком следеће године, када очекујемо и успоравање раста цена. Наравно да је током 2020., због пандемије, тражња за производима била на ниском нивоу, па је сасвим очекивано да међугодишња стопа инфлације из тог разлога буде и виша током 2021. године. Фискална и монетарна политика су у потпуности координисане између владе, односно Министарства финансија и Народне банке. Грађани Србије не треба да брину јер су наше јавне финансије у потпуности стабилне и имамо довољно новца за реално повећање плата и пензија и минималне зараде, што ће допринети побољшању квалитета живота грађана Србије.

Извор: Политика