Састанком у Народној банци Србије (НБС), коме су присуствовали министар финансија Синиша Мали, вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић и шеф Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) Јан Кес Мартјен, завршена је прва ревизија новог саветодавног аранжмана Инструмент за координацију политика, саопштило је Министарство финансија. 

У протеклих неколико дана представници ММФ-а одржали су низ састанака са представницима овог Министарства и других надлежних институција, како би спровели ревизију актуелног аранжмана и додаје да је циљ новог аранжмана спровођење структурних реформи и одржавање макроекономске и финансијске стабилности.

Мали је на састанку рекао да је Србија у првих девет месеци ове године остварила бољи резултат од очекиваног и то за 182 милијарде динара, а пре свега због боље наплате пореских прихода.

"Закључак је да се српска економија опоравила много брже него што је то било очекивано а када је реч о макроекономским резултатима, привредни раст у првој половини ове године је износио 7,6 одсто, а очекује се да у трећем кварталу раст износити седам процената", рекао је Мали.

Додао је да је управо због тих добрих резултата, Министарство финансија повећало пројекције раста за ову годину на седам одсто, а своје прогнозе подигле су и све друге међународне финансијске институције, укључујући и ММФ.

Мали је истакао да је Влада Србије веома посвећена актуелном аранжману и да о томе довољно говори чињеница да су ове недеље на седници Владе усвојени прописи који су договорени са ММФ-ом, а чиме су испуњена четири реформска циља.

"На седници Владе усвојене су Методологија за праћење фискалних ризика, Стратегија за развој тржишта капитала, уредбе из домена контроле државне помоћи, а четврти реформски циљ који је испуњен је извештавање по ГФСМ методологији ММФ-а, које је договорено и потврђено. То довољно говори о нашој озбиљности и посвећености сарадњи са овом међународном финансијском институцијом", рекао је Мали.

На састанку се разговарало и о буџету за 2022. годину, као и ребалансу овогодишњег буџета, који је ове недеље такође усвојен на седници Владе Србије.

Буџет за 2022. годину ће се наћи на седници Владе Србије 3. новембра, а до краја новембра о њему ће се расправљати на седници Скупштине Србије.

"Буџет за 2022. годину подразумева повећање плата и пензија, као и минималне цене рада, али и рекордна издвајања за капиталне инвестиције. Дакле, настављамо са високим издвајањима за инвестиције које даље подижу раст БДП-а и утичу на квалитет живота наших грађана", рекао је Мали.

Према речима Малог циљ буџета је да се настави са смањењем дефицита, као и смањењем удела јавног дуга у БДП-у.

Буџет за наредну годину подразумева дефицит од три одсто и удео јавног дуга у БДП-у на централном нивоу од 55,5 процената.

Из Министарства финансија наводе да је ММФ за 2021. годину пројектовао раст БДП-а од 6,5 одсто, док њихове пројекције раста за наредну годину износе 4,5 процената.

Додаје се да ММФ констатује и да је ребалансом буџета предвиђен дефицит од 4,9 одсто, што је за два процента мање него што је било предвиђено претходним ребалансом.

Мали је рекао и да је добар фискални резултат последица боље наплате пореских прихода и јаке економске активности а тај бољи резултат ће бити искоришћен за даље улагање у јавне инвестиције.

Истиче се и да је Мисија закључила да је важно да се следеће године дефицит задржи на нивоу од три одсто БДП-а, да се настави са смањењем удела јавног дуга у БДП-у, и то како би се оставио фискални простор за реаговање на потенцијалне шокове.

Мисија је навела и да је важно да у буџету и у будућности буде простора за улагање у здравство и јавне инвестиције, са нагласком на зелену економију.

Представници ММФ-а су похвалили и испуњење реформских циљева који су претходно договорени, као што су усвајање Методологије за праћење фискалних ризика, уредбе из домена контроле државне помоћи и Стратегије за развој тржишта капитала.

Разговори у оквиру мисије су почели 11. октобра и одржавали су се најпре онлајн, након чега су представници ММФ-а допутовали у Београд.

Нови аранжман "Инструмент за координациону политику" започет је у јуну 2021. године и трајаће до краја 2023. године, потпуно је саветодавног карактера, односно не подразумева финансијску подршку.

Извор: Танјуг