Мали: Почиње други круг наградне игре "Узми рачун и победи"
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да почиње други круг наградне игре "Узми рачун и победи" и да ће прво извлачење на РТС-у бити 26. октобра, а последње 23. новембра.
Министар Мали најавио је, на конференцији за новинаре, да ће у извлачењу учествовати сви рачуни који су до сада пристигли као и они који стигну у међувремену и да ће бити подељено 10 станова.
"Наставком наградне игре настављамо да градимо и подижемо свест грађана о важности борбе против сиве економије и узимања фискалних рачуна. Поновићу још једном да сваки пут када неко не узме фискални рачун, корист од тога има само онај који тај рачун није издао а сви остали су оштећени", рекао је министар Мали.
Министар Мали истакао је да је важно да се кроз овакве наградне игре и сличне догађаје, стално говори о томе колико је важно борити се против сиве економије.
Према његовим речима, успешно је спроведен нови систем е-фискализације и сада Пореска управа у реалном времену има контролу над сваким издатим рачуном.
"Има ту још доста тога да се уради. Гледао сам скоро и резултате контроле Пореске управе и видео да има доста тога да се уради када је реч о дисциплини у фризерским и козметичким салонима, пекарама", рекао је министар Мали.
Министар Мали најавио је да ће следеће године бити уведена два нова реформска пакета, а реч је о електронским отпремницама и е-акцизама.
"То ће додатно сузбити простор за било какву сиву економију, фантомске фирме и играње са пореским обавезама када је држава Србија у питању", поручио је министар Мали.
Министар Мали додао је да је Србија максимално посвећена борби против сиве економије и истакао да ће следеће године бити обележена десетогодишњица ове борбе те да ће 2025. године, до када постоји дефинисана стратегија за сузбијање сиве економије, бити донета нова за период до 2030. године.
Штрајк није решење, јер због њега испаштају само ђаци
Министар Мали изјавио је поводом штрајка просветних радника најављеног за данас да штрајк није решење, јер због њега испаштају само ђаци и да је он за разговоре, као и то да је Влада Србије највећи део захтева просветних радника већ испунила.
"Испунили смо захтеве да они добију статус не баш заштићеног лица али статус који може да им осигура већу безбедност и сигурност, затим захтев око изједначавања коефицијента а што се тиче повећања плата, када смо видели колики нам је фискални простор, рекли смо да ће просветни радници имати 50 одсто веће повећање од 1. јануара наредне године у односу на све остале запослене у јавном сектору", рекао је министар Мали одговарајући на питања новинара.
Министар Мали навео је да је доста тога урађено и да ће то бити настављено и 2026. године и 2027. године, а када је реч о захтевима просветних радника да основна плата у просвети буде једнака просечној заради у републици, истакао је да је просечна зарада наставног особља у просвети већ већа од просечне зараде у републици.
"Сложили смо се с тим, само треба време да се то достигне", нагласио је министар Мали и додао да он није за уцене већ за разговоре.
Министар Мали истакао је да је недавно усвојеним ребалансом буџета за просвету издвојено додатних 12 милијарди динара и да су та издвајања из године у годину све већа.
Литијум је огромна шанса за Србију коју не смемо да пропустимо
Литијум је огромна, стратешка, шанса за Србију коју не смемо да пропустимо, изјавио је министар Мали и поновио да ће се пре коначне одлуке о експлоатацији литијума сачекати студија о утицају на животну средину.
"Наш позив грађанима је да се стрпимо наредне две године, док стручњаци кроз неопходна документа не кажу свој став а онда ћемо заједно донети одлуку", рекао је министар Мали.
Министар Мали тако је одговорио на новинарско питање како то да сада из власти тврде да је литијум огромна шанса, а пре две године су ставили тачку на пројекат Јадар.
Министар Мали навео је да се у свету дешавају велике промене у последње две године и када је реч о нуклеарној енергији и енергетској безбедности уопште.
"Свака земља се труди и то видите сада код Немачке, Финске и других земаља, да буде прва у нечему што треба да јој представи конкурентску предност у будућности. Дакле, имали смо став неки пре две године. И да, ставови се мењају тако да са те стране немам никакав проблем са тим. Хоћемо да искористимо оно што је потенцијална предност Србије и да га искористимо на прави начин", рекао је министар Мали и поновио да још никаква одлука о пројекту Јадар није донета.
Ефекти Београда на води вредни око 9,7 милијарди евра, податак агенције Оксера
Министар Мали изјавио је да је за процену ефекта утицаја Београда на води на економију земље ангажована агенција Оксера и да се тако дошло до цифре од 9,7 милијарди евра.
Министар Мали рекао је, одговарајући на питање новинара шта тачно значи када председник Александар Вучић каже да тај ефекат износи 9,7 милијарди и колико је држава уложила а колико зарадила по свим основама од Београда на води, да, пре свега, у Београду на води ради 2.000 радника којима се исплаћују плате, а на плате порези и доприноси.
"Дакле, 2.000 радника пута плате, доприноси и порези. То је кренуло од 2014. године и трајаће сигурно још десетак година док се све не заврши и то је по њима већ 1,1 милијарда евра", рекао је министар Мали.
Министар Мали додао је да томе треба додати ефекат који је пројекат имао на грађевинску индустрију, кроз куповину материјала, ангажовање других фирми, опремање зграда које се граде, па плаћање пореза на све то.
"Трећа прича је када направите неку зграду, а то се наравно односи и на оне у Београду на води, сви власници плаћају порез на имовину, а он иде локалној самоуправи овога пута граду Београду", навео је министар Мали.
Министар Мали указао је да је изградња овог насеља имала велики утицај и на туризам, хотелијерство, атрактивност самог Београда.
"Дакле, када су веома пажљиво, аналитички сабрали све то, у агенцији су дошли до наведеног ефекта Београда на води, који је представљао и велику промену јер је био сигнал инвеститорима да крену да долазе у Србију. Ефекат свега не може ни да се измери", истакао је министар Мали.
Извор: Танјуг
