У време кризе нормално је да дефицит једне државе расте и да се улази у задуживање како би се он финансирао, истичући да је ребаланс који је донет подразумевао максималну штедњу и економске мере за ублажавање последица кризе, изјавио је министар финансија Синиша Мали, реагујући на текст објављен у НИН-у под насловом "Велика чаролија Синише Малог" у коме се наводи да ће нова влада тешко одржати минус у државној каси на планиране 3,2 милијарде евра, те поручио да је буџет у бољем стању него што је раније пројектовано, а да је то резултат одговорног вођења јавних финансија, а не магије.

Мали објашњава да се не ради о магији и чаробним штапићима већ о професионалном приступу вођења јавних финансија.

Министар наводи да је Србија имала простора да се задужи за две милијарде евра, а да нам јавни дуг остане на нивоу испод 60 одсто, што смо одредили као максималну и оптималну границу за задуживање у време пандемије.

Мали је рекао, да је по прелиминарним подацима дуг тренутно на око 56,8 одсто (са 57,3 одсто колико је износио након емисије обвезница на међународном тржишту) са циљем и планом финансирања до краја године, да не пређе задате лимите.

Истина је, наводи Мали, да је на крају јуна остварен дефицит републичког буџета у износу од 304,8 милијарде динара, што је за 39,3 милијарде динара мање него што је планирано ребалансом буџета.

"Дакле, буџет је у бољем стању него што смо пројектовали. Приходна страна буџета у првих шест месеци је боља од плана предвиђеног ребалансом, и то укупно за 37,7 милијарди динара", прецизирао је Мали.

Министар указује да у тренутку када се светска економија бори да остане на стабилним ногама и када се све државе гуше у дуговима и огромним дефицитима, недељник НИН објављује текст под насловом "Велика чаролија Синише Малог" у коме се, како је рекао, износи низ паушалних оцена и неистинитих тврдњи.

Такође, додаје да је аутор текста потпуно несвестан актуелних околности и тешке економске ситуације у којој се цео свет налази.

Министар финансија на тврдње аутора текста да ће Србија на крају ове године имати дефицит, подсећа да је држава протекле четири године за редом имала суфицит у буџету, што је, ма колико невероватно звучало, било критиковано од стране опозиције и појединих медија.

Тај суфицит је био последица одговорне економске политике која се води, а која је омогућила да држава помогне привреду пакетом подршке у вредности од 5,8 милијарди евра.

"Дефицит имамо у тренутку када га имају све земље на свету, а нарочито оне које су стале уз своју привреду када јој је то најпотребније. На пример, Немачка у првих шест месеци ове године има дефицит од 51,6 милијарди евра (3,2 одсто БДП-а), док је у истом периоду прошле године била у суфициту од 2,7 одсто БДП-а.

Мали одговара и на наводе да је дефицит републичког буџета у првој половини године био "рекордан" и прецизира:

"Реализација расхода током прве половине године мања је од плана за 1,6 милијарди динара. Такође, јулски подаци су охрабрујући. На крају јула остварен је дефицит републичког буџета у износу од 323,7 милијарде динара, што је за 59,8 милијарди динара мање него што је планирано ребалансом буџета.

Осим тога, приходна страна буџета у првих седам месеци је боља од плана предвиђеног ребалансом, укупно за 70,1 милијарди динара, објашњава Мали и додаје:

"Затим се у тексту изводе неке рачунице које се тичу тога колики би дефицит требало сваког месеца да износи до краја године. Претпостављам да је таква рачуница последица незнања аутора с обзиром на то да дефицит из прве половине године није индикатор дефицита у другој половини године".

Мали напомиње да треба узети у обзир и чињенице да је циљани дефицит планиран ребалансом буџета за прву половину године износио 344 милијарде динара.

"Подсећам да је пакет економских мера планиран и спроведен у другом кварталу, па самим тим је било смислено планирати највећи дефицит током другог квартала", наводи Мали.

У другој половини године се очекивало постепено враћање на нормално стање, са приходима блиским стандардним износима, али и расходима буџета који су смањени у односу на оригинални Закон о буџету.

Из тих разлога је очекивани резултат у другој половини године знатно бољи од првих шест месеци, то јест дефицит од 36,9 милијарди динара, у односу на дефицит од 344 милијарде динара.

"Фискални резултат од 381 милијарду динара је био планиран пре одлуке о новим мерама помоћи привреду тако да процена резултата до краја године може бити коригована. Одлука о другом пакету мера је донета крајем јула, када је утврђено да су остварени приходи били већи за 70 милијарди од планираних ребалансом буџета", наводи Мали.

Наводи и да се аутор текста, даље пита да ли смо ребаланс буџета правили са вишком оптимизма.

"Истина је да је дефицит у првих шест месеци износио 304,8 милијарди динара, што је скоро 40 милијарди динара боље од планираног резултата, и то искључиво захваљујући бољој наплати прихода од очекиване. Дакле, ипак је био у питању конзервативнији и одговорнији приступ".

Тврдње да је раст БДП у јуну изненађење, заправо може бити изненађење само за неког ко недовољно прати кретања званично објављених месечних индикатора привредне активности.

Подсећа да је у јуну раст укупне индустријске производње износио 2,6 одсто, а раст прерађивачке индустрије, као најзначајнијег сегмента, чак 4,1 одсто. Истовремено, промет у трговини на мало је реално био већи за 11,5 одсто, а овогодишња кретања карактерише и боља пољопривредна сезона од прошлогодишње.

Такође, настављен је и тренд раста реалних зарада које су у јуну веће за 9,6 одсто.

Чуди се аутор текста како је могуће да смо задовољни приходима од ПДВ-а у јулу ове године када су мањи него 2019. године, примећује Мали.

"Дакле, у тренутку када се читав свет суочава са највећом економском кризом икада, наравно да ће приходи бити бар незнатно мањи него у истом периоду прошле године. Ипак, приходи од ПДВ-а у јулу јесу били бољи од онога што се очекивало за тај месец, у односу на план произишао из ребаланса".

Што се тиче програма помоћи за привреду, који се такође помиње у негативном контексту, са неистинама попут оне да држава помаже хотелијерима са 100 милиона евра, а реч је о 10 пута мањем износу, Мали је рекао да се показало да је пакет мера значајно допринео мањем паду БДП-а и убрзаном економском опоравку, који ће у наредном периоду генерисати и веће приходе државе.

Да нисмо подржали привреду, ову годину бисмо завршили са падом БДП-а од преко пет одсто, нагласио је Мали.

Што се тиче констатације да су приходи буџета у прва три месеца ове године мањи него у истом периоду прошле године, треба имати у виду да су основни разлози за то већи повраћаји ПДВ-а у износу од око девет милијарди динара и уплата пореза на добит по основу концесије београдског аеродрома у износу од око девет милијарди динара, која је уплаћена једнократно прошле године.

"Ове две ствари су једнократне и административне природе и не приказују право макроекономско стање и динамику прихода. И наравно треба имати у виду да је 15. марта уведено ванредно стање, што се у тексту не помиње као отежавајућа околност", навео је Мали.

Предузете мере као и задуживање су, истиче Мали, под сталним надзором како ММФ-а, тако и рејтинг агенција које у време повећања дефицита и задуживања нису мењале кредитни рејтинг Србије, чак су похвалиле и нагласиле предности Србије, која је у кризу ушла са стабилним јавним финансијама, високом ликвидношћу и јавним дугом који може да "носи" значајно задуживање и остане у прихватљивим границама у односу на БДП.

Извор: Танјуг