Мали: Србија је никада јача и стабилнија
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да Србија има други највећи раст БДП-а у Европи у првој половини години од 4,3 одсто раста и да полако, али сигурно улази у најбрже растуће привреде у Европи.
Образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2024. годину на седници Народне скупштине Републике Србије, министар Мали је рекао да тај предлог Закона произилази из стања у којем се наша привреда тренутно налази и да је дефинисан циљевима и опредељеним циљевима које су дефинисани у програму "Србија 2027".
"За остварење тог програма по којем не само да треба да уложимо додатан новац у инфраструктуру по целој нашој Србији, у 323 пројекта који треба да подигну квалитет инфраструктуре у нашој земљи, већ нам је то циљ који треба да доведе до тога да нам просечна зарада у Србији на крају 2027. године буде 1.400 евра, просечна пензија 650 евра и минимална зарада 650 евра", рекао је министар Мали.
Нагласио је да је стопа раста БДП-а у првој половини ове године 4,3 одсто.
"Ми смо друга земља у Европи по том податку и по том резултату, дакле одмах иза Малте. То значи да полако, али сигурно улазимо у тај круг најбрже растућих економија када је Европа у питању. Наша економија је међу топ пет најбрже растућих економије у Европи. Дакле, основни циљ који смо желели, а то је да нам економија убрзано расте, да се убрзано приближавамо стандардима Европске уније, управо на овај начин то и остварујемо", поручио је министар Мали.
Истакао је да ће Србија ове година имати око 76 милијарди евра бруто домаћег производа.
"Да вас подсетим, 2012. године БДП, дакле вредност свега што се произведе у нашој економији био је 33,4 милијарди евра. До краја године очекујем стопу раста од 3,7 или 3,8, одсто, дакле и даље ћемо бити међу топ две или три економије у Европи. То је веома, веома важно, јер што брже растемо, што више растемо, то нам је основа и за подизање плата, подизање пензија, подизање минималне зараде и даљих инвестиција и у пољопривреду, и у културу, и у екологију, и у здравство и све оно што је на крају крајева и део овог ребаланса буџета", рекао је министар Мали.
Сачувана макроекономска стабилност, никад већа стопа раста БДП-а
Министар Мали изјавио је да је Србија никад јача и стабилнија, упркос огромним изазовима који долазе из глобалног света од 2020. године, додајући да ће се са ребалансом буџета за ову годину, који је од данас пред посланицима, убрзати даљи раст и развој.
Министар Мали је навео да се иде ка циљу да просечна плата у Србији 2027. године буде 1.400 евра, а пензије 650 евра.
Говорећи о економским показатељима, министар Мали је указао да је у Србији данас број запослених већи него икада, додајући да је стопа запослености 51,4 одсто, а да је стопа незапослености 8,2 одсто.
"Претходна власт нам је оставила стопу незапослености од 25,9 одсто, сваки четврти грађанин Србије тада није имао посао, а сада смо на 8,2 одсто и идемо даље. И управо је циљ да даље смањујемо стопу незапослености и отварамо нова радна места. То је циљ који се на неки начин одсликава у ребалансу буџета који је пред вама", истакао је министар Мали.
Према његовим речима, нижа је стопа незапослености међу младима, те да је 2012. године била 52,3 одсто, а данас је 20,3 одсто.
Министар Мали је навео да је у првој декади ниво страних инвестиција износио 3,2 милијарде евра, што је за 12, 1 одсто више у односу на исти период лане, када је Србија привукла рекордних 4,5 милијарди евра.
"Веома је важно да смо девизни курс сачували и да је девизни курс стабилан већ 12 година уназад. Имамо рекордно високе девизне резерве, преко 28 милијарди евра, имамо 46 тона злата у трезорима Народне банке, дакле потпуно смо стабилни и потпуно смо сигурни када је наша финансијска позиција у питању", рекао је министар Мали.
Министар Мали је пренео да је од јутрос на државном рачуну 695 милијарди динара и да је Србија апсолутно ликвидна.
"Ми смо сачували макроекономску стабилност, нама је удео јавног дуга у БДП-у на данашњи дан 49,8 одсто, дакле, испод нивоа Мастрихта који је 60 одсто, а веровали или не 89 одсто је просек Еврозоне. Сачували смо макроекономску стабилност, имамо никада већу стопу раста, стабилну стопу раста нашег БДП-а, никада већи број људи који раде и никада нижу незапосленост", рекао је министар Мали.
Подсетио је да је договорено да се подигне минимална зарада од 1. јануара наредне године за 13,7 одсто, прецизирајући да ће она бити 457 евра.
Навео је да је према последњем податку, из јуна ове године, просечна плата била 818 евра, а да се очекује да она до краја године буде 920 или 922 евра.
"Потпуно смо у динамици да до краја наредне године, као што смо и обећали програмом "Србија 2025", просечна зарада буде у Србији. Као што сам већ неколико пута и поменуо, апсолутно долазимо до циља од просечне зараде од 1.400 евра.
Он је подсетио да је просечна плата 2012. године била 329 евра.
Такође, навео је да се иде са додатним повећањем пензија месец дана раније, односно од 1. децембра чиме је испуњена молба председника Републике Србије Александра Вучића.
"Оно што ми је посебно важно је да смо потпуно променили трајекторију раста пензија. Уместо да из буџета издвајамо све више и више новца као што је било до 2012. године да се пензије исплаћају, сада се издваја никада мање. Управо захваљујући рекордном броју радних места, порезима и доприносима који се уплаћују у ПИО фонд", рекао је министар Мали.
Такође је рекао да се ребаланс ради због већих прихода од 132, 5 милијарди динара који ће бити усмерени ка више области, међу којима је пољопривреда.
"У ребалансу буџета који је пред вама идемо са додатним улагањима за пољопривреду негде 18 милијарди динара додатних улагања. Имамо скоро 30 милијарди, тачније 28,7 милијарди додатног улагања за здравство. Највећи део тога иде за лечење ретких болести, за лечење деце у иностранству. Имамо више новца за просвету, неких 12 милијарди динара, за науку две милијарде динара, за културу, затим за нашу војску 48,6 милијарде динара", рекао је министар Мали.
Подсетио је да је потписан уговор са Француском о набавци 12 авиона Рафал и да се сада издваја прва рата за плаћање.
"И оно што ми је посебно важно, што директно доприноси расту нашег БДП-а, а то су капиталне инвестиције, додатних 111 милијарди динара у ребалансу буџета. Укупан буџет за капиталне инвестиције тиме је 706 милијарди динара, никада већи није био. То је 7,9 одсто нашег БДП-а", рекао је министар Мали.
Министар Мали је рекао да очекује квалитетну расправу у парламенту.
"EXPO 2027" историјска прилика да се Србија представи свету
Министар Мали изјавио је, током полемике у Скупштини Србије са представницима опозиције, да "EXPO 2027" неће коштати 17 милијарди евра, већ 1,2 милијарди евра и да ће то бити историјска прилика да се Србија представи свету.
Министар Мали је демантовао наводе народног посланика Александра Јовановића Ћуте који је рекао да 52 одсто буџета Србије иде за набавку француских борбених авиона Рафал и "EXPO 2027".
"Из буџета је намењено 48,6 милијарди динара, што је 3,1 одсто за набавку Рафала, а 20,4 милијарди динара за "EXPO 2027", док је буџет Србије 2.173,3 милијарди динара", навео је министар Мали.
Истакао је да програм "Србија 2027" подразумева 323 пројекта у целој Србији, који укључују развој инфраструктуре, градњу ауто-путева, саобраћајница, брзих пруга, школа, болница и улагања у енергетици.
"Све то је "Србија 2027". И да, имамо довољно новца, део тих пројеката је наравно и у овом ребалансу који је данас пред вама. Дакле, хоћемо да нам Србија потпуно другачије изгледа 2027. године. Хоћемо да дочекамо преко три милиона људи који ће посетити нашу земљу, али и да искористимо ову историјску прилику", поручио је министар Мали.
Истакао је да је циљ да улажемо што више у инфраструктуру, да отварамо нове фабрике и да дођемо до тог циља од 1.400 евра просечне зараде, 650 евра пензије и 650 евра минималне зараде.
"Дакле, то су улагања у "Србија 2027". Што се самог "EXPO 2027" тиче, он неће изаћи на више од милијарду или 1,2 милијарде евра. При чему, када говорим о тим улагањима, ту подразумевам, рецимо, и изградњу брзе пруге од Земун поља па до "EXPO 2027", односно Националног стадиона. Након тога, та пруга иде и до Обреновца", навео је министар Мали.
Додао је да ту спада и велики број улагања у канализациону мрежу, водоводну мрежу, у трафостанице, енергетски систем, целог тог дела Београда.
"Тако подижете и дајете шансу за подизање даље БДП-а кроз активацију ваше грађевинске индустрије. Да вас подсетим, ми ћемо тамо изградити и један тематски парк, изградићемо и 1.500 станова и нови центар за водене спортове. То ће све, не само да директно утиче на нас, раст нашег БДП-а, него утиче и на запошљавање грађевинске индустрије и на све ове циљеве које смо дефинисали, а то је да и даље будемо једна од најбрже растућих економија у Европи", рекао је министар Мали.
Констатовао је да је "EXPO 2027" историјски наша највећа шанса да се представимо свету 2027. године и да искористимо цео период који је пред нама за даље унапређење земље.
Обављено чак 26.157 превентивних прегледа, да ли је то могло без нове опреме?
Министар Мали рекао је да је јуче у здравственим установама у Србији обављено чак 26.157 превентивних прегледа, као и 128.320 анализа, од чега 44.687 тумор маркера.
"Да ли је то могло да се уради пре, да будемо мало ефикаснији? Сигурно јесте. А да ли би то могло да се уради да немамо нове скенере, да немамо људе који раде, да немамо нову опрему у коју смо улагали? Па не би", констатовао је министар Мали.
Додао је да су у суботу и недељу решене листе чекања за дијагностику на скенере, додајући да је прегледано 2.819 грађана и да је радило 115 скенера широм Србије.
"Радиолози и техничари и сестре су радили сви заједно као један тим да би тај вишегодишњи проблем решили. Не би могли да немамо нову опрему", истакао је министар Мали.
Како је рекао, није све "идеално и бајно", али је истакао да се боре да буде много боље него што је било.
Изјаве да се не издваја новац за културу је незнање или зла намера
Министар Мали реаговао је на тврдње да ребалансом буџета за ову годину нису повећана средства за културу и истакао да такве изјаве представљају незнање или злу намеру.
Министар Мали је рекао да се јасно види да су издвајања за културу ребалансом повећана са 15,1 милијарде на 15,6 милијарди динара.
"При чему имате и 4,1 милиона евра који се налази код Министарства за јавне улагања и који се онда из тог буџета издвајају за пет пројеката који су за културу важни, а то су градови у фокусу, истраживање, заштите и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи, конзервација, рестаурација и презентација налазишта Царичин град у општини Лебане и такође имате 350 милиона динара за музеј историје Србије који се гради у старој железничкој станици у Београду", рекао је министар Мали.
Осврнуо се и на извештај Фискалног савета Србије и рекао да и њихов извештај каже да повећање дефицита не угрожава фискалну и макроекономску стабилност државе.
Министар Мали је, читајући извештај, рекао и да је приметно повећање у ребалансу у буџетима у области пољопривреде, социјалне политике и здравства.
"Све оно што смо ми дефинисали да су приоритети и наше економске политике и оно што директно доприноси расту квалитета живота грађана у Србији", рекао је министар Мали.
Навео је да је апсолутно лаж да се не издваја све више за културу.
"Имали смо неколико догађаја, али нисте пратили, око изградње нових музеја и у Београду, музеј историје Србије и музеј Николе Тесле, Природњачки музеј и сви остали музеји који ће бити завршени до тог "EXPO 2027" који вас страшно брине", рекао је министар Мали.
Додао је и да се данас повећава минимална зарада и да сада износи 53.592 динара, а да је у време бивше власти била 15.700 динара.
"Хоћете да кажете да стопа раста нашег будућег бруто домаћег производа није развој или да пак да рекордан број радних места није развој, или да нове фабрике нису развој и да нови клинички центри и болнице нису развој. Нове школе нису развој? Нови енергетски објекти нису развој? Највећа могућа улагања у област пољопривреде нису развој? А шта ли је по вама развој? Шта ли бисте ви онда урадили када бисте се поново вратили на власт", упитао је министар Мали део опозиције који су оценили да ребаланс није развојни.
Како је рекао одговарајући опозицији, немогуће је да имате најпозитивније могуће извештаје Међународног монетарног фонда, Европске агенције за обнову и развој, Светске банке, свих могућих међународних финансијских институција, који објективно сагледавају позицију Србије и да они кажу управо супротно од онога што ви говорите.
"Стабилни смо, јаки смо, имамо јасну стратегију шта и како желимо да урадимо, хоћемо да инвестирамо више и у ауто-путеве, и у брзе саобраћајнице и све оне пројекте који мењају квалитет живота грађана Србије", навео је министар Мали.
Наводећи да је опозиција истакла да "EXPO 2027" није развој, министар Мали је објаснио да јесте имајући у виду да ће се на тај начин додатно запослити грађевинска индустрија и додатно отворити нова радна места.
"EXPO 2027" ће, закључио је министар Мали, променити имиџ земље и учинити Србију још атрактивнијом.
Настављамо са нашом економском политиком
Министар Мали изјавио је да у Србији, на понос свих грађана, има све више дипломатских посета, да се Србија променила, а када се говори о економији, навео је да економска стратегија показују добре резултате.
Министар Мали је, на седници Скупштини Србије на којој се расправља о ребалансу буџета за ову годину, рекао да је чуо негативне коментаре од опозиције, али не и идеју како би нешто урадили другачије.
"Ми са нашом економском политиком, растом плата и пензија и улагањима настављамо и даље", поручио је министар Мали.
Одговарајући посланику "Ми снага народа" Бориславу Антонијевићу, министар Мали је рекао да нико никада није рекао да се живи перфектно, додајући да се живи у тешким временима.
"Ако погледате глобалну економију, ако погледате и друге много развијеније и веће земље од нас, видите колико се тешко живи. И видите како и много веће економије имају успореније стопе раста од наше земље", рекао је министар Мали.
Министар Мали је упитао посланика и да ли не види стотине километара ауто-путева, брзе возове, брзе саобраћајнице, дупло мању стопу незапослености, рекордан број запослености, а да је задржана макроекономска стабилност.
"Позивате се на извештај Фискалног савета. Има ту пристојних коментара, увек смо имали фер и коректан однос са Фискалним саветом, али само крените од почетка извештаја које јасно каже да што се фискалног дефицита и улагања тиче који су предложени овим ребалансом буџета, не угрожавају ни фискалну ни макроекономску стабилност", рекао је министар Мали.
Министар Мали је позвао посланика да прочита и извештај ММФ-а.
"Ако вам није довољно то да је Србија друга по стопи раста БДП-а у првој половини ове године, па не знам када је то била у неко претходно време, па никада. Да ли то можда говори у прилог исправности економске политике коју водимо? Да ли можда рекордан број запослених говори у прилог те политике? Да ли рекордно ниска стопа незапослености говори у прилог те политике?", упитао је министар Мали.
Многи су у време бивше власти остали без посла
Да ли знате ко су Бранко Недељковић, Звонимир Дичић, Никола Војводић и други, питао је данас на седници Скупштине Србије министар финансија Синиша Мали председника Демократске странке Зорана Лутовца, наводећи да има много оних који су у време бивше власти остали без посла, а после пронашли ново запослење у фабрикама које је довео председник Александар Вучић.
"Да ли вам је познато ко је Себастиан Колицовић, особа која је 2010. године остала без посла у РТБ Бору, а која у међувремену нашла посао у Зиђину, у фабрици коју смо ми довели и фабрика која сада запошљава велики број радника и која нам је подигла исток Србије. А знате ко је Горан Димић из Прокупља? Па не знате, отпустили сте га ви током ваше власти. Ради тренутно у фабрици "Леони" од 2014. године. А знате ко је Никола Војводић из Лознице? Па радио је у Вискози до 2001. године. Онда је Вискоза пропала током ваше власти. Сада ради у новој фабрици коју је председник Вучић отворио, а да ли знате ко је Бранко Недељковић из Коцељеве? Зоран Радић из Малог Зворника?", наставио је министар Мали.
Министар Мали је рекао да је пола милиона људи од 2008. године до 2012. године остало без посла захваљујући економској политици претходне власти.
"Ми смо од 2012. до данас 550.000 нових радних места отворили", рекао је Мали.
Министар Мали је поручио да ће сваки пут читати имена и презимена људи да се види разлика између политика које се воде.
Министар Мали је захвалио Лутовцу што га је подсетио на део извештаја Фискалног савета Србије и да му је веома важан.
"Апсолутно, не да га не избегавам, него ми је веома важан, пошто говори у прилог томе да ми имамо сада тренутно депозите, односно новац на рачуну који је у ваше време био само мисаона именица. Подсетићу вас да сте у јуну 2012. године имали на рачуну буџета 70 милиона евра, нисте имали тог месеца ни за пензије да исплатите", рекао је министар Мали.
Министар Мали је истакао да је данас на државном рачуну 695 милијарди динара, односно шест милијарди евра.
"И оно што Фискални савет каже да ви можете да искористите тај новац колико већ сутра да вратите део дуга који доспева и знате како нам онда стоји јавни дуг, онда имамо удео јавног дуга у БДП-у не 49,8 одсто, него 42,1 одсто. И то вам само говори одговорној политици коју водимо. Да, ми имамо те бафере, ми имамо те резерве да смањимо јавни дуг у било ком тренутку", рекао је министар Мали.
Око 72 одсто укупног јавног дуга је у фиксним каматним стопама
Министар Мали изјавио је да је 72,8 одсто укупног јавног дуга у фиксним каматним стопама и додао да је то велики бафер за било какво скакање каматних стопа у будућности.
"Када погледате пондерисану каматну стопу на наш јавни дуг, она се повећала у овом периоду од 2020. па до данас, у периоду те глобалне кризе коју осећа цео свет, дакле, са 3,3 одсто на 3,8 одсто, управо због тога, само за 0,5 одсто поена, зато што имамо највећи део у фиксним каматним стопама, а то су каматне стопе 2 - 2,5 одсто и до 3 одсто", рекао је министар Мали одговарајући на критике опозиционих посланика у Скупштини Србије на седници на којој се расправља о ребалансу буџета за 2024.
Министар Мали је истакао да се веома пажљиво управља јавним дугом и да није случајно што кредитни рејтинг агенције унапређује кредитни рејтинг из месеца у месец.
"Рекао сам више пута, сада смо по први пут само на корак од инвестицијског кредитног ратинга. Не бисмо били ту да имамо било какав проблем", рекао је министар Мали.
Када говорите о инвестицијама које су везане за Србија 2027 и за "EXPO", износ, поновио је Мали, неће прећи 1,2 милијарде евра.
"Али када говоримо о 1,2 милијарде евра, није ту само "EXPO", ту је и хиљаду и по станова, ту је и акватик центар, ту је и цела линијска инфраструктура која је везана за тај део града", рекао је Мали и додао да ће трошкови самог "EXPO" бити мањи.
Министар Мали је истакао да се ради на најбољи начин и да се води рачуна о сваком динару грађана Србије, али да се истовремено Србија представи на прави начин и да то буде прави мотор раста и развоја наше економије у будућности.
На коментаре да Србија увози храну, министар Мали је рекао да је и гувернер НБС Јоргованка Табаковић рекла да у првих седам месеци ове године имамо увоз хране од 150 милиона евра, али и да је повећан извоза хране од 250 милиона евра.
"Увек имате нешто што увозите, имате нешто што извозите, али очигледно када је храна у питању, извозимо више него што увозимо и то вам је погрешан податак коју сте поменули", рекао је министар Мали.
Извор: Танјуг/РТС 2
