
Мали: Србија се развија и напредује
Србија је први пут у историји добила инвестициони кредитни рејтинг и то од најкредибилније агенције "Standard & Poor's". То је сјајна вест јер је резултат успешне политике коју води председник Републике Србије Александар Вучић. Заиста сам поносан и не могу да сакријем задовољство што потврду за наш економски напредак и развој, добијамо од реномираних међународних финансијских институција. То је у интервјуу за "Блиц Бизнис" рекао први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали, и додаје да је то успех свих, а не само људи који воде ову земљу.
* Кажете да је ово историјска вест, зашто? То вас питам јер већина грађана и не зна значај инвестиционог кредитног рејтинга?
- Зато што након периода у коме смо били на ивици банкрота, а то је било пре само 12 година, стигли смо до инвестиционог кредитног рејтинга попут земаља чланица ЕУ. Агенција "Standard & Poor's" подигла нам је кредитни рејтинг на ниво "БББ-", са изгледима за његово даље повећање а оваквом оценом потврђено је да Србија успешно спроводи започете реформе и да се налази на путу развоја и напретка. Између осталог, похвалили су и отпорност наше економије, висок ниво девизних резерви, одржив ниво јавног дуга. Навели су да је домаћа тражња главни носилац раста привредне активности и да водимо одговорну фискалну политику и добро управљање макроекономским политикама.
* Такву оцену нисте добили од опозиције приликом расправе о ребалансу. Напротив, власт је критикована да води неодговорну фискалну и макроекономску политику? Чија диоптрија није добра, опозиције или "Standard & Poor's"?
- Не бих у овако значајном тренутку коментарисао опозицију јер је то политика. Овде је реч о економији и јасно је да "Standard & Poor's" њу гледао кроз скенер, а не наочаре. Рекао сам да смо пре 12 година били на ивици банкрота, када су земљу водили ти који сада нас критикују. Сетите се да смо 2013-2014. године, због неодговорне политике претходног режима, тих садашњих критичара, морали да прођемо кроз тешке мере фискалне консолидације, задесиле су нас и поплаве, али имали смо јасну визију. Зато смо данас у друштву развијених земаља, односно ми смо једина држава у региону Западног Балкана, која је добила инвестициони рејтинг. То значи да смо у нивоу једне Мађарске, Румуније, држава које су и даље развијеније од нас. Али и по питању сигурности, безбедности, инвестиција, даље перспективе економског раста и развоја наше земље, апсолутно смо у рангу са њима.
* Чини ми се да ће после БДП сада бити актуелнији "БББ-". Објасните шта је то кредитни рејтинг "БББ-" и зашто је значајан за грађане ?
- То је систематски преглед српских финансија и то скенером. Тим прегледом је утврђено да су оне здраве и да је снажна домаћа тражња, делимично подржана високим капиталним инвестицијама, које се односе на "ЕХРО 2027" године, који је носилац раста. БДП је актуелан и у њиховом извештају где се предвиђа његов реалан раст у овој години ће бити четири одсто, као и у наредних неколико година. Изражена су и очекивања да ће Србија остварити реалан раст БДП од четири одсто у просеку, од 2024. до 2027. године, захваљујући снажној домаћој тражњи, опоравку раста кључних трговинских партнера и здравој макроекономској политици.
* Нисте ми одговорили шта инвестициони кредитни рејтинг БББ минус значи за грађане?
- То је један од кључних показатеља за инвеститоре приликом доношења одлуке да уложе у одређену земљу, било да се ради о страним директним инвестицијама или о куповини државних обвезница. При том инвестициони рејтинг једне земље омогућава повољне услове финансирања како за државу, тако и за домаћа предузећа и грађане. Инвестициони рејтинг значи и смањење премије ризика наше земље, што аутоматски повлачи и оне везане за остале учеснике у економији, привреди уопште, компаније које се задужују, али не само за узимање кредита, већ када их пословни партнер оцењују да ли са њима желе да сарађују или не. Рећи ћу вам колико је ово важно: Јапански инвеститори улажу само у земље са инвестиционим рејтингом.
* А занимљивост за грађане Србије би била шта они добијају?
- Наравно, инвестициони рејтинг има велики утицај и на грађане и на "цену" новца која ће бити јефтинија када узимају кредите јер се маржа банке смањује и каматна стопа на крају је мања. Последично, све то ће утицати на даљи раст БДП, а имајте у виду да је Србија међу најбрже растућим економијама у Европи у последњих неколико година, са кумулативним реалним растом економије од 2018. до 2023. године од 24,9 одсто. Све то ће утицати и на даље побољшање квалитета живота грађана Србије, на даљи раст њихових примања, пензија.
* Добро је да сте то рекли јер сам убеђена да многи од грађана не би схватили да кредитни инвестициони рејтинг и њима доноси добро.
- Захваљујући стабилном економском расту, одговорној макроекономској политици, расту СДИ, смањењу јавног дуга, рекордним девизним резервама, дошли смо до тога да постанемо земља са инвестиционим рејтингом. При том, ово је и највећи сигнал младима да остану у својој земљи јер од данас Србија је земља потенцијала, нових инвестиција и нових улагања у сигурнију будућности за младе.
* Може ли тај потенцијал да се умањи превеликим трошковима за неке инвестиције, попут "ЕXРО-а и пројеката из "Скока у будућност"?
- Ти пројекти су већ оцењени. Наш пут се наставља са очекивањем да следеће године и преостале рејтинг агенције донесу исту оцену. Само да подсетим грађане Србије, да су ове године, све три рејтинг агенције дале позитивне изгледе да Србија добије повећање кредитног рејтинга. Дакле, отвара се потпуно једно ново поглавље убрзаног раста и развоја наше економије, што представља једну прекретницу у нашој економској историји. Ушли смо из бетон лиге у прву, економски смо здрави и трчаћемо још брже.
* Да нас у тој трци не "саплете" ММФ својим препорукама?
- Неће, мисија ММФ почела је у четвртак, а у Београду ће бити до 15. октобра, и то поводом четврте, последње ревизије стенд-бај аранжмана. Разговарамо о пројекцијама за наредни период, фискалној дисциплини, реформама, буџету за наредну годину, новом аранжману. Подсетићу вас да је у јулу ИО директора ММФ -а донео одлуку о успешном завршетку треће ревизије стенд-бај аранжмана са Србијом. Навели су да раст убрзава, инфлација пада, дефицит текућег рачуна платног биланса се смањује, резерве су на рекордном нивоу. Оценили су и да се учешће јавног дуга у БДП смањује, да су испуњени сви квантитативни критеријуми за извршење индикативних циљева, и да је настављен напредак у спровођењу плана структурних реформи.
* Значи оценили су да сте реформске циљеве из аранжмана испунили. Да ли ту мисле и на функционисање јавних предузећа и њихову правну трансформацију?
- Да, ти структурни репери су испуњени али и они који се односе на акциони план како би средњорочно планирање буџета било ефикасније и обавезујуће. Проширен је централни електронски регистар зарада и запошљавања ИСКРА за сектор образовања, усвојен нови закон о управљању предузећима у државном власништву, да би била ефикаснија. Пошто је текући Стенд-бај аранжман у фокусу имао сектор енергетике Влада је усвојила и план инвестиција за енергетски сектор, са приоритетима и трошковима за пројекте који могу да се спроводе у наредних 2 до 5 година. Поред промењене правне форме ЕПС-а у АД , донет је и план његовог реструктурирања. ЕПС је усвојио и нову методологију за одређивање цене снабдевања електричном енергијом за комерцијалне купце. При том је усвојена и нова методологија за обрачун цене гаса.
* Да ли ће прихватити и најављено повећање плата, минималне зараде и пензије, ако се одлучите за нови аранжман?
- Када је реч о пензијама, сви пензионери ће добити увећане у децембру, уместо у јануару, које ће бити 10,9 одсто. То значи да ће просечна пензија у овој години бити 46.138 динара, односно 394 евра, што је скоро дупли раст у односу на 2012. годину, када је била 204 евра. Такође, просечна пензија ће у 2025. години бити око 436 евра. У периоду од 2020. до 2025. године (укључујући предстојеће повећање) пензије су номинално порасле 93,9 одсто, а у реалном износу 34,9 одсто. Просечна пензија је у периоду јануар-август ове године износила 45.727 динара, односно 390,4 евра, а само у августу је била 45.703 динара, односно 390,5 евра.
* Али повећани су и трошкови живота, па је питање да ли је то довољно?
- У односу на август претходне године, ове године је реални раст пензија био 16 одсто, а у периоду јануар-август 15,3 одсто, што значи да и поред инфлације пензије значајно расту, а самим тим и животни стандард наших најстаријих. Подсетићу вас и да је просечна пензија 2012. године била 204 евра, очекујемо да ће ове године бити 394 евра, 2025. године око 436 евра, а 2027. године 650 евра.
* Шта је са платама?
- Од 1. јануара 2025. године биће повећане и плате у јавном сектору. Као што смо и обећали, наставно особље и васпитачице у предшколским установама ће добити двоцифрено повећање плата, око 50 одсто веће од остатка јавног сектора.
* Просветари су незадовољни и штрајкују, да ли је за њих могло више?
- Предлог је да наставно особље и васпитачице од 1. јануара добије плате увећане за 12 одсто, док би за ненаставно особље биле веће за осам одсто, колико би било и повећање осталим запосленима у јавном сектору. Пошто сваке године постоји континуиран раст зарада, очекујемо да просечна плата ове године буде око 840 евра. Процене за плате су нам, у складу са свим постигнутим резултатима, да децембра 2024. године буду више од 925 евра, а просечна 839 евра док ће децембра 2025. године бити 1.022 евра а просечна за целу годину 923 евра. Иначе, реални раст плата у периоду 2020-2025. година ће износити 37,3 одсто што нас приближава испуњењу обећања да ће до краја 2027. године просечна плата у Србији бити 1.400 евра. Подсетићу вас да је просечна нето зарада 2010. године била 331 евро.
* Мислите да је то изводљиво за српску економију и реално оствариво?
- Наша економија је јака, а јавне финансије у потпуности стабилне. Отпорност српске привреде у претходном периоду се огледала у задржаним повољним изгледима нашег привредног раста и статусом Србије као пожељне инвестиционе дестинације. Економија је и ове године наставила да расте и према подацима РЗС, раст нашег БДП-а у другом кварталу био је четири одсто, што је бољи резултат од пројектованог. Имајући у виду раст од 4,6 одсто у првом кварталу, раст наше привреде у првој половини године износио је 4,3 одсто, што значи да је према тренутно доступним подацима била друга најбрже растућа економија у Европи. Полазећи од текућих трендова у погледу кретања привредне активности, узимајући у обзир донете мере економске политике, ефекте реализације инфраструктурних пројеката подржаних програма "Скок у будућност – Србија 2027", Министарство финансија очекује раст БДП у 2024. години од 3,8 одсто. Наш циљ је да се до 2027. године вратимо у зону високог раста БДП од шест, седам одсто.
* А какав вам је циљ везан за буџет у 2025. години?
- Министарство финансија увелико ради на предлогу буџета за 2025. годину. Очекујемо да се он у парламенту нађе крајем новембра. Као што знате, у понедељак је усвојен и ребаланс буџета за ову годину, који предвиђа 132,5 милијарди динара веће приходе које смо желели адекватно да распоредимо. Зато смо имали више новца за подршку породицама за рођење детета, више новца за пољопривреду, за капиталне инвестиције, за здравство, просвету, сектор одбране, заштиту животне средине, културу.
* Али не довољно, па вас питам да ли ће бити више пара у 2025. години за све, пре свега просветаре?
- Настављамо да побољшавамо квалитет живота грађана Србије кроз повећање њихових примања, плата, пензија и минималне зараде. Истовремено, настављамо са реализацијом великих капиталних пројеката који представљају наш извор раста и који доприносе напретку и развоју Србије, а тиме опет и квалитету живота грађана. Ти пројекти су, уосталом, предвиђени и нашим програмом "Скок у будућност - Србија 2027" у оквиру кога ћемо реализовати 323 пројекта широм наше земље, вредна укупно 17,8 милијарди евра. Дакле, то ће бити један позитиван, развојан буџет којим ћемо наставити политику даљег економског оснаживања и јачања наше земље, подршке грађанима и привреди, наставак превазилажења ефеката глобалних изазова са што мањим последицама по Србију.
Извор: Блиц