Мали: Србија жели што пре да постане чланица ЕУ
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Републике Србије Синиша Мали поручио је на ГЛОБСЕК Татра самиту 2025, који окупља европске лидере из средње и источне Европе, да Србија жели што пре да постане пуноправна чланица ЕУ, као и да се када је реч о новом индустријском развоју Европе не може постићи никакав развој индустрије без стабилног и уравнотеженог енергетског сектора.
Мали је нагласио на панелу "Индустријска ренесанса Европе" да, ипак, не види јасну стратегију ЕУ када је реч о обезбеђивању јефтине енергије у будућности, која је неопходна за даљи раст.
"Србија је кандидат за чланство, тако да још увек нисмо пуноправни члан ЕУ, али се суочавамо са мање више истим изазовима, пошто је ЕУ наш главни трговински партнер. И све што радимо, радимо са циљем да што пре постанемо пуноправни члан ЕУ", истакао је Мали.
Мали је истакао да треба сви у Европи да поставе себи питање где виде свет и у каквом свету виде своју децу за 50 година.
"Јер се онда заиста ради о томе где ц́е Европа као континент бити позиционирана у поређењу са тренутним растом у Азији, Јужној Америци, Африци и САД. А онда, говорећи о индустрији, не можете имати никакав развој у погледу индустрије без стабилног, уравнотеженог енергетског сектора", поручио је Мали.
Истакао је да лично чврсто верује у будућност индустријског сектора иако српском економијом углавном доминира сектор услуга.
"Лично верујем да, на пример, хемијска индустрија треба да пронађе свој пут или позицију у економији једне земље, посебно имајући у виду шта се догодило у последњих пет година са ковидом, поремећајима у ланцу снабдевања, нашим покушајима да будемо независнији, итд. Дакле, из те перспективе, заправо смо удвостручили производњу индустрије у последњих 12 година, што је добро, али услуге и даље доминирају", рекао је Мали.
Напоменуо је да се у Европи сви суочавамо са истим проблемима у вези са ценама енергије.
"Цео европски континент је раније зависио од Русије. Сада, која је алтернатива? И, искрено, из перспективе Србије, не видим јасну визију у погледу тога куда ЕУ иде. И ја управо сада покрећем и отварам ово питање. Знате, Немачка је управо отворила шест гигавата капацитета електричне енергије из угља, зар не? Француска, један гигават. Грчка, додатних један гигават. Сигурно знате активирање њихових капацитета за угаљ. Сви смо на овом континенту причали о зеленој економији, зеленој агенди, климатским променама и свему осталом. Али онда видите да потреба за чистом и јефтином енергијом једноставно превазилази све друге идеје", истакао је Мали.
Када је реч о рату у Украјини истакао је да је његов став веома једноставан, а то је да верује у мир.
"Видим потенцијал, што се тиче Европе, у даљем развоју одбрамбене индустрије због нове технологије, синергије, новог запошљавања итд.. Али оно што увек постављам као питање, можда имајући ово искуство из бивше Југославије и Србије јесте, у реду, у једном тренутку долази до гомилања наоружања и неко ц́е заправо размислити о његовој употреби. Ипак, не видим јасну стратегију, што се тиче ЕУ, у вези са тим како, на дужи рок, добити јефтину енергију", истакао је Мали.
Мали је поручио да је Србија чврсто на путу ка ЕУ и да, како је рекао, нема сумње у то.
"И нажалост, тамо смо вец́ 25 година. Дакле, у међувремену, док нас Европа не прихвати као пуноправну државу чланицу, једноставно смо морали нешто да урадимо. Знате, не можете само дозволити да ваш народ умре зато што неко други не жели да сарађује са вама", истакао је Мали и додао да је Србија зато морала да отвори нова тржишта и започне нова партнерства.
Налгасио је да је став Србије веома једноставан, а то је да смо ми суверена нација.
"Доносимо сопствене одлуке, опет, јасно на путу ка ЕУ. Али само немојте погрешно схватити ако сарађујемо са Кином, са Емиратима, са Јужном Корејом. Једна од наших конкурентских предности, за вас који не знате, јесте да Србија има споразум о слободној трговини и са регионом - ЦЕФТА. Ми смо и једна од малобројних земаља са споразумом о слободној трговини са Турском. Затим имамо споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом, коју чине Русија, Белорусија, Казахстан. Али такође прошле године, заправо од прошле године, имамо споразум о слободној трговини са Кином, споразум о слободној трговини са Емиратима, споразум о слободној трговини са Египтом. Тренутно закључујемо један са Јужном Корејом", навео је Мали.
Истакао је да је то огромна прилика и конкурентска предност за Србију.
"Када је реч о уласку Србије у ЕУ, дакле усвајање свих закона, подзаконских аката, реформске агенде и свега осталог, биће урађено до краја следеће године. Дакле, за вас који не знате, до краја следеће године, Србија ће испунити сваки формални услов за пуноправно чланство у ЕУ. Сада, да ли ћемо постати члан ЕУ или не, то је политичка одлука. Али док чекамо, ми и даље развијамо нашу економију", навео је Мали.
Навео је да је Србија прошле године била трећа најбрже растућа економија у Европи и да је наш јавни дуг према БДП-у испод 44 одсто.
"Погледајте просечан европски раст, око један одсто. Јавни дуг према БДП-у, 88, 89 одсто. Дакле, очигледно је да радимо нешто добро, повећавамо нашу конкурентност. И на неки начин, морам да се сложим са вама. Мислим да бисмо, уместо да будемо кратковиди, требало да искористимо сваку прилику да учинимо наш континент што конкурентнијим", рекао је Мали.
На питање како види нову пажњу у Европи посвећену одбрани и могућностима у овој области као нешто што може покренути и српску економију и можда је чак приближити европској економији на практичан начин, Мали је рекао да мисли да може и истакао да само у Србији имамо близу 20.000 људи запослених у одбрамбеној индустрији.
"Традиционално, то је била веома јака индустрија. И почели смо да улажемо све више и више, као што претпостављам да то ради свака друга земља у Европи у овом тренутку. Што нас, с друге стране, на неки начин доводи до питања, у реду, морамо то нечим уравнотежити", рекао је Мали.
Поручио је да је одбрамбена индустрија један од потенцијалних покретача раста, али да није сигуран да ли је кључна за дугорочни раст.
"Дакле морамо бити, по мом скромном мишљењу, веома опрезни у том погледу. Тренутно, само да знате, градимо девет нових аутопутева у Србији, потпуно нових, 7,4 одсто српског БДП-а иде на капиталне издатке. Енергија, путна инфраструктура, железничка инфраструктура. Данас смо отворили део брзе железнице од Београда до границе са Мађарском са возовима који могу да саобраћају брзином од 200 километара на сат. Чврсто верујем да је ово права инвестиција за будућност. Дакле, верујем да одбрамбена индустрија може бити потенцијални покретач раста. Али између осталог, она мора бити део много, много веће визије и слике, а не као самостална", навео је Мали.
У току разговори о НИС-у и са руском и са америчком страном
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су у току разговори о НИС-у и са руском и са америчком страном и да ће влада учинити све да заштити интересе грађана и енергетску стабилност земље.
Мали, који борави у Високим Татрама у Словачкој, где учествује на ГЛОБСЕК Татра самиту 2025, који окупља европске лидере из средње и источне Европе, рекао је за Танјг да се разговара са обе стране и да то нису лаки разговори.
"Свако има неке своје интересе. С једне стране је руска страна која не жели да прода, жели да остане власник Нафтне индустрије Србије. Америчка страна која инсистира на тим санкцијама или на неком договору у средини. Видећемо", рекао је Мали.
Истакао је да Влада Србије ни на који начин неће дозволити да се угрози енергетска стабилност Србије.
"Борићемо се за то и није ово први изазов са којим се суочавамо. Сигуран сам да ћемо наћи начин, али у сваком случају штитимо интересе грађана Србије у смислу и обезбеђивања довољно горива и свега онога осталог што ће бити на пумпама и уколико се те санкције десе 8. октобра", поручио је Мали.
На Татра самиту сам представио економске резултате Србије
На Татра самиту где учествује више од 150 банкара, политичара, економиста окупили смо се да видимо где стоји Европа када је у питању развој индустрије и целе привреде, а ја сам представио економске резултате Србије и све оно што можемо и радимо заједно на путу ка Европској унији на коме чврсто стојимо, изјавио је данас први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.
Он је за Танјуг говорећи о главним темама ГЛОБСЕК Татра самита 2025 на коме учествује, а који окупља европске лидере из средње и источне Европе навео да смо свесни ниских стопа раста бруто домаћег производа скоро свих земаља у Европској унији.
"Питање је како то покренути поново. Висок је ниво јавног дуга у скоро свим земљама, за разлику од Србије. Дакле, питање је како то покренути, а нама је то важно, зато што нам је и даље Европска унија највећи трговински партнер и непосредно или посредно осећамо све оно што се дешава у Европи. У овом тренутку ви имате питање убрзане дигитализације где, што је веома важно ни Србија не заостаје", рекао је Мали.
Додао је да се дешавају демографске промене које су веома важне у смислу смањења броја људи који живе у Европи, што је, како је навео, питање нове радне снаге за неке године које су пред нама.
"Ту је и питање развоја одбрамбене индустрије, питање безбедности, питање сигурности, када је европски континент у питању, да подсетим да и даље траје конфликт у Украјини и даље има велики број трговинских неспоразума, ако тако могу да се изразим, када је Трампова администрација у питању, тарифа које се доносе данас, а сутра повлаче", истакао је Мали.
Оценио је да је велика неизвесност у целом свету и да је питање како се Европа носи са тим.
"Мени је наравно било важно да видим и да кажем како се Србија носи са тим. Подсетићу да ми 7,4 одсто нашег БДП-а издвајамо за капиталне инвестиције, дакле упркос глобалним изазовима и проблемима, Србија није стала када су инвестиције у питању. Нагласио сам и социјални момент који је веома важан јер се заборавља брига о људима. То је повећање плата, пензија, минималне зараде, то је давање онима којима је наша помоћ најпотребнија", рекао је Мали.
Истакао је да се у великим причама и изазовима, обично човек заборави и да је добро прихваћено његово скретање пажње на то.
Према његовим речима, неизоставно се дошло на тему енергетике, где, како је рекао, мора много да се уради како би се обезбедило сигурно снабдевање електричном енергијом у деценијама које долазе с обзиром на убрзани развој наше економије.
"Све више и више ће нам требати енергија и јефтини извори енергије. Зато и улажемо пуно у обновљиве изворе енергије, али морамо још много тога да урадимо. Када погледате изворе енергије, рецимо у Кини или у Америци су они јефтинији него у Европи. Самим тим, ваши производи нису конкурентни, немате где да их продате. Ако немате где да их продате, фабрике затварају, људи остају без посла", навео је Мали.
Указао је да је то сценарио који је тренутно могућ у Европи, уколико се нешто не промени када је енергетика у питању.
Као веома важно је напоменуо и развој вештачке интелигенције и свега онога што би требало да подигне конкурентност европске привреде.
Србија се спрема за увођење пореза на гасове са ефектом стаклене баште
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да се Србија спрема за додатни порез који се односи на емисију гасова са ефектом стаклене баште, а који ће Европска унија увести од 1. јануара идуће године, као и да су у припреми закони који се на то односе.
"Ви већ данас имате у јавној расправи два закона која су усмерена управо ка том механизму који је везан за то да морате да имате додатни порез на све оне који производе, односно који емитују више угљен-диоксида него што је дозвољено. Други закон се односи на то како опорезујете оне који увозе производе који су из индустрије које загађују човекову околину", рекао је Мали.
Мали, који борави у Високим Татрама у Словачкој, где учествује на ГЛОБСЕК Татра самиту 2025, који окупља европске лидере из средње и источне Европе, рекао је да су то закони који су усмерени ка будућности, јер се води рачуна о томе да компаније морају да производе са обновљивим изворима енергије, да смањују загађење, да се ефекат стаклене баште смањи у целом свету, а у Европи поготово.
"Али с друге стране, то је још један додатни намет. Додатни намет европским компанијама које некако треба да се снађу у повећању конкурентности са кинеским компанијама, америчким компанијама и другим. Тако да, није једноставно пронаћи начин, али Србија не заостаје. Ми ћемо бити спремни за 1. јануар", рекао је Мали.
Он је позвао привреднике и све оне на које ће ти закони утицати да дају коментаре на та два предлога закона.
Додао је да ће бити организовано више семинара, конференција да би комуницирало с нашом привредом како би пронашли најбоље решење да тај додатни порез који Европа сада уводи остане у Србији.
"Како бисмо га ми пак искористили за даље улагање у зелену агенду, обновљиве изворе енергије и све оно што треба у Србији да допринесе бољем очувању животне средине", поручио је министар.
Мали, који је на панелу у Високим Татрама рекао да Европа нема баш јасну стратегију када је реч о обезбеђивању јефтине енергије, подсећа да су до пре пар година у Европи причали о тзв. зеленој агенди, да су сви произвођачи аутомобила дали крајњи рок да до 2035. године више не производе аутомобиле са мотором са унутрашњим сагоревањем, него да то буду сви електрични аутомобили, као и да је речено да више неће бити електрана на угаљ, већ на обновљиве изворе енергије итд.
"И онда видите шта се дешавало ове године, где једна Немачка већ шест гигавата своје електричне енергије добила из електрана на угаљ које је поново активирала. Француска један гигават, Грчка један гигават. Велики произвођачи аутомобила у Европи више не размишљају о томе да иду сви да буду електрични, него враћају моторе са унутрашњим сагоревањем. То је био мој коментар. Дакле, у ком смеру онда идемо?", рекао је Мали.
Нагласио је да, ако смо пре пар година рекли да Европа иде у том смеру, а сада то мењамо у потпуности, онда је Европа изгубила пар година.
"А пар година кад изгубите у глобалном свету у коме сви хоће да буду бољи, сви инвестирају, Кинези инвестирају, Азија инвестира, САД инвестира, сви инвестирају да буду бољи. Дакле, једноставно губите ту конкурентност, једноставно падате у нивоу развијености", истакао је министар.
На питање зашто је своје уводно излагање на панелу почео тиме да је главни циљ за Србију да постане што пре пуноправна чланица ЕУ, Мали одговара да он то увек говори, да смо ми на том путу већ 25 година и да је Србија чврсто уз Европу.
"Србија је на путу ка пуноправном чланству. Ми смо једина земља кандидат која има инвестициони кредитни рејтинг. Дакле, чинимо све да нашу економију развијемо у тој мери да и када уђемо у ту ЕУ будемо равноправни са другима.
Усвојили смо и реформску агенду, агенду раста да до краја 2026. године Србија усвоји све могуће законе, подзаконске акте да будемо у потпуности усклађени са легислативом ЕУ. Од Европе зависи хоћемо ли бити пуноправна чланица и када ћемо постати пуноправна чланица, али то је наше стратешко опредељење и ту смо да учинимо све да то и остваримо", закључио је Мали.
Извор: Танјуг
