Мали: Велику смо ствар урадили са минималном зарадом
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали оценио је да је велика ствар што је одлука о висини минималне зараде - 53.592 динара донета консензусом и што она поркива минималну потрошачку корпу.
"Велика је ствар то да смо направили договор први пут после шест година, да Влада Републике Србије неће бити та која доноси одлуку о висини минималне зараде, него да је то био консензус послодаваца, синдиката, и владе, и с друге стране да смо успели да покријемо минималном зарадом, минималну потрошачку корпу из маја, месеца, што је био захтев синдиката и наш велики циљ", рекао је министар Мали на конференцији за новинаре.
Министар Мали нагласио је да у бројкама то значи да ће вредност радног часа са 271 динар порасти на 308 динара.
Према његовим речима, у апсолутном износу то значи да ће минимална зарада са садашњих 47.335 динара ићи на 53.592 динара.
"У еврима то значи да ћемо сада 404 евра повећати минималну зараду од 1. јануара наредне године на 457 евра. Дакле, прелазимо ту границу од 450 евра за минималну зараду" рекао је министар Мали.
Министар Мали подсетио је да је 2010. године минимална зарада у Србији била само 15.700 динара.
"Сада идемо на 53.592 динара. И ту смо потпуно у динамици да испунимо обећање које смо дали кроз програм Србија 2027, да ће минимална зарада бити 650 евра до краја 2027. године. Оно што је посебно важно је што ћемо кроз ову висину минималне зараде, дакле 53.592 динара, покрити висину минималне потрошачке корпе из маја месеца ове године", рекао је министар Мали.
Подсетио је да је минимална потрошачка корпа у мају месецу ове године 53.518 динара.
"Тај циљ који смо зацртали још пре пар година заједно са и представницима синдиката и с Унијом послодаваца, да дођемо до тренутка када нам минимална зарада покрива минималну потрошачку корпу, управо овим договором и овим консензусом данас испуњавамо", навео је министар Мали.
Министар Мали нагласио је да су у влади поносни и срећни што су након шест година успели да кроз дијалог, кроз социјално-економски савет, дођу до тога да Влада Србије не буде та која доноси одлуку о висини минималне зараде за наредну годину, него да то управо ради кроз консензус, кроз сагласност свих, дакле и синдиката, председника синдиката и председника послодаваца и владе.
Министар Мали подсетио је да су резултати остварени и у условима велике и глобалне светске економске кризе која траје од 2020. године и свих притисака на Србију.
Министар Мали оценио је да је управо зато и важно да се и кроз тај важан показатељ покаже колико смо сложни, јединствени.
"Велику ствар смо урадили. Мислим да ће резултат тих разговора имати велики утицај и на преговоре које ћемо имати наредне године. За наредну годину управо овим договором идемо на повећање минималне цене рада за 13,7 одсто. Дакле, још једно двоцифрено повећање у односу на овогодишње које је било рекордно од 17,8 одсто", истакао је министар Мали.
Министар Мали додаје да све то имплицира и трошкове за привреду и да ће зато одлука Владе Србије бити да од 1. јануара повећамо и неопорезиви део дохотка, дакле са 25.000 динара на 28.423 динара.
Повећање, како наводи министар Мали у истом процентуалном износу од 13,7 одсто, као што је и повећање минималне зараде.
Министар Мали подсетио је да у Србији постоји 114.000 људи који примају минималну зараду, и нагласио да број никада није био мањи.
Укупан број запослених је 2,36 милиона - што значи да мање од пет одсто прима минималну зараду, рекао је министар Мали и додао да је за Владу то и даље велики проценат и да се труди да се број смањује. Подсетио је да је пре само пар година минималну зараду примало 350.000 грађана.
"Повећањем неопорезивог дела дохотка покривамо и трошак повећања минималне зараде за послодавце, наша привреда добро ради, у првих шест месеци и даље смо прва земља у Европи са стопом раста БДП-а од 4,5 одсто далеко испред Немачке, Француске, Шпаније, много већих и развијенијих земаља, што то показује колико одговорно водимо економску политику", нагласио је министар Мали,
Министар Мали подсетио је да расту и плате и пензије, а паралелно са тим се чува и пуна запосленост за коју смо се толико дуго борили.
Министар Мали нагласио је да ће повећањем минималне цене рада обе препоруке ЕУ бити испоштоване.
"Обе препоруке ЕУ, иако и велики број чланица није испоштовао, повећањем ћемо испоштовати - да је минимална зарада већа од 50 одсто просечне зараде и да је већа од 60 одсто од медијалне зараде. Оба индикатора, оба показатеља и када је директива ЕУ у питању испуњавамо", рекао је министар Мали.
"Укупно повећање минималне зараде у Србији износи тачно 98,3 одсто, у номиналном износу. У истом периоду, ако погледате пројекцију раста инфлације за наредну годину од 3,5 одсто у просеку, укупна инфлација порасла је 43,9 одсто, што значи да је минимална зарада у том периоду порасла за 37,8 одсто у реалном износу, од 2020. године и почетка највеће светске економске кризе до данас", рекао је министар Мали.
Према његовим речима то довољно говори колико држава води рачуна о животном стандарду грађана Србије и онима који примају најмању зараду.
Како министар Мали истиче то је важно зато што кроз повећање минималне зараде утичете и на повећање просечне зараде.
"Од 2020. са пројектованим повећањем номиналним изнад девет одсто зарада за наредну годину, имате повећање просечне зараде у Србији од 94,3 одсто", рекао је министар Мали и поновио да је кумулативно инфлација у том периоду 43,9 одсто, дакле просечан раст зарада у реалном износу за овај период 35 одсто.
Министар Мали нагласио је да је важно да се зна да нам у реалном износу расту минимална зарада, просечне плате, пензије, да се Србија гради, да имамо никада веће стране директне инвестиције, да долазе нови послодавци и да се управо зато доноси одлука о повећању минималне зараде.
"Чувамо и јачамо животни стандард грађана Србије, а са друге стране излазимо у сусрет послодавцима кроз повећање неопорезивог дела дохотка и даље настављамо то растерећење зарада, где ће оптерећење на зараде бити испод 60 одсто", навео је министар Мали и подсетио да је 2018. било скоро 64 одсто.
Према његовим речима то додатно мотивише запошљавање. Са тим предвиђеним растом од 13,7 одсто наредне године, дакле 37,8 одсто пораста у реалном износу, привредна активност нам је порасла у истом периоду 21,3 одсто.
"Брже нам расте минимална зарада и од раста просечне зараде и од раста привредне активности, што довољно говори о приоритетима Владе Републике Србије, када су они са најнижим примањем у питању и ми ћемо са том политиком наставити у будућности", закључио је министар Мали.
Утицај пројекта Јадар на БДП између 10 и 12 милијарди евра на годишњем нивоу
Министар Мали изјавио је да је пројекат "Јадар" велика развојна шанса Србије и да се на тај пројекат не гледа само кроз литијум, него кроз цео ланац вредности који подразумева изградњу неколико фабрика, од оних за производњу батерија преко фабрике за производњу аутомобила, али и других.
Министар Мали је након седнице Социјално-економског савета рекао да је студија за тај пројекат показала је да је утицај тог пројекта на бруто домаћи производ Србије између 10 и 12 милијарди евра на годишњем нивоу, са запошљавањем до 20.000 људи.
"То је управо и разлог због којег размишљамо, разматрамо и гледамо шта можемо да урадимо и на који начин тај пројекат може додатно да допринесе потенцијалима раста наше земље", рекао је министар Мали.
Министар Мали поновио је и да је само до прве активности која је везана за тај рудник, ако се, како је нагласио он уопште и деси, период од 24 месеца.
"Чекамо студије које су везане и за екологију и за утицај на здравље људи па и тек на основу тога ћемо донети одлуку да ли је то прави, исправан и добар пројекат за Србију", рекао је министар Мали и замолио грађане за стрпљење јер како је нагласио "ништа неће бити урађено преко ноћи и некоме иза леђа, већ се све ради транспарентно".
Министар Мали додао је да ће се сагледати на који начин тај велики потенцијал и потенцијална развојна шанса може да утиче даље на економију Србије.
"Знате ли колико би тај раст БДП-а утицао на додатно повећање плата, пензија, минималне зараде, као и на тај део Србије и за њихове локалне самоуправе. Ако имате 20.000 запослених у разним деловима Србије, а највећи део пореза и доприноса се враћа локалним самоуправама, то је онда за сваког запосленог додатни приход за њихово даље улагање у локалну инфраструктуру, школе, вртиће и све оно остало што је у њиховој надлежности", рекао је министар Мали.
Министар Мали нагласио је да држава веома одговорно приступа сваком проблему, али и свакој развојној шанси, што је показала и данас утврђивањем минималне зараде када је направљен концензусом и где је држава опет на себе преузела највећи терет тог повећања, желећи да постакне даљи раст запослености, плата, пензија, али и приходе у буџету.
"Озбиљно ћемо се посветити и овом пројекту и, наравно, како будемо имали неке додатне информације, тако ћемо поделити са вама и са грађанима Србије", рекао је министар Мали.
Извор: Танјуг
