Министар финансија Синиша Мали у интервјуу рекао је да је ова година била посебно изазовна, али уверава да смо успели да се изборимо на прави начин.

Како објашњава, због затварања економије у априлу је постојала бојазан да ће пад у другом кварталу бити већи него што јесте. Међутим, он износи - 6,5 одсто, што је, како је рекао Мали, пријатно изненађење.

* Држава је у склопу борбе против коронавируса донела бројне мере попут исплате минималца и једнократне помоћи од 100 евра пунолетним грађанима. Како коментаришете ефекте тих мера и колико вам се чини да су грађани и запослени задовољни њима?

- Мислим да смо показали да привреда може да се ослони на државу у тренутку када је то најпотребније. Чули смо шта су њихове потребе и у складу са тим смо реаговали. Наш обим помоћи је у првом налету био заиста обиман.

Ми смо само за три минималца, за више од милион радника исплатили око 800 милиона евра. Сваког месеца на рачуне више од 230.000 предузетника нашло се по 33 милијарде динара. Са друге стране, око 600 милиона евра је држава издвојила за уплату 100 евра пунолетним грађанима.

Ту се нисмо зауставили и ево данас ћемо исплатити нових 18,4 милијарди динара или око 155 милиона евра, за 60 одсто минималаца више од милион запослених у приватном сектору. Отприлике исти износ биће уплаћен у септембру.

Ми смо практично овим исплатама покрили већи део пословне године малим и средњим фирмама у приватном сектору. Осим тога, минималац није била једина подршка. Када се саберу износи одложеног плаћања пореза и доприноса, минималци исплаћени привреди, као и новац који је држава обезбедила грађанима у виду једнократне помоћи од 100 евра, долази се до цифре од око 278 милијарди динара.

То је само први пакет. Други пакет је вредан 66 милијарди динара. Осим тога, повећали смо плате медицинским радницима за 10%, дали смо једнократну помоћ пензионерима од 4.000 динара и помоћ од 2,6 милијарде динара за пољопривреднике. То је укупно око 5,8 милијарди евра, односно око 12,5 одсто нашег БДП-а. Подршка свакако не обезбеђује тржиште овим фирмама, за шта ће оне морати саме да се изборе, али је била кључна како би се сачувала пуна запосленост и како би се привреда одржала на ногама.

Зато желим да замолим представнике привреде да буду проактивни. Да се боре за сваког купца или клијента, информишу како послују њихове колеге у иностранству, да излазе са предлозима али и да се сами колико могу прилагођавају променама и буду иновативни у примени нових пословних решења која ће уважити здравствене протоколе заштите који ће сигурно важити дуже време.

Даћу вам и пример за ефекте мере од 100 евра, које смо исплатили за 6.118.555 грађана Србије. Подаци о уплати ПДВ-а које добијамо сваког 15. у месецу показали су нам да смо уместо очекиваних 45,5 милијарди динара, имали укупан прилив од 50,1 милијарди динара.

Такође, само у седмом месецу имамо 32 милијарди динара више од планираног прихода ребалансом буџета, односно 10 милијарди више у односу на оригинални буџет. То је невероватно и то је директна последица издвајања 100 евра за грађане.

* Једна од мера је и додатни мораторијум на кредите. Колико очекујете да ће то значити грађанима?

- Мораторијум на кредите је још један додатни алат да се преброди ова криза. Мени је драго што у овим данима монетарна и фискална политика делују синхронизовано. Јер од те наше "симфоније" заиста пуно тога зависи.

Овом мером, привредним субјектима, као и грађанима пружа се могућност да још два месеца, односно у августу или септембру не плаћају своју рату банкама.

Ипак, ко је ликвидан и има средстава, треба да измирује своју рату на време. На први удар пандемије НБС је реаговала ефикасно и одлучно, омогућила је грађанима и привреди застој у отплати обавеза према банкама и даваоцима финансијског лизинга на период од три месеца.

О значају ове одлуке, говори податак да је преко 90 одсто дужника искористило ову могућност.

* Пројекат "Моја прва плата" ускоро би требало да буде активан. О чему се конкретно ради и коме је намењен?

- Што се тиче подстицаја за запошљавање, програм "Моја Прва Плата!" је намењен младима без радног искуства, односно онима који су тек завршили средњу школу или су тек дипломирали.

У ову меру ћемо укључити 10.000 младих људи који су управо завршили своје школовање и у то ћемо уложити две милијарде динара.

Период трајања праксе је девет месеци, а навршени средњошколци и студенти ће за свој рад добијати и месечну надокнаду од око 20.000 динара, колико ће добијати средњошколци, односно 24.000 динара, колико ће добијати студенти.

Послодавци ће имати могућност да на овај износ исплате и додатна средства практикантима. Подсећам вас да је незапосленост младих сада око 25,5 одсто, а да је пре неколико година била преко 50 одсто.

Овај програм ће почети већ од половине августа, када ће послодавци оглашавати своје позиције, након чега креће пријава студената, а затим и објављивања коначних листа и потписивање уговора. Наша претпоставка и жеља је да млади остају код послодавца, или да једноставно са тим искуством лакше нађу други посао.

Такође, у плану су и преквалификације за ИТ, кроз нови програм дигиталне вештине, који би проширили са програмирања и на графички дизајн, дигитални маркетинг, и сличне области где су добре плате и брзо запослење. Ово су брзо растуће области, које су врло тражене на тржишту рада.

* Коронавирус је "жестоко" потресао планету, а ни светска економија није прошла много боље. Како вам се чини стање у свету и, посебно, позиција Србије из те перспективе?

- За разлику од финансијске кризе 2008. године када је проблем "лежао" у финансијском сектору, он је сада измештен у реални сектор, где је на делу прекид ланаца производње, прераде, трговине.

Важно је да се за нас битна тржишта што пре консолидују и да ми уђемо на време у тај "воз". Добро је што је кинеска економија почела да се опоравља, а наду нам даје и то што је ЕУ усвојила економски пакет подршке којим ће подржати европске економије.

Неминовност и стварање додатних националних баријера и трговинских блокова а све то би требало да се неутралише снажном позицијом Србије у трговинским договорима у будућности.

Мислим да је важно да схватимо да смо сви ми, сада, мали и велики играчи у овој великој шаховској игри, у којој правила одређује нешто што није у потпуности под нашом контролом.

Све док се не пронађе трајно решење за вирус, мораћемо да успоставимо нови баланс, не само као појединци, већ и као друштво, да живимо у тим новим околностима и да се свему томе прилагодимо.

* Многи предвиђају да ће удар короне од јесени бити посебно јак. Каквим вестима да се надамо када је наша привреда у питању?

- Досадашњи подаци нас охрабрују. Раст БДП-а у првом кварталу је био рекордних пет одсто.

Због затварања економије у априлу имали смо бојазан да ће пад у другом кварталу бити већи него што јесте. Међутим, он износи - 6,5 одсто. Свакако нас је позитивно изненадио јун.

Индустријска производња у Србији у јуну била је већа за 2,6 процената, у односу на јун 2019.

Када се све одузме и сабере, ми смо у првих шест месеци ове године забележили пад привреде од свега 0,9 одсто и не можемо да будемо незадовољни када су све друге привреде света доживеле двоцифрени пад.

Европска унија је у другом овогодишњем тромесечју забележила рекордан пад економске активности од око 12 одсто. Америчка економија, иначе највећа на свету, у другом тромесечју потонула је невероватних 32,9 одсто на годишњем нивоу, што су аналитичари већ оценили као "историјско".

Ми се свакако не радујемо томе. Свет функционише на принципу спојених судова и нама је битно да се економија Европе што пре опорави, јер једино тако и нама може бити боље.

Ови подаци сами по себи јесу драматични али не воде у ситуацију из времена Велике депресије 30-их година прошлог века. Много тога зависи од здравствених решења за коронавирус, али ја ипак верујем да ће у следећој години доћи до брзог опоравка.

* Кризе су, кажу многи, прилика да се способни и храбри покажу. Где леже наше шансе?

- Јуче сам прочитао да је тим српских научника из различитих области освојио треће место на светском такмичењу за најбоље иновације у борби против короне. Изум је патентиран, а циљ истраживача је да га комерцијализују уз подршку домаћег Фонда за науку, али и фондова америчке владе.

Мислим да сам овом информацијом делимично пружио одговор на ваше питање. Ја нисам забринут за будућност Србије, односно да ли ћемо ми ухватити технолошки замајац.

Више ме брине да ли ћемо знати да препознамо када и у који вагон да се попнемо. Геостратешка и сва друга прегруписавања на тржишту су већ почела. Ми морамо да препознамо шта можемо да произведемо и понудимо светском тржишту. Кристално јасно нам мора бити шта очекујемо од своје индустрије.

Ја се не бринем за нашу софтверску индустрију јер је она већ препозната у свету по развоју софтвера за анализу података, биомедицини, гејмингу, блокчејну, креативној индустрији. Али много више очекујем од домаћих предузећа.

Домаћи привредници се морају охрабрити да више улажу у развој својих производа, генерално у инвестиције јер сада инвестиције домаћих предузећа и државне инвестиције могу држати БДП на очекиваној разини.

Наравно ту су и стране инвестиције.

Што се тиче грађана, ја разумем њихову бригу, зато се ми оволико боримо. Овом приликом заиста могу да обећам да неће бити смањивања пензија и плата у јавном сектору, отпуштања или заборављања било које угрожене социјалне групе.

* Председник Вучић најавио је формирање Владе за крај августа. Где себе видите? Имамо прилику да чујемо ових дана да се лицитира са разним именима за место премијера.

- Никада нисам био неко ко се препоручивао за неку функцију, нити ми је то важно. Знам шта ми је посао и обављам га најбоље што умем. Мислим да смо одлично радили у Министарству финансија, поносан сам на све резултате и на свој тим.

Ова година је била посебно изазовна, али смо успели да се изборимо на прави начин, и заиста смо радили даноноћно.

О месту у наредној Влади не размишљам. Председник Вучић никада није направио грешку када је реч о тим стварима, и мислим да ће донети најбољу одлуку за грађане када је реч о наредној Влади.

Мени је важно да наставимо заједно да радимо, јер мислим да смо одличан тим.

 

 

 

Извор: Танјуг/Б92