План инвестиција који је урадило наше министарство обухвата пројекте вредне 17 милијарди евра, јер у нашој земљи три деценије није изграђена велика термо или хидроелектрана. Актуелна енергетска криза у Европи и свету није заобишла ни нашу земљу, али ситуација у Србији је стабилна јер имамо довољно енергената за снабдевање грађана, као и за индустрију. У овом тренутку проблем су цене по којима ћемо набављати природни гас и струју наредних месеци, рекла је потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић.

"Прогнозе су да ће сличних поремећаја бити и наредних година и важно је да из ове кризе извучемо поуке и да наша јавна предузећа схвате да морају бити ефикаснија и да одговорније планирају ремонте постојећих капацитета и инвестиције, али и набавку енергената. Зна се да је раст цене гаса почео још у мају. То значи да је било довољно времена да "Србијагас" обезбеди додатне количине гаса, барем за период до краја ове године и то под далеко повољнијим условима него што су тренутни, јер бисмо сачували гас у складишту у Банатском Двору. Знало се и да следи ремонт у Термоелектрани "Никола Тесла" Б1 и реално је било да ЕПС раније размишља како ће обезбедити енергију док трају радови на ремонту - или производњом у својим електранама или кроз уговоре са другим произвођачима и снабдевачима под повољнијим условима од оних који су сада на тржишту", рекла је Михајловић.

* Шта се у Србији планира на побољшању такве ситуације?

- План инвестиција који је урадило наше министарство обухвата пројекте у рударству и енергетици вредне чак 17 милијарди евра, јер у Србији у последње три деценије није изграђена ниједна велика термо или хидроелектрана. Нама су потребне нове велике и средње хидроелектране, гасне електране, као и значајно веће коришћење обновљивих извора енергије како бисмо били енергетски безбедни.

* Колики је значај отварања рудника "Чукару Пеки"?

- Лежиште "Чукару Пеки" Горња зона је једно од најбогатијих налазишта руде бакра и злата у свету и у нови рудник код Бора "Циђин мајнинг" уложио је 474 милиона долара. Биће то први зелени рудник у Србији, са применом најмодернијих технологија и највиших стандарда у области заштите животне средине. Тиме ће Србија у неком тренутку постати други највећи произвођач бакра у Европи, одмах после Пољске, а наше учешће у производњи ове руде повећаће се са пет на 18 одсто. А по производњи злата приближићемо се Финској која је највећи произвођач овог драгоценог метала у Европи. Уз то, треба знати, бакар, заједно са литијумом, представља једну од критичних минералних сировина које ће се користити у свим новим технологијама које подразумевају декарбонизацију. Наша земља поседује огромне резерве ових стратешки важних метала и од значаја је за позиционирање Србије у свету у будућности. То се посебно односи на литијум, где је циљ да Србија не буде само извозник сировине, већ да развијемо читав ланац производње, укључујући електричне батерије и електричне аутомобиле.

* Велики број грађана и даље се у зимским месецима греје на електричну енергију. Може ли наш енергетски систем то да издржи?

- Тренутно је Србија око четири пута мање енергетски ефикасна од просека Европске уније, што значи да годишње бацимо "кроз прозор" целокупну производњу једне термоелектране. Повећање енергетске ефикасности је важно за свако домаћинство, јер тако смањујете своје рачуне, баш као што и индустрија мора да поведе рачуна о потрошњи енергије. Кроз програм енергетске ефикасности до краја године у 67 општина биће замењена столарија, унапређена изолација или уграђени нови котлови за грејање. Већ почетком идуће године биће расписан нови јавни позив за замену столарије и у свим другим локалним самоуправама, а у скоро 40 општина грађани ће моћи уз подршку државе да поставе соларне панеле и постану купци - произвођачи електричне енергије. Ако наставимо да улажемо, за три године може се очекивати да потрошњу електричне и топлотне енергије у Србији смањимо за чак око 20 одсто.

* Да ли грађани са правом страхују да ће прелазак на зелену енергију значити и гашење постојећих енергетских капацитета?

- Суштина свих наших закона, стратегија и инвестиционих планова у енергетици је у томе да Србија буде енергетски безбедна. Морамо да се припремимо за будућност, у којој ће енергија сунца, ветра, као и зелени водоник имати много важнију улогу. Због енергетске стабилности, биће потребне и нове гасне електране, реверзибилне хидроелектране и складишта енергије. То је пут којим иде цео свет и којим треба да иде и Србија, уколико желимо да се развијамо и да живимо у здравој животној средини. Наравно, то не значи да ћемо се одрећи других енергетских капацитета, посебно не преко ноћи. Ако не желимо да као земља заостајемо, морамо што пре ускочити у "воз" зелене енергетске транзиције.

Извор: Политика/Танјуг