Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је у Новом Саду на 14. Међународном форуму о чистим енергетским технологијама, да Србија треба да предводи промене у енергетици, а да су енергетска транзиција, декарбонизација енергетике и привреде питања која су важна за цео свет.

Михајловић је истакла да Србија има све потенцијале да буде енергетски безбедна, независна и истовремено еколошки чистија земља.

"Почаствована сам што сам овде, честитам на 14 година постојања, то није увек једноставно, посебно када су енергетске теме у питању, јер је енергетика све више и политика. Хвала што сте приметили да је Влада у претходних непуних годину направила велики искорак у области рударства и енергетике. Било је потребно редефинисати основе, ако желимо да идемо путем зелене енергетике и зелене агенде као путем новог модела раста. Први пут имамо посебан Закон о коришћењу ОИЕ, као и нови Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије. Започели смо и израду стратешких докумената, стратегије за развој енергетике до 2030. са визијом до 2050. године, као и интегрисаног националног плана за климу и енергетику са пројекцијама до 2050. године. Сва пратећа подзаконска акта биће завршена до краја године. То су документа која ће бити темељ за развој и за будућност Србије јер, с једне стране треба да омогуће да будемо енергетски безбедна земља, а са друге стране да будућим генерацијама оставимо чистију животну средину. Србија годишње емитује 59 милиона тона угљен-диоксида, ако будемо реализовали планове и инвестиције, смањићемо за 24 милиона тона", рекла је Михајловић.

Михајловић је истакла да је нови инвестициони план вредан 17 милијарди евра, а да је улагање у зелену енергетику нови модел раста.

"Наши циљеви и заједничка визија јесте да Србија до 2050. године буде декарбонизована земља. То је могуће са свим потенцијалима које имамо, али је потребно да сви заједно на томе радимо - и држава, и струка, и невладин сектор. Имамо довољно потенцијала да никад не будемо увозници електричне енергије, без обзира на то што некад слушамо те приче када желе да сачувају производњу из угља. Нама су потребни нови капацитети који нису на угаљ, не зато што је модерно, него зато што је добро за енергетику, привреду и жуивотну средину. Данас производимо више од 70% електричне енергије из ТЕ које користе најнеквалитетнији угаљ. Правимо план са капацитетима којима ћемо очувати конкурентност привреде и обезбедити самодовољност уз све еколошке стандарде", рекла је Михајловић.

Михајовић је истакла да је диверзификација снабдевача гасом наредни корак, најавивши да би крајем октобра требало да почну радови на изградњи интерконектора са Бугарском. Она је истакла и да су регионална повезаност и сарадња кључне за енергетску безбедност.

Зелена агенда је изнад политике

Михајловић је изјавила да је зелена агенда генерацијско питање, да не може да се користи у дневнополитичке сврхе, као и да избори неће утицати на дефинисање енергетских циљева, а да је српски зелени план модел раста који ће обезбедити нова радна места.

"Немогуће је да избори утичу. Постоји сектор, а то је енергетика, који ради непрестано без обзира на то да ли је пандемија или није, без обзира на то да ли имамо изборе или не. То је питање свих нас и избори неће утицати на дефинисање стратегије развоја. То значи да припремамо одлуке и планове како да у наредним деценијама изађемо из производње угља и да се окренемо ОИЕ. Нема успоравања, као што није било ни у претходном министарству, увек се радило без обзира на изборе", поручила је Михајловић.

Михајловић је, одговарајући на питања новинара о плановима за нове капацитете у Војводини, рекла да ће северна покрајина у наредном периоду имати значајније место.

"Овде имамо највећи број ветропаркова, али то није довољно. Верујем да ћемо добар део нових пројеката који су вредни 17 милијарди евра, од чега је више од 10 милијарди за ОИЕ, градити у Војводини, али то је питање које је важно за целу Србију. Нове ХЕ, ветропаркови, соларне електране. Србија годишње емитује 59 милиона тона угљен-диоксида, ако будемо реализовали планове и инвестиције, смањићемо за 24 милиона тона. Друга једнако важна ствар је подизање енергетске ефикасности и шта ће свако од нас урадити. Држава је обезбедила субвенције како бисмо коначно престали да трошимо 40% више топлотне и електричне енергије од просека у Европи", рекла је Михајловић.

Извор: Танјуг