У првом интервјуу откако је постао премијер Србије, Александар Вучић отворио је карте и Вељку Лалићу и Ненаду Чалуковићу ексклузивно изнео детаљан план за Србију. Његова влада, којој је први и основни задатак економија, кренуће са четири важне мере. Ако буде испуњен - а премијер сматра да ће бити, уз све тешкоће - та замисао могла би потпуно да измени српску економију и друштво. Александар Вучић први пут говори и о томе како је склопио владу, кога види као наследника у СНС, зашто је Зорана Михајловић прекомандована у саобраћај, како је Горан Питић одбио да уђе у Владу, због чега Мајкла Кирбија сматра најбољим америчким амбасадором у последње време, али и шта тражи од Ђиласа и Тадића

 

Премијер Србије Александар Вучић најавио је у ексклузивном интервјууу за Недељник четири мере које ће подићи српску привреду, повећати број запослених, поспешити инвестирање у Србију, те обезбедити јефтин кров над главом. Премијер је у првом интервјуу од доласка на ту функцију представио те мере које ће Влада усвојити у понедељак и прописати уредбама, али је говорио о томе с каквим ће се изазовима сусретати његов кабинет и какву Србију очекује на крају свог мандата.

 

- Прва мера је давање субвенционисаних кредита преко банака и очекујем да на такав начин делимично помогнемо привреду и смањимо потрошњу. Банке ће дати милијарду и двеста милиона евра субвенционисаних кредита. Дакле најповољнијих могућих кредита који ће ићи приватном сектору у Србији. Да бисмо то надоместили банкама, јер ће то бити кредити по најмањим могућим каматним стопама, држава ће подстаћи банке са 60 милиона евра. То ће бити изванредна ињекција посебно за ликвидност наше привреде.

 

- Друга мера је извлачење сиве економије и драматично веће запошљавање људи. То је онај део где људи раде на уговор по делу, преко студентских задруга, на црно. Свака компанија која има три или четири запослена, ако запосли још једног за њега ће платити 30 одсто обавеза, а држава осталих 70 одсто како би имали социјално и пензионо осигурање. На десет запослених радника однос је седам према три. Држава плаћа за седам, а предузетници за три. То вам дође јефтиније него да вам сви раде на црно, а имате мотивисаног и стимулисаног радника. А они који запосле више од 100 људи добиће однос 75:25. Држава ће да плати 75 одсто, а они само 25 одсто обавеза. Те мере су за нас фискално неутралне и позитивне, а очекујемо да на такав начин решимо запослење десетине хиљада људи. На тај начин не трошимо наш новац, већ крећемо у велику акцију у којој ће приватни сектор да реши проблеме, а сви да имају мотивисане раднике који имају перспективу. С друге стране држава тако уводи у легалне токове све фирме које су биле у сивој зони. Наше субвенције трају чак три године.

 

- Трећа суштински важна мера за нас је везана за поправљање пословног амбијента. Следеће недеље у скупштинску процедуру улазе комплетни закони о приватизацији, закон о стечају, а у року од 10-12 дана иде и закон о раду. Дакле брже него што смо очекивали. Добар део је договорен са синдикатима. Ми, међутим, креирамо најбољи инвестициони, односно подстицајни пакет у овом делу Европе. Упоредећимо све и доказати колико је то боље него што даје Бугарска, Румунија, Македонија. Зато ћу молити наше арапске пријатеље да нам помогну да бисмо могли да то подржимо као земља. Хоћемо пре свега да у аутомобилској индустрији, пољопривреди, дрвнопрерађивачкој индустрији узмемо све најбоље, а не да компаније које су хтеле да инвестирају у Србију одлазе у Македонију. И то је једини начин да повећамо плате и пензије, а не да нам нешто падне с неба. Велики број компанија је послао захтеве за улагање у Србију и не смемо да изгубимо ниједног од њих.

 

Уз то, замолићу људе у Фијату да праве још један модел аутомобила у Србији. То ће бити велика ствар и очекујем да у наредних седам дана наши људи то образложе у Торину, а претходно ћу овде разговарати са Силвијом Верментијем; да видимо шта можемо да урадимо у Крагујевцу, шта у Нишу. Ми у овом тренутку имамо највећу покривеност извоза увозом у историји савремене Србије, чак од Титовог времена, и она је негде на 73 одсто, а ми хоћемо да идемо на више од 80 одсто, што је за нашу земљу и привреду готово невероватно.

 

- Четврта мера је тамо где имамо највеће проблеме, у грађевинској индустрији, која бележи највећи пад из године у годину. Код нас не постоји високоградња, чак не постоје више ни фирме које то могу да раде. Сад ћемо да донесемо одлуке да држава има право да даје бесплатно земљиште, али да цена квадрата буде ниска. Разговарамо са Араптеком, једном од најмоћнијих светских компанија, чија вредност прелази 220 милијарди долара. Они раде брзо, добро, јефтино. Да бисмо решили тај проблем наших полицајаца и војника, којих укупно има 40.000 са нерешеним стамбеним питањем, улазимо у тај пројекат. Да не причам о младим људима. И рачуница је чиста - ако изграде 100.000 стамбених објеката то вам је око 10 милиона квадрата, пошто они не граде станове мање од 80 квадрата. Рок за плаћање био би 20-30 година, са банкарском каматом са све еурибором од 3,1-3,2 одсто, што значи да немате никакво учешће. У том случају рата за стан од 80 квадрата испада од 120 до 130 евра на месечном нивоу, што је мање од рентирања. То наравно неће бити у центру града, али неће бити ни лоши плацеви. И то неће важити само за Београд, већ ћемо да градимо и у Нишу, Краљеву, Крушевцу, Новом Саду, Зрењанину, Кикинди...

 

 

Одмах. Нема више чекања. Пакет мера усвајамо на влади и крећемо одмах у реализацију уредбама. Шта смо се договорили са синдикатима, договорили смо се. Кад све завршимо идем у прву посету Сарајеву 13. маја, а дан касније у Беч где ћу се срести са канцеларом Фајманом и председником Фишером, али и Привредном комором Аустрије и сто највећих компанија које су заинтересоване да улажу у Србију. Мислим да ћемо одмах имати значајне резултате.

 

 

Наредних дана имаћу сусрете са свим банкарима и приватним бизнисменима у Србији. Разговараћу са 200 највећих пореских платиша у Србији. Не бирам их, него само по листи. Не интересује ме ко је то и какво је коме име. Хоћу да чујем њихове предлоге и да им кажем шта је држава и да закон мора да се поштује, али и да видимо шта је то што можемо да помогнемо и поспешимо напредак.

 

 

Не знам. Зависи од тога да ли је на тој листи првих 200 који највише плаћају порез. Неће то бити наш приватни сусрет. Мој принцип је једноставан - ни по бабу ни по стричевима.

 

 

Немам проблем да се видим ни са ким. Ни са Мишковићем ако је међу првих 200 највећих пореских обвезника. Онај ко има проблем са законом има проблем са законом, а не са мном. Ја сигурно нећу помагати да се закон крши. Закон важи за све.

 

 

Српским бизнисменима ћу рећи да имају исти приступ подстицајним мерама као странци. Али извините, странци који дођу у нашу земљу обезбеде тржиште и пласман и радна места за наредних десет година. И они нам повећавају извоз. И они плаћају порезе у дан. Нема кашњења. И зашто онда ја морам да се радујем више реду испред Мекдоналдса на аутопуту него код неког нашег пљескавичара, па зато што знам да тај нажалост неће да плати пола пореза.

 

 

Имам ја случај мојих пријатеља из странке за које сам сад установио колики су им дугови и за порезе и за струју. Просто, то је ствар коју морамо да променимо.

 

 

Ми ћемо проћи кроз тешке ствари и никоме неће бити лако. Али ја не тражим и нећу на лошем односу према неком другом да тражим мандат. Кажем вам да ћете 2017, дакле од краја 2016, имати веће плате у јавном сектору него што их имате данас, али на здравим основама, у здравој економији, са много више инвеститора, са правим пословним амбијентом, са здравим и јаким размишљањем, јер мене је срамота кад данас погледам не ко не плаћа струју, већ ко краде струју. Да погледате тај списак, да видите ту бруку и срамоту ко све краде струју. Од ресторана у Београду до најугледнијих бизнисмена. Краду, пљачкају, премошћују и уместо да рачун плаћају 3.000 евра, плаћају 300 евра. Верујем у Србију са потпуно другачијом свешћу људи. И сигуран сам да ко год да победи или шта год причао о мени да ће моћи да каже да смо ипак неке важне ствари завршили. Постоје и тешке и важне ствари које морају да се заврше. И то сви знају. И неко то мора да уради. Шта ја могу сад што је то пало на мене.

 

 

Ићи ћемо на смањење плата од 10 одсто у јавном сектору. Мислите да ме неко воли због ове забране коришћења службених аутомобила? Ту ће да буду уштеде много веће него што очекује и Лазар Крстић. Уштедећемо на томе 50 милиона евра.

 

 

Ја од тога не бежим. Ми у року од три године морамо да смањимо јавни сектор за 10-15 одсто. Неки кажу: „Примили су многе“. Нисмо примили никог у владу од када је донета мера о заустављавању запошљавања. Примили су у два јавна предузећа на безобразлук. И сви се буне против те мере и мораћемо то делимично да мењамо због лекара, наставника.

 

 

Није то мера која ће да донесе економски бољитак, али је то мера која повећава одговорности. У 7.28 сам се јутрос возио лифтом и ишао пешице по згради владе и видео како људи долазе на посао. Никоме није лако да устане, али се јасно види да та мера доноси обавезност и све нас наводи на већу одговорност. Дачић кад год је могао није устајао пре 10 сати, а сада и он мора раније да устане. То показује да ти људи морају да имају потпуно другачији став према онима који нису у јавном сектору и онима који издржавају те у јавном сектору. Запослени у општини мора да буде у 7.30 на послу и сачека онога ко тражи неку дозволу, неки оверени папир или документ. Мора да га сачека као Бога, јер је плаћен од тог човека. И радили смо озбиљно истраживање, није истина да нисмо радили. Наши људи у јавном сектору раде просечно 2,5-3 сата, од 9.30 до 12. Овако нека дође у 7.30 и нека до 8 попије кафу, али ће радити до 12 и добићемо сат времена више.

 

 

Тачно је. Од следеће школске године видећемо да часови почињу од 7.30 и родитељи више неће имати те проблеме. Али ово само важи за јавни сектор, а наш циљ је да имамо што више запослених у приватном сектору. Наше је да покажемо већу одговорност. Моје је да вам да се извиним кад касним на интервју, а нисам јео ништа од јутрос, нисам спавао, али је моја обавеза да будем тачан и да вам не одузимам време, јер ћете ви мени да платите порез. То је оно што људи у Србији морају да разумеју. Људи у Србији стално критикују приватни сектор, а не разумеју да нас он све издржава.

 

 

Мене је ваша критика о радном времену натерала да још једном размислим о томе, извучем аргументе и уђем у размену мишљења о томе и даље мислећи да сам апсолутно у праву. Кад говорите о апсолутној власти - ја имам апсолутну одговорност. Нисам ни лењи ни бахатији, од мене нисте чули ниједну ружнију реч нити псовку. Ја немам три аутомобила, немам „чистаче“ испред себе. Ево да вам кажем - забранио сам својима да користе светлосну ротацију, иначе то не бих смео да вам кажем из безбедносних разлога. Мирко Цветковић данас иде са црвеним и плавим светлом, јер као бивши премијер има право на то. А ја не идем, а сложићете се да сам у мало већој журби од Цветковића. И не радим то да неко не би рекао да је то демагогија, него да покажем да морате од себе да пођете. Увек сам говорио да први долазим, а последњи одлазим из владе. И нико није могао да каже да то није истина. У влади сам сваке суботе и недеље. Мени дани у недељи апсолутно ништа не значе. А зашто? Зато што ми морамо да покажемо одговорност, озбиљност. Ја подижем ту лествицу. А од опозиције и очекујем и тражим исто.

 

Молим и Ђиласа да се укључи у пројекат „Београд на води“. И Тадића такође. Позваћу обојицу на разговоре. И надам се да ће да прихвате. Не понашам се бахато зато што смо осам пута јачи од њих. Ово је јединствена прилика. Не можемо да успемо ако сви не будемо за то. Немојте да пропустимо шансу да од Београда направимо метрополу, јер ми морамо да идемо крупним корацима напред ако хоћемо да идемо у корак са светом.

 

 

Захвалан сам и Тадићу, ако хоћете и Ђиласу, јер знам да он разуме, не причам о свима у ДС, за оно што мора да се уради око фискалне консолидације. Знају да смо изгубили 7,5 милијарди само зато што смо 2008. неодговорно повећали пензије што је довело до тога да нам земља буде презадужена, да нам фискални дефицит буде огроман. И све то морамо да лечимо, али нам лек неће бити лак и једноставан. И Ђилас и Тадић приватно знају да неко мора то да уради. Било би у реду да су они то урадили, али ћу то морати ја. Али хајде да се договоримо око нечега где се нећемо замерати, око „Београда на води“, хајде да се договоримо око стамбене изградње...

 

 

Не. Беку сам после тог интервјуа, који сам читао више пута, рекао да је очигледно био лично мотивисан у том разговору. То није питање Срба и Арапа на води, јер су ово само Срби на води. Београд је космополитски град и ту ће своје апартмане или стамбене јединице куповати и Британци, и Индијци и Кинези. Али плац који има Беко је у спору с Београдом, па је мање атрактиван од пројекта Београд на води.

 

 

Прича о та 24 предмета је завршена. Али се никад неће завршити прича о поштовању закона. Онај ко крши закон, мораће да одговара. Био то Мишковић, Беко или неко други. То ћу јасно ставити до знања свима. Али сам спреман да чујем од српских бизнисмена како да се унапреди привреда. А онда ће ићи велика турнеја по Србији. И моја и државних секретара. Ићи ћемо у сваку општину и тамо причати са највећим привредницима, пољопривредницима. Да видимо шта су највећи проблеми, где можемо да помогнемо.

 

 

Идемо с најконкретнијим мерама, али завршавамо све брзо. Јер, иначе имате већ 15 година хотел „Југославију“ који стоји нетакнут. То је најлепше место у овом делу Европе. Сад ми кажу да је власник неки Грк. И ко зна ко је све њему узимао новац. Не дају му да гради високе зграде пошто некоме спречава поглед на Дунав. Неком другом су проблем биле птице на путу. Ми немамо хлеб да једемо, али морамо да чувамо птице. Е, доста смо бринули о птицама, хајде мало да бринемо о радним местима. И сад ће опет због тога неко да ме нападне. Али ми због птица немамо Кемпински хотел, а од „Југославије“ смо направили стециште духова. Е за годину, годину и по дана ће то да буде луксузни хотел, и запослићемо 600 људи.

 

 

Ми морамо да радимо. Разговарао сам данас с Марком Јарићем који има изванредне идеје. Скупио је велики кружок младих људи који раде у Њујорку. Рекао сам му: „Супер, неко је дошао да помогне својој земљи, а ништа не тражи заузврат“. Морамо да разумемо да имамо једну земљу и да за њу морамо нешто да урадимо. Знам ја за те прозивке, и знам како мене зову, и све је то супер, само ви наставите с тим, али то нема везе с тим шта смо урадили. Хајде да видимо шта све морамо да урадимо.

 

 

Јесте. Желео сам Питића у влади и са њим сам разговарао. Он је био задовољан што сам га позвао. Мислим да он сада много више вреди него пре 15 година. Има много више искуства у банкарском сектору, поправљању општег амбијента. Сматрао сам да још неки људи могу да помогну али не бих да говорим њихова имена да се не увреде. Нису хтели, остали су у свом бизнису. Али оно што сам желео јесте да направим тим људи који нису увек сложни у свему, али кад се нешто договоримо да наступамо јединствено. Нико није приметио да је Срђан Вербић министар просвете, а раније су се странке увек тукле ко ће да буде на том месту јер имају контролу над школским одборима и своју страначку инфраструктуру. Мене те ствари уопште не интересују. Те школске одборе морамо да укинемо. Вербићу сам рекао да ради свој посао, прочитао сам за шта се залаже и да достави своје идеје за експозе. И најмање сам код њега исправљао и код Лазара Крстића. И баш ме брига чије тај човек ставове заступа, он негде изгледа као да је близак ЛДП-у, али оно што се договоримо на влади, морају сви да заступају.

 

 

Видите, ја ретко разговарам с новинарима. Имам најмање интервјуа, појављивања на телевизији, осим кад ме прате на догађајима, али сад су ми новинари рекли да се највише жале министри из СНС што не могу да користе службена возила. Многи су мислили да ја то причам због телевизије и новина, а да ће у стварности да буде другачије. Да се шалим. Али мене интересује само резултат у овим криминално тешким околностима за које, објективно, највећим делом нисам ни најмање одговоран.

 

 

Сасвим је сигурно да размишљам о томе, има више кандидата. Не бих се на такав начин изјашњавао, а о Николи Селаковићу имам добро мишљење.

 

 

Никола Селаковић није бежао. Разочаран сам у неке који нису разумели за нека предузећа колико су важна. Одбијен сам од једног човека за вођење предузећа „Београд на води“. А ја бих то сам био, то је мој животни сан. За то је потребан неко ко је булдожер, неко ко ће да гази сваки дан, неко ко ће да ради по цео дан. Неко ко ће на дневном нивоу да решава проблеме са станарима који сада траже пет пута више, пошто знате, они живе у бараци, они живе у вагону, а сада ће да траже стан у Београђанки. Неко те проблеме мора да решава. Онда вам неко каже да неће и онда видите да он не дели исте снове. Онда видите разлику шта је некоме потребно да би ту моћ показивао, да би имао што више аутомобила, да би имао што више новца, а некоме је моћ потребна да би што више ствари могао да уради. И тачно је да сам у једном случају био и помало разочаран, баш што се тиче „Београда на води“. Зато ми је страшно важно да разговарам о томе и са Тадићем и са Ђиласом, да ти људи то виде, јер знам, приватно знам, да то одлично разумеју и знам да знају колики је значај тога. Једном ми је Ђилас, онако у пролазу у Скупштини, у шали или не, рекао: „Слушај, дође ми да поверујем у тај ‘Београд на води’ када видим колико верујеш у то“. То је нешто што странци називају „гејм чејнџер“, нешто што мења све у овој земљи, нешто што нас прави другачијим пред целим светом.

 

Онда се питам - а како то неко не разуме? Како му је важније да се бави некаквим тупавим бирократским послом у којем ће да изиграва неког шефа, а да се никакав резултат његовог рада не види, од онога где ће се видети највећи резултат његовог рада?

 

 

Нисам у ситуацији о томе да говорим, а има више људи који имају велико поверење, који су показали да су у стању да раде важне послове у Србији.

 

 

Имамо добар тим, ја вас молим да одете у Министарство финансија да видите како та машинерија данас ради. Ви ћете рећи да имамо највећи фискални дефицит. Имамо највећи, формално. Зато што ми више не кријемо ништа. Раније ми нисмо пријављивали паре које смо давали за субвенције. Ми дамо 150 милиона за железницу, не види се. Дамо за Сартид 120 милиона и то покушамо да сакријемо. Па се људи из ММФ-а смеју. Али људи из ММФ-а и са највећим пријављеним дефицитом хоће са нама да склопе аранжман. Зато што ми више не лажемо, имамо чисте финансије. Имамо још неколико таквих места као у Министарству финансија, али имамо и негде где је то катастрофа.

 

 

Био је и руски амбасадор. Били су и Кирби и Чепурин. Господин Кирби је мој лични пријатељ, заиста га доживљавам као пријатеља Србије. Ја не бих то смео да кажем, али мислим да је он најбољи амерички амбасадор од свих досадашњих и мислим да ће се са тиме сложити и сви грађани Србије. То је човек који кристално јасно говори шта је најбоље за Србију, никада не улазећи у личне сукобе и личне односе. Нема такву врсту личног става као што су многи имали. Говорим о последња два, три, четири, амбасадора, колико их се ја сећам. Његово објашњење ми је сасвим на месту, они су пратили кроз кампању шта сам обећавао. За разлику од других ја нисам говорио о укидању солидарног пореза иако сам тада знао да ћемо га укинути. Амбасадори су видели неку врсту одговорности. Дакле, што се тог дела тиче, они људи знају да ми радимо оно што је једино могуће.

 

Пре неколико дана сам слушао неке стручњаке. Овај каже - укините субвенције. Нема проблема, али кажите народу шта то значи. Да нико од 20.000 људи на железници нема плату. Кажите људима да одмах 5.000 људи отпустимо у Сартиду, односно у смедеревској железари. Кажите људима да више никоме не дамо ни динара из предузећа у реструктурирању, да чак ни не покушамо да им нађемо стратешког партнера. Кажите им шта то значи. Ви им причате бајке. Али дајте да пробамо да се изборимо бар за оне које можемо да спасимо. И сви знају да стварно то радимо. Нисмо те мере донели за дан. Ми смо те мере донели после шест месеци тешких расправа, тешких мука. Све смо слушали и све смо чули и видели како нам стоје јавне финансије и да морамо да предузмемо одговорне кораке. Камо лепе среће да је то урађено 2008. Да је то урађено 2008. и 2009. ми бисмо данас живели у најбољој земљи у региону. Она је за мене најлепша и највише је волим, али ми бисмо живели у најбоље уређеној земљи, у економски здравој земљи да је то тад урађено. Али није. Сад нам се то акумулирало и направило још веће проблеме.

 

 

Ја се смејем онима који то причају. И то сам рекао и Ђиласу у Скупштини јер он зна да то није истина. То је мој избор, какви Руси, какви Американци. У Атланти у Кока-коли мењају сваке године 15% својих запослених и зато су најуспешнији. Мораш да имаш нови изазов. Негде си поставио нешто, имај нови изазов, направи нешто ново. Промени нешто. То је моја жеља, а не њена. Ако ме питате да ли су они били срећни, нису. Ја сам имао тежак разговор и хвала Зорани што је поштовала моју одлуку. Хвала Антићу што је поштовао моју вољу. Дакле, то је била моја жеља и моја намера и ја мислим да ће резултати бити добри. Ево, живи били па видели. Знате ви какве инфраструктурне пројекте имамо да завршимо. Ми ћемо, то вам гарантујем, до краја 2016. имати готов Коридор 10. Биће завршена Сићевачка клисура, свих оних 84 километра на истоку, завршена 62 километра Грделичке клисуре.

 

 

Коридор 11 БеограђПожега биће изграђен до 2016. Надам се да ћемо успети да договоримо концесију, а да не захватамо ниједан војвођански део, нити било шта друго. Мораћемо да дамо и део који смо ми изградили, али да урадимо БеограђЗрењанин до краја 2016. Извините, први пут вам неко најпрецизније каже када ће све да буде готово. Тачка, све готово. Зато што ја не разговарам тако што их молим. Ја их не молим. Ја претим онима који не извршавају обавезе. Јесте, ја сам тај лош полицајац, то је моја обавеза зато што ја трошим народне паре. За народне паре ћу да претим, не претим за себе ништа, претим за народ. Не играјте се народним парама, не кршите уговорне обавезе. И да видите како је сад, отиђите да видите како раде. Да вас обавестим, Азербејџанци годину дана пре рока завршавају пут Љиг - Прељина.

 

 

У наредне две и по године, до краја 2016. имате Народни музеј.

 

 

Чуо сам.

 

 

Мислим да је био врло глупо изабран дан, просто, на дан када сам ја давао експозе било је бесмислено да се издаје било какво саопштење. Ја сам разговарао с људима из информативне службе после тога и рекао то. Разумем њих, али од тога су медији направили као да је не знам шта у питању. Извините, али ово је једина власт која на РТС није променила ниједног новинара, ни уредника. Најпоштенија власт у најпоштенијем односу. У кампањи је Ђилас био осам пута гост на РТС-у, а ја сам био два пута и немам проблем са тим. Ја и подстичем и молим да наставе са својим критичким расположењем зато што нас то поправља и чини нас бољим. А што се тиче моје странке, ми ћемо водити рачуна о томе и каква саопштења шаљемо и ја не мислим да је ту било било каквих претњи, било каквог угрожавања слободе медија. Постоје партијски чиновници у неким од удружења новинара о чему уопште не бих говорио, нити ме то занима.

 

 

Доносимо три медијска закона и то иде пре летње паузе.

 

 

Апсолутно. То је мој концепт. Ја видим сад притисак, сви хоће да држава остане у медијима. Зато што нису способни да иду на тржиште. Ма, не занима ме. Сви у приватни сектор.

 

 

Није питање кад продајемо. Ми морамо да продамо Телеком, ми не можемо да издржимо ту утакмицу. Умирем од смеха кад неко каже да продајемо сребрнину. Не знам да ли продајемо сребрнину, али ако можемо да добијемо 20 или 30 одсто вишу цену од оне, а ви сте видели да је од 2011. падала вредност Телекома... И угрожавају га сада кроз фиксну телефонију. Извините, шта друго да радимо.

 

 

Био бих задовољан с ценом од 1,5 милијарде, минимално. А ДС га је продавао за 1,2 милијарде. Ја очекујем више. Кажем вам да га ми нећемо дати испод 1,5 милијарде.

 

 

Не. Мене то не занима. Стварно ме то не интересује, јер желим да живим као сав нормалан свет.