У последњих нешто више од годину дана свет се, услед пандемије ковида 19, налази у економској и политичкој кризи каква није виђена деценијама. Србија, иако и територијално и демографски, мала држава, показала је да ефикасним вођењем, дисциплином, унутрашњом кохезијом и солидарношћу може да побеђује и највеће изазове, и то много боље и успешније него многи који воле да потенцирају то колико су они велики а ми мали. Светла рефлектора светске јавности су први пут након много година пала на Србију, али овога пута као позитиван пример. Нашој земљи и њеном руководству се, без претеривања, данас широм света диве због резултата у борби против епидемије. У вези с тим, пажња светске јавности усмерена је и ка српском привредном чуду, и разговарајући са многим озбиљним дипломатама био сам често суочен са питањем: како вам то успева. Морамо се запитати, будући да смо сведоци напретка Србије, којој Европска комисија предвиђа привредни раст од 5,3 одсто у овој години, коме то може да смета. Смета онима који Србији прижељкују и дозвољавају, не раст, већ само пад и у економији, и у демократском развоју, и у сваком другом аспекту постојања једне државе. Уједињена и сложна Србија је својим успесима изневерила њихова очекивања, а највећи непријатељ њихових интереса постао је главни архитекта успеха Србије - председник Вучић, и они неће штедети ни времена, ни труда, ни новца у покушајима да га уклоне.

Ако се по јутру дан познаје, 21. век ће бити век нестабилности и криза, и преживеће га само оне земље и нације које су у стању да озбиљно и стратешки планирају путеве свог развоја. Криза изазвана пандемијом показала је да наша држава и грађани имају тај капацитет и потенцијал, као и да имамо председника са непогрешивим осећајем за стратешко планирање и спровођење програма развоја Србије, и то природно изазива завист мање успешних и љутњу оних који су себи дали ексклузивно право да управљају глобалним процесима. Многи Србији не желе да дозволе да буде успешна држава, они желе да будемо мали и беспомоћни, безначајна мрља на географској карти, а главна препрека остварењу њиховог наума јесте управо председник Вучић.

Посебан феномен су унутрашњи непријатељи развоја Србије. Та мала али одабрана чета, заслепљена је нереалним амбицијама и патолошком жељом да се власти докопа, не радом, квалитетом и вољом народа, већ сплеткама, лажима и превратима. Неспособна да креира било какав политички програм и да се радује успесима своје државе, та групица клеветника и лажова не преза ни од чега да би се решила главне препреке њеном фанатичном јуришу на Србију и њене институције. Јасно је да председника Вучића не могу да победе ни на моралном ни на државничком плану, јер су лењи, зли и презиру Србију, и зато једину шансу виде у покушајима криминализовања председника и његове породице, а то чине све суровије и све бестијалније.

На крају, поручујем свима који Србији не желе добро, свима којима сметају њени успеси и развој, да нећемо пристати на то да будемо мање успешни да бисмо задовољили жеље завидних и бахатих. Србија ће победити!

Извор: Новости