Селаковић: Немогуће уништити оно што су Срби у Мостару градили

Министар културе Никола Селаковић положио је данас уочи свечаног отварања "Шантићевих вечери поезије" венац на гроб песника Алексе Шантића у Мостару и том приликом нагласио да је немогуће уништити оно што су Срби, попут Шантића и Ћоровића, изградили у том граду.

Селаковић је рекао да Шантићево име живи где год је српска душа без обзира на то што се песникови земни остаци налазе у Мостару.

"Једна јапанска пословица каже да је човек смртан, али да његово име може да постане бесмртно. Окупили смо се данас овде у Мостару поводом 106. Шантићевих вечери поезије на месту где почивају земни остаци великог Алексе Шантића, али Шантићево име живи где год је српска душа. Не постоји, може се слободно рећи, песник који је лепше затворио 19. и започео 20. век у српском роду и на српском језику него што је Алекса Шантић. И нема од његовог времена до данас ниједне генерације младих у нашем народу која није образована и која није подизана на његовој поезији", навео је Селаковић.

Према његовим речима, без обзира на то што Срба који су подизали и градили Мостар више нема, немогуће је уништити оно што су створили.

"Колико год да нас још увек ране нашег рода боле, зато што Срба који су Мостар градили, који су га подизали и били перјаница његовог грађанског друштва и грађанског слоја, колико год овде нема ни Шантића, ни Ћоровића, немогуће је уништити оно што је дело тих великих људи, а овом приликом посебно истичемо Алексу Шантића", објаснио је Селаковић.

Он је нагласио да ће Министарство културе Владе Србије заједно са Министарством просвете и културе Владе Републике Српске наставити да помаже ову манифестацију у част великог песника.

"Помажемо и наставићемо да помажемо манифестацију у част великог песника који је певао на српском језику, а кога су разумели сви и кога разумеју и данас. То показује величину његове личности, његовог дела и наше културе коју смо увек били спремни да делимо са свима, а коју смо опет увек тежили да љубоморно сачувамо да не би нестала. Симбол те борбе за опстанак српске културе којој ништа нису могли да учине ни ратови, ни бајонети, ни бомбе, ни сеобе јесу управо 'Шантићеве вечери поезије' и зато смо са поносом у години 101. годишњице његове смрти данас овде у Мостару и уверен сам да ћемо се окупљати ми, али не само ми, већ и наши потомци и потомци наших потомака, а у славу великог песника српског рода Алексе Шантића", истакао је Селаковић.

Селаковић отворио 106. Шантићеве вечери поезије у Мостару

Министар културе Никола Селаковић отворио је данас 106. "Шантићеве вечери поезије" у Саборној цркви у Мостару и том приликом истакао да је у претходних стотину година нестало и настало неколико држава, као и културних и вредносних система, али да манифестација посвећена Алекси Шантићу још увек траје.

Селаковић је, обраћајући се окупљенима у мостарској Саборној цркви, рекао да је Шантићев песнички опус довољно тематски разуђен да су у њему разни читаоци у разна времена проналазили песму за себе. 

"Тако је било некада, а тако је и сада. И то је, чини се, главна тајна успеха и дугог трајања ове књижевне манифестације. За Србе у Мостару и читавој Херцеговини он, Шантић, је симбол културног идентитета, амблематична и потпуно аутентична личност поникла у овдашњој српској заједници у којој су се сустекле највише уметничке и људске вредности. Универзалне и ванвременске, како показује и овај вечерашњи скуп", навео је министар културе.

Према његовим речима, за српску књижевност у целини, Шантић је наш последњи велики песник 19. века и први велики песник 20. века.

"Песник који је на само њему својствен уметнички начин спојио социјално и родољубиво, химну и елегију, радост и тугу. Песник који је обновио српску родољубиву поезију уневши у њу сасвим интиман, лични акценат, једно искреније и дубље осећање које надилази декларативност", објаснио је Селаковић.

Додао је да је Шантић за Мостар и Херцеговину песник који је у својим стиховима овековечио свој град и свој крај. 

"Како је то луцидно приметио Стеван Раичковић, Шантић је с толико љубави опевао Мостар у великом броју својих дела, тако да сада цео ненадмашни Мостар заправо подсећа на Алексу. И још Раичковић каже: 'Био је српски песник, а муслимани су га осећали као свог'. С добрим разлогом јер је Шантић песник који је с највише мере и суптилности стилизовао посебан дух севдалинке, много боље него што су то учинили неки од његових савременика", рекао је он. 

Министар културе је нагласио да је Шантић са више присности, искреног поштовања и љубави и личног искуства, са више лакоће и једноставности сублимисао оријентално осећање љубави и живота него што су то учинили Јовановић Змај или Јован Илић, који су се угледали на немачке песнике свога доба и њихове парафразе и преображаје у тумачењу оријенталних песника. 

"Шантићу за то тумач, нити посредник није био потребан, јер је дух севдалинке нешто са чим је он растао и што му је било прирођено. Зато су Емина, Под бехаром, Пред капиџиком, Шерифа постале и остале толико популарне песме, певане и извођене на многе начине у последњих сто и више година, да се доживљавају као народне песме. Кроз ове је песме Шантић постао нераздвојно симболички везан за свој завичај, постао је један од синонима за Мостар и Херцеговину, као што је то Бора Станковић за Врање или Бранко Радичевић или Змај за Војводину. Тиме је Алекса Шантић сваки дуг према завичају одужио, као мало који други Херцеговац. И то је сигурно још један део тајне дуговекости Шантићевих вечери поезије – као и Алекса и оне повезују људе", рекао је Селаковић. 

Извор: Танјуг