Уколико буде усвојен, нови Закон о спољним пословима требало би да удари темеље српској каријерној дипломатији, која према постојећим решењима практично није ни постојала.

Он јасно прописује како се дипломатска звања стичу и губе, и како се напредује у служби.

Нацрт закона прошао је јавну расправу и послат министарствима и надлежним органима да на предложена решења дају своје мишљење.

Ово поручује министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић поводом прописа који би, како каже, коначно требало да уведе ред у дипломатску службу, и у Министарству и у иностранству.

Према нацрту закона, између осталог, предвиђа се да се звање амбасадора може добити само са најмање 18 година радног искуства у струци, од чега најмање шест година у дипломатско-конзуларном представништву или међудржавној организацији, укључујући две године на месту шефа ДКП или конзулата. Такође, убудуће амбасадор мора да зна бар један званичан језик Уједињених нација, плус још један страни језик. Услов о знању језика важиће и за некаријерне дипломате које се постављају за амбасадоре.

Каријерне дипломате, према овом предлогу закона, не могу бити чланови странке.

"Годинама су, управо захваљујући лошим законским решењима, у МСП довођени људи који су се бавили свиме само не дипломатијом, па је цела струка у доброј мери била и нагрижена и угрожена. Променићемо праксу претходних власти, којима је дипломатија неретко служила да задовоље апетите различитих странака. Овај закон подразумева и потпуно другачији положај дипломата у систему запослених у државној управи, што није био случај са претходним законом. Сада готово да нема статусне разлике између запослених у МСП и, рецимо, у Министарству заштите животне средине, што нигде у свету није нормално", објашњава Селаковић.

Међу најважнијим новинама у нацрту закона је и увођење саветничког испита, уз досадашњи дипломатско-конзуларни. Он је у неким ранијим временима југословенске дипломатије био услов без којег је било немогуће напредовање. Такође, предвиђено је и да МСП упознаје председника Србије о најбитнијим деловањима и другим питањима која су значајна за спољну политику, као и да даје мишљења и предлоге који се односе на спољнополитичко деловање шефа државе.

Значајна новина је и обавеза Министарства да у оквиру своје надлежности развија, побољшава и одржава аутономне информационо-комуникационе системе за заштиту, пренос, чување и коришћење тајних и других података за сопствене потребе, али и за потребе других државних органа.

Институт дипломатског надзорника, који је постојао у првом нацрту закона и који је наишао на критике да је "казнени орган" - враћен је после јавне расправе у оквир главног инспектора. То је позиција која већ постоји у Министарству, а предвиђено је да буде подржана службом и одговарајућим надлежностима.

Колокација

Новина у нацрту закона је и могућност да Србија уговором са другом државом успостави заједнички простор у коме би се налазила њихова дипломатска представништва или конзулати у трећој држави. Уговор о колокацији закључује министар спољних послова, уз сагласност Владе.

За повреду службе и отказ

У нацрту закона детаљно су предвиђене и казне због повреда дипломатске службе. Санкције могу бити новчане, односно умањење зараде од 20 до 30 одсто, али и "вето" од четири године на одлазак у иностранство или на напредовање, премештај на радно место у нижем звању, па чак и отказ. О вођењу дисциплинског поступка против запослених, осим државних службеника на положају, одлучује министар. Отказ може да уследи ако је запослени у МСП дао лажне податке приликом заснивања радног односа, није положио дипломатско-конзуларни испит у року од годину дана и стручни испит у року од шест месеци, ако је правоснажно осуђен казном затвора за кривично дело или ако је условно осуђен на казну затвора од шест месеци за дело које га чини недостојним за обављање послова државног службеника.

Извор: Новости