Сматрам да је нестанак бизнис класе српских политичара са домаће политичке сцене нешто што може да буде један од највећих резултата реформи које су пред нама. И када видите да председник наше странке и будући председник Владе Александар Вучић најављује чак и опорезивање политичара, он и на тај начин жели да покаже колико смо спремни и вољни да променимо свест поимања политике у Србији, изјавио је у интервјуу „Дневнику” одлазећи министар правде и државне управе и потпредседник СНС Никола Селаковић кога у будућој расподели фунција можемо очекивати да наставља министарско довођење правосуђа и правне државе у ред или као челног човека Београда.

Говорећи о Статуту као најактуелнијем питању Војводине, Селаковић сматра да га мора мењати или доносити нова власт, власт која иза себе има легитимитет и подршку грађана.

Колико је значајно за реформске потезе који се најављују што је лидер СНС Александар Вучић са толиким рејтингом за собом ускоро на челу Владе?

- Србија у предходних четврт века није имала на челу Влада особу која је и јака политичка личност и са апсолутном подршком у парламенту, као одраз недвосмислене подршке грађана. Ово ће бити Влада коју ће по свему подржавати више од 200 посланика у Народној скупштини, али и када се посматра издвојено од коалиционих партнера, СНС има више од 126 посланика. Имали смо и Ивицу Дачића, Војислава Коштуницу и Зорана Ђинђића, који су без икакве дилеме били јаке политичке личности и фигуре, али иза себе нису имали тај ниво парламентарне подршке, а Александар Вучић је први премијер који ће је имати. Самим тим, уз одговорност, коју носи са СНС, Вучић има можда и највећу шансу до сада да нешто и промени. У свим претходним ситуацијама када је долазило до великих промена, да ли су оне из деведесете када раскидате с једнопартијским системом и долази једна странка, као што је био СПС, или промене из 2000, када раскидате с једним начином владавине и државном политиком и то још уз бунт народа на улицама, сада имамо огромну промену изборену на изборима, која показује да су наши грађани и демократски сазрели, и за разлику од предходних периода револуција, сада идемо у добром смеру еволуције. Изузетно је важно што ће човек који ужива недвосмислено поверење грађана, чија је странка освојила највећи број мандата у Скупштини, овога пута бити председник Владе.

За следећу недељу се предвиђа коалициони споразум СНС са СВМ, чији је лидер Иштван Пастор рекао да је Ваша странка прихватила њихов програм. Има ли неких специфичности у тим захтевима мађарске мањине, односно СВМ?

- Наши партнери из СВМ су изузетно озбиљни политичари, људи који знају да процене где могу да дају највећи допринос, који знају да идентификују проблеме с којима се носе не само они као представници своје националне мањине, већ и грађани са којима живе највише на подручју Војводине. Они су спремни да у области привреде, здравства, социјалне политике дају допринос и утичу на државну политику кроз места државних секретара. Оно што је битно је да се наши програми подударају. Србија није у ситуацији да има десет политика између коае тога спремне су да са нама учествују у том раду.. Собзиром да је СВМ аутентичан представник једне националне мањине у Србији, то са друге стране подразумева да ће Србија имати и бољу комуникацију с Мађарском.

А, специфично попут „територијалне аутономије”?

- О томе није било речи.

Оцењујете ли да је са Статутом Војводине урађено оно што је тражио УСС и које кораке везано за овај акт очекујете са новом Скупштном Србије?

- Статут Војводине, као и Закона о утврђивању надлежности АПВ носе два аспекта. Један је строго формално - правни, одлука УСС која упућује шта није у складу са Уставом у ова два акта, а друго је политичка клима и рекао бих недостатак широког друштвеног дијалога у сваком предходном дефинисању положаја покрајине. Дешавало нам се да се овакви акти доносе по вољи победника избора, без икакве жеље да се чује глас и оних који не мисле исто као победник. Недостајао је широк друштвени дијалог да кажемо шта је то аутономија Војводине, у ком обиму је она пожељна и прихватљива да постоји, да схватимо да је то питање унутрашњег уређења и организације државе Србије, а не нечега другог. Познато ми је да су постојале одређене активности покрајинске Скупштине, јер је она ценатар власти у АПВ, на исправљању ових недостатака и неуставних делова Статута. Желим да верујем, да је тај посао рађен онако како треба, али оно што остаје грађанима вечито као вид сумње је да имате сада главну владајућу странку у Војводини, која је добила шест посто гласова на изборима за републичку Скупштину. Да ли неко с том подршком треба да буде окосница у дефинисању свега овога о чему причамо, јер када доносите тако важну одлуку, потребан вам је легитимитет, а по свему покрајинска власт га је изгубила. Поставља се питање у чије име и за чији рачун они тако нешто раде. Не могу да замислим ситуацију у којој би СНС добила шест посто гласова, а и „рукама и ногама” чврсто се држала за власт и не би желела да одступи. Дакле, по формално - правој димензији две трећине одредби Статута Војводине нису у складу са Уставом, и ту се поставља осново питање, да седнемо и напишемо потуно нов. Не спорим да ће бити завршен неки нацрт, да ће бити представљен, али се поставља ко га је писао, по чијем овлашћењу, има ли писац подршку грађана иза себе или не. Статут треба да мењају или пишу они коме ће грађани дати легитимитет за тај посао.

Хоће ли бити ванредних покрајинских избора или се заиста размишља о прекомпоновању власти, која би значила смену војвођанског премијера Бојана Пајтића и његове Владе?

- Мишљења сам да је заиста срамотно да неко ко има тако низак проценат подршке грађана по сваку цену остаје и опстаје на власти.То је питање политиче пристојности и одговорности појединаца. По мени, ако неко са шест посто подршке грађана и даље има образа да седи на једној од главних функција у покрајинској власти, таквим понашањем обесмишљава сам концепт аутономије. Нећу да спекулишем да ли ће бити, или не, ванредних покрајинских избора. Као странка смо показали да се држимо закона и Устава земље, што значи да је потребно на исти начин деловати и када је у питању будућност покрајинске власти.

Да ли се и какве промене Устава наговештавају са 208 мандата владајуће већине, например Преамбуле о КиМ?

- Уставне промене се кроз ову подршку чине знатно могућнијим него што је то било у предходном периоду, а оне су, на шта одавно упућујем, нешто што Србија не може да избегне. При том, понављам и сада, да се ово питање не своди на Преамбулу Устава Србије. Ми смо земља у процесу преговарања за чланство у ЕУ.. Само погледајте делове који се односе на правосуђе, које у Уставу треба да променимо и ајде да се држимо тога, а што се Преамбуле тиче, заиста о томе не бих спекулисао у овом тренутку.

Антрфиле : Оно што је криминалом стечено вратити држави

Вероватно сваког грађанина Србије интересује да ли ће борба против корупције и криминала значити и повратак покрадених пара у републичку касу да би они који посежу заиста видели да се не исплати красти?

- То је оно што грађани највише очекују и осуђеника највише боли, када му оно што је стекао криминалом и незаконитим понашањем одузмете и вратите држави. Србија је још за време предходне Владе донела Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. За време мог министарског мандата донели смо нови, који је од стране европских стручњака оцењен као најбољи, не само у овом делу Европе. Преузели смо италијански модел одузимања имовине проистекле из кривичног дела, а данас Италијани долазе кода нас да виде како функционише, и најновија законска решења која смо усвојили прошле године они гледају како да преузму у свој систем. Дакле законски механизам постоји, спроводи се у доброј мери, не колико би требало, али ту је потребан додатни подстицај павосудним органима. С друге стране да би неком нешто одузели, морате да докажете његову кривицу. У Србији се тренутно води доста поступака који нису окончани ни првостепено, ни правоснажном судском одлуком, а када буду, верујем да ће интерес јавности бити итекако велики, да оно што је криминалом стечено, буде враћено држави.

Која је права истина о ситуацији у Србији да јој је, иако СНС на основу изборних резултата може да је направи самостално, неопходна „влада националног спаса”?

- Истина лежи у чињеници да је Србија дубоко задужена земља, која се од 2007. године константно задуживала да би исплаћивала плате и пензије, које у међувремену није зарађивала. Приватни сектор је при том постао потпуни талац јавног, што значи да су они који у Србији производе нову вредност далеко малобројнији од оних који представљају јавну управу иадминистрацију, која треба да буду сервис грађана и државе, и управо те привреде,која производи ту нову вредност. Поредећи нашу и ситуацију у Румунији долазимо до чињенице да је у тој земљи, која има 40 посто већи БДП, просечна пензија око 163 евра, а код нас 221 евро. У Руминији се дакле знатно више ради, а пензије и плате су ниже него код нас, и то је неодрживо стање. Када бисмо наставили овако да се понашамо земља би могла да нам функционише још једну и по до две године, и то уз продају неких националних ресурса, а након тога би доживели сценарио сличан грчком. Овако је боље да сами покушамо да се уозбиљимо и схватимо да нам само јединство, кроз Владу „националног спаса” или ону која ће имати највећу могућу подршку у последњих 25 година вишепартијског парламентарног система, може донети суштинске промене. Само уједињени великим државним и друштвеним проблемима можемо да добијемо шансу да се из њих извучемо.