Весић: Брза саобраћајница Шабац - Лозница биће до краја године завршена
У разговору за дневни лист "Новости", министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић рекао је да ће брза саобраћајница Шабац – Лозница бити завршена и пуштена до краја године.
Како је рекао, на изградњи брзе саобраћајнице Шабац – Лозница, дуге око 55 километара, завршено је готово 80 одсто радова, имаће четири коловозне траке, по две у оба смера и заобилазиће сва насељена места.
Министар Весић је рекао да је комплетна саобраћајница од Руме до Лознице дуга 78,5 километара, чији је први део од Руме до Шапца отворен 14. октобра прошле године и износи 467,5 милиона евра.
"Радови су започели 19. јуна 2020., и биће завршени с крајем ове године, а изводи их Азвирт. Када је реч о деоници Слепчевић – Бадовинци, она је дуга 15,3 километара, а вредност радова износи 87,2 милиона. Рок за завршетак те деонице је крај 2026. године", рекао је министар Весић.
Подсетио је и да је ова саобраћајница део већег инфраструктурног пројекта Нови Сад - Рума - Шабац - Лозница.
"Када буде завршена, од Шапца до Лознице стизаће се за око 30 минута, од Лознице до Београда путоваће се око 75 минута комфорним, модерним путем, а од 2026. када завршимо и Фрушкогорски коридор од Лознице до Новог Сада стизаће се за око сат времена. То је до сада био само сан. Спајамо Срем са Западном Србијом и Подриње са Београдом. Поред тога, радимо и брзу саобраћајницу Слепчевић - Бадовинци која неће бити готова до краја ове године, али ће, када буде завршена са још једним мостом код Павловића ћуприје, омогућити бољу везу са Семберијом односно Бијељином и Републиком Српском", рекао је Весић.
Такође је истакао да након што се до краја године се отвори деоница Шабац – Лозница, следи изградња продужетка тог пута до Малог Зворника, дугог око 20 километара.
"Зато ћемо новац затражити од Европске уније, а ја сам уверен да можемо да га добијемо. У складу са најавама председника (Републике Србије Александра) Вучића, осим брзог пута до Малог Зворника, обновићемо и крак железничке пруге од Шапца, преко Лознице и Малог Зворника, ка Републици Српској и Босни и Херцеговини", закључио је Весић.
Када је реч о наплати путарине на овој деоници, Весић је рекао да ће се од наредне године путарина наплаћивати и на брзим саобраћајницама у земљи као и да висина путарине неће бити као на ауто-путевима.
"Управо тај новац се користи за одржавање наших путева, којима из године у годину пролази све више возила. Иначе, баш зато што ћемо од наредне године почети да наплаћујемо путарину и на брзим саобраћајницама, али и на појединим магистралним путевима за камионе теже од 7,5 тона, Влада Србије ће до краја године основати посебно предузеће за наплату путарине", објаснио је Весић.
Весић је открио и то да ће догодине коначно бити остварена намера да се стане на пут теретњацима који уништавају магистрале.
"На појединим магистралним путевима за камионе теже од 7,5 тона, плаћаће се путарина, а Влада Србије ће до краја године основати посебно предузеће за наплату путарине", закључио је Весић.
Усвојене измене Закона о планирању и изградњи доносе одличне резултате
Министар Весић изјавио је да је уверен да је усвојена измена Закона о планирању и изградњи, пре годину дана, била исправна намера, иако је како истиче без аргумената она била оспоравана.
"Време је најбољи показатељ квалитета одлука које доносите, па данас, годину дана након укидања накнаде за спровођење конверзије, са задовољством констатујем да је одлука била више него добра", рекао је министар Весић.
Према његовим речима, у претходном периоду, Агенција за просторно планирање и урбанизам примила је 3.848 захтева, од чега је 2.087 решено позитивно, а свега 389 негативно.
Као резултат ослобађања земљишта за инвестиције, дошло је до значајног пораста грађевинске активности у Србији, напоменуо је министар Весић.
Министар Весић навео је да је у трећем кварталу 2023. године вредност изведених радова порасла у текућим ценама за 19,3 одсто у односу на трећи квартал 2022. године, док је посматрано у сталним ценама, раст био 15,8 процената.
У четвртом кварталу прошле године, како је додао министар Весић, вредност изведених радова порасла је у текућим ценама за 13,9 одсто у односу на четврти квартал 2022. године, док је у сталним ценама раст износио 11,1 процената.
"Укупно гледано, 2023. године смо завршили са високим растом од 11,2 одсто мерено у сталним ценама. Позитивни трендови настављени су и ове године. У првом кварталу, вредност грађевинских радова порасла је за 22 одсто у текућим ценама, док је у сталним ценама забележен раст од 18,3 одсто, у односу на први квартал 2023. године", рекао је министар Весић.
Истакао је и да је према најновијим подацима, у другом кварталу ове године, вредност грађевинских радова порасла за 14,9 одсто у текућим ценама, односно 10,2 одсто у сталним ценама, у односу на други квартал прошле године.
Министар Весић нагласио је и да је успон грађевинске индустрије Србије осликан и у расту броја и вредности издатих грађевинских дозвола.
Додао је да је на крају прошле године, укупан број дозвола издатих у четвртом кварталу повећан је за 15,6 одсто у односу на исти период претходне године, док је укупна предвиђена вредност радова, према издатим дозволама, порасла за 16,6 процената у односу на исти квартал лане.
Министар Весић навео је да је укупна предвиђена вредност радова по грађевинским дозволама износила 94,85 милијарди динара, а да је у истом месецу прошле године износила је 64,93 милијарди динара.
"То нас доводи до тога да имамо пораст од чак 46.08 одсто", рекао је министар Весић.
Према његовим речима, резултати истраживања о ефектима укидања накнаде за конверзију, коју је радила Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), показали су да чак 66 одсто оних који су поднели захтев за конверзију, планира да улаже у ширење производних капацитета.
Министар Весић зато очекује да ће број нових радних места након реализовања инвестиције, у просеку бити око 50 по инвеститору.
Министар Весић наводи да је чак девет од 10 привредника задовољно усвојеним изменама и допунама и да се нада да ће оне имати позитиван утицај на њихово пословање.
"Дакле, на основу свега наведеног, лако је доћи до закључка да позитивни резултати представљају континуитету који је резултат системских промена које смо спровели. Срећан сам што је време демантовало све "неверне Томе" који су нападали предложене промене стављајући јефтини популизам испред потреба привреде и државе", закључио је министар Весић.
Иначе, како је рекао министар Весић, на три локације на којима је спроведена конверзија без накнаде у најскоријем року биће изграђене најмање три фабрике - компанија "Филип Морис" се спрема да на јесен обележи почетак радова на изградњи нових фабричких капацитета за производњу бездимних дуванских производа, инвестиције вредне 100 милиона евра, најављена прошле године.
Министар Весић наводи и да "Атлантик група" планира да покрене значајан инвестициони циклус у погоне "Атлантик Штарка" на локацији у Кумодражу. У проширење капацитета "Атлантик Штарка" компанија је већ уложила 20 милиона евра, ако како извоз расте и захтева изградњу нове фабрике, што ће и бити исход нових улагања у Кумодражу. Припреме радње су при крају и у последњем кварталу очекује се почетак радова на терену.
И "Кока-кола" ХБЦ на локацији у Земун Пољу припрема се за изградњу нових производних капацитета.
Министар Весић је у скупштинској расправи прошлог јула рекао да је држава за "четрнаест година, од 2009. године, од конверзије зарадила само око 30 милиона евра".
Рекао је и да је тај закон "закључао око 5.000 локација и потенцијалних 15 милиона квадрата", а какве су последице тог решења које је прошле године укинуто илустровао је примером да "Београд има 1,2 милиона квадрата пословног простора, а Софија 2,6 милиона, Букурешт 2,7 милиона, а Будимпешта чак 4,8 милиона квадрата пословног простора јер су код нас политичари измислили институт за спречавање градње и за заустављање инвестиција а све под плаштом демагогије и јефтиног популизма".
Извор: Танјуг/Новости
